[Bacvanin]

МАЂАРСКА: Избацили ММФ из земље, супроставили се ЕУ и изашли из кризе и рецесије

(Глас Русије, АФП)

Инфлација у Мађарској је постигла рекордно ниски ниво у периоду од јуна 1974. године..Чак су експерти били изненађени објавленим од стране националног статистичког завода Мађарске подацима. У августу ниво инфлације у земљи је износио 1,3 одсто, прерачунавајући за последњих 12 месеци.

Још у јулу је тај податак износио 1,8 одсто, те су аналитичари очекивали његово смањење максимално на 1,7 одсто. Међутим, регистрован је рекорд, који нас враћа у далеку 1974. годину – епоси процвата социјалистичког система и СЕВ-а. Управо тада, у јуну је инфлација у Мађарској последњи пут била још мања.

Зар су антикризни програми Европске централне банке и ММФ најзад демонстрирали своју апсолутну ефикасност – бар у једној земљи? Нажалост, чиновници у Бриселу, њихови рецепти строге буџетске дисциплине и напори надзорних функција ЕЦБ немају с тим везе. Инфлација се повукла не пред Бриселом, већ зборг антикризних мера мађарске владе.

Могуће је на различите начине третирати политичке тежње харизматичног премијера Мађарске Виктора Орбана, међутим, не може да му се одузме економска одлучно ст и доследност. Усмеривши се на национално-оријентисане и социјално-економске реформе, он их реализује, не обазирући се на повике из Брисела.

Између осталог, у оквиру општенационалних и антикризних мера влада је од јануара ове године директивно смањила за 10 одсто цене гаса, струје и грејања – обавезујући одговарајуће «управне компаније» да самостално покрију трошкове.

У ЕУ су почели да говоре о поткопавању принципа тржишне економије, неиспуњавању антикризних препорука Еврокомисије и популизму – међутим, влада Орбана је за узврат обећала да ће поновити такву меру 1. новембра ове године.

Што се тиче економских показатеља Мађарске, чак званична агенција ЕУ Еуростат била је приморана да констатује да је земља изашла из рецесије, влада успева да држи буџетски дефицит у оквиру 3 одсто бруто-домаћег производа, што иначе тражи ЕУ, док се крајем ове године очекује обнављање стабилног економског раста. Коментар професора руске Финансијске академије Бориса Рубцова.

Данашњи догађаји иначе истичу да у неким случајима европске земље заиста боље да очувају независност своје новчано-кредитне политике. То се више исплати. Међутим, у сваком конкретном случају, свакако, потребно је проценити ситуацију у својој земљи. Низ источноевропских земаља (међу њима и Мађарска) у овој фази не жели да уђе у еврозону. То је њихов објективни став.

Мађарско економско чудо, о којем већ говоре неки експерти – може да натера ЕУ и друге институте да ревидирају своје глобалне концепције, између осталих, у вези са местом и улогом читаве Источне Европе.

Актуалном премијеру Мађарске Виктору Орбану припадају лепе речи:




Мађарски премијер Орбан о ЕУ и Русији
„ЕУ администрација у Бриселу троши недеље и недеље да би дефинисала величину кавеза за кокошке; она тера пољопривреднике да уграђују играчке у штале, брине се за душе гусака, и ради друге сличне ствари.

То су та ‘европска питања’ док стотине хиљада становника губе посао, гледају како њихови финансијски системи пропадају и осећају како постаје све теже и теже преживети јер нема ‘европског рецепта’ за решавање дужничке кризе. Због свега надамо се да нећемо морати да уводимо ново друштвено уређење који би заменило демократију, но зато нам треба нови економски систем и нове идеје који ће променити постојећи бриселски модел”.

„Европи је потребна Русија, пре или касније, пре раније него касније; нама је потребан стратешки савез са Москвом. Управо у путевима оваквог савеза може да лежи спас националних економија држава источноевропског региона.”


