[Ратко]

Свега неколицина је доспела у логор, али су на Сајмишту постали капои за рачун Немаца и моткама су убијали логораше-четнике (опет наводи имена тих комуниста). А када је био на Бањици, опет је видео да комунисти боље стоје код Немаца, имају повластице. Па и кад је доспео у логор у Немачкој - опет исто.

Било је на Сајмишту доста капоа комуниста, а било је и четника. Треба имати у виду да су комунисти пре стигли на Сајмиште, па су већ заузели позиције у тзв. унутрашњем логорском систему и обезбеђењу. Било их је више у логору, тако да их је морало бити више и међу капоима и убицама.
Притом су немилосрдно убијали и четнике и комунисте.
Исто тако, неке нападе на четнике у логору, укључујући и убиство војводе Мојсиловића, извршили су партизански логораши који нису имали везе са капоима, напротив, и сами су од њих убијани.
То су непобитни факти.
Шта пише за Бањицу, тј. на основу чега закључује да су комунисти боље стајали код Немаца?

[Милослав Самарџић]

На основу тога што их је видео као слободњаке.

[Ратко]

На основу тога што их је видео као слободњаке.

Морао је видети и да их масовно стрељају, као и равногорце.
Просто речено, није тачно да су имали привилегован третман.
Зашто је неко био слободњак, то је за анализу конкретног случаја. Не може се далекосежан закључак донети на основу неколико примера, прећуткивањем осталих релевантних информација.
Да ли Кораћ пише како је он преживео, тј. ко је за њега интервенисао?
СВИ припадници његове јединице завршили су на Јајинцима, а он у заробљеничком логору.

[Милослав Самарџић]

У мемаорима човек пише оно што види, а то је видео.
Нису сви, одред је тада имао стотинак људи. Похватани су они што су били у граду.

[Ратко]

У мемаорима човек пише оно што види, а то је видео.
Нису сви, одред је тада имао стотинак људи. Похватани су они што су били у граду.

Видео је и чуо много тога, а друга је ствар шта је написао.

Сигурно је да он није могао тек тако да избегне и стрељање и концентрациони логор типа Маутхаузена. Неко врло утицајан је интервенисао за њега, а можда је учинио и неку специјалну услугу Немцима? Не тврдим да јесте, само размишљам. То је требао сам Кораћ да објасни. Био је дужан да каже како се изборио за ту привилегију у данима најмасовнијих покоља ''присталица Драже Михаиловића'', када су смртном казном кажњени и сви његови похватани борци.
И не само они, већ и њихови сарадници које је Гестапо хватао по Ужицама и околним селима, као дивље звери. Стрељано их је тачно 70. Од тога 39 активних четника, а остало сарадници. Сем једне жене, која је стрељана 25.10.1943, сви су ликвидирани 26.12.1942.
Два дана пре тог покоља Кораћ је из Бањичког логора (где је доведен 08.12) траснпортован у заробљенички логор.
Када је давао изјаву за књигу ''Ко су љотићевци?'', није могао да се сети ни имена свог ордонанса Костадина Трнавца, такође стрељаног тог крвавог 26. децембра.
Мени је то врло чудно. Најблаже речено.

Извештај о извршеном хапшењу:

Имена похапшених активних четника Кораћевог одреда:

[Милослав Самарџић]

Нисам рекао да није објаснио. Нисам још стигао до тог дела књиге, огромна је.
Испаде да је крив што је (био) жив...
До сада се не види да је имао неког, напротив, сви га гоне.

[Ратко]

Нисам рекао да није објаснио. Нисам још стигао до тог дела књиге, огромна је.
Испаде да је крив што је (био) жив...
До сада се не види да је имао неког, напротив, сви га гоне.

Кривица му је била доказана. Најтежа. И за много мању кривицу је летела глава.
Ништа не тврдим, али ми је из наведених разлога сумњиво. Баш ме занима како је Кораћ то објаснио.

[Милослав Самарџић]

Јел има у архиву неки документ против њега?

[Ратко]

Јел има у архиву неки документ против њега?

Нисам до сада пронашао такав документ.

[Милослав Самарџић]

Прочитао сам сад шта је Кораћ написао, а такође и ова два немачка документа.
Тачно се види да је све намештено од љотићеваца, као што Кораћ пише, да би га макли из округа, јер због њега нису могли да дођу до изражаја.
Он уопште није саслушаван на Бањици, није добио оптужницу и није ни оптужен као Дражин човек. Нису имали доказе.
Види се да је извештај намештен јер су тај део његовог одреда напали тако што су нечујно ликвидирали стражара - а одред је био легалан, уопште се није склањао од Немаца. Исто као што се ни Кораћ није склањао кад су њега дошли да ухапсе.
Његових људи је ухапшено 42, а на списку видим 39?
Даље, он није ово видео као акцију само против свог одреда, јер је био начелник Округа, што је била много већа функција од командира одреда од стотинак четника, који је иначе основао на своју руку, да му се нађе.
Неколико сати пре његовог одреда ухапшен је одред Српске државне страже потпоручника Рогића, под директном заслугом љотићеваца (убацили су свог човека у одред и видели да одржава везу са капетаном Манићем, командантом Дражине Пожешке бригаде). Кораћ није био у вези са Манићем. Састајао се са Мољевићем, Васићем и генералом Трифуновићем, али за то није оптужен - нису сазнали).
Ухапсили су их есесовци из 7. брдске СС дивизије ''Принц Еуген'', уз тучу, псовање мајске српске итд.
Дакле све њих одводе у Краљево, па на Бањицу, у ћелију где је био и капетан Градимир Бранковић, о коме си писао раније. Улазили су Кригер и Шефер и малтретирали их. У ћелији је било 80, па 120, па преко 200 људи.
Сваког дана је неко одвођен у Јајинце и стрељан, а неко у Главњачу. Он је са неколицином официра пребачен у Главњачу 10 сати пре него што су сви из собе одведени у Јајинце, 25. децембра 1942. Пише да је пуки случај што су их баш тада одвели и да би у супротном и они били стрељани. За ту квоту од чини ми се 250 ДМ присталица, нису гледали ко је из ког одреда.
Каже да је у Главњачи била нормална исхрана и да су биле дозвољене посете.
Његова жена је ишла да моли Недића за њега, али је Масаловић избацио из канцеларије. После јој 6 месеци нису уважили молбу за помоћ.
Иначе четник Митровић са списка, који је стрељан, био је његов курир. Имао је само 15 година, избеглица из Херцеговине.
Он је са породицом становао код љотићевца Диковића у Ужицу, који их је после избацио из стана, а Кораћеву жену је малтретирао. Пише да је тај Диковић био умешан у његово хапшење. Да ли је он неки рођак генерала Диковића?
Све у свему, не видим разлог да се у Кораћа нешто сумња.

