[Милослав Самарџић]

Већ су почеле прославе дана ''ослобођења'' Београда, тим поводом ево новог чланка др Сотировића:
http://www.pogledi.rs/reokupacija-srbije...44-godine/

[мунгос]

Сотировић је као крава која даје десет литара мљека а онда се ритне и све пролије.

С ким је IV личка и X крајишка три године прије Србије ратовала? Са "екавцима"? Мало мучно. Да ли су Ранковић, Ђилас, Крцун и Ћосић били "ијекавци"? Ако се не варам, чак је и Ђилас био екавац.

И какво је упориште уопште имала комуна преко Дрине? Одакле су дошли ти "увезени комунисти", из Ист. Босне и Херцеговине? Из Ист. Босне и Херцеговине, ђе су се четници најдуже одржали од своју крајева десетак година посље краја рата? Какве бесмислице.

Док су у самој Србији елиминисани кроз пола године. Што ће ми рећи да нијесу имали подршку народа, док ови у Ист. Босни и Херцеговини јесу и не би опстали ништа дуже него у Србији да подршке народа није било.

---

И зашто би Тито и КПЈ ишли у Србију дизати устанак, баш тамо ђе никакве подршке имали нијесу? Има ли у историји народа и ратова тако нешто?
Да се иде тамо ђе је све против тебе, а не тамо ђе имаш најбољу шансу за успјех?

Па то је сулудо.

У Босну су отишли силом прилика, а не би ниђе ишли да их нијесу протјерали Њемци и Недић (ово је сам Тито више пута рекао). Ђилас исто наводи да им није била намјера да иду у Босну него да остану у Србији, као и то да су сви - осим Тита - били за то да се након реорганизације и припрема крене поново за Србију.

[Мргуд]

Политички форум антититоистичких Срба Србије

Сам овај назив говори да је то све, само не озбиљна прича.

[Брада]

Лупетање и блебетање овог доктора Павловића намјерно прескачем, остатак чланка који сам и цитирао је врло добар. Цитирају Британске извјештаје с краја 1944 и почетка 1945, описује се и анализира расположење и осјећање код већине Срба:

ПРЕДСТАВНИК британске амбасаде који је 1945. године путовао по Босни известио је да су Срби у Босни листом опредељени за краља, а Хрвати за Мачека. Британац указује да "муслимани владају Босном и да су се брзо попели на врх, а огорчење Срба у вези с тим није неприродно пошто су они представљали кичму партизанског покрета и очекивали су да ће пожњети највеће заслуге када партизани дођу на власт". Он наводи да су у Босни стекли утисак "да би муслимани окренули капу свакоме ко је на власти. Налазећи ово, партизани су изгледа прихватили њих као најкориснији и најмирољубивији материјал за извршавање својих планова и поставили су их на положаје које они по својим заслугама и свом понашању углавном не заслужују".

КОМИНТЕРНИНИ агенти који су чинили врх комунистичких власти су почели да се обрачунавају са Србима одмах после ослобађања Србије од Немаца. Већ у октобру 1944. уследиле су страховите одмазде против политичких неистомишљеника. Чак и Брозов пријатељ, Фицрој Меклејн, шеф британске мисије при Врховном штабу НОВЈ, наводи да је у првих неколико дана после ослобођења само у Београду ухапшено 5.000 особа од чега је 3.000 задржано иза решетака. Док се у остатку Европе и Југославије још водио рат, у Србији су спровођена "дивља чишћења" у којима је убијено неколико десетина хиљада људи, а склепани револуционарни судови су у експресним поступцима одузимали имовину и грађанска права огромном броју грађана Србије. Енглески амбасадор Ралф Стивенсон из Београда крајем 1944. извештава Форин офис о званичним подацима комунистичких власти, према којима је у централној Србији осуђено на смрт 165 људи и у Војводини 75 особа. У извештају се наглашава да је много грађана осуђено на робију, да преки и војни судови суде цивилима и да се формирају концентрациони логори. Због оваквих вести у Доњем дому британског парламента у марту 1945. постављено је питање о броју Југословена којима су судили "специјални антифашистички и војни судови".

АМБАСАДОР Стивенсон затим извештава да је од Едварда Кардеља тражио информације о томе ко све суди, због чега и коме у Србији. Овај је му је обећао да ће тражене информације доставити што пре и негирао је постојање концентрационих логора.

Ускоро су од британског амбасадора стигли извештаји о изборима за Уставотворну скупштину који су организовани у атмосфери страха и притисака, због чега се не могу сматрати реалном сликом воље југословенских народа. Из бирачких спискова избачено је око четвртину бирача, а бирачке листе су додатно фалсификоване. Око 500.000 војника морало је да гласа по директивама официра и политичких комесара, а гласали су по више пута. Са гласовима 250.000 милиционера Народни фронт је однео апсолутну победу, наводи се у меморандуму Форин офиса о политичкој ситуацији у Југославији из септембра 1945 године. У овом документу је наглашено да Народни фронт и режим снажно подупире тајна полиција Озна, да је у затворима много политичких затвореника, а десетине хиљада припадника оружаних снага Краљевине одбило да се врати из заробљеништва у земљу "оправдано страхујући од консеквенци". Меморандум наводи да странкама изван Народног фронта дато само 10 дана, што је "смешно недовољно времена" да припреме листе кандидата за изборе, а да опозиционе групе нису ни имале могућности да јавно изнесу своја гледишта, као и да се критичари режима у штампи и на радију обележавају као ратни злочинци и издајници.

У ЗАКЉУЧКУ меморандума је оцењено да "Уставотворна скупштина неће бити истински репрезент воље југословенских народа" и да британска политика има на располагању две могућности: покушај заустављања или промене тока догађаја или негодовање и ограђивање од смера којим се догађаји развијају.

Међутим чак ни намештени резултати избора нису били потпуно по вољи режима јер су показали снажну опозицију у Србији известио је амбасадор Стивенсон Форин офис 12. децембра 1945. године.

НАЦИЈЕ КОЈЕ ТРГУЈУ

АМЕРИЧКИ новинар Роберт Д. Каплан у књизи "Балкански духови" наводи разговор с Милованом Ђиласом који је водио почетком 1989. који је пре дисидентске каријере био најближи Брозов сарадник којије цртао унутрашње границе у СФРЈ, због којих ће се деведесетих водити ратови. Амерички новинар бележи његове речи праћене "пакосним смехом":

- Либерализација коју видите има лош узрок. Она је последица националне конкуренције између Србије и осталих република. Коначно би Југославија могла бити као Британски Комонвелт, лабава федерација нација које тргују. Али плашим се да ће прво доћи до међунационалних ратова и побуна. Овде је мржња толико јака.

трајни ожиљци Југословенског мозаика