Искуство Мађарске у ЕУ

Ступање Мађарске 2004. у ЕУ уместо финансијских бонуса донело је националној економији растуће губитке.Све до краја 80-их година Мађарска је заслужно била лидер региона Централне и Источне Европе у развоју пољопривреде. Распад система СЕВ-а разорио је овакав модел.
Ново руководство Мађарске у потрази за новим тржиштима се окренуло Западу, где се у то време активно градио систем европске интеграције са заједничким тржиштем, производним нормама и чак једниственом валутом.
Ипак није пошло за руком да се безболно промени вектор. Изгубивши између осталог снагу политичке коњуктуре, истично тржиште, Мађарска није могла да освоји позиције у систему ЕУ, што је довело до уништења мађарске пољопрвреде, банкрота мађарског сељака и преласку огромног дела најплодније мађарске земље у власништво странаца.

http://srbin.info/2013/09/madarska-izbac...-i-izasli/

[Лепи Бора]

Маџарска и крватцка су две фашистичке државе (то су оне демокраЦке државе, које треба да ју Православне Народе).

Чим их ваша демокраЦка јуропа тови, значи да им спремају зубе да уједу Православце (Румуни и/или Срби).

Да је маџарска избацила ББС и дискаверу, уместо ММФ (Мад Мотхер Фу..), то би било ондак БОЉШЕ!

Овако:
Причам ти причу, ђе говеда (ББС) ричу и ђе гуске (дискаверу) серу, Ср...у за вечеру.

[Bacvanin]

Mađarska: Povratak suvereniteta

Nakon što je mađarski premijer Viktor Orban preuzo nadzor nad Centralnom bankom Mađarske, a sredinom jula ove godine Međunarodnom monetarnom fondu poručio da zatvori svoje kancelarije u Budimpešti „jer ne postoje nikakvi razlozi koji bi opravdali prisustvo, budući da Mađarska još ove godine namerava isplatiti sav dug pre ugovorom predviđenog roka do kraja 2014.“, službena Budimpešta se odlučila ići korak dalje.

Budapest Business Journal javlja kako je predsednik mađarske vlade u intervjuu za „Magyar Radio“ dao izjavu kojom je podigao buru polemika, rasprava i špekulacija. Viktor Orban je izjavio „kako vlada namerava nacionalizovati (ili kako on to želi zvati – re-privatizovati) šest do sedam preduzeća koja se bave pružanjem komunalnih usluga u energetskom sektoru, a sve kako bi snizio cene energenata za domaćinstva i revitalizovao mađarsku privredu koja u ovom trenutku stagnira“. Odluka vlade zemlje koja je članica Evropske unije da nacionalizuje ili „re-privatizuje“ strane privatne kompanije je najteži udarac koji su mogli pretrpeti vatreni pobornici neoliberalnog kapitalizma koji smatraju kako država ne sme biti najveći poslodavac, naručitelj i ulagač nego samo i isključivo javni servis građana.

Kao i većina Orbanovih odluka od kada je na čelu mađarske države, ova je takođe uznemirila duhove širom Evrope, ali mađarski premijer ne odustaje od svoje odluke i poručuje: „Nemojte mi samo reći da je to nacionalizacija!“, prenosi Financial Times.

„Još ne mogu otkriti detalje, ali smo u stalnim pregovorima o kupovini ili povratku u vlasništvo države najmanje šest ili sedam vrlo ozbiljnih komunalnih kompanija koje su prethodno bile privatizovane“, rekao je mađarski premijer.

Mađarska država je u martu za 870 miliona € otkupila vlasnička prava nemačke kompanije E.ON koja se bavila distribucijom prirodnog gasa. Time je mađarska državna kompanija MVM iznova ušla u posed postrojenja za skladištenje gasa i gasnog distributivnog sistema nemačkog E.ON-a. Sada su na red došle francuske kompanije EDF i GDF Suez, ostatak udela u energetskom poslovanju nemačkog E.ON-a, nemačka kompanija RWE koja se na mađarskom tržištu bavi i distribucijom električne energije (od pre nekoliko nedelja i u Hrvatskoj) i na kraju italijanska naftna kompanija ENI koja u Mađarskoj posluje preko sestrinske kompanije Tigáz Group.

