Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 1 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Четници у ратовима 1991-1995
#71

(28-02-2020, 02:07 PM)мунгос Пише:  И Срби су имали јаке диверзантске групе које су стално упадале преко линија. Нпр. јединица Капетана Драгана а у Босни је било пуно таквије јединица у ВРС.

И то стоји, само што су их први више користили и штете наносили својим противницима. На пример - "тузланска колона" представља класичан герилски напад са великим последицама по нападнуту страну. Исти је то случај и са масакром у добровољачкој или са препадима на Трпињској цести.
Одговори
#72

(28-02-2020, 11:38 AM)Шумадинац Пише:  После 2. св рата више не важи да су "Четници" само добровољци или герила

На то не треба ни обраћати пажњу,то је усташко балијска замена терминологије.Досадило им оно влах,као брђанин,па прешли на четник.Квази академски муслимански кругови форсирају реч ђикан коју су убацили и у неки наказни речник.То о нама не говори ништа а о њиховим психичким поремећајима ,на националном нивоу, скоро све.

(28-02-2020, 03:24 PM)Александар Динчић Пише:  И то стоји, само што су их први више користили и штете наносили својим противницима. На пример - "тузланска колона" представља класичан герилски напад са великим последицама по нападнуту страну. Исти је то случај и са масакром у добровољачкој или са препадима на Трпињској цести.

Не можемо да се сложимо Динчићу. Smile

Код мене то спада у неспособност ЈНА, никако у неке диверзантске способности балијских тупаџија.И Добровољачка и Тузла су могле врло лако да се избегну да у врху војске нису седели зунзари и издајници сопственог народа.
Одговори
#73

(28-02-2020, 01:32 PM)Филип Ђукић Пише:  
(28-02-2020, 12:27 AM)ХраброСрце Пише:  
(28-02-2020, 12:12 AM)Филип Ђукић Пише:  
(27-02-2020, 03:36 PM)ХраброСрце Пише:  
(27-02-2020, 02:21 PM)Филип Ђукић Пише:  Шуштерич је једини четник тј. учесник Другог св. рата коме је војвода Ракочевић дао војводски чин?

Ако се не варам, дао је чин и Гојку Даничићу, равногорцу, брату капетана Милана Даничића из ВК.
Милослав је објавио Гојкова сведочења у својим књигама и филмовима. Имаш га у једном од посљедњих филмова - "Прогнани".
Хвала, неки којима је дао чин су рођени пре ДСР, али нису били у четницима.Стварно размишљам да ли је он уопште био свестан каквим све ликовима је аманетом дао чин.По мени су то заслужили једино Шуштерич и Даничић, јер су били четници.


Нпр. ту је и син Светозара Добрашиновића, Ђуришићевог блиског сарадника, политичар Андрија Мандић, Милета Павићевић и још неке особе.
Па сад, ко заслужује, а ко не, заједно са војводама 90тих, мислим да је то јасно. Не могу се дијелити чинови онако како је то радио Пећанац.
Најчуднији пример је Чедомир Ашанин који је рођен 1924. и који није био учесник ДСР(колико сам сазнао). Дати чин човеку од 83 године који никада није био у четницима је стварно чудно...

(28-02-2020, 11:17 AM)Mekenzi Пише:  Te титуле "Војводе" деведесетих што је већ излапели Ђујић давао шаком и капом коме год стигне и самозване "војводе" по мени немају никакву вредност. Тако су Шешељ, Тома Николић и разни други "Војводе"

Једине праве Војводе су оне Војводе које су завршили војне школе и академије и који су били у краљевској војсци и које је одликовао Дража или краљевина Србија..
Ђујић је дао чин једино Шешељу(коме је касније одузео) и Славку Алексићу.

Да, јесте а после је Шешељ делио титуле како је стигао и коме је стигао

Цитат:Šešelj je delio titule u dve prilike: 13. maja 1993. godine na Romaniji, kada je za vojvode proglasio Tomislava Nikolića, Jova Ostojića, Mitra Maksimovića Mandu i još petnaest pripadnika svojih dobrovoljačkih odreda (vidi okvir), a godinu dana kasnije još šestoricu. Jedan od te šestorice je i već pomenuti vojvoda Rade Čubrilo.

