[Ројалист]

Србија је по много чему рекордер, па се тако и по броју политичких странака налази у светском врху. У актуелном сазиву републичког парламента делује чак 45 партија, или девет више у односу на представничко тело Индије која има 1,21 милијарду становника.

Међутим, грађани Србије имају све више потешкоћа да разликују програме и поготово идеологије постојећих партија. Разлога за то има пуно, али је најважнији, уједно и најпогубнији по будућност српске нације. Брижљиво скривана чињеница нам говори о томе да странци већ дуже време контролишу кадровску политику, организацију, програме и идеологије највећих политичких странака. Сједињене државе су толико веште у том послу да би могли слободно да закључимо како у Србији фактички из њиховог угла, ових дванаест година делује једна – једина партија, која упорно спроводи њихову политику. Смена на власти је само формалног карактера јер се у суштини не мења много тога у понашању владајућих структура према Вашингтону и испуњавању захтева који стижу из овог центра. На овај начин суверенитет Србије је додатно угрожен и ограничен.

Један од оснивача NED-а Волтер Рејмонд Јуниор је према Вашингтон посту радио као стручњак CIA. Са овим организацијама заједно наступају Национални демократски институт (NDI) и Међународни републикански институт(IRI). Међу функционерима NDI су личности попут Мадлен Олбрајт и Хилари Клинтон, док је у врху IRI нпр. бивши окупациони гувернер Ирака Пол Бремер. Од оснивања до данас сврха ових организација је била да сузбију руски утицај у свету и обезбеде америчку хегемонију. Све оне већ годинама несметано делују у Србији.

Само једна од ових организација – NDI је од 1997. године, од кад је почела са радом у Србији обучила преко 30 хиљада политичких лидера и грађанских активиста!!!

[регул]

Занима ме знати,да ли НДИ обучава и будуће чланове крунских савета "мисмиозвами" престолонаследника?

[Ројалист]

Можеш да пљујеш кол`ко год хоћеш, регуле, твоје постове сам ставио на игнорисање

[регул]

Можеш да пљујеш кол`ко год хоћеш, регуле, твоје постове сам ставио на игнорисање

Ти му дођеш као видовита Вангла,видиш и што не видиш!

[Ројалист]

Фонд за хуманитарно право, чији је оснивач Наташа Кандић, прима највише новца од америчких фондација. У последњих девет година ова организација добила је 3,78 милиона долара. Фонд је добијао новац кроз 23 гранта од њујоршког Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша, Чарлс Стјуарт Мот-а, Фондације браће Рокфелер, Оак фондације ( чије је оснивач билионер Алан Паркер)…

ФХП је 2011. године добио 1,4 милина долара као “институционалну подршку за промовисање правде, одговорности у кршењу људских права и ратних злочина у Југославији“.

Годину дана раније, ова организација добила је 490 хиљада долара готово за исту намену од Оак фондације Алана Паркера,( обезбеђивање одговорности за кршење људских права у пост-југословенским сукобима и деловање као субјекта помирења). Фондација Рокфелер уплаћивала је овој организацији и средства за уобичајену подршку деловању (180 хиљада долара 2011. године), као и Чарлс Стјуарт Мот у неколико наврата, Сигрид Раузинг труст (160 хиљада долара 2011. године, а наредне две године по 158 хиљ долара…). Из података се да закључити да је новац неретко стизао на адресу Фонда без постојања конкретног пројекта којег би требало остварити. Тако је и Београдски фонд за политичку изузетност 2006. године добио 300 хиљада долара од Фонда браће Рокфелер као „подршку раду“. У исте сврхе следеће године им је уплаћено 200 хиљада долара од Чарлс Стјуарт Мота.

По значајним свотама које добија из САД-а, раме уз раме са Фондом за хуманитарно право налази се српски огранак Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша. У последњих девет година примио је 3,72 милиона долара од њујоршке централе Фонда за отворено друштво.

Осим ових организација добро познатих јавности, у врху листе прималаца америчких донација налази се Траг фондација. Иако шира јавност за њу једва да је чула, ова организација од 2006. године добила је донације вредне 3,3 милиона долара. Траг се некада звао Балкански фонд за локалне иницијативе. Бави се, како кажу, активним укључивањем грађана и грађанки у друштвене промене. Члан Управног одбора је Биљана Степановић, једна од директорки некадашњег магазина Економист који је био у прикривеном власништву Божидара Ђелића. Ова организација једна је од ретких која сваке године на свом порталу објављује детаљне финансијске извештаје са наведеним приливима од донатора, прегледом прилива и одлива новца.

У јавности се ретко помиње и Реконструкција женски фонд који је од 2006. године примио 1,5 милиона долара од фондација из САД-а. Ова организација основана је 2004. године с мисијом да одржи феминистичку платформу против рата, национализма, насиља над женама и дискриминације. У Управном одбору су Сташа Зајовић, представница Жена у црном, Сњежана Миливојевић, професор Факултета политичких наука и Свенка Савић са женског студија и истраживања из Новог Сада.

Немали новац стиже и Иницијативи младих за људска права (1,17 милиона долара), Београдски фонд за политичку изузетност (984 хиљаде долара), Грађанске иницијативе (846 хиљада долара), Жене у црном (576 хиљада долара)…

Донације за анонимог примаоца
Амерички донатори понекад уплаћују новац анонимним примаоцима чија адреса, област деловања или контакт нису објављени на сајту Фондација центра. Тако је анонимни прималац из Србије добио више од 200 хиљада долара током 2012. и 2013. године. Уплате су биле од Викимедија фондације, а кроз навођење сврхе може се закључити да су највероватније повезане са сајтом Викимедија Србија. Том анонимном примаоцу калифорнијски Фонд срцем и руком уплатио је 15.500 долара за нво сектор, ма колико то чудно и уопштено звучало.

Канвас добио милион долара да промовише мир у Сирији
Центар за ненасилну акцију (Канвас) Срђе Поповића на четвртом је месту по донацијама из САД-а. У њиховом је случају необично то да им све донације стижу од Фондације белгијског краља Бодуена, тачније од њујоршког огранка ове организације. Центар за ненасилну акцију добио је од ове организације, од 2009. до 2014. године, 2,7 милиона долара. У Канвасу истичу да не крију да сарађују са америчко-белгијском фондацијом, што се може видети и на њиховом сајту.

Пре годину дана уплаћено им је пола милиона долара за промоцију демократије, људских права и тренинге ненасилног активизма у Египту. У Канвасу кажу да је реч о образовним пројектима чији је циљ подршка цивилном друштву које се у овој држави веома брзо развија, како истичу.

Годину дана раније, према подацима америчког Фондација центра, Поповић је исту своту новца добио за промоцију ненасилних друштвених промена у Сирији и Мјанмару. У Канвасу наводе да је реч о пионирском пројекту који је за циљ имао помоћ активистима цивилног друштва. Канвас је новац добијао за радионице и семинаре (2009. године 300.000 долара, две године касније пола милиона долара, а 2012. године готово исто толико).

Извор: Политика

[Ројалист]

Пoткупљени хуманисти

Наравно, понашање организација које стварају „отворено друштво“ никог не изненађује, јер је јасно да су бројне агенције, миротворачке, хуманитарне и невладине организације на јаслама англосаксонских Уједињених нација, ЦИА и испостава највећих фондација света, предвођених породицама Рокфелер, Карнеги, Варбург, Морган, Ротшилд, Форд, Астор, Аденауер, Ањели… Радећи за њих, „интелектуалци“ у које се узда обичан народ, окрећу се од виталних проблема опстанка Планете ка задатим проблемима, чијим решавањем уредују свет за што лакши проток магакапитала. Да би остварили снове богатих налогодаваца пласирају њихову „истину“ преко (пот)купљених медија. Колико се улаже у информациону контролу земаља које треба припремити за тзв. нови светски поредак показало се 29. марта 1996. године када је атински „Понтики“ објавио списак југословенских независних медија и организација, које су за свакодневни рад добиле новчану помоћ из иностранства. На списку су између осталих, према подацима грчког недељника, били и: Београдски круг, агенција „Бета“, Хуманитарни правни фонд, часописи „Економска политика“, „Монитор“, „НИН“, „Република“, „Време“, листови „Наша борба“ и „Свет“, затим Студио Б, итд. (Касније је Миодраг Новаковић у својој књизи (Про)Западни Злочин ажурирао податке тврдећи да је цивилна агенција НЕД (National Endowment for Democracy)у децембарском извештају из 1998. године конкретно навела издатке за „примаоце помоћи“: Нашу борбу, Време, Данас, ТВ Неготин, Бету, Радио Б92, Асоцијацију независних електронских медија (АНЕМ) и друге). У финансијским трансакцијама западног новца (само у периоду 2000–2002 за потребе Б92, АНЕМ-а и НУНС-а), Сорош фондација је исплатила преко 12 милиона евра.

Занимљиво је да је коришћење мас медија, агенција и фондација у политичке сврхе засновано на „Агенди за мир“ Уједињених нација. Значај и значење речи Бутроса Галија, који је прочитао Агенду приликом њеног прокламовања, могу да разумеју само они којима је јасно шта су то невладине организације. А за то је потребан само један пример – најчувенија у свету невладина организација је Савет за спољне послове САД основан 29. јула 1921. године. Ту институцију води позната банкарска породица Рокфелер. Основни циљ Савета је „континуирано организовање конференција о политичким, економским и финансијским проблемима америчке политике“. Сада је најутицајнија организација у политичком животу Сједињених Држава и центар из кога се регрутују кадрови за највише државне функције, од председника САД, министара, до директора Централне обавештајне агенције (ЦИА), чланова Трилатералне комисије и групе „Билдерберг“. Зато се не треба чудити што се на Космету, осим мисије ОЕБС-а, Унмика, Натоа, успоставом наднационалног мира баве разне фондације и организације попут „Међународног корпуса милосрђа“. Колико је била важна војно-обавештајна улога НВО, на пример у Авганистану, најбоље сведочи њихов број. Од скромних пар десетина, које су ушле у Авганистан заједно са окупационим трупама, сада има више од 2500 (про)западних НВО. Колико су се размоножиле и шта све раде невладине организације показује реакција Авганистанског талибанског покрета, који је средином јула 1998. затворио канцеларије преко 35 невладиних страних организација у главном граду Кабулу и напис у мексичком листу „Екселзиор“, објављен у новембру 1999, у којем се тврди да су невладине организације плаћеници моћника.

Какви се ефекти постижу наведеним приступом стварању мондијалистичког „Мики Маус поретка“, уз помоћ убачених и споља потпомогнутих организација и програма, можда најбоље показује забринутост француских културолога, који, на пример, америчке филмове посматрају као холивудског Тројанског коња, тврдећи да је Париз културолошки окупиран. Он је, након што је усвојио „амерички начин живота“, изградио свој Дизниленд, прихватио ланце ресторана брзе хране и слободно оглашавање америчких производа од кока-коле, одеће до рок-музике.

Занимљиво је да су хиљаде секти (милиони њихових чланова), многобројне фондације, агенције, миротворачки покрети, „хуманитарне организације“ (пуне обавештајаца и продаваца оружја). Такозване невладине организације и стотине политичких странака настали на некадашњем „дивљем Западу“. Њихове централе се налазе у Њујорку, Бостону, Филаделфији, Лос Анђелосу… Иза невиног и наивног лика тих организација, које нуде слободу личности и „отворено друштво“,најчешће, на жалост, стоје најеминентнији стручњаци за информациони, психолошки и неокортикални рат из Пентагона, Агенције за националну безбедност САД(планетарно прислушкивање) и Централне обавештајне службе Сједињених Држава. Они делују на друштва с намером да ширењем различитих идеја распрше њихову заштитну и одбрамбену енергију.

Извор: Студија "Иза невиног лика НВО најчешће стоје најеминентнији стручњаци за информациони, психолошки и неокортикални рат". проф. др Светозар Радишић

[Ројалист]

[Ројалист]

Osim lista Njujork Tajms, podatke o finansiranju OTPOR-a iz SAD objavio je i Pol Makarti, predstavnik američke Zadužbine za razvoj demokratije, potvrdivši da je od kraja 1998 god. ova fondacija za aktivnosti u Srbiji potrošila tri miliona dolara od čega je većina sredstava otišla članovima OTPOR-a, odnosno na isti način kako je i Američka agencija za međunarodni razvoj ( USAID ) takođe u Srbiji potrošila 25 miliona dolara.
Kada je reč o novcu, treba napomenuti da je 2004. godine koordinator OTPOR-a iz Subotice tražio kontrolu finansija OTPOR-a od 1999. zbog sumnje da su tadašnji rukovodilac Slobodan Homen ( advokat, sada Državni sekretar u Ministarstvu pravde ) i njegov brat od tetke Nenad Konstantinović nezakonito raspolagali sa 10 miliona dolara koje su do 2004. dobili na ime pomoći iz SAD.Prema podacima iz SAD, do petog oktobra 2000. OTPOR je primio preko 2.600.000 dolara, a od februara 2001. do novembra 2002. još 800.000 dolara.Osim navedenog, ovde treba dodati još dva miliona dolara dobijenih za razne kampanje ( Borba protiv kriminala, Borba protiv korupcije,Zakoni danas,Ko je kriv i sl. ) a što sve skupa ulazi u pomenutih 10 miliona dolara.Kada su u pitanju članovi-aktivisti, oni su barprema izjavi jednog od njih iz Vladičinog Hana datoj 2001 god. nakon opširnog i detaljnog razgovora dobijali propagandni materijal ( majce, letke, nalepnice, plakate ) 130 dolara i mobilni telefon.
Da bi izvršavali obaveze zbog kojih su i finansirani, članovi OTPOR-a su morali proći određenu obuku organizovanu od strane SAD a preko niza Soroševskih NVO i podrške određenih medija u Srbiji.Čelni ljudi OTPOR-a su putovali u susedne zemlje radi odgovarajuće obuke koju je tajno izvodio Robert Helvi, vojni stručnjak za subverzivne operacije ( izazivanje i upravljanje masovnim protestima, oblici suprotstavljanja policiji, rušenje vlasti tzv. nenasilnim metodama i sl. ).

Više svetlosti na konkretne delatnosti OTPOR-a i njegovih čelnika dao je i jedan od osnivača Vuk Malešević, u pismu upućenom juna 2002 god. kragujevačkom listu POGLEDI, uz priloženu fotokopiju zvaničnog dokumenta ambasade SAD u beogradu koji se odnosi na finansiranje naših NVO.U pomenutom pismu Malešević je naveo:
„Studentska inicijativa ( SI ) je bila jedna od najjačih organizacija nastalih iz Studentskog protesta 1996/97.Ovu studentsku organizaciju je finansirao Sorošev fond – Fond za otvoreno društvo.Pojedini članovi SI koji su rado viđeni u američkoj i nemačkoj ambasadi su direktno kontaktirali sa Sonjom Liht u kancelariji fonda.Ipak najzanimljiviji finansijer organizacije je bio saradnik CIA iz USIA.Predstavnik ove organizacije je u američkoj ambasadi u beogradu 27. juna 1997 god. sklopio sporazum sa predstavnikom SI, Dušanom Vasiljevićem o isplati 6.780 dolara u gotovom.Kako se na memorandumu vidi, isplata je izvršena u najvišem interesu vlade SAD.Ubrzo posle toga SI se raspala.
U radu SI i izradi njenog statuta su učestvovali funkcioneri OTPOR-a, Slobodan homen i Nenad- Neca Kecmanović.Oni su prvi predložili saradnju sa ambasadom SAD.Članove OTPOR-a su obučavali visoki funkcioneri CIA preko više nevladinih organizacija.penzionisani pukovnik Robert helvi koji je od 1982/84 bio najviši predstavnik CIA u Burmi, bio je glavni predavač članovima OTPOR-a u Budimpešti i crnoj Gori ( gde je ispred Centra za moderne veštine predavač bila neda Arnerić).U martu 2000. IRI ( Međunarodni republikanski institut ) je platio troškove za dvadesetak članova OTPOR-a kako bi ih Helvi podučio.Inače IRI je u srbiji potrošio oko 1.8 miliona dolara, kako navodi njihov predstavnik danijel Kalvingart.Deo para je dat OTPOR-u.USAID je potrošila oko 25 miliona dolara, od čega je nekoliko stotina hiljada dato OTPOR-u.Malo pominjana ličnost koja je učestvovala u izgradnji infrastrukture OTPOR-a je general Džordž Vard, specijalista USIP ( Američkog instituta za mir ).Bio je visoki funkcioner CIA u Nemačkoj 1989/92 i u Nanibiji 1996/99.U USIP-u je zajedno sa visoki funkcionerom CIA Danijelom Serverom koji je učestvovao u stvaranju muslimansko-hrvatske federacije i organizovanju akcija na Kosovu i Metohiji.U USIP-u je i Sonja Biserko.U Srbiji USIP deluje i preko Evropskog pokreta sa kojim je organizovao nekoliko seminara“.
U daljem tekstu koji se odnosi na aktivnosti OTPOR-a, Malešević navodi:“Sastanak kriznog štaba ( tada rukovodećeg tela OTPOR-a ) na kome je došlo do podele održan je iste večeri kada je Vilijem Koen preko SNN-a poručio-Srbiji treba slomiti kičmu.Predsedavao je, kao obično, Srđa Popović ( tada student, a u vreme DOS-ove vlasti poslanik DS u republičkom parlamentu i pomoćnik ministra za ekologiju).Srđa Popović je u to vreme imao običaj da kaže kako maloletnike treba treba slati da provociraju policiju jer isprebijani maloletnici pobeđuju za nas u medijskom ratu.Bilo je to prvo okupljanje u prostorijama jedne političke organizacije ( sedište DS u ul. Srpskih vladara).Iznenada, pojavili su se Boris karajičić ( student,redovni gost povremenih koktela u američkoj ambasadi još od 1996. i negdašnji član SI ) i Jovan Ratković ( danas koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope).Te večeri su njih dvojica uz blagoslov dolazeće američke diplomatije, bez odobrenja kriznog štaba, krajnje samoinicijativno potpisali dokument ( ugovor sa USAID ) kojim se OTPOR kao pokret stavlja pod pokroviteljstvo američke administracije.Samo dve nedelje kasnije proglašeno je stanjeneposredne ratne opasnosti.Iako je od Karaičića traženo da ustupi pomenuti dokument koji su na razgledanje dobili samo omladinci DS okupljeni oko Srđe. On je umesto toga podelio par prospekata USAID-a.Svi predstavnici Pravnog fakulteta osnivači OTPOR-a izuzev Marije Rudić napustili su sastanak.Kada je bombardovanje počelo gotovo svi pobornici američke opcije napustili su beograd, a pojedinci su utočište potražili u zemljama prijateljske NATO alijanse, iako ostaje nejasno kako su prešli granicu zemlje u ratnom stanju.Kako je tada govorio Srđa popović, borba protiv Miloševića je nemoguća bez saveznika preko okeana.Deo otporaša otišlih u inostranstvo vraća se u beograd i smešta u prostorije u Knez Mihajlovoj i otpočinje junačku borbu uz plate, sekretarice,funkcije.Uz to čuvena Milja, koja se tada prvi put pojavila u celoj priči, sa dozom arogancije objašnjavala je starim otporašima koji su OTPOR pokrenuli ni iz čega, šta bi bile njihove dužnosti i kome bi oni bili odgovorni ( njoj i Srđi, razume se ).Upućene su nam i izvesne poslovne ponude.“
Završavajući pismo, Malešević navodi:“Koliko mi je poznato, niko od onih koji su 1999.protestvovali protiv prodaje pokreta americi nije nastavio rad u posve novom Narodnom pokretu OTPOR.
Ivan Marović ( sada producent kompjuterskih igara u Vašingtonu ) je takođe jedan od novih otporaša.Godine 1998. Marović je govorio – tu para nema, ja želim da završim fakultet i rad u OTPOR-u me ne interesuje.Kada je proamerička struja 1999. preuzela OTPOR i kada su počele da se slivaju velike pare u ovu organizaciju, zajedno sa instruktorima CIA, on se iznenada pojavio.Marović je čovek koji je na zasedanju Studentskog parlamenta 1998. uzviknuo – srbi da vas hrvat nečemu nauči.On se upravo na tom protestu zajedno sa Mališom Hristodilom ( bio poslanik Socijaldemokratske unije Žarka Koraća u republičkom parlamentu ) borio svim silama za ukidanje himne Sv. Savi i uklanjanje srpske zastave sa čela kolone.Tada mu to nije uspelo.U OTPOR-u je zajedno sa Rastkom Šeićem uspeo da ukloni našu nacionalnu zastavu početkom 1999.Ono što je najstrašnije je da je 1998. zajedno sa Hristodulom učestvovao u demonstracijama albanskih studenata u prištini protiv suvereniteta srbije na KiM.Tom prilikom Ivan Marović je pripadnike MUP Srbije gađao kamenicama.Mnogi otporaši su se preko Srđe Popovića učlanili u DS i dobili iako nisu kvalifikovani, brojne javne funkcije.OTPOR je za njih bio unosan biznis.Sramota je da takvi ljudi vode državu.“
Ovde treba istaći jednu veoma bitnu stvar.Odlazeći američki državni sekretar Kolin Pauel, početkom januara 2005. je srbiji zbog navodne nesaradnje sa tribunalom u Hagu uskratio 10 miliona dolara pomoći, dok je istovremeno portparol Stejt dipartmenta Ričard Baučer izjavio da će 73 miliona dolara pomoći ipak stići do „organizacija i projekata posvećenim reformama koje su izvan kontrole centralnih vlasti“.Ovaj fond inače u SAD zovu špijunski.
Bilo kako bilo, nakon oktobarskih događaja OTPOR se transformisao u političku partiju gde je kao takav učestvovao na višestranačkim izborima 2003. godine.Kako je na njima doživeo totalni fijasko, 2004. se utopio u Demokratsku stranku ( DS ).

[Ројалист]

Fond braće Rokfeler, na primer, pored ostalih u Srbiji, finansira i Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, Centar za evroatlantske studije… FHP je, tako, 5. juna 2013. dobio 17.000 dolara, 18. oktobra 2011. 180.000 dolara, 18. juna 2009. 75.000 dolara, Centar za evroatlantske studije Jelene Milić 2. avgusta 2012. 45.000 dolara i još 30.000 11. aprila 2011, Helsinški komitet Sonje Biserko 75.000 dolara 13. februara 2008, „Ženama u crnom“ je kroz Rekonstrukcija ženski fond, čije su osnivačice, plaćeno 30.000 dolara 19. jula 2010, i pre toga 80.000 dolara 9. marta 2006, a na listi plaćenika Fonda braće Rokfeler su i Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centar za regionalizam, Beogradski fond za političku izuzetnost… Iako nije potrebno posebno dokazivati vezu Rokfelera sa vašingtonskim establišmentom, pa i onim bezbednosnim, napomenimo da se među rukovodiocima ovog fonda nalazi i Nikolas Berns, nekadašnji američki ambasador u NATO, zvaničnik Nacionalnog saveta za bezbednost zadužen za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju, trećerangirani u Stejt departmentu između 2005. i 2008…

Institut za mir Sjedinjenih Država (United States Institute of Peace – USIP) federalna institucija koju je osnovao američki Kongres 1984. sa ciljem da „služi narodu i vladi (SAD)“ i u čijem bordu direktora sede i američki državni sekretar i sekretar za odbranu, finansirao je Helsinški odbor za ljudska prava Sonje Biserko sa 34.550 dolara u fiskalnoj godini 2006. i 45.000 dolara 2004, Fond za humanitarno pravo iste fiskalne godine sa 40.000 dolara, a finansirali su i Cesid, B92…

Ukazali smo ranije na vezu USAID-a sa američkim bezbednosnim strukturama; ukratko, USAID deluje, stoji u njegovim osnivačkim aktima, „na osnovu spoljnopolitičkih smernica predsednika SAD, državnog sekretara i Nacionalnog saveta za bezbednost“ u kojem pak sede i direktor CIA, i direktor Nacionalne obaveštajne zajednice, i američki sekretar za odbranu, i načelnik Generalštaba američke vojske…

Osim što direktno daje pare Fondu za humanitarno pravo koji zauzvrat daje instrukcije srpskom ministru odbrane i načelniku Generalštaba koji zauzvrat te instrukcije ispunjavaju, USAID zajedno sa „Čarls Stjuart Mot“ fondacijom (i nemačkim Maršal fondom, takođe iz SAD) učestvuje u formiranju Balkanskog fonda za demokratiju (Ivan Vejvoda je bio njegov izvršni direktor) koji finansira i Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za evroatlantske studije, dok se spomenuti partner USAID-a, „Čarls Stjuart Mot“ fondacija, pojavljuje kao finansijer i Fonda za humanitarno pravo i Žena u crnom (50.000 dolara, Godišnji izveštaj fondacije za 2011. godinu).

„Žene u crnom“ finansira i ambasada SAD u Beogradu (projekat: 2013/2014. Rodna perspektiva ljudske bezbednosti, u partnerstvu sa Autonomnim ženskim centrom i ASTRA) a ista ambasada istovremeno finansira i Centar za evroatlantske studije (CEAS) Jelene Milić – na primer, projekat „Odgovori na lokalne, regionalne i globalne bezbednosne pretnje“ – i to u saradnji sa Balkanskim fondom za demokratiju, koji pak zajedno sa NATO odeljenjem za javnu diplomatiju finansira CEAS-ov projekat „NATO, Srbija i Zapadni Balkan – Konferencija o novom NATO strateškom konceptu“…

I zato valjda i ne treba da nas čudi što antiratne aktivistkinje i pacifistkinje iz „Žena u crnom“ nastupaju zajedno sa NATO plaćenicom Jelenom Milić iz CEAS-a, recimo, 4. oktobra prošle godine u „saopštenju Centra za evroatlantske studije i ¸Žena u crnom‘“ pod naslovom „Zaglušujuća tišina koja para uši“, ili u zajedničkom protestnom „Saopštenju povodom imenovanja Dominika Stros-Kana za ekonomskog savetnika vlade Srbije“, ili u saopštenju od 4. marta ove godine „Sonja Biserko nije sama“ povodom njenog svedočenja protiv Srbije, a u korist Hrvatske…

Među finansijerima CEAS-a je i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) – 38.000 dolara 2013, 36.000 dolara 2012… koja pak finansira i Fond za humanitarno pravo (47.000 dolara 2013, 45.000 2012.) ali i „Peščanik“, E-novine, Jukom, Inicijativu mladih za ljudska prava (114.000 dolara u 2012. godini) Nezavisno društvo novinara Vojvodine (skoro 100.000 dolara samo 2012.)… Pri čemu treba imati u vidu da se NED gotovo u potpunosti finansira iz budžeta SAD (budžetska linija Stejt departmenta namenjena USAID-u) i da se finansiranje projekata u inostranstvu obavlja uz konsultacije sa Stejt departmentom; u njegovom bordu su i Eliot Abrams, zamenik nacionalnog savetnika za bezbednost u administraciji Džordža Buša Mlađeg, Mišel Dan koja je radila – ne navodi se precizna funkcija – u Birou za obaveštajne poslove i informacije (The Bureau of Intelligence and Resesarch, INR) „čija je primarna misija“ – stoji na njegovom zvaničnom sajtu – „da prikuplja obaveštajne podatke od koristi za diplomatiju SAD“, Beri Džekson koji je bio asistent predsednika SAD za strateške inicijative i spoljne poslove, Stiven Šestanovič, nekadašnji stariji direktor za razvoj politike u Nacionalnom savetu za bezbednost, Vin Veber iz Savetodavnog komiteta američkog sekretara za odbranu…

Цитат из чланка "Evo ko i koliko plaća Natašu Kandić, Sonju Biserko, Žene u Crnom, B92, CESID, Peščanik, E-novine…" на интернет адреси:

http://webtribune.rs/evo-ko-i-koliko-pla...-e-novine/#

[Ројалист]

ЕВРИ ЗА СТАРЕ ЗНАНЦЕ: Које српске медије финансира ЕУ



Цео чланак на адреси:
http://srbin.info/2016/07/10/evri-za-sta...ansira-eu/

[Ројалист]

Шема како се финансирао ДС у време док је јахао диктатор БоТа (и данас непроцесуирано!?)

[Ројалист]

Извесни г. Беслими, "директор нечега у ДС", чувар је мрачних тајни финансирања ДС у новије време, а оно шта је остало забележено за задње изборе, јесте да је г. Беслими први "донатор" сопствене странке позамашним износом за овдашње прилике...

[Ројалист]

Хитно усвојити закон о “Страним агентима”

СНП НАШИ поново након четири године подноси захтев да се по узору на САД и Руску Федерацију и у Србији усвоји закон о “Страним агентима” који ће у будућности омогућити да се све организације које се баве политиком, а финансиране су из иностранства буду означене ознаком “страни агент”.

СНП НАШИ су пре четири године покренули ову иницијативу, и јасно представили јавности да новац за српске НВО улази преко бројних организација за спровођење специјалних операција ЦИА, попут НЕД и УСАИД чији је рад већ забрањен у појединим земљама Латинске Америке.
У Србији је приметно да бројне НВО које су финансиране од организација које су продужена рука ЦИА, желе да пошто пото утичу на српску спољну политику и односе Србије са Руском Федерацијом.
Такође, овакве организације су потенцијална опасност за извршавање најтежих кривичних дела попут изазивања државних удара и насилних револуција.
СНП НАШИ захтева да се њихово деловање што пре стави у оквире Устава Србије и кроз доношење закона о “Страним агентима”, док би свако противуставно деловање било строго санкционисано.
Информативна служба
СНП НАШИ
http://nasisrbija.org/hitno-usvojiti-zak...-agentima/

[Ројалист]

ТАДИЋ ПРИЗНАО: Мишковић је финансирао ДС!

---