[Ратко]

Немци су имали доказе да Кораћ са својим одредом ради за Дражу. Доказа на прегршт. Љотићевска издаја је несумњива. Имам комплетан списак, са карактеристикама. Сви поједачно су оптужени као Дражини. Нису помагале никакве интервенције.
Имам и саслушања припадника његовог одреда. Они нису много крили.
Један од њих је то рекао у фацу гестаповцу који га је саслушавао, онако у бесу. ''Ми смо Дражини''. Опсовао је иследника, што је ушло у записник: ''Јебем ти мајку Швабо!''

[Зоран Недељковић]

У мемаорима човек пише оно што види, а то је видео.
Нису сви, одред је тада имао стотинак људи. Похватани су они што су били у граду.

Видео је и чуо много тога, а друга је ствар шта је написао.

Сигурно је да он није могао тек тако да избегне и стрељање и концентрациони логор типа Маутхаузена. Неко врло утицајан је интервенисао за њега, а можда је учинио и неку специјалну услугу Немцима? Не тврдим да јесте, само размишљам. То је требао сам Кораћ да објасни. Био је дужан да каже како се изборио за ту привилегију у данима најмасовнијих покоља ''присталица Драже Михаиловића'', када су смртном казном кажњени и сви његови похватани борци.
И не само они, већ и њихови сарадници које је Гестапо хватао по Ужицама и околним селима, као дивље звери. Стрељано их је тачно 70. Од тога 39 активних четника, а остало сарадници. Сем једне жене, која је стрељана 25.10.1943, сви су ликвидирани 26.12.1942.
Два дана пре тог покоља Кораћ је из Бањичког логора (где је доведен 08.12) траснпортован у заробљенички логор.
Када је давао изјаву за књигу ''Ко су љотићевци?'', није могао да се сети ни имена свог ордонанса Костадина Трнавца, такође стрељаног тог крвавог 26. децембра.
Мени је то врло чудно. Најблаже речено.

Извештај о извршеном хапшењу:

Имена похапшених активних четника Кораћевог одреда:

Горе, са првог документа:-Пећинар[много опасан тип]- и- Новаковић[препреден]-
поручник ДУШАН П. ПЕЋИНАР,рођ.1912.год. у с. Доњи Љубиш, срез Златиборски. Активан официр. У четницима од раног лета 1941.год, потом легализован. Стрељан 29.дец.1942.год, најв. на Сајмишту.
рез. оф. ЂОРЂЕ У. НОВАКОВИЋ, рођ. 5.апр.1898.год. у Ужицу. У Прв. св. рату у бугарском заробљеништву. Учитељ и школски надзорник. Предс. Ужичког четн. удружења. У четницима од лета 1941.год, потом легализован. Стрељан 29.дец.1942.год, најв. на Сајмишту, са сином Слободаном и сестрићем Михаилом.После рата проглашен за народног непријатеља и сва имовина му је конфискована. 2013.год. пред Вишим судом у Ужицу рехабилитован.

[Ратко]

Горе, са првог документа:-Пећинар[много опасан тип]- и- Новаковић[препреден]-
поручник ДУШАН П. ПЕЋИНАР,рођ.1912.год. у с. Доњи Љубиш, срез Златиборски. Активан официр. У четницима од раног лета 1941.год, потом легализован. Стрељан 29.дец.1942.год, најв. на Сајмишту.
рез. оф. ЂОРЂЕ У. НОВАКОВИЋ, рођ. 5.апр.1898.год. у Ужицу. У Прв. св. рату у бугарском заробљеништву. Учитељ и школски надзорник. Предс. Ужичког четн. удружења. У четницима од лета 1941.год, потом легализован. Стрељан 29.дец.1942.год, најв. на Сајмишту, са сином Слободаном и сестрићем Михаилом.После рата проглашен за народног непријатеља и сва имовина му је конфискована. 2013.год. пред Вишим судом у Ужицу рехабилитован.

Oбојица су стрељана на Јајинцима 26.12.1942.

[Emigrant]

Стигосмо и до ''Института слободне љубави'' у Хотелу ''Палас'' у Ужицу. Командир је био неки берберин, комесар Гутманка. Није улазио унутра... Каже, спуштене ролетне, а стража испред. Уопште увече игранке на све стране.

Vele kako ima i slika partizanske slobodne ljubavi, čak i onih LGBT orijentacije. Ja sam u emigraciji došao do tri takve, ali mora da ih ima još.
Tih dana je nastala i jedna lascivna pesma...