Чак је и шиптар са Косова био Војвода:

Цитат: Јoš jedna prilično zanimljiva ličnost sa spiska Šešeljevih vojvoda jeste Oliver Denis Baret, koji je tokom 1991. komandovao Šešeljevim dobrovoljcima u Hercegovini. Jedino što se o njemu pouzdano zna jeste da je bio Šešeljev telohranitelj i da je 1994. u septembru poginuo u pucnjavi u centru Beograda. U jednom od svojih beskonačnih monologa pred Haškim tribunalom, Šešelj je ispričao da je Baretovo pravo ime Mujo Bunjaku, da je po nacionalnosti Albanac, a da je uzeo ime junaka filma Ljubavna priča, kog igra Rajan O’Nil.
Одговори
#74

На Википедији пише да је још један војвода из Другог светског рата, Александар Марковић, 1993. доделио војводске чинове Момчилу Грковићу и Видету Стојковићу.
Одговори
#75

Шешељ је некима после само годину дана одузео титуле као нпр. неком Дачевићу, сада члану ДПС-а. Да ли је Пећанчев праунук постао војвода, и ако јесте, чиме је заслужио ту част?
Одговори
#76

(29-02-2020, 06:28 PM)Филип Ђукић Пише:  Шешељ је некима после само годину дана одузео титуле као нпр. неком Дачевићу, сада члану ДПС-а. Да ли је Пећанчев праунук постао војвода, и ако јесте, чиме је заслужио ту част?
Праунук ничим није задужио Србију. Чини ми се да је то "Пећанац II" нека шала.
Одговори
#77

(11-03-2020, 11:42 PM)Војвода Пише:  
(29-02-2020, 06:28 PM)Филип Ђукић Пише:  Шешељ је некима после само годину дана одузео титуле као нпр. неком Дачевићу, сада члану ДПС-а. Да ли је Пећанчев праунук постао војвода, и ако јесте, чиме је заслужио ту част?
Праунук ничим није задужио Србију. Чини ми се да је то "Пећанац II" нека шала.
Надајмо се да јесте шала...
Одговори
#78

(29-02-2020, 06:28 PM)Филип Ђукић Пише:  Шешељ је некима после само годину дана одузео титуле као нпр. неком Дачевићу, сада члану ДПС-а. Да ли је Пећанчев праунук постао војвода, и ако јесте, чиме је заслужио ту част?
Није то "неки Дачевић", него Милика Чеко Дачевић из Пљеваља. Он и јесте био за четничког војводу. Ако му је Шешељ стварно одузео војводску титулу, то је зато што је Чеко одбио да игра Шешељове игрице.
Први пут чујем да је Чеко члан ДПС.
Знам да живи у Београду скоро 40 година и да је апатрид, јер му ни Србија, ни Црна Гора не дају држављанство.
Одговори
#79

(28-02-2020, 03:24 PM)Александар Динчић Пише:  
(28-02-2020, 02:07 PM)мунгос Пише:  И Срби су имали јаке диверзантске групе које су стално упадале преко линија. Нпр. јединица Капетана Драгана а у Босни је било пуно таквије јединица у ВРС.

И то стоји, само што су их први више користили и штете наносили својим противницима. На пример - "тузланска колона" представља класичан герилски напад са великим последицама по нападнуту страну. Исти је то случај и са масакром у добровољачкој или са препадима на Трпињској цести.

Не бих се сложио.
Напади у Добровољчкој и Тузли су се десили на територији која је под пуном контролом нападача. Прилично далеко иза већ прилично формираних линија фронта. Напади су изведени на остатке једне војске у договореном повлачењу. Чак обрнуто да су ти остаци ЈНА узвратили на напад или они напали нападача могли би се сматрати герилом.

У таквој ситуацији.

(28-02-2020, 11:38 AM)Шумадинац Пише:  После 2. св рата више не важи да су "Четници" само добровољци или герила, већ су "Четници" сви честити и побожни српски војници који су одлежали тј. оздравили од комунизма, који воле и бране свој народ и своју Отаџбину. Чак, штавише, појам "Четници" добија доста шире и универзално значење, па и изван војне структуре. "Четник" данас постаје начин живота, мисли и осећања.
Отприлике тако некакао, зато су помјешана тумачења у смислу четништава у од постанка па до краја ДСР и четништава од краја ДСР па до данас.
Практично, четништво од краја ДСР значи српство, јер сви национално свјесни Срби су етикетирани и од стране свих осталих (комунисти и остали народи) као четници, а и сами су се тако осјећали и у рату и у миру.
Е сада, ако посматрамо само јединице које су у ратовима 91-95 називане четничким, као што су Алексићева, Мандина, Васкетова..., које су цијело вријеме рата провеле на ратишту. Оне се по начину ратовања на разликују се суштински од осталих јединица ВРС и биле су под командом ВРС од формирања ВРС, а у почетку рата под командом кризних штабова, као уосталом и сви остали. Да ли су се они понекад знали помало "отргнути контроли", друго је питање. Све су те јединице углавном имале неку везу са Српском радикалном странком (од које су су добивали и неку ситну помоћ), па су баштинили четништво из ДСР у смислу ношења обиљежја. У правом смислу четничког начина ратовања, они се не могу називати четницима, као ни добровољачке јединице (као нпр. Брнетова), које су долазиле са под таквим углавном самоименујућим називима.
Једноставно у самом почетку рата било је популарно да се поједине јединице дају саме себи (или им неко "кумује") називе,који моћно звуче, типа гарда, четници, вукови, тигрови и сл.

