15-06-2016, 06:22 PM
На четничком стрипу су се калили млади аутори
Партизански стрипови су аутохтон жанр, рођен из животних и пропагандних разлога, да би се народ охрабрио, каже Стефановић
АУТОР: АЛЕКСАНДРА ЋУК
Четнички стрип је настао 1941. године у Америци за потребе њихове поп културе и био је углавном намењен деци и омладини. Легендарни дијалог између Мирка и Славка у партизанском стрипу по свој прилици није оригиналан и највероватније је потекао из омладинске штампе, а квислиншки стрип је стваран под немачком Командом за Југоисток где је уметнички директор био Константин Кузњецов - каже, између осталог, у разговору за Данас Зоран Стефановић, писац и историчар поп културе који је у Дому омладине Београда иницирао серијал округлих столова о забрањеним темама у српском и југословенском стрипу.
Велику пажњу је привукла трибина "Најдражи амерички четници", на којој се говорило о томе како се индустрија забаве у САД прикључила отпору нацистима.
- Та тежња је препозната код Југословенске војске у отаџбини, колоквијално названом четници. Сви водећи издавачи стрипова у Америци - ДЦ и Марвел (тада Тајмли) објављивали су стрипове о отпору силама Осовине, а већина је правила и приче о четницима и њиховој борби против фашиста, као део пропагандне подршке Савезника европским герилцима, али и мотивисања домаће публике - прича Стефановић. Он тврди да је америчка јавност добро прихватила овај жанр, а да о томе најбоље говори бројност магазина и издавача, као и то што је ова врста стрипа постојала до краја четрдесетих, односно, раскида Тита и Стаљина.
- То значи да је четнички стрип имао двојно упориште: и код америчких уредника и код читалаца - каже Стефановић.
Савезници ослобађају Лозницу
Четници су у почетку, према његовим речима, приказивани у романтизованој варијанти, као што је то чинио Холивуд.
- Тек у јесен 1941. стижу подаци са самог терена, што је допринело тачнијим приказима главних протагониста. Од 1942. четнички стрип је утемељенији. Дража Михаиловић се приказује кроз биографске податке, на основу званичних фотографија и оних са немачких потерница. Ове информације су допринеле и да униформе Југословенске војске у отаџбини буду верније представљене - указује наш саговорник и додаје да је у овом жанру било и прилично чудних ситуација.
- Рецимо, један од стрипова приказује како се савезници прикључују домаћим герилцима-четницима током битке на Дрини. Стрип је исцртан пре ослобађања Лознице, првог ослобођеног града у Европи, па се овај синхроницитет можда може разумети као ауторска интуиција - сматра Стефановић .
Према његовој оцени, сценарио и цртеж у четничком стрипу немају посебан естетски домет али су значајни из других разлога. Стефановић скреће пажњу да се занимљива паралела може повући између четничког и партизанског стрипа који је у исто време настајао на ослобођеним територијама у Босни.
- Партизански стрипови су аутохтон жанр, рођен из животних и пропагандних разлога, да би се народ охрабрио. Настали су из реалне борбе на самом терену. Један од првих примера је из 1942. године - стрип о спасавању козарске деце из усташких руку у Јаски, а већ следеће године млади партизани Бранко Ћопић и Иво Кушанић почињу да праве стрипове од којих су неки, иако су рађени у скромним условима, у уметничком и занатском смислу на највишем нивоу - оцењује Стефановић.
Наредних деценија партизански стрип дао је неколико значајних па и ремек-дела светском стрипу.
- На крају крајева неки од ових стрипова су читани и у свету као "Партизани" српског писца Ђорђа Лебовића и хрватског цртача Јулеса Радиловића који су штампани чак и у Индонезији. То показује да једна врста поједностављене пропаганде, у овом случају, више пробританске него пројугословенске, може да доведе до врхунског производа у индустрији забаве.
У жанру партизанског стрипа је нарочито занимљива рана фаза Мирка и Славка, серијал Капетан Леши по истоименом филму Жике Митровића, затим Диверзанти, Поручник Тара, Балкан експрес. То је читав тематско-стилски дијапазон обрада из Другог светског рата које су биле занатски много боље и уметнички храбрије него што се то нама данас чини - указује Стефановић.
