11-08-2016, 01:24 AM
Николај Велимировић
13-08-2016, 09:48 AM
Не чуди ме.
Инспирисан темом на овом форуму "Парастоси Ђенералу Дражи 2016", прије неких тридесетак дана предложих на састанку црквеног одбора да се и у нашој цркви одржи парастос Дражи поводом 70 година страдања. Свештеник ме откачи, са изговором да су времена турбулентна и да није вријеме за такве ствари.
Инспирисан темом на овом форуму "Парастоси Ђенералу Дражи 2016", прије неких тридесетак дана предложих на састанку црквеног одбора да се и у нашој цркви одржи парастос Дражи поводом 70 година страдања. Свештеник ме откачи, са изговором да су времена турбулентна и да није вријеме за такве ствари.
13-08-2016, 01:42 PM
Тако су и мени свештеници говорили у неколико наврата у вези организација сличних садржаја, а везаних за ДСР и четнике. Да Бог Мили сачува.
13-08-2016, 04:03 PM
(13-08-2016, 09:48 AM)luka.luke Пише: Не чуди ме.
Инспирисан темом на овом форуму "Парастоси Ђенералу Дражи 2016", прије неких тридесетак дана предложих на састанку црквеног одбора да се и у нашој цркви одржи парастос Дражи поводом 70 година страдања. Свештеник ме откачи, са изговором да су времена турбулентна и да није вријеме за такве ствари.
U kojoj ste eparhiji, ako nije tajna? Unapred se izvinjavam na nepristojnosti.
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
13-08-2016, 09:03 PM
Вјероватно Пале, значи Дабробосанска, али није то до епархије него до појединца..
Чуј није вријеме за то, исто као да ће доћи вријеме које неће бити турбулентно. А и да се одржи парастос то нико не би примјетио, јер се сваке године одржава у Дражевини па ником ништа, нико то и не примјећује. Мислим на Муслимане или регион.
Чуј није вријеме за то, исто као да ће доћи вријеме које неће бити турбулентно. А и да се одржи парастос то нико не би примјетио, јер се сваке године одржава у Дражевини па ником ништа, нико то и не примјећује. Мислим на Муслимане или регион.
14-08-2016, 09:39 PM
Да, Дабробосанска епархија.
Ствар је у томе, да ако се ове године не одржи парастос када је седамдесетогодишњица у години рехабилитације, никада се неће ни одржати. Ко да се тога сјети за неколико година
Ствар је у томе, да ако се ове године не одржи парастос када је седамдесетогодишњица у години рехабилитације, никада се неће ни одржати. Ко да се тога сјети за неколико година
25-08-2016, 04:46 PM
25-08-2016, 10:28 PM
(25-08-2016, 04:46 PM)Романија Пише: Срушен споменик владици Николају
http://iskra.co/srbija/srbija-srusen-spo...manovcima/
Што би реко један самодржац из црну гору, Браво кретени!
А покојни Владика : Како радили тако вам Бог судио. Не може се ради "напретка" или некакве законитости срљати у пропаст, крчити миленијумско дрвеће, црквишта претварати у шут или потапати, а споменике светитељима и борцима палим за одбрану Срба (Прешево-Бујановац) рушити, укидати помоћ страдалницима ( вулин србенда ), а за то врјеме стоји табла Аћифу Бљути, споменик балистима у Прешеву секретарима скоја на Калемегдану, и држава ће обновити некакву кућу на Петроварадину Бану-Јелачићу. Тако радимо и тако нам и бива.
Ал нема везе, па имамо медаље из Рија!

25-08-2016, 10:48 PM
СС трупе поново јашу кроз Сербију ! СРАМОТА ! Браво Вучићу !
``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"[/size]
16-12-2017, 03:06 PM
ЕПИТАФ ВЛАДИЦИ НИКОЛАЈУ
Прогањан под Крстом од града до града,
на издају тешку он никада не приста,
И када би му срце отворили сада
нашли би у њему Србију и Христа.
