[Шумадинац]

Како треба да се служи литургија писао је патријарх Павле https://svetosavlje.org/da-nam-budu-jasn...njiga-iii/

Тако се мање више и служи у свакој цркви, осим код Артемита и Зилотa.

[пек.]

Ова реченица патријарха Павла је порука новотарцима Чинити супротно значило би дизати своје мишљење изнад мишљења Цркве и Светих Отаца, који су по предању Цркве вековима тако поступали. Значило би такође – како примећује проф. Фундулис – доказивати да су и Црква и њени свештенослужитељи „све до сада били у заблуди… не расуђујући и не поступајући правилно“.[20] Хришћанин пак који би прихватио мисао да може грешити Црква, „стуб и тврђава истине“ (1 Тим. 3, 15), која мисли својом главом, а глава јој је Христос (Еф. 5, 23; Кол. 1, 18), православним нити може бити, нити остати.

[Шумадинац]

Ова реченица патријарха Павла је порука новотарцима  Чинити супротно значило би дизати своје мишљење изнад мишљења Цркве и Светих Отаца, који су по предању Цркве вековима тако поступали. Значило би такође – како примећује проф. Фундулис – доказивати да су и Црква и њени свештенослужитељи „све до сада били у заблуди… не расуђујући и не поступајући правилно“.[20] Хришћанин пак који би прихватио мисао да може грешити Црква, „стуб и тврђава истине“ (1 Тим. 3, 15), која мисли својом главом, а глава јој је Христос (Еф. 5, 23; Кол. 1, 18), православним нити може бити, нити остати.

Не постоје "новотaрци". То кованицу су смислили расколници да би оправдали тиме своје богоотступништво. A и сам Патријарх Павле је био екумениста. О свему томе више на претходној страни ове теме....

[Шумадинац]

Постоји још једна саблазан: саблазан обредне побожности. Понекад Типик као да гура у други план подвижништво. Међутим, чак ни такав крути законски ритуализам, тј. ропска застрашеност дисциплниским правилима Типика, која не остављају никаквог простора за молитвену слободу, није оно што је најопасније. Опаснији је естетски ритуализам. Типик није толико опасан у рукама законољубаца колико у рукама естетичара. И најопасније јесте, разложити богослужење у ритмове уметничких доживљаја. То је отворени напад на личност човекову.

Георгије Флоровски

[Шумадинац]

Нема новотарија, то је умишљена, измишљена флоскула, слоган којим застрашују људе. Нема старе и нове Литургије, једна је Литургија. Има извесних детаља. На пример, ја сам пре неколико дана произнео текст Посланице апостола Павла на Литургији на којој је служило десет владика јер се нико други није припремио да чита апостол. И то ће неко назвати новотаријом. То су умишљене флоскуле, нема друге Литургије осим једне која је данас у Православљу. Да ли ће руке бити овако или онако, да ли ће двери бити отворене сада или касније, то не мења битно суштину саме Литургије. Немојте да вас узбуђују такве флоскуле. То су слогани које неко пласира, којима неко хоће да застрашује. Никакве нове Литургије нема. Прочитајте пажљиво Служебник који је радила Синодска комисија на челу са владиком пећким Павлом, садашњим патријархом, прочитајте оца Јустина Литургију и поговор, прочитајте, погледајте оно што је ракао Сабор наше Цркве... Немојте очекивати да Литургија буде протестантска или римокатоличка парада, церемонија у којој је сваки покрет програмиран. Литургија је живи живот, живи покрет. Ја сам служио на Јадовну, у Ржаном долу у Херцеговини, у подземљу Мале Азије, у планинама Трапезунта, у Солуну, Атини, Русији, служио сам у многим помесним црквама. И нико мени није рекао то што ми кажу ови људи који говоре о новотаријама. То су фразе, никакве новине битне нема, али има разлике у извесним детаљима. Поменуо сам ону грешку у Служебнику, да не може Дух нама да саслужује. То је ушло стицајем историјских околности, као што је ушао тропар Трећег часа (да би појачао епиклезу против римокатолика). Зато што квари логику смисла, логику реченице, ја га изостављам. Али, ако га неко изговара, мени не смета, неће ме тај тропар Трећег часа одвојити од Литургије, нити ће он тој Литургији нешто битно допринети. Ова истицања појединости не доприносе истинској ширини хришћанског живота, хришћанског срца, хришћанске вере, хришћанске Цркве.


Владика Атанасије Јевтић

[Шумадинац]

О "СТАРОМ" И "НОВОМ" НАЧИНУ СЛУЖЕЊА ЛИТУРГИЈЕ

Зато вам онако братски од срца предлажем, да се не бавите тим питањима – да тамо где се служи Литургија... Немојте говорити „старо“ и „ново“. То је за Литургију потпуно неприкладан термин. Литургија нема почетка, знате. Онај ко је у њој, он нема почетка. Не може ту бити старо и ново, то не важи за Литургију. То је питање обичаја, традиције, стила и мистичког доживљаја и потребе за символиком. Тамо где се врата затварају, то је символички покрет. Може и без тога. Али неким свештеницима више одговара да се затворе врата због мистичког доживљаја домостроја спасења који се остварује на Светој Литургији. А простији доживљај је да се врата - двери држе отвореним. Мада то уопште не утиче на Свештену Литургију. Не доводи у питање дејство Светога Духа. Ти дарови ту освећени су апсолутно божански. И на тој Светој Литургији можете да се причестите. Смртни грех чине они који не одлазе на ону Свету Литургију што се тамо служи на овај или онај начин, а одлазе на неко друго место. Смртни је грех, јер они игноришу Бога који је тамо присутан. Окрећу му леђа. Излазе из храма где се молитве читају наглас, или тихо, знате... То је недопустиво. То је много, много опасно, браћо и сестре. И подлеже епитимији, црквеној епитимији. С тим немојте да се играте. На жалост, поготово у Србији, тај вирус је дубоко ушао... Бојимо се да ће ту бити великих губитака на оном вечном плану, да ће многе душе бити изгубљене, јер то је простор ђе се много греши. Један погрешан потез може да затвори могућност спасења. Зато будите врло опрезни. То је једно од највећих демонских искушења у којем се наша Црква налази...


Игуман Рафаило Бољевић