(14-07-2015, 05:38 PM)Vlad Alekš Пише: (14-07-2015, 05:35 PM)Павле Пише: Нико не каже да ЦГ није требала постати део СРБИЈЕ али не онако како је то урађено.
Понављам исто као и за Босну ономад. Црна Гора никада у новијој историји није била део Србије. Дакле, није урађено. Направљена је Југославија, није направљена Србија.
У томе и јесте проблем. По мени, ЦГ је требала имати удела у развијању Краљевине Србије после 1918.
Дакле, требали смо се ми и они питати о судбини Хрвата и Словенаца. А не да Загреб има више права у одлучивању од Цетиња.
Црногорци су требали остати оно што су били: Црногорци-Срби. Који би писали и говорили Српски језик, ишли у Српску Цркву, обележавали Српске празнике(све оно што данас не раде) али имали широку аутономију у оквиру Краљевине Србије.
Но, Краљу Александру било важније да се учепи Хрватима па му било пуно још да се млати са пргавим Црногорцима.
(14-07-2015, 05:42 PM)Николај Пише: (14-07-2015, 05:35 PM)Павле Пише: Нико не каже да ЦГ није требала постати део СРБИЈЕ али не онако како је то урађено.
Па како је урађено, не разумем те? Црногорци су сами пристали да уђу у нову државу са Србијом, и у њој имали исти положај као и предратна Србија. Ни гори, ни бољи.
Урађено је на силу. Разне опозиционе организације финансиране су од стране Карађорђевића. Водила се кампања широм ЦГ против Краља Николе. И он је грешио и повлачио неке радикалне потезе. Финансирани су и скупљани политичари који су заговарали идеју безусловног уједињења, све уз помоћ Србије. На крају, кад је избио устанак војска је интервенисала што се НИКАКО није смело десити.
Твоје мишљење је да је одлука скупштине одлука целог народа?
Наравно, слажем се ја да је правно испоштовано то све. Избори, скупштина...али свеједно мислим да је то неправда и да Црногорски народ није ТО желео, да нестану у сенци Србије. Хтели су пола - пола, братски, а добили ништа.