Песник Милан Петровић ( Чикаго)
извор: Антоније Ђурић "Памти, Србине, и усправи се ! " ( БГ, 2010)
Прогањан под Крстом од града до града,
на издају тешку он никада не приста,
И када би му срце отворили сада
нашли би у њему Србију и Христа.
Песник Милан Петровић ( Чикаго)
извор: Антоније Ђурић "Памти, Србине, и усправи се ! " ( БГ, 2010)
19-09-2018, 01:42 AM
Протођакон др Љубомир Ранковић о светитељу из Лелића. Наше људе треба процењивати и сагледавати очима великих људи, каже уредник “Гласа цркве”
МОЖЕМО ми о својим људима да причамо приче и певамо химне, чему смо као народ склони, али је много важније шта о томе мисле у свету, и не ма ко у свету – каже протођакон др Љубомир Ранковић, уредник “Гласа цркве”, који, за “Новости”, открива нове детаље из живота светитеља из Лелића.
– Наше људе треба процењивати и сагледавати очима великих људи из великог света – указује Ранковић. – Мало је њих у историји овога народа који су добили високу оцену на том плану. Један од највећих је Свети владика Николај Велимировић.
НИКОЛАЈ је, истиче наш саговорник, “једна од најпопуларнијих личности своје епохе, у целоме свету”.
Школовао се у Европи, у Берну је завршио факултет и положио два доктората, из теологије и историје. Похађао је Универзитет у Халеу, где је слушао предавања најугледнијих европских мислилаца и стваралаца, потом завршио Филозофски факултет на Оксфорду, где је докторирао на тему “Филозофија Берклија”. Дисертацију је написао на енглеском, а у Женеви ју је бранио на француском језику.
Био је лични пријатељ енглеског краља Џорџа V и архиепископа Англиканске цркве Рандала.
– Немачка обавештајна служба, која је током Првог светског светског рата у стопу пратила Николаја у Енглеској, записала је дословце: “Енглески краљ Џорџ V и његови министри, као луди, иду по катедралама и дворанама, за Николајем, да га слушају и да се диве духовности његовој. Угледни универзитети у Глазгову и Лондону доделили су му титулу почасног доктора” – прича др Ранковић. – Енглески министар војни Лојд Џорџ рекао је да је “Николај допринео победи савезника колико и једна армија на фронту”. Будући да су га у ту мисију, у англосаксонски свет, упутили српска влада и краљ, често је боравио и у Америци. Био је близак са Михаилом Пупином, дружио се са Џоном Голсвортијем, са Вудроом Вилсоном и бројним америчким високим званичницима и припадницима духовне, културне и научне елите.
ВЛАДИКА је, по речима др Ранковића, посебно био поштован међу Афроамериканцима. Звали су га “црначки месија”. У Бостону га је, једном приликом, у великој катедрали дочекало 5.000 црнаца, носећи у рукама српску заставу и певајући српску химну “Боже правде”!
– Године 1916. на тристогодишњицу Шекспирове смрти, на централној прослави у Лондону, где се скупио цвет светске памети, био је наш Лелићанин са шест нобеловаца, међу којима је био и харизматични Индијац Рабиндранат Тагоре, па Ернест Хемингвеј, француски филозоф Анри Бергсон, Ромен Ролан, Џорџ Сантајана… Николај је одржао упечатљиву беседу о Шекспиру, која је изазвала одушевљење свих присутних, почевши чувеном реченицом: “Ја нисам познавао Шекспира, али је Шекспир познавао мене” и назвао га “човеком са музиком у себи”.
Пред крај живота, најугледнији амерички универзитет Колумбија у Њујорку доделио му је титулу почасног доктора. На скупу Светског савеза цркава у Еванстону владику Николаја дочекало је 5.000 представника свих хришћанских конфесија. Кад је ушао у огромну дворану, сви су клекнули јер је он био човек који је на себи носио живе ране фашизма и комунизма.