Он подсећа да су Мирко и Славко настали, у ствари, по идеји деце из основне школе која су 1958. питана о томе какви им јунаци импонују. На основу онога што су малишани писали на ту тему створени су чувени јунаци. Тек током седамдесетих овај стрип је због хиперпродукције доживео пад у квалитету. Међутим, та хиперпродукција је, како каже Стефановић, била аутентична јер је публика тражила овај стрип.
- На његов данашњи статус у нашој перцепцији је једним делом утицала критика оних који су против социјализма у Титовој варијанти, што је помало парадокс, јер је СФРЈ од 1952. фактички била део НАТО-а. Такође, у неким деловима Југославије је постајао и криптофашистички сентимент који и даље није могао да прихвати победу народноослободилачке војске. Када се сви ти разлози споје, добијамо помало својеврсну оклеветаност југословенског партизанског стрипа - констатује Стефановић.
О томе да ли је можда популарни дијалог у којем Славко упозорава Мирка на метак, а овај му се се на томе захваљује јер му је спасао живот, озбиљно пољуљао углед овог стрипа, Стефановић каже:
- Мораћемо то подробније да испитамо али мислим да је то мистификовано и да је реч о парафрази филмске реплике. Занимљиво је да се овај лажни дијалог између Мирка и Славка појављује чак и на Википедији. Претпостављам да је прича потекла из омладинске штампе бивше Југославије у којој је била веома важна слобода говора, и у том смислу било је природно да се поиграва с границама. Тако је рецимо Дикан у Словенији, у омладинској штампи, намерно фалсификован да би добио порнографски контекст. Они који познају ситуацију с омладинском штампом знају да је то био нормалан ниво друштвене, моралне и уметничке провокације, а не као данас таблоидне - каже Стефановић.
Врхунски цртачи из Немачке
Он скреће пажњу да је квислиншки стрип био такође једна од табу тема и трећи идеолошки усуд који је погодио српски стрип. Део аутора је остао у Београду и неки од њих су узели веома активно учешће у окупационој, нацистичкој пропаганди.
- Врхунски тимови стручњака су дошли из Немачке и засновали Команду за Југоисток, а шеф њеног уметничког одељења је био 'бели' Рус, чувени Константин Кузњецов, међуратна звезда европског и светског стрипа коме су бољшевици стрељали оца. Многи од аутора који су радили овакву врсту пропаганде су у томе учествовали стицајем околности, а не и из идеолошких разлога и догађало се да су били неправедно оптужени - каже наш саговорник.
- Квислиншки стрип је био намењен најширем читалаштву и за одраслу публику а радови овог жанра објављивани, између осталог, у хумористичком часопису Бодљикаво прасе. Један од чувених примера овог жанра је "Прича о несрећном краљу" из 1944. Константина Кузњецова, где се по први пут у стрипу појављује Тито као зликовац, краљ Александар и краљ Петар као жртве, Стаљин и Черчил. - То је својеврсна историјско-политичка метафора у облику бајке. Који месец касније Црвена армија је већ била у Србији и заједно с партизанима ослободила Београд - подсећа Стефановић.
Он каже да је читав овај богат свет забрањених тема почео да се појављује од 1998, а нарочито у 21. веку.
- Сад се већ интегрално неке ствари могу видети преко скенова које је направила Универзитетска библиотека. О свему томе смо прво читали у радовима Здравка Зупана, који је почео да претреса тај мучни део наше историје. Свако ко познаје ово поље зна да се све мора поново ишчитати без страсти и идеолошких предрасуда. Идеја ових трибина је управо то, као и да покаже да су стрипови увек били одраз или повод крупних политичких промена. Чак и у рецентној историји имамо таквих примера: седамдесетих, када је такозваним Законом о шунду уништена продукција Дечијих новина, или осамдесетих, када су стрипови и карикатуре Миленка Михаиловића из Студента искоришћени за обрачун између Слободана Милошевића и Ивана Стамболића - закључује Зоран Стефановић.