Герилског начина ратовања у ратовима 91-95 није уопште било.
Питања је да ли је било и диверзантских акција у правом смислу. Ријетко. Мислим, да су се правили упади у територију под контролом противничке стране и тамо извршавале диверзије на војним или цивилним објектима.
Одговори
#80

(12-03-2020, 03:41 PM)Бенито Пише:  
(29-02-2020, 06:28 PM)Филип Ђукић Пише:  Шешељ је некима после само годину дана одузео титуле као нпр. неком Дачевићу, сада члану ДПС-а. Да ли је Пећанчев праунук постао војвода, и ако јесте, чиме је заслужио ту част?
Није то "неки Дачевић", него Милика Чеко Дачевић из Пљеваља. Он и јесте био за четничког војводу. Ако му је Шешељ стварно одузео војводску титулу, то је зато што је Чеко одбио да игра Шешељове игрице.
Први пут чујем да је Чеко члан ДПС.
Знам да живи у Београду скоро 40 година и да је апатрид, јер му ни Србија, ни Црна Гора не дају држављанство.
Мислим, сви у Црној Гори ће вам рећи да је Дачевић удбаш. Он је бивши војвода и ту нема дилеме. Је л' то "Чеко" његов надимак или има два презимена?
https://www.in4s.net/dacevic-sve-je-laz-...lo-oruzje/
Одговори
#81

Да ли се тај Брне пре рата дружио са оним Јуком Празином?
Одговори
#82

(27-07-2020, 03:58 PM)ОРЈУНА Пише:  Да ли се тај Брне пре рата дружио са оним Јуком Празином?

На неки начин да. Значи повремено. Нису били баш у истој екипи, али свакако исти миље, из истог су сарајевског насеља, али су у граду "ординирали" и правили "каријере" на различитим мјестима и различитим начином.
Одговори
#83

Хвала
Одговори
#84

(12-03-2020, 06:07 PM)Филип Ђукић Пише:  
(12-03-2020, 03:41 PM)Бенито Пише:  
(29-02-2020, 06:28 PM)Филип Ђукић Пише:  Шешељ је некима после само годину дана одузео титуле као нпр. неком Дачевићу, сада члану ДПС-а. Да ли је Пећанчев праунук постао војвода, и ако јесте, чиме је заслужио ту част?
Није то "неки Дачевић", него Милика Чеко Дачевић из Пљеваља. Он и јесте био за четничког војводу. Ако му је Шешељ стварно одузео војводску титулу, то је зато што је Чеко одбио да игра Шешељове игрице.
Први пут чујем да је Чеко члан ДПС.
Знам да живи у Београду скоро 40 година и да је апатрид, јер му ни Србија, ни Црна Гора не дају држављанство.
Мислим, сви у Црној Гори ће вам рећи да је Дачевић удбаш. Он је бивши војвода и ту нема дилеме. Је л' то "Чеко" његов надимак или има два
презимена?

Чеку је то надимак. Тако бар стоју у Наредби којом Чеку Шешељ одузима звање.
У Књизи "Српски четнички покрет" Војислава Шешеља (примерак који имам је издање штампа 2003) на страни 534. (где преноси Наредбу број 124. од 13. маја 1993. године) стоји да између осталих у звање српског четничког војводе проглашава Дачевић (Радоша) Милику Чека, рођеног 16. фебруара 1957, у Никшићу, стоји даље да је Чеко четнички мајор, који учествује у операцијама у Негославцима, Ориолику и Бераку, да је на Петровој гори исказао велику храброст и јунаштво, да је учествовао у ослобађању Вуковара где бива рањен, да се нарочито истакао у борбама око Радничког насеља, да је ратовао и у Шидским Бановцима, а да његове јединице учествују и у борбама око Вишеграда и Рудог, те да се одлликује изузетном храброшћу и јунаштвом.

Занимљиво је и то да је Шешељ чеку ОДУЗЕО звање непуних годину дана касније пошто му је звање доделио и то Наредбом број 156. од 20. априла 1994. године. На страни 538 и 539 књиге Српски четнички покрет, наводи се да је због непоштовања и неизвршавања одлука Централне отаџбинске управе, рушења угледа Српске радикалне странке, губљења части и поштења, непоштовања кодекса четничких војвода, издаје СРС, СЧП итд.............ДОНЕО ОДЛУКУ ДА ОДУЗМЕ ЗВАЊЕ и Мирославу Вуковићу званом Челе, Милики Дачевићу званом Чеко, Љубиши Петковићу и Славку Црнићу.


Што се пак тиче овог другог питања и изједначавања са Мишићем, Степом, Путником, то су две потпуно одвојене ствари. Није то исти ранг једно је чин, а друго је звање војводе.

Војвода је био највиши војни чин у војскама Краљевине Србије и Краљевине Југославије, који је по значењу одговарао чиновима маршала или фелдмаршала у земљама које те чинове примењују, односно чину генерала армије у војсци САД.
Уведен је званично Законом о устројству војске Краљевине Србије од 1901. године, а на предлог тадашњег министра војног потпуковника (потоњег дивизијског генерала) Милоша Васића, који је био његов идејни творац. По тадашњем закону (члан 17), чин Војводе се могао добити само за време рата и њега је додељивао монарх по свом нахођењу. Новим изменама и допуна Закона о устројству војске од 31. марта 1904. године, чин Војводе се могао добити само у рату и у њега унапредити само онај генерал који је одликован нарочитим успешним радом. На прво унапређење у овај чин, српска војска је чекала пуних једанаест година. Први унапређени генерал био је Радомир Путник тек 1912. године, и он је овај чин једини носио пуне две године.

Нешто сасвим друго је четнички војвода, За време Трећег српског устанка мајор Младен Костић, био је помоћник начелника штаба и лични ађутант четничког војводе Илије Трифуновића-Бирчанина, команданта свих четничких јединица на територији Босне, Херцеговине, Далмације и Лике, те је имао прилике да од самог војводе, сазна све детаље о том највишем чину у четничкој хијерархији: где, када и за каква дела се тај чин добија и ко има право да унапређује у тај чин. Ево одговора из уста Војводе, а на основу неписаних четничких закона, како он то сам рече, а које преноси аутор књиге „Споменица у славу 25-то годишњице трећег српског устанка“ Ђоко М. Марић:
„Чин се добија за храброст и јунаштво у борбама и умешност у вођењу истих, право на унапређење имају право све постојеће четничке војводе, сваки на својој територији, уз тај чин, сваки четнички војвода, носи и назив покрајине где оперише, нпр.: војвода Колубарски, Руднички, Херцегоцачки итд.“

Четничке војводе у Другом рату унапређивао је махом стари војвода Бирчанин. Да би то унапређење било и јасан доказ потчињености Бир-чанина Дражи, а на чему је војвода нарочито инсистирао, Бирчанин је замолио Дражу да он, као начелник штаба Врховне Команде у Отаџбини, својим потписом овери сваку поједину диплому. ОНО ШТО ЈЕ ИНТЕРЕСАНТНО МИСЛИМ ДА НИКО НИКАДА НИЈЕ ОБЈАВИО НИ ЈЕДНУ ТАКВУ ДИПЛОМУ.

За сваког унапређеног четничког војводу у овом списку била је спремљена и диплома, потписана од стране војводе Бирчанина, као и његовог начелника штаба, ђенералштабног капетана Радована Иванишевића и оверена од стране Драже. Нажалост, сви уна-пређени нису примили дипломе, услед прекинутих веза и општег напада наших непријатеља да се по сваку цену дочепају Чиче,тако да курири нису до њих доспели. Неки су на путу и нестали.

Ђоко М. Марић, Споменица у славу 25-то годишњице трећег српског устанка, стр.88-89 каже између осталог следеће "како каже Младен Костић „указ се налази негде у Отаџбини, укопано са осталом архивом штаба команде четничких одреда Босне, Херцеговине, Далмације и Лике, а то је давно било"".

Е да још једна занимљивост наводно је у београду био жив и војвода Туларски, иначе милим отац нашег спортског новинара и коментатора Марковића и он је анводно некима делио звање.

У сваком случају, свако ствари тумачи за себе. Да ли је неко војвода или не, и не зависи толико од самог папира, већ да ли га неко као таквог признаје или не, и која су дела остала иза њега.


https://www.in4s.net/dacevic-sve-je-laz-...lo-oruzje/
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним