Цитат:BIA pokušava da vrbuje svog novog direktora da radi za BIAhttp://www.njuz.net/bia-pokusava-da-vrbu...di-za-bia/
![[Слика: 6LzSCUJ.gif]](http://i.imgur.com/6LzSCUJ.gif)
Цитат:Душко Бобић, вечита искомплексирана секртарица, јер никада није био ништа друго у Ресору државне безбедности и БИА, до доласка СНС-а, стари је потказивач и прости манипулатор.
Бобић је прво издао своје некадашње колеге из 90 тих година. Он и његов другар из дана секретарисња, полуписмени аналитичар Радивоје Мичић звани Мићко (који добро познаје свог друга, па га је успешно истурио испред себе, свестан да погибељ мора доћи), међу колегама су изазвали посебно гађење када се прочуло колико су стварних оперативних акција и активности РДБ, у причама са својим „пријатељима“ из света политике и криминала, препричали као своје, иако су о њима само стидљиво читали. То што су лагали да су у томе учествовали и не би било тако страшно, али је страшно што је пуно тога заиста тачно, и дебело компромитује и рад службе, и њене припаднике из тог времена, који су обављали осетљиве задатке за државу.
Тако је тема разговора често био Фића, Меда, Јохан, Франко, Гури, Звездан … и остали. Све то је зачињено са пуно тачних, али и измишљених детаља. Уредно су и свесно све то пријављивли својим новим менторима, са идејом да компромитују све своје бивше колеге, да би након суђења и других ствари које су им „паковали“, остали једини живи сведоци тог врмена. Али једном јајаре, увек јајаре. Када су схватили да су претерали, и да се чуло шта раде, Бобић и Мићко су почели да потказују све колеге, верујући да тако постају недодирљиви за све.
Због „познавања“ материје Бобић и Мићко аматерском руководству БИА наметнули су се у два мандата, као кредибилни људи, и директно су учествовали у неморалном кадрирању по БИА, и у неким деловима партијске и државне администрацје, на најосетљивијим местима.
Бобић је свој новооткривени шарм искористио да освоји једну познату градску спонзорушу, млађу од њега, која је врло брзо схватила какву будалу има поред себе. Бобићева супруга је то сазнала, јер „оперативац“ Бобић не би умео да сакрије ни слона у биоскопу.
Међутим, ни службама у Србији (а ни неким новинарима) није промакло глупирање напаљеног Бобића и занимљиви подаци, којима су баратали људи из Бобићевог окружења, а ван службе. Примена мера у том правцу открила је праву природу односа Бобића и спонзоруше.
Оперативци неких служби ругају се када цитирају Бобићеву спонзорушу, која га у сред ноћи позове и нареди му – „требају ми паре“. На то он скаче из кревета, и одлази на „специјалне мисије“ од значаја за одбрану земље, и дотура велике количине новца, зарад плаћања рачуна и баханалија своје љубавнице и њених „другова“ и „другарица“. Да би поткрпио њене трошкове, морао је и стан да прода, што је посебно разбеснело његову жену, која од тог новца није видела ни динара, али има ко јесте….
Бобић је од дневница и девиза из специјалне касе БИА, које је шаком и капом узимао за финанисрање својих честих и „неодложних“ путовања по свету (а најчешће у Дубаи), осим путовања трошио је новац и на друге проводе, у јеку штедње.
Купио је од тог новца својој метреси и пар лепих силиконских сиса. Мада силиконске сисе није купио само њој. Сисице је купио и секретарици, руку на срце то није једина секретарица коју је Бобић нападао. Сисе је купио и Албанки Ханети, која у БИА ради на осетљивом месту, као лична секретарица начелнице Снежане Радановић. Ханета је ту постављена на иницијативу групе издајника из БИА.
Снежана је стари радник БИА, односно РДБ, одувек је била орна за сарадњу са колегама, нарочито онима на положајима, због чега је несмењива, и лако прилагодљива свим структурама, које су јој пре много лета, током једне пијанке „нашли“ и одредили мужа, такође младог и способног радника, тада РДБ. Млади Радановић, сада радник МУП-а, када је схватио с каквом женом живи, пропио се и више пута је завршавао на лечењу.
Снежана је свог омиљеног љубавика, а имала их је више, превела из МУП у БИА, уз сагласност највишег руководства БИА, и ставила га на високо место у оргаизационој јединици коју води. Када ова куплерајска брука по БИА више није могла да се сакрије, због блиских веза са неким функционерима МУП и БИА, Снежин „дечко“ прераспоређен је на друго, још одговорније место у БИА.
Бобић је у души весељак. У ово време штедње и оскудација, на прославама БИА и ван ње, Бобић воли да музичарке кити новчаница, најчешће онима од 50 евра, или од пет хиљада динара.
Да није тужно све би то било смешно, међутим, оно што помахнитали Бобић не зна, а не зна ни БИА, је ко је дотичну младицу „гурнуо“ на глупог Бобића. Ко је преко ње и напаљенг Бобића дошао до осетљивих података о активностима државног врха на плану сарадње са функционерима из арапског света, ко је колико и какве поклоне у великим количинама добио од Арапа у директном контакту, као и зашто све то није пријављено, већ је све раздељено међу државним функционерима и међу радницима БИА свих рангова, па и оних највиших, као и класични мито, када су се неки функционери свађали због прерасподеле девизних дневница и скупоцених поклона, ко је злоупотребио податке и активности БИА да би каналисао арапске госте у хотеле и на места одакле је могао да узме дебеле провизије, за скупе цехове од власника угоститељских објеката итд…
Занимљиви су и Бобићеви подаци о идентитетима градских професионалних курви, које је БИА беспризорно подводила Арапима (и ко је све то видео камерама снимио? А ко је „злоупотребио положај“? Бобић?
О томе је Бобић имао пуно анегдота (о демолираним собама, набавци наркотика за те сврхе, сексуалним девијацијама…) аутентичних и истинитих прича, јер је испред БИА, до скоро лично био задужен за прикривање активности Арапа.
Наведени подаци спремни су да у датом тренутку тешко компромитују актуелну власт и њене безбедосне структуре, што и није нека штета, али и Арапске партнере. У арапском свету овакве вести могу да доведу до много озбиљнијих проблема од класичне компромитације, растурања брака или краја политичке каријере. Спонзоришу је глупи Бобић посебно информисао о међуљудским односима у БИА, именима, адресама и личним животим причама и подацима могих радника и функционера БИА, актуелнх и бивших, о пословима на којима раде, њиховим политичким и криминалним везама, и о много чему другом што су неке стране службе, али и криминално тајкунске организације у земљи тренутно спремне златом да плате.
Али, не треба заборавити ни Бобићеве приче о политичком врху земље, јер је свом окружењу, па и спонзорушу у коју се смртно заљубио, као „проверени кадар СНС-а“ још из доба предизборне кампање умео је да сатима препричава анегдоте из времена почетка стварања СНС-а, начинима финансирања, склоностима и болесним навикама неких фукционера СНС, пословним комбинацијама, намештеним приватизацијама, БИА батинашима и другим „професионалцима“ који су се јефтино продали за партијске књижице и тако даље
Бобић и Мићко су, као функцинери СНС-а задужени за безбедност партије, свакодневно сазнавали много тога што бројни функционери СНС-а, поједини криминалци и „угледни“ бизнисмени не би волели да се зна…али сад је касно. Све се зна…
Наравно, остаје да се види, када партнери из арапског света сазнају да су их функционери БИА, које су богато китили ових година „наместили“, тешко компромитовали, како ће да реагује. Ипак су Арапи из свог буџета финансирали комплетну изградњу нове зграде у кругу БИА, уз напомену и инсистирање да се за сваки цент мора знати где иде, не дозволвши тако да функционери градећи једну, покраду још три зграде. Ваљда нас познају довољо добро. У сваком случају, биће смеха…
Али, арапски свет нек се брине о себи, а ми да се бринемо о нама. Бобић, Мићко и њихова екипа (нису они сами), требали би да размисле и о бројним домаћим пословним људима, припадницима других политичких партија, али и СНС-а, новинарима и другим грађанима ове земље који су од стране ове екипе уцењивани и рекетирани на основу података, које су покрали из БИА.
У Србији се тајне не задржавају дуго, па су сада све те несретне жртве помахниталих „безбедњака“ сазнали ко их је уцењивао, и тешко компромитовао на правди бога, у протеклих пар година, злоупотребљавајући рад БИА. Открива се полако и колико је „случајева“ намештено, и колико је људских судбна уништено на основу намештених и змишљених података које су, из пре свега материјалних, а онда и неких других циљева (неретко из чисте освете) осмислили и водили преко својих пулена Бобић, Мићко, али и неки други функционери БИА.
Зато грађани Србије имају право на ревизију. Ревизију свега што су ти људи радили. Да се сваки папир који је некоме уништио брак или живот, због кога је изгубио посао, оболео, изгубио част и пријатеље, провери и да се ти злочинци у ципелама од 1.000 евра (Бобић и Мићко само такве носе), похапсе и казне.
