(13-06-2015, 04:43 PM)Чеда Пише: Био сам на изложби, има можда чак и месец дана.Што се тиче начина на који је направљена изложба, концепта, ''сценографије'' је супер.Али ме је пар ствар баш онако заболело.Наравно има један мали сегмент посвећен отпору и има типа 4 слике ваљевског партизанског одреда и кратак текст, како је омладина одмах пружила отпор и то комунистичка, онда на то додатак српкиње које су завршиле у аушвицу,има око 10ак слика и биографија, све су чланице скоја.Али добро то се очекивало.
Оно што ме је погодило, што смо ми представљени као да смо прогонили јевреје и убијали их на својој територији, а као друго то што су споменути разни логори, на тлу краљевине, а није поменут ниједан у ндх.Само сам успео на неком документу да видим чини ми се исписницу неког човека из јасеновца, за аушвиц.Чак је и сајмиште заведено под србију.Укратко да не знам ништа о ситуацији, стекао би утисак како смо ми једва чекали да дођу немци да кренемо да елиминишемо јевреје и цигане, а како су само скојевци устали на отпор.Још краће, порука изложбе је да ми нисмо доживели ни Г од геноцида,само ето тако спорадично по који скојевац је завршио у аушвицу.Наравно не би ми сметало помињање само аушвица јер је то поента изложбе, али су споменути и многи други логори овде,па ми запада у очи како то да се спомињу и други логори, а не спомињу се најстравичнији.
Што се тиче занимљивости, пушта се филм неког јевреја, предратни, може да се види стари Београд, то вреди видети ако неко није. И добра ствар је још што су постављена на таблама имена свих који су из наше земље завршили у аушвицу, а и може да се седне и за компјутер да се исто то претражи.Чини ми се да је речено да ће тај списак бити на сајту да скине.Па можете ту пронаћи имена равногораца који су завршили тамо, баш ме занима у том случају како су заведени, и да ли су уопште.
Списак треба проверити, видећемо шта фали у њему.
Међутим, посетиоцима изложбе сама имена не говоре много, ако немају елементарне информације о разлозима због којих су људи упућивани у Аушвиц (и друге нацистичке логоре). Изостављен је цео један колективитет страдалника. Равногораца нема ни у приказу контекста страдања (устанак, други логори и масовна убијања), ни у делу који је посвећен жртвама Аушвица.
Међутим, суђење Дражи и четницима представљено је као једно од суђења ''ратним злочинцима у Југославији'', уз процесе Турнеру, Хелму, Фуксу, Бећаревићу...
Присуствовао сам једном стручном вођењу. Наиме, дошло је једно одељење ученика Средње електротехничке школе ''Никола Тесла'' из Београда. ''Стручно'' их је кроз изложбу водила др Олга Манојловић Пинтор (један од шест аутора). Поред осталог, рекла им је да је логор Сајмиште био логор за Јевреје. Да ли је могуће да не зна да Сајмиште од маја 1942. године више није ''Јеврејски логор Земун'', већ ''Прихватни логор Земун'' није баш јасно, тек ни помена о улози Сајмишта после маја 1942.
Даље, ученици су од Олге могли чути још и то да је Бањички логор био логор за политичке кривце ''углавном комунисте'', а jeдан од ученика је, на њено тражење, читао писмо Даринке Јовановић,мајке комунистикиње Олге Јовановић Бошку Бећаревићу (изложбени експонат на паноу), која Бећаревића моли за живот своје ћерке. Олга је стрељана.
Врхунац индоктринације следио је у делу изложбене поставке о суђењу ратним злочинцима. Наиме, др Манојловић прво је говорила о Нирнбершком процесу, показивала деци слике са истог, говорила о симболици вешања Хеса, а онда и ово: ''Нису ти зли комунисти, као што се сада инсистира, судили људима зато што им се не свиђају, већ зато што су зликовци''.
Пошто није познато да се сада ''инсистира'' да нацисти нису злочинци, ово се евидентно односи на све жртве комуниста. Дакле, све их је прогласила зликовцима.
Након завршетка вођења, ученици су поседали и млађани дечко из Историјског музеја им је постављао питања и питао за утиске.
Итд, итд, итд. Укратко, велика, велика брука.
Ускоро мој чланак тим поводом.
(13-06-2015, 04:54 PM)Чеда Пише: На таблама су само абецедним редом поређана имена.Презиме, име оца, година рођења и година, сад не могу се сетити, или смрти, или приспећа у аушвиц.
Нема података о томе ко је преживео, а ко страдао.