Viktor Orban je naglasio „kako će mu za ceo ovaj posao biti potrebno dve godine i kako se nada da će njegova stranka Fidesz na izborima 2014. uspeti okupiti parlamentarnu većinu i na taj način u vlasništvo zajednice uspeti vratiti privatizirane energetske resurse i posao s distribucijom energenata“.

Interesantno je kako mađarski premijer vešto izbegava terminologiju levice i ne želi se koristiti terminima „nacionalizacija“ i „društveno vlasništvo“, međutim, ako ćemo iskreno, ništa ne menja na stvari – Viktor Orban je Mađarima odlučio vratiti decenijama stvarnu imovinu koja im je u procesu tranzicije brutalno oteta.

„Nakon izbora će mađarska vlada morati odgovoriti na pitanje na koji način možemo smanjiti cenu energenata kako bi mogli biti konkurentni u celom svetu“, rekao je Orban.

Time je dao do znanja da se ne želi zaustaviti unutar nacionalnih granica, nego da želi postati glavni regionalni igrač, a na globalnom nivou – konkurent ili partner (zavisno od toga sa kim uđe u partnerski odnos) zemljama kojima su energenti ključni privredni sektor.

Mađarska je, dakle, odlučila ne popustiti pred svetskim moćnicima i finansijskom elitom i na dobrom je putu da u potpunosti povrati nacionalni i privredni suverenitet. Najavom re-privatizacije (koristimo se Orbanovim rečnikom op.a.) i otkupom vlasničkih prava šest do sedam stranih kompanija koje se bave distribucijom energenata, mađarska država će u potpunosti preuzeti nadzor u energetskom sektoru. Time će se rešiti privatnih špekulanata koji dolaze iz bogatih zemalja sa zapada, a kojima je standard mađarskog naroda, kada su ulazili na mađarsko tržište, sigurno bio zadnja briga.

„Orban je ovu odluku doneo još ranije i to kada se vlada u Budimpešti morala suočiti sa špekulativnim udarima na mađarsku nacionalnu valutu (forintu) i na finansijskom tržištu se našla u velikim problemima. Svemu su, naravno, kumovale i privatne rejting-agencije“, piše italijanski ekonomski analitičar Andrea Perrone za portal Il Ribelle.com.

Mora se priznati da je reč o vrlo hrabroj odluci mađarskog premijera koji 2014. sa svojom koalicijom Fidesz-KDNP želi dobiti izbore. Tim više što on državni MVM ne želi videti kao kompaniju kojoj će prioritet biti profit, nego kao kompaniju koja će nižim cenama podići standard građana, a industriju i poljoprivredu zbog nižih troškova proizvodnje učiniti konkurentnijima. Jačanje državnog vlasništva je u potpunoj suprotnosti s trendom koji nameće Trojka, a koja gotovo u celoj Evropskoj uniji „spas“ za posrnule privrede i prazne državne riznice vidi u rasprodaji državne imovine. U Hrvatskoj smo takođe svedoci tog trenda i upravo u proteklih nekoliko nedelja nam se sa svih strana „objašnjava“ kako za nas nema drugog izlaza i da zbog visoke zaduženosti celokupna državna imovina mora biti privatizovana.

„U proračunu drugog prostora za povraćaj javnog duga nećemo naći i preostaje nam jedino privatizacija“, poruka je hrvatske vlade koju prenosi Poslovni Dnevnik.

Mađarska vlada i Viktor Orban imaju sasvim drugačije mišljenje od naših ministara, ali i državnih službenika u Grčkoj, Portugalu, Kipru, Italiji, Španiji, itd.

„Vodimo stalne pregovore o otkupu kompanija koje su prethodno privatizovane. Ako ponovo pobedimo na izborima, moja će se vlada boriti da se snize troškovi energenata za domaćinstva, industriju i poljoprivredu i time će naša privreda postati konkurentnija. Mađari u poređenju sa onim što zarade, previše novca izdvajaju za energiju. Cena energenata u Americi je za trećinu niža nego u Europi. Nakon izbora iduće godine, mađarska vlada će morati odgovoriti na pitanje kako možemo smanjiti cene naših energenata na nivo onih u SAD-u i na taj im način parirati na globalnom nivou. Vlada će već u januaru ići sa smanjenjem cena za 10% i one će padati do novembra sledeće godine“, izjavu Viktora Orbana prenosi Reuters.

