Radodajke, pederi i ucenjivači na tajnim zadacima
major Goran Mitrović
...
Rukovodstvo Bezbednosno informativne agencije, na čelu sa Aleksandrom Đorđevićem, direktorom, njegovim zamenikom Ivanom Todorovim i načelnicom za logistiku Radmilom - Radom Selaković pokralo je nekoliko desetina miliona dinara, ali to za njih nije razlog da se stide, naprotiv. Njih troje, sa grupom svojih sledbenika, nastavljaju da se iživljavaju nad zaposlenima. Načelnica logistike Radmila Selaković je bez ikakvog obrazloženja, uz saučesništvo Ivana Todorova i direktora Aleksandra Đorđevića, uskratila najstarijim radnicima BIA zakonom garantovano pravo na jubilijarnu nagradu. Mada je taj novac bio već opredeljen u budžetu BIA za 2015. godinu, sredstva su netragom nestala. Gospođa Selaković je ekonomista, ona je novac sigurno pokrala na "stručan" način.
Tu pljački nije kraj. Pare predviđene budžetom za operativne troškove i specijalnu kasu BIA su takođe zloupotrebljene. Svi operativni fondovi su preusmereni iskuljučivo na reprezentataciju samog vrha službe i "odabrane" operativce koji se bave isključivo "tajnim" zadacima po nalogu Ivana Todorova. Zbog velikih iznosa u trošenju, Vučić je zabranio da se specijalna kasa koristi za pljačku.
O rezultatima rada ovih "operativaca" uglavnom ne postoji nikakav pisani trag, već se ti podaci koriste isključivo za ostvarivanja mafijaških ciljeva Todorova, Đorđevića i Selakovićke, kao i njihovih poslodavaca izvan službe, ali i izvan Vlade Srbije. Rezultata rada za potrebe bezbednosti Srbije nema, ali ovi "operativci" troše više novca od operativnih troškova nego svi ostali operativci BIA zajedno. Ovi "operativci" su primljeni u BIA protivzakonito, bez konkursa, sa nameštenim i falsifikovanlm proverama i najčešće kriminalnim biografijama.
Velike količine novca potrošene su na tajanstvena i česta „službena" putovanja Ivana Todorova u inostranstvo, jer je Todorov funkcioner BIA koji je ubedljivo najviše putovao u inostranstvo tokom proteklih nekoliko godina. Njega prati službeno obezbeđenje i kad ide na odmor sa porodicom. Tako su, pun pansion u hotelu, na račun osiromašenih građana Srbije, kada je poslednji put bio sa porodicom na moru, dobili i petorica radnika obezbeđenja.
Međutim, Todorov je oprezan, pa uvek pored službenog obezbeđenjana na put sa njim idu i lica iz kriminogene sredine, koje koristi kao dopunsko obezbeđenje, tzv "drugi prsten", jer oko njega svako svakog špijunira i nikom se ne veruje. Taj deo obezbeđenja Todorov plaća sam, iz svojih fondova. A novca se ima. Todorov je od svoje činovničke plate, za zasluge u čuvanju njegove dece, svojoj bebisiterki kupio stan, u blizini zgrade gde živi.
Pred sam kraj 2015. godine ministar policije je odlučio da iz MUP-a otpusti nekoliko hiljada „nepodobnih" radnika. Među njima su i svi oni za koje se procenilo da nisu na liniji partijskog rukovodstva i odlučeno je da ih sve izbace iz policije po kratkom postupku. Procenjeno je da su najopasniji među njima pojedini operativci UKP-a „koji puno znaju" i deo pripadnika PTJ, za koje se procenilo da bi mogli oružano da se suprotstave ovakvim odlukama ministra policije bez presedana. O nepodobnima u redovima UKP -a odlučivao je vrh MUP-a, kao i Ivan Todorov, a na osnovu ''operativnih saznanja'' do kojih je došla njegova uprava, „radeći" na kontraobavešetajnom pokrivanju MUP-a Republike Srbije.
Kada je u pitanju Protivteroristička jedinica (PTJ), zadatak su sproveli tako što su preko operativnih pozicija BIA u PTJ organizovali da se borbena oprema i oružje pred novogodišnje praznike organizovano ostavi na potpuno neobezbeđenom mestu u krugu centra u Lipovici. U sred zime, došlo je do volšebnog „samozapaljenja" i oprema je izgorela a „opasnost" otklonjenja.