Грађани имају право да знају за свако слушање телефона, које је наређено и спроведено на основу измишљеих података. Имају право да знају за сваки разговор који је обављен са њиховим рођацима и пријатељима, а који је образложен лажним информацијама. Јер овом ужасу неће доћи крај сам од себе. Руководство БИА је не тако давно коначно схватило са каквим будалама има посла, па су Бобић и Мићко смењени, а уствари склоњени на бољу позицију, уз кретенско образложење да су „блиски руској страни“ што је ноторна лаж, само да би им се дао „легитимитет“ да око себе окупе људе који стврарно са симпатијама гледају ка „руској страни“, и тако их компромитују и униште. “
Не окрећите му леђа
Директор БИА Александар Ђорђевић, звани Сашкица, добио је уз помоћ Синише Малог, градоначелника, и Раде Селаковић, начелнице логистике у БИА четворособан стан на Врачару. Директора неки оперативци зову пуковник Редл, јер и његови љубавници од њега добијају све важне податке, које прослеђују страним службама. Да би показао да није Редл, он је своју нову жену Јелену Триван водио у Чачак, у родно село, да се покаже као породичан човек.
Цитат:Најуже руководство Безбедносно информативне агенције се одметнуло и данас је најопаснија криминална група на Балкану, а можда и шире. Они нису мафија, јер је мафија начин живота, а ови припрости људи, од којих је већина на кокаину, с позиција начелника у тајној служби, шири свој бизнис, потискујући све остале криминалне групе. Они постају велика претња миру на Балкану.
Директор Безбедносно информативне агенције Александар Ђорђевић, у служби познат као Ђора педер, направио је преседан. Са собом је довео и шефа кабинета, која је била правник у Служби хитне помоћи. Без обавезне безбедносне провере, на најзначајније оперативно место у Агенцији доведена је особа најнижих моралних својстава, која је остварила увид у све државне и службене тајне Агенције. У њеном сефу је списак одобрених захтева Агенције за стављање на мере осумњичених грађана, сви извештаји начелника управа и регионалних центара, извештаји судова, тужилаштва и других служби безбедности
Чиме је такво поверење заслужила госпођа Маја Павловић? Она је добила ''топлу препоруку'' од докторке Хитне помоћи др Вере Стоиљковић. А госпођа Стоиљковић није било ко. Она је извесно време била у ванбрачној заједници са поменутим Ђором педером, са којим има и сина. Одавно не живе заједно. Али њена реч је за Ђору закон. Од када је напустио адвокатску канцеларију, Ђора педер се није одрекао своје дружине. Организоване. А, у тој дружини су, када је Ђора постао директор Службе, већ увелико били Никола Петровић, кум Александра Вучића и директор Електромреже, Веселин Милић, начелник Полицијске управе за Београд, Александар Степановић, председник Вишег суда у Београду, Душко Миленковић, председник Апелационог суда у Београду и Златибор Лончар, садашњи министар здравља. И бизнис је процветао. Корупција на латиноамерички начин.У почетку су се састајали, док још нису били познати, у једном кафићу у Палмотићевој.
Цитат:Ђорина криминална група је ојачала, до невиђених размера.
Из БИА је Ђора послао Дијану Хракаловић, шизофрену девојку (28 година), која је у службу примљена као активстикиња СНС-а и куртизана виђенијих руководилаца ове партије. Психолог је по струци, и постављена је за секретара Управе криминалистичке полиције, са задатком да разбије српску полицију, нарочито Управу криминалистичке полиције. Активности ове шизофрене жене из Пожаревца Магазин Таблоид је описивао у више текстова. Њено довођење је имало за циљ да се онеспособи еловање криминалистичке полицвије и начелника који нису спремни да служе интересима Ђорине организоване криминалне групе. У томе су и успели, јер је српска полиција пред пуцањем. Дијана Хракаловић је утицајнија од министра Стефановића, који, по свему судећи, нема снагу да је заузда.
Тако Ђорина група у потпуности контролише рад полиције и осигурава своје злочиначке активности. Довођењем Наташе Путник за Стефановићеву помоћницу за финансије, Ђорина ОКГ (организована криминална група) је добила приступ фондовима. Набавком опреме, наоружања, униформи, средстава везе, Ђора ће згрнути милионе. Неутољива је жеђ за новцем овог педера и наркомана.
Бес полицијских функционера, којим руководи ова шизофрена девојка Дијана Хркаловић, која је нестатусни службеник МУП-а Србије, јер њено радно место секретара УКП није у систематизацији, говори да Ђорина ОКГ може све.
Да би прикрио своју педерску склоност, Ђора је, извесно време, био и у вези са Јеленом Триван, бившом функционерком и портпаролком Демократске странке. Њу је поставио за директора ЈП "Службени гласник''. Госпођа Триван описује Ђору као тешког психопату, који је на чистом кокаину, али стално сабира и барата милионима евра, као да је реч о мултимилионеру, а не државном службенику. Знајући ко им је на челу, начелничка дружина у Безбедносно-информативној агенцији се окренула себи и свом бизнису.
Цитат:Опасна мафија из Демократске странке убацила је своје људе на значајна места у БИА. Међу њима је најутицајнија Радмила Селаковић, бивша стечајна управница, која дрма Агенцијом. Њу су инсталирали Александар Влаховић и Данко Ђунић, а данас овом 62. баком руководи наркодилер Звонко Гобељић, који је власник и Економског института, који процењује имовину ЕПС-а, чијом распродајом Никола Петровић и браћа Вучић намеравају да згрну стотине милиона.
Звонко Гобељић је две деценије у трговини са наркотицима. Са лажном дипломом Економског факултета у Београду био је и директор Филијале Војводђанске банке у Београду. Када је ''одбранио докторску тезу" а да није завршио економски факултет, дао је професору само 5.000 евра, а он му је новац бацио у лице, а Звонко га без узбуђења ставио себи у џеп. Запретио му је да ће сада БИА да га има на оку!
Гобељић је због преваре Милошевићевих државних наркодилера био у бекству. Вратио се после 5. октобра, а новац је уложио у нове људе на власти. У земљи је наставио да рекетира бизнисмене.
Један од рекетираних је и бизнисмен Фото Цане из Чачка, кога је Звонко, уз помоћ заједничког пријатеља Ненада Тешњака 2001. године намамио у један објекат у Бечу, где су Цанета мучили целу ноћ и од њега отели огроман локал у Чачку, а све то на име наводног дуг и зеленашких камата. У то доба, Гобељић је на платном списку држао и тадашњег амбасадора СРЈ у Аустрији.
Гобељићеву криминалну групу чине махом бивши полицајци, које је он, док је био близак са режимским политичарима крајем 90. тих година, протежирао и постављао на одговорна места и положаје у МУП-у Србије и некадашњем ССУП-у. Гобељић одлично схвата значај правилно позиционираних људи у полицији и БИА па је зато инсистирао да његов човек, Радмила Селаковић, буде постављена на високу позицију начелника за логистику БИА, а преко ње је остварио и одличан контакт са директором БИА Александром Ђорђевићем (мада је Гобељић са Ђорђевићем добар контакт остварио и док је Ђорђевић, као адвокат, сервисирао локалне мафијаше у Чачку).
Фото Цане је у међувремену финансијски ојачао и партиципирао је у стварању СНС-а, у почетку на локалном нивоу, а касније је покушао да се наметне и на вишим нивоима власти. Како је био близак председнику Србије Томиславу Николићу и како је све то Гобељић сазнао преко својих људи у БИА, а плашећи се заслужене Цанетове освете, Гобељић је преко своје љубавнице Раде Селаковић и Александра Ђорђевића „наручио" да се Фото Цане нападне и дискредитује, да му се уништи политичка каријера на локалу али и у странци. Тако је и било. Уз помоћ локалне БИА-е Фото Цане је политички дискредитован и маргинализован.
Цитат:Треба напоменути да Ђорина дружина из БИА није баш у најбољим односима са Ђорином ОКГ. Никола Петровић и картели са КиМ су оспоравани, и њихова досијеа су продата. Тако је на ''мерама'' Агенције и данас министар здравља Златибор Лончар. Криминалци имају чудну нарав. Свако у сваког сумња. Ова криминална група може се разбити само опкољавањем од стране специјалне јединице..
Цитат:Златибор Лончар је свом другу Ђори педеру за начелника безбедности у Агенцији препоручио Ивана Тодорова, бившег џудисту, човека обдареним физичком интелигенцијом и дубоко увученим у криминал.
Ова група је, за сада, још на окупу, а ојачана је Младеном Ненадићем, адвокатом из Чачка, Ђориним блиским пријатељем, којег су поставили за тужиоца за организовани криминал, и Наташом Кривокапић Читаковић, која је на челу Вишег тужилаштва у Београду.
Ђорина адвокатска канцеларија никада није престала да ради. Његове људе у канцеларији обезбеђују службенице Управе за безбедносну заштиту БИА! Сви главни предмети иду његовој канцеларији. Пељешење оних који имају новац, уз помоћ суда и тужилаштва, донело је Ђори педеру и његовој организованој криминалној дружини огроман новац.
(06-11-2016, 08:19 PM)Прст_у_ока_латиници Пише: Видим новом поралом
"Са вером у Бога Слободан или Смрт"