Ključni igrači u mađarskom komunalnom sektoru, uključujući nemački E.ON i RWE, francuski EDF i GDF SUEZ i italijanski ENI nisu bili voljni za davanje izjava.

Sasvim je razumljivo da je odluka mađarskog premijera zaprepastila gotovo sve one koji se slepo drže agende Trojke i dalje idu s oštrim rezovima javne potrošnje i privatizacijom preostale državne imovine. Ovo nije prva odluka Vitkora Orbana kojom se suprotstavlja gospodarima novca u zemlji i inozemstvu, međutim, od izuzetnog je značaja jer je u Evropskoj uniji Mađarska ovim potezom postala prva zemlja koja se otvoreno suprotstavlja neoliberalnim merama kojima je uvek jedino rešenje rasprodaja kompanija koje su od ključnog interesa za opšte dobro. „Rasprodaja“ čak i nije adekvatan termin, jer se u osiromašenim zemljama u tranziciji uglavnom radilo o poklanjanju društvene imovine privatnim multinacionalnim kompanijama ili bankama.

Jasno je kako ideja oko povraćaja imovine, nacionalizacije ili re-privatizacije (kako god?!), kod Viktora Orbana sazreva već duže vreme, a kako cela operacija traje mesecima vidi se iz njegove izjave gde kaže „kako su već sad u toku pregovori sa 6-7 kompanija koje su ranije privatizovane i da ih mađarska država mora opet posedovati“. Mnogi upućuju na činjenicu da je mađarski premijer krenuo s ostvarivanjem svoje zamisli nakon što je u januaru ove godine posetio Moskvu, gde se prema protokolu uopšte nije trebao sastati s predsednikom Vladimirom Putinom, ali je do susreta došlo i dogovoreno je niz projekata upravo u energetskom sektoru, od kojih su najvažniji gasovod Južni tok i proširenje nuklearne elektrane Paks.

U intervjuu za Magyar Radio Orban nije krio zadovoljstvo politikom koju s njim na čelu vodi mađarska vlada. Već tri godine njegova stranka Fidesz ostvaruje zacrtane ciljeve i niže uspehe u bespoštednoj borbi protiv svetske finansijske oligarhije i evropskih tehnokrata iz Evropske Centralne banke i Evropske komisije, koje naravno podržava (iz Budimpešte proterani) Međunarodni monetarni fond. Za ne poverovati je kako su evropske institucije uporne u svom naumu da ovladaju Mađarskom i nimalo ih ne brine što Orban ima apsolutnu podršku u narodu i to bez obzira na brojne kontradiktorne zakone i promene ustava koje je uveo. Iako je još pre nekog vremena sve izgledalo kao jeftini populizam koji ničim neće štetiti finansijskoj oligarhiji, preuzimanje Centralne banke Mađarske, raskid s MMF-om i nacionalizacija kompanija koje su ranije privatizovali stranci to u potpunosti demantuju.

Orban je za sada preuzeo nadzor nad, kao što smo rekli, delom nemačkog E-ON-a, nama dobro poznatog MOL-a i jedne nacionalne kompanije za snadbevanje vodom koja je bila završila u vlasništvu francuske kompanije Suez. Sve ovo nema drugo ime nego „povratak privrednog i nacionalnog suvereniteta i poštovanje volje građana“. Na ovakve poteze smo navikli u Latinskoj Americi; kod Chavezovog naslednika Nicolasa Madura, Eva Moralesa ili Cristine Fernández Kirchner. U Evropi, međutim, ovakva politika je nešto sasvim neuobičajeno i gotovo da nema sumnje da će na predstojećim izborima 2014. trojka (EK/ESB(MMF) lobirati za rušenje Fidesza i Viktora Orbana. Suvišno je i napominjati kako će se vest o nacionalizaciji (termin koji se u Evropi nije čuo decenijama) u Mađarskoj pokušati minimalizovati, no ukoliko Fidesz 2014. dobije izbore i do kraja sprovede u delo ono što su naumili, to bi mogao biti početak opasnog trenda za svetske moćnike u „zajednici ravnopravnih naroda“ zvanoj Evropska unija.


http://www.diplomatija.com/sr/5404/news/...ereniteta/

[Павле]

This footage was not recorded in Iraq or Syria ... this happened in Debrecen, Hungary

Ево са чиме се суочавају за казну.