U stvari, požar je izazvao jedan pripadnik PTJ po direktnom nalogu Ivana Todorova, dok su operaciju obezbeđivali jedan aktivni pripadnik PTJ i jedan bivši pripadnik rezervnog sastava JSO, sada na platnom spisku BIA. Za nagradu, angažovani pripadnici PTJ i saradnici BIA, po obećanju Todorova i njegovih ljudi, biće nagrađeni mestima u obezbeđenju srpskih ambasada, i angažovanjem za potrebe „specijalnih operacija" BIA. Najzaslužnijima Todorov je obećao i da će ih uvesti u masone. Naivni su mu poverovali. Istraga o ovoj očiglednoj sabotaži, koja bi u normalnim okolnostima izazvala angažovanje celog sistema bezbednosti zemije, se tendeciozno usmerava u potpuno pogrešnom pravcu.
PTJ i Žandarmerija su inače trn u oku aktuelne vlasti. Po naređenju sa zapada ove dve formacije će biti rasformirane po kratkom postupku. Plan za sprovođenje ovog zadatka je već osmišljen i započet sa sprovođenjem, ali je ometen dešavanjima u Makedoniji i izbegličkom krizom. Naime, kad je makedonska vojska napustila karaule na granici sa Srbijom, premijer je tražio pomoć od vojske, ali mu je rečano da je vojsci za to potrebno 3 do 4 dana. Žandarmerija ja taj zadatak obavila za manje od dva sata. To je odožilo njeno rasformiranje. PTJ, kao udarna protivteroristička jedinica MUP-a Srbije označena je kao potencijalno opasna, i njeno uništavanje obavlja se u fazama. I jedna i druga jedinica su u predizbornoj kampanji odbile da učestvuju u obezbeđivanju političkih skupova, što je od strane vrha policije ocenjeno kao državni udar. Todorov je, praveći se veliki patriota i zaštitnik PTJ-a, direktno „zaslužan" za uništavanje PTJ-a. Operativna saznanja o PTJ koristi za kanalisanje i neutralisanje svih pripadnika PTJ koji bi mogli na bilo koji način da se pobune i suprotstave.
Funkcioniše po onoj staroj turskoj - što ne unaprediš, ti pobi.
Jedan od osnovnih zadataka Todorova je da potpuno uruši i FK Crvenu Zvezdu da bi je, na taj način, njegovi mafijaški bosovi, kupili po bagatelnoj ceni. Zadatak uspešno obavlja, svađa ljude, tajno ih prati, uhodi i skuplja kompormitujuću dokumentaciju na osnovu koje će svi koji bi eventualno mogli da se usprotive bacanju jednog od simbola Srbije - Crvene Zvezde u ruke mafijaša, bili ucenjeni i sklonjeni. Todorov je navijačke grupe koje kontroliše i špijunira preko BIA, uspešno koristio tokom poslednjih izbora zarad maltretiranja „neposlušnog" biračkog tela. O tome svedoče i brojne izjave građana Srbije sa terena.
Todorov, Đorđević i Selakovićka od svojih mentora dobili su još jednu ''polugu sile'', preko koje maltretiraju građane Srbije. U pitanju su moto-grupe Hell Angels. Njihovo sedište nalazi se u neposrednoj blizini centrale BIA na Banjici, i za potrebe kriminalizacije Srbije koriste motoriste za uterivanje straha, maltretiranje građana Srbije i kriminalne radnje, poput reketiranja, prebijanja, a planiraju se i ubistva. Za potrebe sprovođenja konkretnih akcija ove moto bande koriste se operativni kapaciteti i podaci BIA, a tajni kontakt sa vođama bande održava jedan od najbližih saradnika direktora BIA Đorđevića i njegovog zamenika Todorova.
Gospodin Todorov je stručno znanje za obavljanje jedne od najodgovornijih funkcija u Srbiji stekao čuvajući zgradu JUL-a tokom devedesetih godina. Taj zadatak je obavljao vrlo požrtvovano, i kao nagradu, od rukovodilaca JUL-a više puta mu je ukazano poverenje da ponekad ode po burek ili da čak i sipa gorivo u automobile funkcionera JUL-a. Da bi postao prvi donosilac bureka potkazivao je svoje kolege koji su zbog njegovog „angažmana" bili oterani iz kruga čuvara zgrade. Na kraju svoje čuvar-kuće karijere dobio je mogućnost da na par minuta čuva i gospođu Miru Marković.
Dragan Perendija, načelnik centra BIA Kraljevo je tu postavljen zato što je lični prijatelj Aleksandra Đorđevića, a i da bi bio spašen od sigurnog hapšenja koje mu je pretilo. Od drugih kvalifikacija za ovo jako osetljivo mesto u sistemu bezbednosti Srbije, on ima završen kurs za policajca.
