Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 3.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Мемоари мајора Манојла Кораћа
#1

Мајор Манојло Кораћ је био командант Златиборско-ужичког четничког одреда 1941. године, а од почетка 1942. Недићев начелник Ужичког округа. Са те позиције и даље је радио за четнике. Немци то откривају крајем 1942, хапсе га и одводе у логор. Американци га ослобађају априла 1945. године, после чега одлази у Италију. Мемоаре је написао у логору Еболи. Касније је живео у Хадерсфилду, Енглеска, где је и преминуо.
Написао је мемоаре у три примерка, од којих су два изгубљена, или се барем не зна где се налазе.
Трећи примерак је стигао до потомака - Кораћ је имао три ћерке, које су остале у Србији - а потомци су га уступили мени на коришћење.
Тек сам почео да читам, али већ на основу 50-так страница јасно је да је књига веома важна. Кораћ је све писао прецизно, недвосмилено, професионално, као што би официр подносио рапорт.
Изузетан је опис атмосфере у Ужицу уочи упада комуниста, 24. септембра 1941. Кораћ је покушавао да мобилише људство за одбрану града, али атмосфера је била таква да то није било могуће. Већина није желела, како се говорило, ''братоубилачки рат''. Није било представе о томе шта то значи комунистичка власт. Док се смртна опасност надвијала над град - уобичајена је била сцена безбрижних теоретских расправа у кафанама...
Са својих око 200 четника Кораћ се повлачи у брда изнад града, па одмах потом одлази на фронт против усташа. Његов опис борби за Вишеград 1941. године је најпотпунији од свих до сада.
Ево како изгледа књига:
https://www.facebook.com/pages/%D0%9F%D0...89?fref=ts
Одговори
#2

Код мене не ради сајт додај.рс?
Ако неко може, нека пренесе слике овде.
Одговори
#3

[Слика: 117137569374104529480382.jpg]

[Слика: 117008079374106296146873.jpg]

[Слика: 110104999374110262813141.jpg]

[Слика: 116661819374108129480024.jpg]

[Слика: 114119169374109196146588.jpg]

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#4

(04-07-2015, 06:01 PM)Милослав Самарџић Пише:  ...Није било представе о томе шта то значи комунистичка власт. ...

Политикин Забавник је писао да је за вријеме те краткотрајне власти партизана у Ужицу било стријељања тзв. народних непријатеља.
Одговори
#5

Овде се говори о атмосфери у граду пре заузимања од стране комуниста.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
https://youtu.be/TnX9n43wnO8 || https://youtu.be/lIi6rlVULaU || https://www.youtube.com/watch?v=hV0pEPDWn1o
Нису Срби као што су били / лошији су него пред Косовом / на зло су се свако измјенили
Одговори
#6

Ево прочитах о првом нападу на усташе у Вишеграду.
Требало је са десне стране да садејствује један партизански одред, њих је било око 100, од 1.150 учесника напада.
Није се појавио, али је Кораћев одреда са леђа, са око 800 метара, кад се већ био примакао усташким линијама, почео да туче један тешки митраљез. Убио је једног и ранио неколико четника. Један тешко рањени морао је бити убијен да не падне жив у руке усташама, јер није било могуће извући га. Кораћ је послао патролу према том митраљезу. Био је партизански. Митраљесци су одговорили да им је речено да су ти које гађају - усташе. На питање где им је командант који им је то рекао, одговорили су да је отишао кад је видео патролу.
Одговори
#7

(04-07-2015, 09:01 PM)Громовник Пише:  Овде се говори о атмосфери у граду пре заузимања од стране комуниста.

Мали офтопик Smile
Одговори
#8

(04-07-2015, 09:38 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ево прочитах о првом нападу на усташе у Вишеграду.
Требало је са десне стране да садејствује један партизански одред, њих је било око 100, од 1.150 учесника напада.
Није се појавио, али је Кораћев одреда са леђа, са око 800 метара, кад се већ био примакао усташким линијама, почео да туче један тешки митраљез. Убио је једног и ранио неколико четника. Један тешко рањени морао је бити убијен да не падне жив у руке усташама, јер није било могуће извући га. Кораћ је послао патролу према том митраљезу. Био је партизански. Митраљесци су одговорили да им је речено да су ти које гађају - усташе. На питање где им је командант који им је то рекао, одговорили су да је отишао кад је видео патролу.

Нису ми јасни четнички положаји.
Горња Лијеска, која се помиње, је западно од Вишеграда, на пола пута од града до Сјемећа. То би значило да су четници напали усташе и са западне сјемећке стране, и са источне србијанске, од Златибора. А помиње се и положај код Милошевића и село Прелово, а оно је на десној обали Дрине и сјеверно од Вишеграда. То је био онда полукруг око Вишеграда, исток-сјевер-запад у великој раздаљини. Не знам откуд толико четника за толико дугачак фронт.
Одговори
#9

Опсада је била са свих страна, пун круг. Кораћ је у првом нападу нападао са запада, од Сјемећа. Било је 1.050 четника и 100 партизана у пуном кругу , а унутра 3.000 усташа у бункерима. Зато напади нису успевали.
Одговори
#10

Бункери претпостављам да су били у граду (на десној обали) тако да је Кораћ морао и Дрину прећи да би заузео град. Додуше положаји на истоку и западу су повољни, јер је Вишеград у рупи, тако да су нападали с планине у котлину, а од Прелова до града је све релативно равно и морали су ићи уз Дрину и тако је немогуће узети град. Зато је 1943. и успјео напад преко Родић брда (исток).
Одговори
#11

(04-07-2015, 09:38 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ево прочитах о првом нападу на усташе у Вишеграду.
Требало је са десне стране да садејствује један партизански одред, њих је било око 100, од 1.150 учесника напада.
Није се појавио, али је Кораћев одреда са леђа, са око 800 метара, кад се већ био примакао усташким линијама, почео да туче један тешки митраљез. Убио је једног и ранио неколико четника. Један тешко рањени морао је бити убијен да не падне жив у руке усташама, јер није било могуће извући га. Кораћ је послао патролу према том митраљезу. Био је партизански. Митраљесци су одговорили да им је речено да су ти које гађају - усташе. На питање где им је командант који им је то рекао, одговорили су да је отишао кад је видео патролу.

Јел пише шта је после било са тим партизанима?

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
https://youtu.be/TnX9n43wnO8 || https://youtu.be/lIi6rlVULaU || https://www.youtube.com/watch?v=hV0pEPDWn1o
Нису Срби као што су били / лошији су него пред Косовом / на зло су се свако измјенили
Одговори
#12

Не пише. Мислим да је прешао у четнике, али у причи није битан одред, јер они заиста нису знали кога гађају. Командант одреда био је неки Продановић са Пала.
Одговори
#13