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/tera..._id=321511
Партизански стрипови су аутохтон жанр, рођен из животних и пропагандних разлога, да би се народ охрабрио, каже Стефановић
АУТОР: АЛЕКСАНДРА ЋУК
Четнички стрип је настао 1941. године у Америци за потребе њихове поп културе и био је углавном намењен деци и омладини. Легендарни дијалог између Мирка и Славка у партизанском стрипу по свој прилици није оригиналан и највероватније је потекао из омладинске штампе, а квислиншки стрип је стваран под немачком Командом за Југоисток где је уметнички директор био Константин Кузњецов - каже, између осталог, у разговору за Данас Зоран Стефановић, писац и историчар поп културе који је у Дому омладине Београда иницирао серијал округлих столова о забрањеним темама у српском и југословенском стрипу.
Велику пажњу је привукла трибина "Најдражи амерички четници", на којој се говорило о томе како се индустрија забаве у САД прикључила отпору нацистима.
- Та тежња је препозната код Југословенске војске у отаџбини, колоквијално названом четници. Сви водећи издавачи стрипова у Америци - ДЦ и Марвел (тада Тајмли) објављивали су стрипове о отпору силама Осовине, а већина је правила и приче о четницима и њиховој борби против фашиста, као део пропагандне подршке Савезника европским герилцима, али и мотивисања домаће публике - прича Стефановић. Он тврди да је америчка јавност добро прихватила овај жанр, а да о томе најбоље говори бројност магазина и издавача, као и то што је ова врста стрипа постојала до краја четрдесетих, односно, раскида Тита и Стаљина.
- То значи да је четнички стрип имао двојно упориште: и код америчких уредника и код читалаца - каже Стефановић.
Савезници ослобађају Лозницу
Четници су у почетку, према његовим речима, приказивани у романтизованој варијанти, као што је то чинио Холивуд.
- Тек у јесен 1941. стижу подаци са самог терена, што је допринело тачнијим приказима главних протагониста. Од 1942. четнички стрип је утемељенији. Дража Михаиловић се приказује кроз биографске податке, на основу званичних фотографија и оних са немачких потерница. Ове информације су допринеле и да униформе Југословенске војске у отаџбини буду верније представљене - указује наш саговорник и додаје да је у овом жанру било и прилично чудних ситуација.
- Рецимо, један од стрипова приказује како се савезници прикључују домаћим герилцима-четницима током битке на Дрини. Стрип је исцртан пре ослобађања Лознице, првог ослобођеног града у Европи, па се овај синхроницитет можда може разумети као ауторска интуиција - сматра Стефановић .
Према његовој оцени, сценарио и цртеж у четничком стрипу немају посебан естетски домет али су значајни из других разлога. Стефановић скреће пажњу да се занимљива паралела може повући између четничког и партизанског стрипа који је у исто време настајао на ослобођеним територијама у Босни.
- Партизански стрипови су аутохтон жанр, рођен из животних и пропагандних разлога, да би се народ охрабрио. Настали су из реалне борбе на самом терену. Један од првих примера је из 1942. године - стрип о спасавању козарске деце из усташких руку у Јаски, а већ следеће године млади партизани Бранко Ћопић и Иво Кушанић почињу да праве стрипове од којих су неки, иако су рађени у скромним условима, у уметничком и занатском смислу на највишем нивоу - оцењује Стефановић.
Наредних деценија партизански стрип дао је неколико значајних па и ремек-дела светском стрипу.
- На крају крајева неки од ових стрипова су читани и у свету као "Партизани" српског писца Ђорђа Лебовића и хрватског цртача Јулеса Радиловића који су штампани чак и у Индонезији. То показује да једна врста поједностављене пропаганде, у овом случају, више пробританске него пројугословенске, може да доведе до врхунског производа у индустрији забаве.
У жанру партизанског стрипа је нарочито занимљива рана фаза Мирка и Славка, серијал Капетан Леши по истоименом филму Жике Митровића, затим Диверзанти, Поручник Тара, Балкан експрес. То је читав тематско-стилски дијапазон обрада из Другог светског рата које су биле занатски много боље и уметнички храбрије него што се то нама данас чини - указује Стефановић.
Он подсећа да су Мирко и Славко настали, у ствари, по идеји деце из основне школе која су 1958. питана о томе какви им јунаци импонују. На основу онога што су малишани писали на ту тему створени су чувени јунаци. Тек током седамдесетих овај стрип је због хиперпродукције доживео пад у квалитету. Међутим, та хиперпродукција је, како каже Стефановић, била аутентична јер је публика тражила овај стрип.
- На његов данашњи статус у нашој перцепцији је једним делом утицала критика оних који су против социјализма у Титовој варијанти, што је помало парадокс, јер је СФРЈ од 1952. фактички била део НАТО-а. Такође, у неким деловима Југославије је постајао и криптофашистички сентимент који и даље није могао да прихвати победу народноослободилачке војске. Када се сви ти разлози споје, добијамо помало својеврсну оклеветаност југословенског партизанског стрипа - констатује Стефановић.
О томе да ли је можда популарни дијалог у којем Славко упозорава Мирка на метак, а овај му се се на томе захваљује јер му је спасао живот, озбиљно пољуљао углед овог стрипа, Стефановић каже:
- Мораћемо то подробније да испитамо али мислим да је то мистификовано и да је реч о парафрази филмске реплике. Занимљиво је да се овај лажни дијалог између Мирка и Славка појављује чак и на Википедији. Претпостављам да је прича потекла из омладинске штампе бивше Југославије у којој је била веома важна слобода говора, и у том смислу било је природно да се поиграва с границама. Тако је рецимо Дикан у Словенији, у омладинској штампи, намерно фалсификован да би добио порнографски контекст. Они који познају ситуацију с омладинском штампом знају да је то био нормалан ниво друштвене, моралне и уметничке провокације, а не као данас таблоидне - каже Стефановић.
Врхунски цртачи из Немачке
Он скреће пажњу да је квислиншки стрип био такође једна од табу тема и трећи идеолошки усуд који је погодио српски стрип. Део аутора је остао у Београду и неки од њих су узели веома активно учешће у окупационој, нацистичкој пропаганди.
- Врхунски тимови стручњака су дошли из Немачке и засновали Команду за Југоисток, а шеф њеног уметничког одељења је био 'бели' Рус, чувени Константин Кузњецов, међуратна звезда европског и светског стрипа коме су бољшевици стрељали оца. Многи од аутора који су радили овакву врсту пропаганде су у томе учествовали стицајем околности, а не и из идеолошких разлога и догађало се да су били неправедно оптужени - каже наш саговорник.
- Квислиншки стрип је био намењен најширем читалаштву и за одраслу публику а радови овог жанра објављивани, између осталог, у хумористичком часопису Бодљикаво прасе. Један од чувених примера овог жанра је "Прича о несрећном краљу" из 1944. Константина Кузњецова, где се по први пут у стрипу појављује Тито као зликовац, краљ Александар и краљ Петар као жртве, Стаљин и Черчил. - То је својеврсна историјско-политичка метафора у облику бајке. Који месец касније Црвена армија је већ била у Србији и заједно с партизанима ослободила Београд - подсећа Стефановић.
Он каже да је читав овај богат свет забрањених тема почео да се појављује од 1998, а нарочито у 21. веку.
- Сад се већ интегрално неке ствари могу видети преко скенова које је направила Универзитетска библиотека. О свему томе смо прво читали у радовима Здравка Зупана, који је почео да претреса тај мучни део наше историје. Свако ко познаје ово поље зна да се све мора поново ишчитати без страсти и идеолошких предрасуда. Идеја ових трибина је управо то, као и да покаже да су стрипови увек били одраз или повод крупних политичких промена. Чак и у рецентној историји имамо таквих примера: седамдесетих, када је такозваним Законом о шунду уништена продукција Дечијих новина, или осамдесетих, када су стрипови и карикатуре Миленка Михаиловића из Студента искоришћени за обрачун између Слободана Милошевића и Ивана Стамболића - закључује Зоран Стефановић.
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/tera..._id=321511