Изгледају баш јадно, уморно и изгладнело.
Пре неки дан прочитам коментар на вест о емигрантима типа "Треба да се стидимо што се тако постављамо а нас су Грци примили кад смо били у неприлици." а сутра кад им ови ратоборни дивљаци покуцају на врата има да вичу "Куд их примисмо!"

[ХраброСрце]

Надовезаћу се на ову тему, да се не отвара нова, јер се мало дискутује на овом подфоруму.
Мађарска забранила промоцију хомосексуализма лицима млађим од 18 година. Код читаве Европе изазвало шок и упрло прст у око очигледно прејако геј лобију. Шта мислите, хоће ли Мађарска трпити последице због овог ил ће морати да се "искупи" на неки други начин?

[zstoja]

Nezavisan mozes biti samo ako ne trazis novac od drugog. To vazi za dete i roditelje, drzaviu i MMF....Cim ti drugi daje pare, zao mi je, on se pita.

[zstoja]

Na Floridi mozete kupiti zemlju samo za kes, kredit ne moze za zemlju.

[zstoja]

Надовезаћу се на ову тему, да се не отвара нова, јер се мало дискутује на овом подфоруму.
Мађарска забранила промоцију хомосексуализма лицима млађим од 18 година. Код читаве Европе изазвало шок и упрло прст у око очигледно прејако геј лобију. Шта мислите, хоће ли Мађарска трпити последице због овог ил ће морати да се "искупи" на неки други начин?

To je isto zahteva nezavisnost. Kad uzmes kredit ucene te ili u startu ili posle da mora to, pa to, pa to.... A to sve treba da znas pi sam pre uzimanja para. Banke su zlato za MMF. I tako se prodale sve drzave po svetu i sad svi lazu da ih ne bi sklonili sa vlasti. Lazu za koronu.

A znas koja muka da budes nezavisan? Eeeeeeeee..... Secam se kad smo otvarali ordinaciju pre vise do 10 godina, dosao Amer koji zaposlio moju zenu u bolnici i tamo i radio kao doktor psiholog, neki Teksasanin, zvizdi kao najveci dziber na vasaru, i kaze: E dobor, sad idemo u banku po kredit. To vam je 200K omca oko vrata. Zena kaze ne treba.
Sad on gleda malo zbunjenoi, zna koju platu ova ima, nema sanse d austedi te pare, al cuti. Ordinacija je otvorena za 17.000 dolara, 17K. Tako niko od Amera ne otvara ordinaciju, oni znaju sablon i to je to, banka, zapioslis 5 da sede poal radnog vremena....

[ХраброСрце]

То је то. Слажем се. Кад си независан можеш како хоћеш, а то није по вољи великим играчима, да не зависиш од њих. А кад те доведу у шах-мат позицију, мораш да играш како они свирају.

[zstoja]

То је то. Слажем се. Кад си независан можеш како хоћеш, а то није по вољи великим играчима, да не зависиш од њих. А кад те доведу у шах-мат позицију, мораш да играш како они свирају.

Bio sam  budala sto sam  tako razmisljao, sad vidim malo bolje. Vidis, za Ameriku ce retko ko da ti veruje ako mu kazes da je DALEKO veci izbor placeva bez kanalizacije. Pazi,

DALEEELKO veci. I naravno, mi iz Evrope...koja je ovo sirotinja, beda, ....gde sam ja ovo doso....bar smo mi tako razmsiljali, tacnije ja, da ne sirim.

Septicaku jamu iskopaju i miran si od 5 do 10 godina(nema ciscenja za to vreme), ne vidi se nista i ne placas drzavi za kanalizaiciju.

Pazi dalje: Ako ja imam vodu nezavisno(a moguce je u nekim delovima Amerike), struju i kanazlizaciju, jos kupim neko њивче, pa ja sam car. Meni niko nista ne moze. Struja preko sunca i nesto agregati....od nje tesko da ne zavisis, mora malo vise. Ostalo ce da se okrpis. Cak gledam bunar da imam sada.

Poenta je da ne za zavisis ni od koga. Tako smo i ordinaciju organuizovali, softver je moj problem, hardver moj, usisavanje ordinacije moje, sisanje trave moje(dolazio gazdin sin 3 puta da trazi da sisa travu, ne dam, ja cu). Necu te placam ako mogu sam. Zena radi kao lekar i jos 2 posla za koje treba da imas druge. Znaci POPTUNA nezavisnost sto se posla tice.

A pazi naseg seljaka pre 100 godina: Svoja hrana, svoja voda(bunar), struja mu je sveca(dobija svece od svoje radinosti), zaprezna kola svoja radinosti ili pomogao komsija, voj zejtin, vestacko djubrivo je stajsko(od stoke), seme ima svoje, ne mora da kupuje. 100% nezavisan. Jos ako malo zna i oko biljaka ako ga nekad nesto zaboli, pa i lekara povremeno zameni. Pa jel ima bolje? NE-MA.

Problemj je ako jednom udjes u kredit. Posle izlaska nema. Zasto? Pa zato sto i umeesto da stedis, ti dajes rate za kola/kucu.... Ako se stisnes 10 godina i ustedis za nesto vece, posle nikad ne mora kredit. Ima ko ne moze to ovde u Americi, jer mala plata, ali ima i dosta njih koji mogu, ali nece, lakse ovako...danas za sutra razmisljam. Plitk apamet. p aposle kukam na banku, na MMF....pa bre ti u krajnjoj liniji nisi morao da se zajmis.

Amer pa nam prica kako savetuje ostalie da ne ulaze u kredite, a pravi kuce. Niko ga ne slusa....on im kaze da je moguce. Drugo leakr na nekoj zurci kaze bankaru pred svima: Ja u kredite ne verujem. Onaj cuti, sta ce. Znaci ima...ali ekstremno malo.

Ali moras da gledas daleko, da savijes kicmu i da ides pod 90 stepeni jedno 10 godina. Tako s ekupuje sloboda.

[zstoja]

A znas kako rade? Jao sto lepa kola...odma, daj. Jo nemam pare, onda idu da kume i mole, klanjaju se bankarima, onda drhte na poslu a sta ako izguboim posao, nema ni platu, ni kola na kredit, nista. Pa dobro si bre ziv od tolikog stresa. Tebi treba dati orden kako uspevas da zivis.

[zstoja]

Ko bi rekao! Kad sestra radila za nas mi joj davali tako na ruke povremeno 200, 300 dolara za godinu dana, Bozic, Uskrs...nema porez, nema nista.
Mi po srpski, racunam to joj se svidja. Joj naseg iznenadjenja, ne valja. Kako bre ne valja!?

Pa vidi, meni treba veca plata da bi lakse uzela veci kredit.

Pu, je.. te zivote. Jel ces u ambis? Nema problema, evo da te poguram.

[ХраброСрце]

Да, поготово ако кредит који узмеш користиш ненамјенски, нпр. наши узму кредите и плаћају плате гломазним јавном сектору и пензије, а на тај кредит плаћаш камату, послије се додатно задужујуеш и зачарани круг иде даље. Шампион је у окружењу  Црна Гора свакако, јер свако задужење се троши тотално нерационално - плате за 100000 грађана на државним јаслама и за пензионере, а привреда 0. Али видиш, пви те идаље из ММФа допуњавају кредитима а ти рафиш по њиховим интрукцијама.
Мађарска је примјер да се ипак одговорним приступом може водити другачија политика од поданичке.