Ово постаје све занимљивије...
У Вардишту је 13. октобра 1941. одржан састанак комуниста, коме су присуствовали:
- Душан Богдановић ''Рочко'' из Вардишта,
- Петар Кршић из Ужица,
- Даничић из Ужица,
- Никола Љубичић из Ужица (касније Титов генерал, веран Титов слуга),
- Раденко Бјелић звани Мали, шнајдер из Ужица,
- Дана из Ужица,
- Рада из Ужица.
Раденко Бјелић је почетком 1942. прешао у недићевце, а 1943. у четнике, па се 1945. задесио у Еболију, где је мајору Кораћу испричао детаље.
Љубичић је на састанку рекао:
''Ако мајор Кораћ и даље остане на положају пред Вишеградом, ми не можемо радити свој посао, јер ће нам он у томе много сметати. Треба гледати да се он што пре уклони отуда, било како било''.
Две партизанке су предложиле да се уклоне и друге истакнуте особе. Партизанска Рада је затим рекла:
''Нама је преко потребна вишеградска женска омладина за разоноду наших другова, као и фабрика оружја (`Вистад`), па је стога преко потребно да у опсади Вишеграда имамо сву власт у нашим рукама. Ако пак у Вишеграду буду мајор Кораћ и резервни наредник Вуко Меденица и други, они ће нам много сметати у раду''.
Донет је план да се у Кораћев одред убаце комунисти. Једни би донели ракију и у њу сипали пепео и шалитру, други би извршили пуч, ухапсили Кораћа и убили га.
Комунисти су у овоме сарађивали са Пећанчевим војводом Ђекићем, који се са групом од 8-10 људи налазио у одреду и хтео је од почетка да буде командант (у ствари мање је био у одреду, а више код неке другарице Вере у Вардишту). Представљао се као командант ''свих националних снага'' и још од Ужица је стално преговарао са комунистима. Међутим, у борбама није учествовао.
Ђекић је убедио мајора Дангића да се 15. октобра предузме још један напад на Вишеград, мада је Кораћ био против, јер није било изгледа на успех. Ђекић је убедио Дангића и да он буде командант напада - што је он после формално и био, из далеке позадине.
Напад је предузет и окончан је катастрофом.
Они комунисти заиста су донели доста јаке ракије у коју си сипали пепео и шалитру. Ту ракију пио је и Вуко Меденица и био је ван себе кад је напад почео: устао је и из стојећег става гађао усташки бункер са даљине од 150 метара, притом псујући усташе. Тако је погинуо. Био је командир Кораћеве јуришне чете.
После напада, извршен је пуч и Кораћ је ухапшен, када је био ненаоружан и када му се људство налазило далеко (на положајима).
Спроведен је у Вардиште и ту је требало да га убије управо Бјелић, са оне две партизанке. Али, он је то одбио, а у међувремену домаћини из Вардишта тражили су од ''Рочка'' да се један српски официр не убија у њиховом селу. Онда је одлучено да се Кораћ убије у Ужицу и тамо је пребачен, али већ долази 31. октобар 1941, настаје хаос, и он се ослобађа.
Командант одреда после пуча постао је Ђекић. Све то узео му је у обзир Рачићев суд, када га је стрељао јуна 1944. године...
Одговори
#14

Јел пише назив тог партизанског одреда који је с четницима нападао Вишеград? Не могу никако да нађем. Романијски није, или бар они прећуткују то у хронологији. Наводе да су тих дана заузели од усташа Устипрачу а нешто касније и Рогатицу са четницима од домобрана, али због недисциплине четника, град је изгубљен опет. Ал Вишеград не помињу.

Međutim, napad se na Višegrad nije mogao izvesti, sve dok su se italijanske jedinice
nalazile u Belim Brdima, jer su se mogle lako naći za leđima partizana, zbog čega je
komanda sektora odlučila da se ponovi napad na italijanske položaje, da bi se pomenuta
italijanska jedinica odbacila prema Priboju. Za napad su određene 2. i 3. užička četa i vod 1.
čete. Sve ove jedinice krenule su iz Vardišta 16. oktobra i rano u zoru 17. oktobra izbile u
blizinu italijanskog položaja. Međutim, ranije posednute položaje od Italijana kod Čemerna i
Osoja, zatekle su prazne. Nastavljeno je nastupanje u pravcu Bijelog Brda, gde se nalazio
Štab italijanskog bataljona, koji se bio povukao u pravcu sela Štrpci, ostavljajući na štabu
zastavu, koju su partizani doneli u Užice.
Odmah potom, sa višegradskog sektora povučena je 2. užička četa na front prema
Valjevu Na frontu kod Višegrada ostala je 3. užička četa i vod 1. užičke čete koji su spojeni i
za komandira takve dosta jake 3. užičke čete, koja se još zvala i Omladinska četa, postavljen
je Nikola Ljubičić.
Osećajući se sve više ugroženm, italijanske vojne starešine tražile su pregovore sa
predstavnicima partizana. Iznad sela Štrpci sastali su se jedan italijanski kapetan sa
komandirom Užičke čete Nikolom Ljubičićem, tražeći slobodan saobraćaj prema Višegradu i
sklapanje sporazuma sa partizanima, kao što su ga imali sa četnicima. Međutim, sa
partizanske strane odbijeno je bilo kakvo sporazumevanje sa italijanskim okupatorom. Da bi
im se stavilo do znanja da nema primirja sa okupatorima, postavljena im je zaseda na drumu
koji vodi od sela Uvca prema Bijelom Brdu, ispod sela Štrpci, pa kad je naišla jedna grupa
italijanskih vojnika otvorena je na njih vatra, od koje su se razbežali. Ali se partizanska
zaseda morala povući zbog jake vatre s leve obale Uvca. "
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним