26-07-2015, 05:08 PM
Реч је о браћи, мајорима Жарку и Бошку. У књизи -Ко је ко у Недићевој Србији- наведени су погрешни подаци о годинама и месту рођења, као и подаци о њиховом оцу. То је најв. због тога што је аутор Ћирковић наилазио у немачким документима лажне изјаве мај. Жарка или лажне исправе које су браћа користила. Све то потврђују -Војни службени листови-, до 1941.год. Тачне године њихових рођења навео је покојни др. Павле Милошевић, али без података о њиховим родитељима.Понегде у емиграцији било је навођено да су они синови једног генерала. Најпотпунију биографију њиховог оца објавио је Милорад Сајић у књизи -Значајни људу Крушевца 1833 1944-.
арт.бриг.ђенерал ПЕТАР М.ТОДОРОВИЋ,рођ. је 28.дец.1872.год. у Београду, од оца Милана, трговца из с.Овчиња, код Бајине Баште и мајке Јелене, рођ.Баштовановић, домаћице из Рипотека, крај Београда.
Петар, по завршетку ОШ и 7. разреда гимназије, 15.септ.1889.год. примљен је са 20.кл. на НШВА. 15.септ.1892.год. унапређен је у чин арт.п.поручника, 22.фебр.1900.год. у чин арт. капетана, у чин арт. мајора 1907.год, у чин арт. пуковника 1.окт.1915.год, у чин арт.бриг.ђенерала 21.окт.1923.год.
До 1898.год. био је водник у коњ. и пољској атиљерији, потом до 1902.год. је командир батерије у пољској , а до 1907.год. у брдској артиљерији. Од 1900. до 1901.год. провео 6 месеци у Паризу и Ници, на изучавању језика. Током 1907.год. постао команд. дивизиона у брдској ариљрији. Сл. две године провео је на стручном усавршавању у алпској артиљерији у Греноблу, Француска. По повратку, до 1912.год. био је команд. дивизиона у брдској артиљерији.
У Балканским ратовима је команд. дивизиона брдског арт. пука и команд. Опољског одрда у Љуми, па команд. III дивизиона брдског арт. пука у саставу Дринске дивизије I позива. У току Арнаутске побуне,1913.год, био је пом.команд. брдског арт. пука и свих Призренских трупа.
На почетку Првог св. рата је команд. брдског дивизиона Шумад. дивизије II позива, потом команд. артиљерије Ужичке бригаде и команд. артиљерије Ужичког одреда. За време реорганизације српске војске био је прес. Комисије за припрему логора за целокупну војску на Халкидикију. Од 1916.год. до кр. рата, команд. је артиљерије Дринске дивизије.
После Великог рата, најпре је пом.команд. брдског арт. пука, па команд. Вараждинског војног округа и команд. места и посаде у Вараждину. Од 1920.год. пом. команд. Зетске дивиз. области и до 25.дец.1920.год. на слижби у Арт.-техн. одљењу НВМ. Сл. две године - пом.команд. Јадранске дивиз. области, а онда, 6.марта 1923.год.- команд. Босанске арт. бригаде. До 1929.год. је начелник Арт. одељења I армијске области. Пензионисан је 11.априла 1929.год.
За заслуге у рату и миру, одликован је Медеаљом за војничке врлине, Златном медаљом за храброст, Орденом Карађ. звезде са мачевима IV степена, два ордена Белог орла, Орденом св.Саве III реда и Орденом Карађ. звезде IV степена. Од страних одликовања имао је енгл. орден св.Ђорђа са мачевима II степена и руски орден св.Ане са мачевима II степена.
1904.год. оженио се Милицом, ћерком Алексе Васића, касационог судије у пензији. Петар и Милица имали су деце - БОШКА, ЖАРКА и СЛАВКА.
Петар је говорио француски језик и бавио се превођењем и објављивањем стручних радова.
Ђенерал Петар Тодоровић умро је 1950.год. у Београду.
арт.бриг.ђенерал ПЕТАР М.ТОДОРОВИЋ,рођ. је 28.дец.1872.год. у Београду, од оца Милана, трговца из с.Овчиња, код Бајине Баште и мајке Јелене, рођ.Баштовановић, домаћице из Рипотека, крај Београда.
Петар, по завршетку ОШ и 7. разреда гимназије, 15.септ.1889.год. примљен је са 20.кл. на НШВА. 15.септ.1892.год. унапређен је у чин арт.п.поручника, 22.фебр.1900.год. у чин арт. капетана, у чин арт. мајора 1907.год, у чин арт. пуковника 1.окт.1915.год, у чин арт.бриг.ђенерала 21.окт.1923.год.
До 1898.год. био је водник у коњ. и пољској атиљерији, потом до 1902.год. је командир батерије у пољској , а до 1907.год. у брдској артиљерији. Од 1900. до 1901.год. провео 6 месеци у Паризу и Ници, на изучавању језика. Током 1907.год. постао команд. дивизиона у брдској ариљрији. Сл. две године провео је на стручном усавршавању у алпској артиљерији у Греноблу, Француска. По повратку, до 1912.год. био је команд. дивизиона у брдској артиљерији.
У Балканским ратовима је команд. дивизиона брдског арт. пука и команд. Опољског одрда у Љуми, па команд. III дивизиона брдског арт. пука у саставу Дринске дивизије I позива. У току Арнаутске побуне,1913.год, био је пом.команд. брдског арт. пука и свих Призренских трупа.
На почетку Првог св. рата је команд. брдског дивизиона Шумад. дивизије II позива, потом команд. артиљерије Ужичке бригаде и команд. артиљерије Ужичког одреда. За време реорганизације српске војске био је прес. Комисије за припрему логора за целокупну војску на Халкидикију. Од 1916.год. до кр. рата, команд. је артиљерије Дринске дивизије.
После Великог рата, најпре је пом.команд. брдског арт. пука, па команд. Вараждинског војног округа и команд. места и посаде у Вараждину. Од 1920.год. пом. команд. Зетске дивиз. области и до 25.дец.1920.год. на слижби у Арт.-техн. одљењу НВМ. Сл. две године - пом.команд. Јадранске дивиз. области, а онда, 6.марта 1923.год.- команд. Босанске арт. бригаде. До 1929.год. је начелник Арт. одељења I армијске области. Пензионисан је 11.априла 1929.год.
За заслуге у рату и миру, одликован је Медеаљом за војничке врлине, Златном медаљом за храброст, Орденом Карађ. звезде са мачевима IV степена, два ордена Белог орла, Орденом св.Саве III реда и Орденом Карађ. звезде IV степена. Од страних одликовања имао је енгл. орден св.Ђорђа са мачевима II степена и руски орден св.Ане са мачевима II степена.
1904.год. оженио се Милицом, ћерком Алексе Васића, касационог судије у пензији. Петар и Милица имали су деце - БОШКА, ЖАРКА и СЛАВКА.
Петар је говорио француски језик и бавио се превођењем и објављивањем стручних радова.
Ђенерал Петар Тодоровић умро је 1950.год. у Београду.