Sredinom marta, ove godine, Centar BIA Kraljevo organizovao je snimanje Danila Vučića u kafiću ''Manjana" u Čačku, čiji formalni vlasnik je Dejan Čutovac, a stvarni vlasnik je jedan od vođa čačanskog narko kartela, koji je doušnik BIA, koji ima zadatak da razbije grupu iz Kotora (Crna Gora), tako što ih namešta srpskoj tajnoj policiji. Sin premijera Srbije imao je pratnju četvorice oficira iz jedinice ''Kobre'', a drogu mu je obezbedila čačanska mafija, a kamera za snimanje postavljena je iznad šanka. BIA koristi svaku mogućnost da zadokumentuje ponašanje srpskih velmoža, što je sasvim profesionalno. Fotografiju je urednik Magazina Tabloid prosledio Aleksandru Vučiću, da spreči sina da postane zavisnik. Njegov sin Danilo je tri dana kasnije, snimljen i u kafiću ''Teatro'', u Beogradu, u večernjim satima, nakon povratka iz Čikaga, odakle je povučen, nakon pisanja Magazina Tabloid da u ovom gradu boravi sa lažnim diplomatskim pasošem.
Danilovi čuvari su oficiri, koji su ''mrtva usta''. Više od 10 Vučićevih telohranitelja tražilo je od načelnika VBA da budu premešteni na druge poslove. Prekomandovani su u kasarne u gradovima na jugu Srbije, ali niko od njih nije izustio, do sada, nijednu reč o razlozima zašto su prestali da čuvaju šizofrenog premijera.
Jedan od najosetljivijih delova Srbije, granica sa KiM, Raška oblast i Centralna Srbija stavljeni su u ruke Dragana Perendije, priučenog i kriminlizovanog policajca, sumnjivih intelektualnih mogućnosti. Ali, BIA je odavno prestala da se bavi neprijateljima Srbije. Ona se isključivo bavi sama sobom, partijskom politikom, praćenjem novinara, mafijaškim poslovima i uništavanjem poštenih građana Srbije. Perendija se odlično uklopio. Odmah mu je objašnjeno šta je njegov glavni zadatak- a to je da se dodovori Radmili Selaković, jer je ona u aktuelnom rukovodstvu BIA jedina koja ima direktan ulaz kod premijera Vučića.
Gospodin Perendija je to shvatio vrlo ozbiljno, i prvi operativni zadatak koji je uspešno izvršio, bio je da za potrebe proslave rođendana Rade Selaković obezbedi dovoljne količine pečenja i pića. Selakovićka je za potrebe proslave svog rođendana brutalno i na zgražavanje starijih radnika BIA, uzurpirala restriktivan prostor unutar centrale BIA, rezidencijalni objekat koji je po najstrožim pravilima BIA namenjen isključivo za najosetljivije operativne potrebe. Dok je služba bila služba, ulazak u taj deo službe bio je rezervisan isključivo za odabrane operativce na posebnim zadacima.
Drugi „operativni" zadatak koji je dobio od Đorđevića i Todorova je, da kao načelnik centra BIA u Kraljevu, koji pokriva i Rašku oblast odakle Selakovićka potiče, prikupi kompromitujuće podatke o Selakovićkoj, kao i da pokuša da dokumentuje njene ljubavne kontakte sa njenim intimusima iz prošlosti, (deo tih i drugih podataka je u sklopu unutrašnjih sukoba u BIA, za simboličnu novčanu nadoknadu, ustupljen medijima zarad „disciplinovanja" Rade Selaković).
U te svrhe Perendija je „osmislio" genijalnu strategiju za tajno praćenje. Perendija nastupa kada iz Beograda dobije dojavu da je Rada Selaković napustila teritoriju grada i uputila se ka teritoriji koju on „operativno pokriva". Tajno praćenje obavlja operativni par, gde ženska osoba, u svojoj kapi koju nosi, ima skrivenu mikro kameru i na taj način dokumentuje dešavanja na terenu, Podršku im pružaju samo odabrani operativci koji po liniji rada pripadaju upravi koju vodi Todorov, jer se drugim operativcima ne veruje. Kada je u pitanju pokrivanje kretanja Rade Selaković, ali i direktora Đordevića po Beogradu, Todorov je za te potrebe angažovao i lica iz kriminogene sredine. Tako je došlo do sumanute situacije da rukovodice BIA po nalogu drugih rukovodica BIA prate kriminalci!
Podaci su takođe ustupljeni medijima, ali u smanjenom obimu, jer bi, po prirodi tih podataka, njihovo objavljivanje jasno otkrilo identitet izvora, a preko izvora put vodi do Todorova. Jedno je izvesno, za pravilno pravno sankcionisanje svih navedenih aktivnosti zakonodavac će morati da uvede niz potpuno novih krivičnih dela.
Idilična atmosfera u trojcu koji vodi BIA trajala je dugo. Od početka svog mandata Đorđević se nije mešao u svoj posao (uostalom on taj posao ne ume ni da radi), Todorov je sproveo da se služba ne bavi svojim, već mafijaškim poslovima (to je jedino što on ,,ume" da radi), a Selakovićka je organizovala da se sve to finansira novcem građana Srbije. Međutim, kad su Selakovićka i Todorov odlučili da u sledećem deljenju funkcija preuzmu BIA i „isprate" kolegu Đorđevića, počele su igre i podmetanja. Jer, zašto bi se pokradeni novac i moć delili na tri, kad može na dva dela. Svako svakog prati i namešta.
Stvar je bila pod kontorolom sve dok tragikomični direktor Đorđević nije shvatio da je potpuno odstranjen iz okruženja premijera Vučića. Tada je ultimativno tražio od Todorova da mu pokaže sve podatke kojima raspolaže o Selakovićki, jer se Todorov perfidno sakrio iza nje. Todorov je morao da mu pokaže skoro sve sa čim raspolaže, jer je svestan da je deo podataka koji kompromituju Selakovićku prikupljen preko Centra Kraljevo, koji vodi Đorđevićev čovek, Dragan Perendija. Đorđević je sa sjajem u očima čitao tajni dosije i naivno je poverovao da može da uceni Selakovićku i „stavi kokoš gde joj je mesto", pa je tokom službenog puta u Kinu došlo do isplanirane otvorene svađe između Đorđevića i Todorova sa Selakovićkom.
Naime, Selakovićka je službenu posetu Kini shvatila kao priliku za šoping, pa su, zbog njenih potreba, neki delovi službenog protokola, na zgražavanje domaćina, potpuno prekrojeni i izmenjeni. To su direktor i njegov zamenik strašno zamerili Selakovićki, i junački su je udruženim snagama napali i zapretili da će o svemu da obaveste i premijera. Drznuli su se i da je čak „oteraju u ..... materinu". Selakovićka ipak ima više pameti od njih dvojce zajedno, pa je u Kini sve mudro odćutala ali ih je po povratku u Beograd, zakulisnim igrama, zahvaljući svojim vezama van službe, uspešno i potpuno marginalizovala i onemogućila im da komuniciraju sa bilo kim, ko u ovoj zemlji išta znači.
Ovo troje sumanutih i nekontrolisanih paranoika uspeli su da u svoje igre uvuku veliki broj najviših funkcionera SNS-a, ministara i poslovnih Ijudi. Direktne posledice njihovih ludačkih poteza Srbija trpi i na međunarodnom nivou.
Međutim, rat za istinu i pravdu se nastavlja. U BIA se nakon pisanja „Tabloida" sprovode do sada neviđene istrage o tome kako su u javnost procureli svi ovi teško kompromitujući podaci za koje svi upućeni znaju da su tačni. Svi su sumnjivi, svima se preti. U službenim prostorijama se isključivo šapuće i gestikulira. Sumanuti i paranoični aktuelni rukovodioci BIA zbog svojih mafijaških poslova i potpuno amaterskim pristupom poslu u krajnje kritičnom periodu po Srbiju uspeli su da potpuno uruše ovu važnu instituciju. Protivpravno je aktiviran veliki broj prislušnih uređaja po kancelarijama a mnogi radnici BIA su mimo zakona stavljeni na mere. Ono što treba da znaju rukovodioci BIA, i ovi i svi budući: Ne brinite se, gledate u pogrešnom pravcu...
A 1. Kako se troši budžet
Za potrebe Bezbednosno-informativne agencije budžetom za 2014. godinu planirana su sredstva u iznosu od pet milijardi i 29 miliona dinara, što u odnosu na rebalans budžeta za 2013. godinu predstavlja povećanje od 279 miliona dinara, ili za 5,66 odsto.
Za Bezbednosnu informativno agenciju koja ima 2.050 zaposlenih planirana su sredstva u iznosu od četiri milijarde i 579 miliona dinara, ili 37,5 miliona evra. Obaveštajna i kontraobaveštajna agencije nisu više direktni korisnici budžetskih sredstava i njihovi izdaci se obuhvataju budžetom Ministarstva odbrane.
Šta očekuju korisnici od pada vrednosti dinara? Od pada vrednosti dinara budžetski korisnici u 2015. godini mogu očekivati samo realan pad svojih prihoda, pored pada prihoda u dinarima koji je kod većine korisnika već unet u predlog budžeta.
A 2. Političari i njihovi bezbednjaci
Zamenik direktora BIA Dragan Marković Markoni uhvaćen je pre dve godine da zajedno sa već osuđenim Dragoljubom Peručom, bivšim šefom inspektorata rada, uzima mito, ili bolje reći, reketira jednog biznismena, ali njemu nije suđeno. Kao znak dobre volje, podneo je ostavku na mesto zamenika direktora. Raspoređen je za načelnika Centra BIA u Nišu, drugog centra u ovoj službi po značaju. Umesto da ga oteraju iz službe, i dalje je u igri. Zašto?
Markoni je bio običan operativac u Mladenovcu, odakle je tajno dostavljao podatke Jovanu Krkobabiću. Kao kadar ove stranke, dogurao je do zamenika direktora BIA. Milan Krkobabić je stao iza njega kada je uhapšen Dragoljub Peurača, koji je takođe kadar PUPS-a.
Gospodin Marković je pčelar, poznat je kao proizvođač meda u rodnoj Velikoj Plani. Opasan je kriminalac, koji drži monopol na prodaji meda. Pojava falsfikovanih proizvoda meda njegovo je nedelo, jer u nedostatku pravog pčelinjeg domaćeg meda, Marković falsifikuje i uvozi lažni med. Zgrće ogromne pare, a deo prihoda dostavlja Milanu Krkobabiću, Vučićevom omiljenom penzioneru. Sa mesta načelnika niškog Centra BIA ima neslućene mogućnosti za privatni biznis.
A 3. Helikopter
Direktor BIA Đorđević je dva puta helikopterom sleteo na svoju livadu u selu Gornja Gorevnica, da roditeljima i seljanima pokaže ko im je sin. Kada u Čačak ide na sastanak sa svojim prijateljima iz podzemlja, vozi svoja kola, a obezbeđenje ga prati diskretno, da ne sazna sa kim se sastaje.
A 4. Vučić stvara grešnike
Pre mesec dana na Hilandar, da okaju grehe, zajedno su otputovali Ivan Todorov, Dragan Marković Markoni, Dragan Kujndžić, šef unutrašnje kontrole MUP-a i još petorica njihovih bliskih saradnika. Da se pomole Bogu, da im oprosti grehe.
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?...=362&cl=08
Цитат:Kriminalna grupa Ivana Todorova je uspela da se nametne i stranim službama, kao pouzdan partner. Uspeli su da se približe izraelskom ambasadoru u Beogradu Josifu Leviu. On je homoseksualac, živi u službenom braku sa nekim Poljakom (a surogat majka iz Nepala im je rodila dvoje dece, od kojih je jedno tragično izgubio 22. maja prošle godine.
Dete se rodilo sa sestrom bliznakinjom), u finansijskim je problemima. U Izraelu izdaje stan, a izvršitelji mu plene imovinu, zbog dugova. Todorov i njegova klika su mu ''izašli u susret'', a preko njega su, zauzvrat, na crnu listu Mosada, stavili Nikolu Petrovića, Vučićevog kuma, koji im ugroržava poslove, jer je on iznad Vučića.
Ambasador Levi im je prodao informacije o stanju na ino računima Nikole Petrovića, kome je uskraćen pristup izraelskoj ambasadi, a jevrejski lobi mu je za vratom i u drugim zemljama. I ako imaju dosta zajedničkih prijatelja, Petrović je ekskomuniciran i veoma je oslabljen. Petrović je, očigledno, postao svestan toga, i sve poslove je ustupio Andreju Vučiću. Aleksandar Vučić je iznenada, iz budžeta, početkom godine, platio 30 miliona evra Jevrejskoj opštini u Srbiji, a da na ime odštete za imovinu Jevreja koji su stradali u Drugom svetskom ratu plaćamo narednih 25 godina! Pa nisu Srbi pobili Jevreje, već Nemci. Čijim parama se otkupljuje Vučić. Da li Mosada davi Srbiju kao zmija žabu. Da li vrši ubistva po Srbiji?
![[Слика: 6LzSCUJ.gif]](http://i.imgur.com/6LzSCUJ.gif)