ПОЧАСТ
– АМЕРИЧКИ Конгрес је поводом његове смрти изгласао резолуцију којом је изјавио саучешће српском народу – казује др Љубомир Ранковић. – Први ко га је упоредио са Светим Савом био је Михаило Пупин,чију судбину је, нажалост, доживео и владика Николај. Свуда је био више поштован него у свом народу. Нажалост, и до данашњег дана.
новости
МОЖЕМО ми о својим људима да причамо приче и певамо химне, чему смо као народ склони, али је много важније шта о томе мисле у свету, и не ма ко у свету – каже протођакон др Љубомир Ранковић, уредник “Гласа цркве”, који, за “Новости”, открива нове детаље из живота светитеља из Лелића.
– Наше људе треба процењивати и сагледавати очима великих људи из великог света – указује Ранковић. – Мало је њих у историји овога народа који су добили високу оцену на том плану. Један од највећих је Свети владика Николај Велимировић.
НИКОЛАЈ је, истиче наш саговорник, “једна од најпопуларнијих личности своје епохе, у целоме свету”.
Школовао се у Европи, у Берну је завршио факултет и положио два доктората, из теологије и историје. Похађао је Универзитет у Халеу, где је слушао предавања најугледнијих европских мислилаца и стваралаца, потом завршио Филозофски факултет на Оксфорду, где је докторирао на тему “Филозофија Берклија”. Дисертацију је написао на енглеском, а у Женеви ју је бранио на француском језику.
Био је лични пријатељ енглеског краља Џорџа V и архиепископа Англиканске цркве Рандала.
– Немачка обавештајна служба, која је током Првог светског светског рата у стопу пратила Николаја у Енглеској, записала је дословце: “Енглески краљ Џорџ V и његови министри, као луди, иду по катедралама и дворанама, за Николајем, да га слушају и да се диве духовности његовој. Угледни универзитети у Глазгову и Лондону доделили су му титулу почасног доктора” – прича др Ранковић. – Енглески министар војни Лојд Џорџ рекао је да је “Николај допринео победи савезника колико и једна армија на фронту”. Будући да су га у ту мисију, у англосаксонски свет, упутили српска влада и краљ, често је боравио и у Америци. Био је близак са Михаилом Пупином, дружио се са Џоном Голсвортијем, са Вудроом Вилсоном и бројним америчким високим званичницима и припадницима духовне, културне и научне елите.
ВЛАДИКА је, по речима др Ранковића, посебно био поштован међу Афроамериканцима. Звали су га “црначки месија”. У Бостону га је, једном приликом, у великој катедрали дочекало 5.000 црнаца, носећи у рукама српску заставу и певајући српску химну “Боже правде”!
– Године 1916. на тристогодишњицу Шекспирове смрти, на централној прослави у Лондону, где се скупио цвет светске памети, био је наш Лелићанин са шест нобеловаца, међу којима је био и харизматични Индијац Рабиндранат Тагоре, па Ернест Хемингвеј, француски филозоф Анри Бергсон, Ромен Ролан, Џорџ Сантајана… Николај је одржао упечатљиву беседу о Шекспиру, која је изазвала одушевљење свих присутних, почевши чувеном реченицом: “Ја нисам познавао Шекспира, али је Шекспир познавао мене” и назвао га “човеком са музиком у себи”.
Пред крај живота, најугледнији амерички универзитет Колумбија у Њујорку доделио му је титулу почасног доктора. На скупу Светског савеза цркава у Еванстону владику Николаја дочекало је 5.000 представника свих хришћанских конфесија. Кад је ушао у огромну дворану, сви су клекнули јер је он био човек који је на себи носио живе ране фашизма и комунизма.
ПОЧАСТ
– АМЕРИЧКИ Конгрес је поводом његове смрти изгласао резолуцију којом је изјавио саучешће српском народу – казује др Љубомир Ранковић. – Први ко га је упоредио са Светим Савом био је Михаило Пупин,чију судбину је, нажалост, доживео и владика Николај. Свуда је био више поштован него у свом народу. Нажалост, и до данашњег дана.
новости
18-11-2018, 08:51 PM
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)