[Прст_у_ока_латиници]

И британски Дом лордова „плаче” што Русија на Балкану квари посао Западу
00:50 11.01.2018.3 коментараШтампај
УПОРЕДО СА СЕНАТОМ САД - САЧИНИО ИЗВЕШТАЈ „ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И БУДУЋНОСТ З. БАЛКАНА”


ИЗ ИЗВЕШТАЈА: “Регион трпи због аутократског лидерства, слабих демократских институција и озбиљних изазова услед организованог криминала и корупције. Ова ситуација је погоршана неизвесношћу око приступања ЕУ, одливом мозгова младих и образованих људи и растом екстремизма и антидемократског национализма”
И ЈОШ: „Стабилност на Западном Балкану такође подрива утицај трећих земаља. Постоји озбиљна забринутост да Русија у региону просто игра улогу 'кварише', с намером да омете сваку ближу интеграцију са Западом”
ВЕЛИКА Британија мора да настави ангажовање на Западном Балкану који је у опасности због аутократских лидера, слабих институција и ендемског организованог криминала и корупције, наводи се у извештају одбора за спољне послове горњег дома британског парламента.

Одбор Дома лордова наводи да “постоји озбиљна забринутост да су успеси остварени ка доброј владавини и владавини права у опасности да буду изгубљени док се земље у региону окрећу ауторитарном лидерству, националистичкој политици и заробљавању државе”.

Ситуација је додатно погоршана “очигледном уздржаношћу дела међународне заједнице да се супротстави тим тенденцијама, као и због ендемског организованог криминала и корупције у региону”, наводи одбор Дома лордова чија је делегација јесенас посетила земље региона.

Стабилност на Западном Балкану такође подрива утицај трећих земаља, оцењује се у тексту и наводи да “постоји озбиљна забринутост да Русија у региону просто игра улогу 'кварише', с намером да омете сваку ближу интеграцију са Западом”.

Поред Русије, као земље с утицајем на Западном Балкану се спомињу Кина, Турска, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.

“Регион трпи због аутократског лидерства, слабих демократских институција и озбиљних изазова услед организованог криминала и корупције. Ова ситуација је погоршана неизвесношћу око приступања ЕУ, одливом мозгова младих и образованих људи и растом екстремизма и антидемократског национализма”, наводи се у извештају “Велика Британија и будућност Западног Балкана”.

Западни Балкан је због изазова с којим се суочава “од великог и трајног значаја за Велику Британију” независно од Брегзита.

“Имамо значајан интерес у подржавању стабилности и напретка у региону, не само због понављања трагедија и страхота 90-их, већ и делом због наше шире посвећености миру и стабилности у Европи”, наводи се у извештају.

“Ангажовање Велике Британије у региону мора бити настављено и због наших националних интереса и у оквиру наставка посвећености европској безбедности и блиској сарадњи с другим државама ЕУ. Морамо подржати регион да унапреди слободу медија и изражавања, сузбије организовани криминал, трговину људи и корупцију, управља миграцијама кроз регион и из региона, створи пожељно пословно окружење које ће омогућити приватном сектору да расте и које ће охрабрити стране компаније да инвестирају и учврсте снажне демократске институције”, наводи се у извештају.

Одбор Дом лордова поздравио је организовање самита Западног Балкана у Лондону ове године и додао да ће изражену подршку Владе наставку ангажовања у региону морати да следе дела када Велика Британија напусти ЕУ.

[Прст_у_ока_латиници]

СТИЖУ И БРИТАНЦИ: Почиње офанзива Лондона на Балкан
23:14 11.01.2018.

"Западни Балкан" је од великог и трајног значаја за Велику Британију, независно од „брегзита”, стоји у извештају Горњег дома британског Парламента. Иако ово тело нема суштински политички значај, Британија ће покушати да утиче на балканске прилике ослањајући се, пре свега на меку моћ.

Кроз читаво модерно доба, Лондон је био један од најзначајнијих светских политичких и економских центара. Зато свака политичка оцена која долази из британске престонице привлачи пажњу.

Британски утицај у Србији (Илустрација: Правда)
Тако је, након сличног захтева који је упућен из Сената америчкој администрацији (о чему више можете да прочитате ОВДЕ), данас објављен и најновији извештај Одбора за спољну политику Горњег дома (Дома лордова) британског Парламента, у коме се наводи да Велика Британија мора да настави ангажовање на Западном Балкану који је „у опасности због аутократских лидера, слабих институција и ендемског организованог криминала и корупције“.

Стабилност на „Западном Балкану“, такође, подрива утицај трећих земаља, наводи се даље у тексту. Поред Русије, која, како британски лордови кажу у извештају, у региону има намере да омете сваку ближу интеграцију са Западом, на овом простору присутне су и Кина, Турска, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.

„Западни Балкан“ је од великог и трајног значаја за Велику Британију, независно од „брегзита“, стоји у извештају.

„Имамо значајан интерес у подржавању стабилности и напретка у региону, не само због понављања трагедија и страхота деведесетих, већ и делом због наше шире посвећености миру и стабилности у Европи“.

„Ангажовање Велике Британије у региону мора бити настављено и због наших националних интереса и у оквиру наставка посвећености европској безбедности и блиској сарадњи с другим државама ЕУ. Морамо подржати регион да унапреди слободу медија и изражавања, сузбије организовани криминал, трговину људима и корупцију, управља миграцијама кроз регион и из региона, створи пожељно пословно окружење које ће омогућити приватном сектору да расте и које ће охрабрити стране компаније да инвестирају и учврсте снажне демократске институције“, стоји у извештају одбора за спољну политику Дома лордова.

Дом лордова је формално тело, тело протоколарног карактера, почиње анализу извештаја Јован Рајић из Центра за друштвену стабилност.

– Дом лордова нема политичку функцију, нема овлашћења да доноси битне политичке одлуке. Њихова мишљења и резолуције могу али не морају да се узму у разматрање при доношењу политичких одлука у Даунинг стриту, то је последица чињенице да је британско друштво врло традиционално у политичком смислу и због тога Дом лордова више осликава монархистички приступ и устројство те државе него што има одређену политичку моћ, каже Рајић.

Када формира мишљење, Дом лордова често користи изворе са терена које сам добија, а не од британског министарства спољних послова, а ти извори често знају да буду, како Рајић каже, политички везани за одређену идеју.

– Тако да, с те стране, информације које се њима сервирају могу имати политички предзнак и могу бити политички обојене. То треба имати на уму када говоримо о Дому лордова, да ни они сами често немају прави извор информација и због тога стварају одређену искривљену слику, објашњава Рајић и додаје да је то случај и са, како каже, добрим делом овог извештаја.

У извештају, каже Рајић, постоји велики број општих места без даље разраде закључака и без представљања метода на основу којих су до тих закључака британски лордови дошли.

Британски утицај на Балкану присутан је вековима, а последњих деценија он је ослабио јер овај део Европе није био посебно интересантан за Велику Британију, али посматрано кроз призму „брегзита“, та се ситуација мења, оцењује Рајић.

– Мислим да ће независно од извештаја Дома лордова, Британија након Брегзита покушати да оживи неке своје старе улоге и утицаје које је имала у различитим деловима света, па тако и на Балкану и да ће покушати да се постави као засебан фактор у односу на Брисел и Вашингтон. Такође мислим да ће Лондон покушати да усагласи своју политику на овом простору, колико је год то могуће, са Вашингтоном пре неголи са Бриселом, сматра Рајић и додаје да ће прокламована британска политика бити да се државе западног Балкана укључе у ЕУ.

Некоме може да зазвучи парадоксално да држава која напушта ЕУ жели да се балканске државе што пре прикључе организацији коју сама Британија напушта, али Рајић тврди да је то кључни британски интерес у региону јер је генерални интерес да се свет глобализује.

– Британији је у интересу да не преговара са сваком чланицом понаособ, већ да то чини са већим центрима. Лакше би Британији било, рецимо, да овде оствари свој економски интерес уколико Србија буде чланица ЕУ и да то учини кроз директне разговоре са Бриселом, да кроз један уговор постигне споразум са свим чланицама Уније, него да то ради са сваком државом појединачно. Просто, економичније је, каже Рајић.

У глобализованом свету, са друге стране, британски утицај може да буде јачи кроз политички и културни елемент, односно кроз меку моћ. На страну то што је Британија чланица СБ УН, што има велики војни потенцијал и што је нуклеарна сила. Све је то у подређеном положају када је упоредимо са САД или са Русијом.

Међутим, чињеница да је енглески језик данашња lingua franca у светској комуникацији, говори о томе да је глобализација нешто што је одржало улогу Британије као битне земље у свету, каже Рајић, након што је престала да буде империја.



Мека моћ, предвиђа Рајић, биће начин на који ће Британија бити присутна и на простору „Западног Балкана“.

– На тај начин компензоваће чињеницу да више неће имати утицаја на спољну политику ЕУ након ’брегзита‘, да поставе себе као битан и значајан фактор, што, истини за вољу, јесу били дуги низ година и на овом простору, али и у другим деловима света, закључује Рајић.

http://srbin.info/2018/01/11/stizu-i-bri...na-balkan/

[Прст_у_ока_латиници]

Шта би Британија требало да уради да би се одбранила од Русије © Фото: Unsplash
ЕВРОПА
21:45 12.01.2018(освежено 21:46 12.01.2018) Преузмите краћи линк 0 111
У садашњој политичкој ситуацији Велика Британија је пред избором да ли да остане „глобална држава“ и да настави чврсто да сарађује са САД, или да одустане од „глобалних амбиција“, да смањи армију и да се усредсреди на самоодбрану, пише „Тајмс“.
Русија и Велика Британија - илустрација
CC0 / PIXABAY
„Варварски московски минарети“ — за Енглезе су и даље симбол Русије
Да би се успешно супротставио Москви Лондон не треба да ставља улог на наоружање, него на методе заштите од „новца, пропаганде и хакера Кремља“, наводи лист.

„Деценијама је Британија покушавала да се усклади с Америком у војној сфери, ако не у погледу количине, онда у погледу квалитета. Шта год да су САД започињале, ми смо били спремни да им помогнемо, у свему, од специјалних јединица до нуклеарног оружја“, пише новинар „Тајмса“ Едвард Лукас.

Он додаје да повећање расхода на одбрамбене уговоре и слаба фунта данас воде рискантним последицама за британску економију. То прети британском буџету дефицитом од 20 милијарди фунти.

Према мишљењу научног сарадника Краљевског уједињеног института за одбрамбена истраживања Велике Британије, Лондон има две варијанте.

Прва варијанта је да се сачувају „глобални статус“ и способност да се воде ратови заједно са САД против „слабијих и сиромашнијих земаља“. То значи да ће британска флота бити „потпуно заузета заштитом два америчка носача авиона“, а Британци ће сачувати своје симболично присуство“ у Естонији. То је у складу с ликом „глобалне Британије“, наводи аутор текста.

Друга варијанта је да Велика Британија одустане од „глобалних амбиција“ и да се концентрише на „исправну самозаштиту и заштиту савезника Британије од Русије“, пише Лукас, који ту варијанту сматра погоднијом.

Британска војска
CC0 / PIXABAY
Велика Британија: Русија води рат против нас на више фронтова
То значи смањење флоте и армије и њихово боље наоружавање. Главни циљ војно-морнаричких снага треба да постане борба против руских подморница. Носачи авиона ће постати „непотребни“ и моћи ће да се предају на коришћење САД.

„Неки ће ово сматрати националним понижењем и замком. То ће бити крај двестогодишње британске империјалистичке историје и повезаће Лондон са суседима на континенту“, наводи аутор текста.

Још компликованије питање тиче се националне безбедности.

„Тенкови нас или наше савезнике неће заштити од новца, пропаганде и мешања Кремља, као ни од инвазије хакера на нашу инфраструктуру или економију“, наглашава Лукас.

Самоодбрана од „претњи нове генерације“ захтева дубоку анализу „слабости које Русија умешно експлоатише“.

Та самоодбрана подразумева и координацију националних и међународних напора у „размерама непознатим од времена Хладног рата“.

„То ће бити скупље, али то ће, вероватно, бити разумније трошење новца, него куповина скупог наоружања или стварање армије великих размера чије је редове тешко попунити“, закључује аутор „Тајмса“.

Па та борба са Русима увек се преводи над Србима!

[Прст_у_ока_латиници]

Стотину година после стварања Краљевине СХС све чешће иницијативе да се регион поново уједини.

Када је Јован Дучић, пре скоро 80 година, у Америци, где је живео, чуо да се у крви распада Краљевина СХС, написао је:

Улазак партизана у ослобођени Београд – Фото Архива „Борбе“
– Југословенство није поникло ни из каквих позитивних односа, него из трагичног неспоразума, продукт је поремећаја свих здравих начела. То је једна фатаморгана која је у катастрофу одвела Србију… Ми присуствујемо не само катастрофи наше несрећне државе, основане на лажи и издајству, него и расулу једног друштва.

Данас, сто година после оснивања те краљевине 1918. године, и упркос томе што су се и та прва Југославија и њена наследница СФРЈ у крви распале, све чешће се могу чути иницијативе да би поново требало “ујединити регион” у неку нову Југославију.

Најновија је стигла из Москве, али не путем званичних изјава, већ је “Раша тудеј”, медиј који финансира руска држава, објавио текст из пера Нила Кларка:

– Многи људи у регији носталгични су за Југославијом која је народима Балкана дала не само стабилност, него и економску сигурност. Сада, уместо јаке југословенске државе, имамо низ малих, економски слабих држава, а то одговара империјалним тежњама САД. Једини начин да се проблеми на Балкану реше је – повратак у прошлост.

Да ли је то заиста тако, и шта се крије иза ове препоруке?

– По мом мишљењу, те политичке авантуре за Србију су завршене. То су антисрпске иницијативе које долазе из Велике Британије, као и увек – каже професор Радослав Гаћиновић. – Стварање Југославије је против српских интереса, а Енглези су увек подупирали или иницирали све што је против Срба.

ФРАНЦУСКА ЖАЛИЛА ЗБОГ НЕСТАНКА СРБИЈЕ

На устројство Краљевине СХС велике примедбе имале су силе Антанте, посебно Француска и Русија – подсећа Гаћиновић.
– Председник француске владе Жорж Клеменсо, уместо честитке краљу у Београду, шаље неку врсту саучешћа, а на мировној конференцији у Версају 1919, када је озваничен завршетак Првог светског рата, Клеменсо је рекао: “Приликом закључења ове наше конференције мира, ја морам да изразим своје велико жаљење што с политичке позорнице света нестаје једно велико историјско име, а то је Србија.”

Професор Гаћиновић појашањава:

– На Берлинском конгресу, они су са Бизмарком омогућили да Аустоугарска окупира БиХ, а затим је Велика Британија, заједно са Аустријом, 1912. створила Албанију. Оба ова догађаја била су против српских интереса. Ту је и енглески предлог резолуције о Сребреници, у којој су Срби проглашени геноцидним народом, а чије је усвајање у СБ спречила Русија. Само Велика Британија и Турска никада нису биле на страни Србије.

– Југославија јесте била решење, али сада то више није. Барем не у некадашњим границама и с конститутивним народима, онаква каква је била. Пре бих размишљао о неком чвршћем савезу, пре свега православних народа на Балкану – каже Пророковић.

Историчар Предраг Марковић метафорчки каже:

– Правити нову Југославију – то је као када бисте од рибље чорбе правили рибу.

Највећи отпор неком новом уједињавању региона по правилу долази из Хрватске. Наши суседи, када желе некога да дисквалификују и увреде, прогласе га – југоносталгичарем.

Хрватски историчар Хрвоје Класић уверен је да је ново уједињење немогуће.

– Обе Југославије распале су се у крви. Показало се да је испод површине која је замагљивала стварну слику било много анатагонизама и неразумевања, политичких, економских и верских – каже Класић, за “Новости”. – Осим тога, ниједна држава бивше Југославије није се суочила са узроцима и последицама последњег рата.

На примедбу да ни 1945. није било суочавања са оним што се догодило у Другом свестком рату па је формирана Социјалистичка Федеративна Република Југославија, Класић каже да је тада сву власт узела Комунистичка партија, која је била једини фактор уједињења и која је формирала однос према прошлости.

– Не значи да државе и народи неће сарађивати, али не у зајединичкој држави и не у облику какав су имале СФРЈ или Краљевина СХС – каже Класић.

Од стварања Краљевине СХС прошао је читав један век, а толико трају и полемике о тој држави. За већину Срба она је била тамница српског народа и велика грешка која нас је скупо коштала.

– Регент Александар Карађорђевић и тадашња српска влада имали су шансу да коначно реше српско национално питање – уверен је професор Гаћиновић.

СВИ СМО НЕСТАЛИ СА МАПЕ

Душан Пророковић подсећа да је Југославија била велика земља, са снажном армијом и у регионалним оквирима респектабилном економијом.
– Њен географски положај је гарантовао место на политичкој мапи Европе. Где смо данас сви ми заједно? Мале, зависне и полуокупиране земље, често без утицаја и на домаћу политику, а камоли на шира регионална збивања.

– Била је то, можда, јединствена прилика у историји да се под покровитељством међународне заједнице створи српска држава на етнички српским територијама. Србија је у Краљевину СХС, ту неприродну творевину, унела своје елементе државности. Сви међудржавни уговори које је већ била закључила Краљевина Србија само су настављени да функционишу, па није било логично да се та држава зове Југославија.

Наш саговорник је уверен да су корист од Краљевине СХС имале само Хрватска и Словенија:

– Да српска војска није извојевала славну победу у Првом светском рату, а Србија стекла велики углед у свету, питање је како би данас изгледала политичка карта Балкана. А да није било мегаломанске и неразумне политике тадашњег српског руководства, данас највероватније не би постојале ни Хрватска ни Словенија као независне државе.

С друге стране, Предраг Марковић је уверен да тада другог пута није било.

– Од Краљевине СХС сви су профитирали, иако је та држава имала неколико системских грешака: устав је донет на превару, Хрвати су имали нереалне захтеве, људи нису разумели у какву државу улазе… – каже Марковић, за наш лист.

А на примедбе да је тадашње српско руководство имало шансу да створи “велику Србију”, Марковић одговара:

– У тој држави живели би и Албанци, и муслимани, и Македонци, и то више не би била српска држава.

За Хрвоја Класића, најгоре је што се прошлост гледа “кроз данашње очи”, па тако догађаје из 1918. посматрамо очима из 2018. године.

– За сваког хрватског политичара 1916. и 1917. залагање за Југославију био је патриотски чин. Данас су они издајници. Исто тако, за велики део српске елите уједињење 1918. био је пут ка “великој Србији” и ширење утицаја да би се наплатили улога и жртве у Првом светском рату.



Душан Пророковић сматра да је југословенска идеја врхунац српске геополитике, али и највеће посрнуће њене примењене политике.

– Просто, потценили смо факторе раздвајања, а преценили факторе спајања – каже он. – Посматрано из данашње перспективе, ми смо из Југославије изашли “кратких рукава”. Зашто? За нас је југословенски интерес био и државни и национални. За Хрвате и Албанце у првом реду, а нешто касније и за остале, национални интерес се ставља у први план, испред југословенског. Зато смо неспремни дочекали распад и дуго лутали.

[Прст_у_ока_латиници]

Ник Грифин је национални активиста још од 1974. године. Као вођа националног Фронта организовао је прве родољубиве демонстрације против америчке војне окупације 1982. Касније, као вођа, британске националне партије био је изабран за посланика у Европском парламенту где се отворено супротстављао либералима у мандату од 2009. до 2014. године, супротстављајући се њиховим теоријама о родовима, фантазијама о климатским променама и мултикултуралном концепту света. Такође у Европском парламенту је отворено подржавао Русију, Сирију, Србију и концепт хришћанства, насупрот глобализму. Ник Грифин с поносом истиче да је супруг једне једине и вољене жене, четворо деце и да има шесторо унучади.

Говор Ника Грифина на другом сабору Српске деснице пред препуним Сава Центром:


Прво, желео бих да се захвалим организаторима што су направили овакав надахњујући догађај и што су ми учинили част и позвали ме да данас овде говорим пред вама. Мени је увек задовољство да боравим у Београду међу тако срдачним и добрим домаћинима. Увек је и велико олакшање да сиђем из авиона овде и да знам да сте ви, оно што је сасвим сигурно, једини прави европски престони град од свих других земаља у Европи.

Доносим поздраве Српској десници од Алијансе за мир и слободу, од напредних родољуба из земаља од Италије до Шведске, од Ирске до Словачке и Пољске. А, посебан поздрав доносим од наше сестринске партије у прастарој колевци хришћанства, од Сиријске социјално националне партије. Заједно, ми сви поздрављамо Србију и Српску десницу-браниоце Србије.

Постоји посебно место за Србију у срцима свих националиста широм Европе. Ми се дивимо Србији као водећој држави која је увек на првој линији одбране, на првој линији фронта који је стар вековима, у старој борби између полумесеца и крста, између варваризма из исламских пустиња и цивилизације хришћанске Европе.

А, на првој линији фронта данас јесте борба између оних за које је исламизам само још једно оружје у рату против националног суверенитета, слободе и идентитета и нас родољуба са друге стране. У Србији ми видимо нацију која је устала и која пружа отпор притисцима који су уништили све друге нације.

НАТО је бомбардовао Либију и претворио Либију у пропалу државу. НАТО је бомбардовао и окупирао Ирак и претворио и Ирак у пропалу државу. НАТО и глобалисти који стоје иза НАТО пакта употребили су муслиманске кољаче да окупирају Сирију и распарчали су Сирију у једном ужасном рату, који је та мучена земља преживела само захваљујући још једној великој словенској нацији-Русији. Русија-херојска држава предодређена је да још једном одигра кључну улогу у спашавању и обнови хришћанске слободе широм целе Европе, као што је то Русија некада учинила и на Балкану.

НАТО је бомбардовао и окупирао Србију. Али чак ни све америчке бомбе и њихови западни марионетски режими нису могли да униште Србију. Уместо тога та монструозна неправда у ствари је обновила Србију кроз национално јединство и одлучност који кажу: „Нас није брига колико ће времена требати, нас није брига колико ће то коштати-ми ћемо чекати и радити док не дође право време када ћемо вратити сваки центиметар наше земље. Ни све бомбе НАТО пакта, ни сав тај новац из Брисела никада неће променити чињеницу да је Косово Србија!“

Овај дух пркоса чини Србију светиоником и примером целој западној Европи, јер наше нације полако клизе у дугу, тамну ноћ културе марксистичког хаоса, уништења наших идентитета и наступајућег исламског терора и окупације.

Сигуран сам да многи од вас гледају на вестима различите догађаје и демографске податке са запада и питају се: “Могу ли Британија, Француска, Немачка, Шведска и друге државе, којима владају либерали, да се икако опораве и да се спасу?“ Одговор је тужна истина да они то не могу! Пропаст првог Римског царства се спрема да буде поновљен. Превише је касно да се то заустави.

Али европска цивилизација и хришћанска вера ће преживети. Цивилизације Грчке, Рима, Шпаније, Француске, Енглеске, то су све народи који су један за другим држали бакљу Европе и Христа, а сада су они испустили ту бакљу. Али ми већ видимо да један, још већи европски народ ступа на главну позорницу светске историје и тај народ је поново подигао ту бакљу. То су Словени, симболисани у надљудској храбрости српског народа и у стрпљивој моћи Русије.

Као што ћете ви сасвим сигурно ослободити Косово, тако ће и народи на западу једнога дана повратити земље које ће сада бити изгубљене због глупости, похлепе и издаје либерала. Требало је више од 700 година за ослобођење, као што се то раније десило у Шпанији. Требало је више од 500 година, као што се то десило код вас на Балкану. Али ослобођење од либерала се десило за само неколико година у Русији под Владимиром Путином, човеком који ће бити запамћен у историји као један од највећих вођа свих времена којег нам је подарило само провиђење.

Без обзира да ли је пресвучено у црвене прње бољшевизма или скривено иза сјаја доларског царства или приказано као прашњаве хаљине исламиста, ЗЛО ће тријумфовати још само кратко. Али на крају оно ће се скршити и пасти. Европа и то цела Европа ће бити слободна! Европа и то цела Европа ће бити европска. И Европа, цела Европа ће бити обновљена у славу Христа!

Од Лисабона до Владивостока, од Арктика до Константинопоља-ова земља је наша земља!

Живела Европа слободних хришћанских нација! Живела Србија! Косово је Србија!

Грифин рекао бих ради за енглеске обавештајне службе!

Тако питам ко је га позвао?

[Прст_у_ока_латиници]

Председник Србије Александар Вучић састао се са директором Обавештајне службе Велике Британије Алексом Јангером, с којим је разговарао о сарадњи обавештајних служби двеју земаља.
Јангер борави у званичној посети Републици Србији.

Посета директора британске службе представља блиску сарадњу и пријатељство између две државе, закључили су саговорници, а наводи се у саопштењу прес-службе председника Србије.

?

[Прст_у_ока_латиници]

BRITANCI SPREMAJU NAPAD NA SRBIJU I SRPSKU: Čak 600 pripadnika formacije SAS, tek pristigle iz Sirije, čeka signal za akciju!

Britanska vlada formira jedinicu za preventivna dejstva na Zapadnom Balkanu, bataljon koji bi se sastojao od 600 pripadnika elitne formacije SAS, momaka tek pristiglih iz Sirije. Zašto je Balkan važan u ovom kontekstu? Zbog izgradnje ruskih koridora nafte i gasa i kineskih trgovinskih tokova. U tom kontekstu za Srpsku je 2018. godina presudna, 2018. je godina opstanka. Srbija treba da bude jasna i otresita. Ako Britanija polaže pravo na Balkan, i Srbija i Srpska imaju pravo na nacionalne interese
U autorskom tekstu za Analitički forum Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta bezbednosnih nauka Univerziteta Banjaluka, navodi i da je odluci Vlade Ujedinjenog Kraljevstva prethodila je rasprava, koju je u Domu lordova inicirala delegacija koja je boravila u BiH.

Zaključak je jasan - Ujedinjeno Kraljevstvo se mora vratiti na Balkan (iako odlazi iz EU). Da li se i ova politička odluka može posmatrati u kontekstu bezbednosnih prijetnji po BiH. Gdje bi bio stacioniran britanski vojni kontigent? Kakva bi mu bila uloga? O tome niti ko govori niti piše.

Da li je politika koja je planirala Bregzit bliska neokonima i da li Bregzit za cilj ima povratak imperijalnog sjaja? Kao članica EU Britanija ne bi mogla voditi politiku koja bi bila "uz nos" Nemačkoj i Francuskoj, glavnim osovinama EU.

Zašto je Balkan važan u ovom kontekstu? Energetska bezbednost kao pojam dolazi u prvi plan. Izgradnja ruskih koridora nafte i gasa i kineskih trgovinskih tokova, na koje Nemačka nije imuna, jer se radi o zemlji sa snažnom privredom i vrhunskom tehnologijom, ali bez energetskih resursa, stvara zebnju na Ostrvu od mogućnosti jačanja evroazijskih veza. A svi ti "tokovi" i putevi sa Istoka na Zapad vode kroz Balkan.

Rusko-tursko približavanje, savez koji je u dobroj meri doveo do raspleta sirijskog "čvora" i konačnog sloma tzv. Islamske države, ali i preuređenja odnosa na Bliskom istoku, znak je za uzbunu.

Sličnog su mišljenja i u američkom Kongresu, gde se i pored svih nesuglasica, demokrate i republikanci lako dogovore kada su u pitanju Rusi. U pripremi je politička odluka u vidu deklaracije koja će sadržavati smernice o odbrani EU od energetske zavisnosti od Rusije, za što je neophodno Rusiju držati dalje od Balkana.

Zahtevaće se i redefinisanje odnosa sa značajnim članom NATO (Turskom) koja sve dublje pada u "ruski zagrljaj". Rusija se optužuje za podrivanje EU, mešanje u američke izbore, podrivanje ključnih institucija SAD. Optužuju je čak i za Bregzit.


SAD će balkanskim zemljama pre oštrih mera ponuditi finansijsku pomoć u medijskom organizovanju kako bi se oduprle Rusiji, ali i ekonomsku pomoć i saradnju. Ukazivaće se da Rusija koristi gas i naftu kao političko oružje.

Nakon Bregzita London postaje politički nezavisan od Brisela i potpuno autonoman. Balkan je ocenjen kao područje od vitalnog interesa za Britaniju. Ostale diplomatske aktivnosti biće usmerene prema Indiji i drugim zemljama koje su u "zlatno doba" bile pod dominacijom Krune.

Resursi ratne flote jesu desetkovani, nosači aviona puni manjkavosti, ali će se sve rešiti podrškom građana. Na azijskim morima Ujedinjeno Kraljevstvo će slediti politiku SAD, posebno američki odnos prema Kini i Severnoj Koreji.

Sve u svemu, tendencije za opasan razvoj situacije na Balkanu više su nego vidljive. Lako je izvući zaključak da su idealna mesta za potpaljivanje sukoba sa nedefinisanim i nejasnim ishodom prvenstveno Kosovo, jug Srbije i BiH. Iz niza izjava poznatih diplomata uočava se da neće odustati od "makedonskog scenarija" u Srpskoj, a opozicija već najavljuje da oktobarski izbori neće biti regularni i da ih neće priznati.

S druge strane, Bakir Izetbegović u razgovorima sa strancima provlači tezu da su sve odluke Narodne skupštine Srpske neregularne, jer u donesene bez podrške koalicije domovina. Naravno, ne pada mu na pamet da spomene prava Srba u parlamentu Federacije BiH i kantonalnim skupštinama.

Da li su Srbi tehnički mogli uložiti veto u tim institucijama? Svakako da se treba prisetiti izjave ministra Mektića da je Zaev u Makedoniji sproveo demokratiju sa drugim narodom. Na svakom sastanku sa strancima ministar, koji je postao ikona SDS, ističe da je u Srpskoj diktatura, da se ne poštuje izborna volja građana, da je na sceni samovolja Milorada Dodika, da je narod u strahu zbog sve veće militarizacije koju sprovodi "Lukačeva policija", da Dodik neće otići lako kad izgubi vlast te zato jača policiju da ga zaštiti od vlastitog naroda itd.

Ministar je neumoran u optužbama, ali mu je vlastiti narod nepoznata varijabla. Građani Srpske sve više veruju predsedniku Dodiku, a i popularnost ministra Lukača rapidno raste. Poslanici koji napuštaju SDS javno govore da narod neće podržati izdaju i da 200.000 projektovanih bošnjačkih glasova neće doneti pobedu kandidatima Saveza za promene.

Stoga Srpska mora stvarati mehanizme za zaštitu ustavnog poretka, jer ko to može osporiti želju Republike Srpske da štiti Dejtonski sporazum. Srpska se mora ozbiljno pripremiti za odbranu Dejtona. Treba animirati mlade, držati tribine, predavanja, ukazati na moguće matrice rušenja Srpske i njenih institucija.

Treba se na vreme suočiti sa subverzijama, dezinformacijama, velikom zloupotrebom društvenih mreža, koje će imati za cilj da dezavuišu mlade. Za Srpsku 2018. godina je presudna, 2018. je godina opstanka.

Srbija treba da bude jasna i otresita. Ako Britanija polaže pravo na Balkan, i Srbija i Srpska imaju pravo na nacionalne interese. Da li je to legitimno, da li je legalno? Naravno da jeste!

600?

https://www.quora.com/British-Army-What-...ction-like
3-4% у 90тих
10%
Знаћи 3-4 људи у 100 војника са најмање 3 година служење војске

[Прст_у_ока_латиници]

Након представљања Стратегије за Западни Балкан британски „Фајненшел тајмс“ оцењује да, иако се ради на томе да бивше југословенске републике испуне све потребне услове за придруживање Европској унији, изгледи да ће се то догодити остају далеки, али Европа не би смела да одустане од своје намере, иначе ће Русија и Турска заузети њено место.
„Након дуге паузе, ЕУ је поновно спремна да дискутује о проширењу својих граница“, истиче ФТ и подсећа да је још прошле године председник Европске комисије Жан Клод Јункер владама шест земаља Западног Балкана обећао „поуздану перспективу чланства у ЕУ“.

Британски лист ипак подсећа да је „од 2004. године дошло до замора од проширења ЕУ на исток“.

„Данас у Европској унији постоји замор од проширења. Проблеми због миграција изазвали су огорчење меду бирачима, који су изгубили поверење у способност званичног Брисела да постигне било шта сем пуке борбе са економским проблемима“, истиче лист.

Почели радови на прузи Београд-Будимпешта
© TANJUG/ RADE PRELIC
Глобус: Ако Кинези буду градили Пељешки мост, Брисел ће...
Аутор текста напомиње још један веома важан сегмент, а то је геостратешки значај који би проширење ЕУ имало у случају Западног Балкана.

Лист додаје да укључивање посткомунистичког истока у ЕУ ипак остаје једно од њених највећих достигнућа, као и да је и даље у интересу свих страна да улазак у ЕУ буде реална перспектива за балканске земље у којима су многи, након толиких година чекања на прагу, постали веома сумњичави по питању искрености Брисела.

Британски лист истиче да је један од главних аргумената земаља Западног Балкана за чланство у ЕУ тај што су потпуно окружене земљама Уније.

Лист наводи да су све те земље након тешког периода деведесетих година прошлог века постигле одређену стабилност, што се такође мора узети у обзир, као и да је веома важна улога Западног Балкана у праћењу великог миграционог таласа.

„Обећања о чланству активирала су низ тешких одлука које су земље Западног Балкана донеле како би постале део ЕУ. На пример, Србија је направила озбиљне уступке у вези са Косовом. Међутим, пут уласка у ЕУ остаје веома дуг, а у међувремену се утицај ЕУ смањује. Данас је само 26 одсто Срба за улазак у Европску унију“, пише британски лист.

„Фајненшел тајмс“ упозорава и да „Русија и Турска спремно чекају да заузму место ЕУ ако ЕУ одустане“.

Чињеница је да ниједна од бивших држава СФРЈ не испуњава критеријуме за чланство, наводи се у тексту.

Мирослав Лазански у студију
© SPUTNIK/ РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ
Судар великих: Брисел демонстрира (не)моћ — Русија гради бедем одбране (видео)
„Европска комисија је јасно истакла проблеме који су карактеристични за те државе, а то су узурпација власти, везе држава са организованим криминалом, корупција на свим нивоима, као и гушење слободе говора. Да не помињемо то што ниједна од тих држава не може да се назове функционалном тржишном економијом“, критикује „Фајненшел тајмс“.

Председник ЕК Јункер подвукао је да је 2025. година само „индикативни датум“ за улазак балканских земља у ЕУ, и напоменуо је да ће се „реална перспектива оцењивати у складу са њиховим реалним напретком“.

„Теоретски, нека од тих земаља може престићи друге на путу ка ЕУ током тог периода. Ту се пре свега мисли на то да ЕУ препозна напредак Албаније и прекине све теорије о наводном фаворизовању Србије на путу ка чланству“, пише лист.

Уз то, треба похвалити хитни захтев Брисела да се што пре реше територијални спорови пре уласка у ЕУ: статус Косова и несугласице између Македоније и Грчке у вези са именом, наводи ФТ, преноси „Блиц“.

„Било би незамисливо унутар ЕУ издржати такве сукобе или опасне етничке напетости које их хране. Треба видети има ли Европска унија механизме за мирно решавање спорова. Међутим, од виталне је важности да њена врата остану отворена за суседе који су искрено посвећени њеним вредностима“, закључује ФТ.

[Прст_у_ока_латиници]

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif ocenio je da je zadatak koji je Evropska unija kroz Strategiju za Zapadni Balkan dala Beogradu i Prištini, težak i da niko još ne zna šta on tačno podrazumeva.
– Donošenje pravno-obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa je težak zadatak za obe strane i niko još ne zna šta tačno podrazumeva njegovo ispunjenje, ali on će morati da bude zadovoljen kako bi Srbiji bio omogućen prijem u EU – rekao je Kif za izdanje nedeljnika „Vreme“ od četvrtka.

On je rekao da srpska delegacija nije mogla da ostane u Briselu i vodi dijalog sa albanskom stranom, na dan kada je ubijen lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović u Kosovskoj Mitrovici, ali da misli da obe strane imaju volje da se dijalog nastavi.

Kif je kazao da su i Beograd i Priština tokom briselskog dijaloga preuzeli obaveze, da su neke od njih realizovane i da ima poboljšanja, ali da isto tako ima pitanja u kojima nema napretka, „poput uspostavljanja Zajednice srpskih opština“.

(Tanjug)

Од једном толико активности.......занимљиво!

---

Српска се мора спремити за одбрану Дејтона - Британија спрема 600 SAS-оваца за З. Балкан
14:08 10.02.2018.
ЗА СРПСКУ ЈЕ 2018. ПРЕСУДНА ГОДИНА И ГОДИНА ОПСТАНКА - СРБИЈА МОРА БИТИ ОТРЕСИТА


Треба анимирати младе, држати трибине, предавања, указати на могуће матрице рушења Српске и њених институција. Треба се на време суочити са субверзијама, дезинформацијама, великом злоупотребом друштвених мрежа које ће имати за циљ да дезавуишу младе
Нико и не помиње одлуку британске владе да за Западни Балкан формира јединицу за превентивна дејства, батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације SAS, момака тек пристиглих из Сирије
Овој одлуци Владе Уједињеног Краљевства претходила је расправа коју је у Дому лордова иницирала делегација која је боравила у БиХ. Закључак је јасан - Уједињено Краљевство се мора вратити на Балкан (иако одлази из ЕУ)
Да ли се и ова политичка одлука може посматрати у контексту безбедносних претњи по БиХ. Где би био стациониран британски војни контингент? Каква би му била улога?
Тенденције за опасан развој ситуације на Балкану више су него видљиве. Лако је извући закључак да су идеална места за потпаљивање сукоба са недефинисаним и нејасним исходом првенствено Косово, југ Србије и БиХ
Ако Британија полаже право на Балкан, и Србија и Српска имају право на националне интересе. Да ли је то легитимно, да ли је легално? Наравно

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ, Аналитички форум

ОРКЕСТРИРАНА кампања повела се из Сарајева због присуства неколицине припадника „Србске части“ у Бањој Луци, невладине организације са сједиштем у Нишу, поводом Дана Републике.

Док сарајевске „архитекте“ на томе граде платформу о паравојним формацијама и паравојскама које, наводно, формира Српска, с јасним алузијама да наредба долази с највишег државног врха, из Бања Луке указују да се ради о замјени теза и настојању да се повратак џихад ратника са сиријског ратишта потисне у други план и потпуно игнорише.

Аир софт клубови и невладине организације, ветерани и њихови потомци, можда се играју рата, али они који су потегли до Сирије и тамо истински ратовали, убијали, а неки били и убијени, нису се играли.

Њихово је било више од игре. И док одјекују медијски плотуни, нико и не помиње одлуку британске владе да за Западни Балкан формира јединицу за превентивна дејства, батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације SAS, момака тек пристиглих из Сирије. Одлуци Владе Уједињеног Краљевства претходила је расправа коју је у Дому лордова иницирала делегација која је боравила у БиХ. Закључак је јасан - Уједињено Краљевство се мора вратити на Балкан (иако одлази из ЕУ).

Да ли се и ова политичка одлука може посматрати у контексту безбједносних пријетњи по БиХ. Гдје би био стациониран британски војни контингент? Каква би му била улога?

О томе нити ко говори нити пише.

Да ли је политика која је планирала Брегзит блиска неоконима и да ли Брегзит за циљ има повратак империјалног сјаја?

Као чланица ЕУ Британија не би могла водити политику која би била „уз нос“ Њемачкој и Француској, главним осовинама ЕУ.

Зашто је Балкан важан у овом контексту?

Енергетска безбједност као појам долази у први план. Изградња руских коридора нафте и гаса и кинеских трговинских токова, на које Њемачка није имуна, јер се ради о земљи са снажном привредом и врхунском технологијом, али без енергетских ресурса, ствара зебњу на Острву од могућности јачања евроазијских веза. А сви ти „токови“ и путеви са Истока на Запад воде кроз Балкан.

Руско-турско приближавање, савез који је у доброј мјери довео до расплета сиријског „чвора“ и коначног слома тзв. Исламске државе, али и преуређења односа на Блиском истоку, знак је за узбуну.

Сличног су мишљења и у америчком Конгресу, гдје се и поред свих несугласица, демократе и републиканци лако договоре када су у питању Руси. У припреми је политичка одлука у виду декларације која ће садржавати смјернице о одбрани ЕУ од енергетске зависности од Русије, за што је неопходно Русију држати даље од Балкана.

Захтијеваће се и редефинисање односа са значајним чланом NATO (Турском) која све дубље пада у „руски загрљај“. Русија се оптужује за подривање ЕУ, мијешање у америчке изборе, подривање кључних институција САД. Оптужују је чак и за Брегзит.

САД ће балканским земљама прије оштрих мјера понудити финансијску помоћ у медијском организовању како би се одупрле Русији, али и економску помоћ и сарадњу. Указиваће се да Русија користи гас и нафту као политичко оружје.



Након Брегзита Лондон постаје политички независан од Брисела и потпуно аутономан. Балкан је оцијењен као подручје од виталног интереса за Британију.

Остале дипломатске активности биће усмјерене према Индији и другим земљама које су у „златно доба“ биле под доминацијом Круне. Ресурси ратне флоте јесу десетковани, носачи авиона пуни мањкавости, али ће се све ријешити подршком грађана. На азијским морима Уједињено Краљевство ће слиједити политику САД, посебно амерички однос према Кини и Сјеверној Кореји.

Све у свему, тенденције за опасан развој ситуације на Балкану више су него видљиве. Лако је извући закључак да су идеална мјеста за потпаљивање сукоба са недефинисаним и нејасним исходом првенствено Косово, југ Србије и БиХ.

Из низа изјава познатих дипломата уочава се да неће одустати од „македонског сценарија“ у Српској, а опозиција већ најављује да октобарски избори неће бити регуларни и да их неће признати. С друге стране, Бакир Изетбеговић у разговорима са странцима провлачи тезу да су све одлуке Народне скупштине Српске нерегуларне јер су донесене без подршке коалиције Домовина.

Наравно, не пада му на памет да спомене права Срба у парламенту Федерације БиХ и кантоналним скупштинама.

Да ли су Срби технички могли уложити вето у тим институцијама? Свакако да се треба присјетити изјаве министра Мектића да је Заев у Македонији спровео демократију са другим народом. На сваком састанку са странцима министар, који је постао икона СДС, истиче да је у Српској диктатура, да се не поштује изборна воља грађана, да је на сцени самовоља Милорада Додика, да је народ у страху због све веће милитаризације коју спроводи „Лукачева полиција“, да Додик неће отићи лако кад изгуби власт те зато јача полицију да га заштити од властитог народа итд.

Министар је неуморан у оптужбама, али му је властити народ непозната варијабла.

Грађани Српске све више вјерују предсједнику Додику, а и популарност министра Лукача рапидно расте. Посланици који напуштају СДС јавно говоре да народ неће подржати издају и да 200.000 пројектованих бошњачких гласова неће донијети побједу кандидатима Савеза за промјене.

Стога Српска мора стварати механизме за заштиту уставног поретка, јер ко то може оспорити жељу Републике Српске да штити Дејтонски споразум.

Српска се мора озбиљно припремити за одбрану Дејтона. Треба анимирати младе, држати трибине, предавања, указати на могуће матрице рушења Српске и њених институција. Треба се на вријеме суочити са субверзијама, дезинформацијама, великом злоупотребом друштвених мрежа које ће имати за циљ да дезавуишу младе. За Српску 2018. година је пресудна, 2018. је година опстанка.

Србија треба да буде јасна и отресита. Ако Британија полаже право на Балкан, и Србија и Српска имају право на националне интересе. Да ли је то легитимно, да ли је легално?

Наравно.

Аналитички форум

[Прст_у_ока_латиници]

КОМЕ ЈЕ ВАЖИЈА СРПСКА – Британији или Србији?
Предраг Ћеранић 21:20 10.02.2018. 4 коментара
Дели на Вајберу
Оркестрирана кампања повела се из Сарајева због присуства неколицине припадника „Србске части“ у Бањој Луци, невладине организације са сједиштем у Нишу, поводом Дана Републике.

Док сарајевске „архитекте“ на томе граде платформу о паравојним формацијама и паравојскама које, наводно, формира Српска, с јасним алузијама да наредба долази с највишег државног врха, из Бања Луке указују да се ради о замјени теза и настојању да се повратак џихад ратника са сиријског ратишта потисне у други план и потпуно игнорише. Аир софт клубови и невладине организације, ветерани и њихови потомци, можда се играју рата, али они који су потегли до Сирије и тамо истински ратовали, убијали, а неки били и убијени, нису се играли.



Њихово је било више од игре. И док одјекују медијски плотуни, нико и не помиње одлуку британске владе да за Западни Балкан формира јединицу за превентивна дејства, батаљон који би се састојао од 600 припадника елитне формације САС, момака тек пристиглих из Сирије. Одлуци Владе Уједињеног Краљевства претходила је расправа коју је у Дому лордова иницирала делегација која је боравила у БиХ. Закључак је јасан – Уједињено Краљевство се мора вратити на Балкан (иако одлази из ЕУ). Да ли се и ова политичка одлука може посматрати у контексту безбједносних пријетњи по БиХ. Гдје би био стациониран британски војни контигент? Каква би му била улога? О томе нити ко говори нити пише.

Да ли је политика која је планирала Брегзит блиска неоконима и да ли Брегзит за циљ има повратак империјалног сјаја? Као чланица ЕУ Британија не би могла водити политику која би била „уз нос“ Њемачкој и Француској, главним осовинама ЕУ. Зашто је Балкан важан у овом контексту? Енергетска безбједност као појам долази у први план. Изградња руских коридора нафте и гаса и кинеских трговинских токова, на које Њемачка није имуна, јер се ради о земљи са снажном привредом и врхунском технологијом, али без енергетских ресурса, ствара зебњу на Острву од могућности јачања евроазијских веза. А сви ти „токови“ и путеви са Истока на Запад воде кроз Балкан. Руско-турско приближавање, савез који је у доброј мјери довео до расплета сиријског „чвора“ и коначног слома тзв. Исламске државе, али и преуређења односа на Блиском истоку, знак је за узбуну.

Сличног су мишљења и у америчком Конгресу, гдје се и поред свих несугласица, демократе и републиканци лако договоре када су у питању Руси. У припреми је политичка одлука у виду декларације која ће садржавати смјернице о одбрани ЕУ од енергетске зависности од Русије, за што је неопходно Русију држати даље од Балкана. Захтијеваће се и редефинисање односа са значајним чланом НАТО (Турском) која све дубље пада у „руски загрљај“. Русија се оптужује за подривање ЕУ, мијешање у америчке изборе, подривање кључних институција САД. Оптужују је чак и за Брегзит. САД ће балканским земљама прије оштрих мјера понудити финансијску помоћ у медијском организовању како би се одупрле Русији, али и економску помоћ и сарадњу. Указиваће се да Русија користи гас и нафту као политичко оружје.

Након Брегзита Лондон постаје политички независан од Брисела и потпуно аутономан. Балкан је оцијењен као подручје од виталног интереса за Британију. Остале дипломатске активности биће усмјерене према Индији и другим земљама које су у „златно доба“ биле под доминацијом Круне. Ресурси ратне флоте јесу десетковани, носачи авиона пуни мањкавости, али ће се све ријешити подршком грађана. На азијским морима Уједињено Краљевство ће слиједити политику САД, посебно амерички однос према Кини и Сјеверној Кореји.

Све у свему, тенденције за опасан развој ситуације на Балкану више су него видљиве. Лако је извући закључак да су идеална мјеста за потпаљивање сукоба са недефинисаним и нејасним исходом првенствено Косово, југ Србије и БиХ. Из низа изјава познатих дипломата уочава се да неће одустати од „македонског сценарија“ у Српској, а опозиција већ најављује да октобарски избори неће бити регуларни и да их неће признати. С друге стране, Бакир Изетбеговић у разговорима са странцима провлачи тезу да су све одлуке Народне скупштине Српске нерегуларне јер су донесене без подршке коалиције Домовина. Наравно, не пада му на памет да спомене права Срба у парламенту Федерације БиХ и кантоналним скупштинама.

Да ли су Срби технички могли уложити вето у тим институцијама? Свакако да се треба присјетити изјаве министра Мектића да је Заев у Македонији спровео демократију са другим народом. На сваком састанку са странцима министар, који је постао икона СДС, истиче да је у Српској диктатура, да се не поштује изборна воља грађана, да је на сцени самовоља Милорада Додика, да је народ у страху због све веће милитаризације коју спроводи „Лукачева полиција“, да Додик неће отићи лако кад изгуби власт те зато јача полицију да га заштити од властитог народа итд. Министар је неуморан у оптужбама, али му је властити народ непозната варијабла. Грађани Српске све више вјерују предсједнику Додику, а и популарност министра Лукача рапидно расте. Посланици који напуштају СДС јавно говоре да народ неће подржати издају и да 200 000 пројектованих бошњачких гласова неће донијети побједу кандидатима Савеза за промјене.

Стога Српска мора стварати механизме за заштиту уставног поретка, јер ко то може оспорити жељу Републике Српске да штити Дејтонски споразум. Српска се мора озбиљно припремити за одбрану Дејтона. Треба анимирати младе, држати трибине, предавања, указати на могуће матрице рушења Српске и њених институција. Треба се на вријеме суочити са субверзијама, дезинформацијама, великом злоупотребом друштвених мрежа које ће имати за циљ да дезавуишу младе. За Српску 2018. година је пресудна, 2018. је година опстанка. Србија треба да буде јасна и отресита. Ако Британија полаже право на Балкан, и Србија и Српска имају право на националне интересе. Да ли је то легитимно, да ли је легално? Наравно.
http://srbin.info/2018/02/10/kome-je-vaz...li-srbiji/

[Прст_у_ока_латиници]

Уједињено Краљевство неретко је деловало супротно потезима Немачке и Француске, као водећих држава ЕУ. Посета главног британског обавештајца Београду може бити наговештај одређене промене њихове политике, сматра Андреја Савић.

Први човек обавештајне агенције Велике Британије Алекс Јангер састао се 8. фебруара у Београду са председником Србије Александром Вучићем. Осим флоскуларног саопштења из Председништва да ова посета представља блиску сарадњу и пријатељство две државе, јавност није сазнала ниједан разлог посете директора ако не најјаче обавештајне службе, онда свакако једне од најутицајнијих на свету.

Бивши директор Безбедносно-информативне агенције Андреја Савић каже да у таквој посети нема ничег необичног.

— То је уобичајена пракса. Саопштење које је дато можда је требало другачије формулисати. Природно је да се одрже контакти на нивоу професионалних функција. Осим директора Безбедносно-информативне агенције, вероватно је састанку присуствовао и кључни човек у Савету за националну безбедност. Време је глобализације, где се сви проблеми политичког криминала и свега што може да представља фактор угрожавања међународне заједнице и националних држава решавају у оквиру сарадње која може да буде билатерална или мултилатерална. О томе се по правилу не говори много, већ се углавном иде са оваквим штурим, више дипломатским саопштењем.

Британски принц Чарлс у посети Новом Саду
© AFP 2018/ SAVA RADOVANOVIC
Енглези на Балкану лече комплекс „велике силе“
Да ли можемо да посматрамо ту посету у контексту мењања политике САД и нове стратегије ЕУ на Балкану?

— Велика Британија је једна од најзначајнијих европских држава, али је истовремено увек билa у сестринским односима са САД и у свим најосетљивијим геополитичким аспектима координирано су деловале. Са друге стране, Уједињено Краљевство неретко је деловало супротно потезима Немачке и Француске, као водећих држава ЕУ. Ова посета се може тумачити, не само као знак признања значаја и рејтинга једне од великих светских сила, већ и као наговештај одређене промене те политике.

Зашто је Балкан толико битан Великој Британији?

— Велика Британија води империјалну политику. Имају веома значајан утицај у међународним односима и наравно да они, који су предводили земље Квинте деведесетих година на Балкану у време дезинтеграције бивше Југославије, имају много искуства. Сматрам да ту наступају, не по договору са европским партнерима, већ да је тај њихов наступ усклађен са спољном политиком Стејт департмента.

Да ли Србија може да верује Британцима?

— Србија је извукла велике поуке из историје. Србија треба да контактира са свима, то је и предност једне билатералне политике, али Србија мора да води своју, српску политику.

Могу ли нам Британци помоћи у решавању убиства Оливера Ивановића, с обзиром на то да су њихове безбедносне службе активне на Косову?

— Ту не треба гајити илузије. Од 1999. тамо је концентрација војних ефектива, касније и са Еулексом и цивилних из највећих држава. Ту су и Американци и Британци, Немци и Французи. Многе ствари које су се дешавале и раније и сада су у мониторингу тих представника разних мисија. Не искључујем могућност да су многе информације гуране под тепих, јер то није одговарало геополитичким наступима великих сила. Једноставно су прелазили ћутке преко појава и ратног геноцида које су вршили Албанци, а нарочито преко бројних облика криминала. Имали сте једну спиралу у којој су били команданти терористичке организације УЧК, који су онда из политичких разлога претворени у устанички покрет, сада их имате као политичке лидере, а у међувремену су једноставно били и шефови по територијалном принципу организованих криминалних група. То је нешто што не служи на част међународној заједници. Претпостављам да су они имали прецизан увид, али стратешки и политички интерес земаља Квинте је превладао.

Косовска полиција на месту убиства Оливера Ивановића у Косовској Митровици.


Тачи тврди: Мотиви убиства Ивановића мафијашке природе
Објављено је да је Оливер Ивановић упозорио БИА ко му прети. Зашто ништа није предузето?

— Сматрам да у решавању случаја треба поћи од утврђивања мотива. Коме је користио такав терористички акт? У условима Бриселског споразума, мислим да не би одговарало ниједној страни. Да ли је мотив нешто што је везано за питања организованог криминала у северном делу Косова? Да ли је у питању неки спољни фактор? Бојим се да ће, као и у многим другим случајевима, питање наручилаца остати неоткривено, а када је у питању истрага, утврђивање чињеница, долажење до неких поузданих информација, то иде траљаво.

С обзиром на то који број држава повлачи признање Косова, да ли та независност можда умире?

— Мислим да не. Проглашење независности није самостална одлука Приштине. Не треба да живимо у илузији. Све је то дириговано и рађено по инструкцијама великих сила. У оквиру Бриселског споразума су Београд и Приштина, и ту је посредник у лику Европске уније, али увек је присутан и амерички представник. Сви потези који се реализују од стране Приштине су по одређеним спољним сценаријима.

Шта би са оним да Србија може да тражи и свог представника, односно Руску Федерацију?

— То је идеја која се појавила у последње време. Унутрашњи дијалог о КиМ је изванредан политички потез. Први пут се сагледава политичка иницијатива, а њен циљ је постизање већинског консензуса око трајнијег решења тог статуса. Ствари су доста поларизоване. Национална и клеронационална опција иду ка замрзавању, а други пол предлога, размишљања где треба наставити преговоре и како доћи до компромиса. Признање никако не долази у обзир. У оквиру друге опције, једна од могућности је да Србија иницира мировну конференцију, где би осим ЕУ и САД, које формално не учествују али фактички су ту, учествовале две сталне чланице СБ УН, а то су Русија и Кина. Онда би ствари биле балансиране, и Србија би са таквом идејом могла много коректније да преговара. Оно што у великој мери отежава сва ова питања јесте питање граничних спорова. Ниједна држава није у потпуности решила демаркационе линије.


Најопаснији део плана „две Немачке“: Понизити Србију као никад у историји
Брисел више интересује наша граница са Косовом од оне са Хрватском. Зигмар Габријел каже да Србија мора да реши то питање уколико жели да постане чланица ЕУ.

— У високој дипломатији шаљу се одговарајуће поруке. Немачка је водећа држава ЕУ са најјачим утицајем. Ове поруке су и дипломатске, али и двосмислене. Ако он у Приштини изјави да Косово никада неће бити у саставу Србије, то је врло конкретна понуда, и политичка елита треба да извуче одговарајуће закључке. Ако направимо једну анализу читаве идеје о Бриселском споразуму од пре четири и по године, видимо да је он инкорпорирао елементе модела решавања статуса Косова на примеру две Немачке из периода Другог светског рата. Имали смо Западну и Источну Немачку. Направљене је једна серија тих билатералних аранжмана, али без међусобног признања. Источна Немачка је по основу тог модела добила чланство у УН. То су биле две државе које су етнички и конфесионално потпуно исте, а са геополитичким променама дошло је до лаког уједињења. Ми имамо различиту етничку структуру, верску структуру и проблеме, традиционалне сукобе итд. Тешко је замислити да је то могуће.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је његова безбедност у Сарајеву угрожена и да као члан Председништва БиХ неће присуствовати седницама. Да ли има места његовој стрепњи и бризи?

— Председник Републике Српске је врло храбар политичар, који излази у јавност са смелим изјавама које су поткрепљене основним чињеницама, и ја му верујем. БиХ има два ентитета, три народа, три религије, видимо један неуспели пројекат међународне заједнице, а како ће се ствари одвијати, тешко је предвидети. Србија је један од гаранта потписа у Дејтону и повезао бих тему са оном претходном опсервацијом. Ниједан билатерални споразум није сигуран нити има перспективу без гаранције великих сила. Додик води политику интереса српског корпуса. Прича о две и по хиљаде пушака је медијски спин који се креира из неких лабораторија политичких центара.

Председник Вучић је био у Хрватској протекле недеље. Да ли је што се посете тиче, боље прошао он у Србији или Колинда у Хрватској?

Наш председник је победник, да се послужим спортским термином. То је био храбар потез. Атмосфера у Хрватској је политички подгревана и сви проблеми који се не могу решити вођењем унутрашње политике сваљују се на неку врсту србофобије. Њу континуирано граде кроз медије, политику, на естради и онда имају кризну ситуацију која лако може да доведе до неке екстремне политике. Актуелна политичка власт је на остацима ХДЗ политике. Вучић је посетом учврстио углед државника у региону који предузима иницијативе и који води политику помирења.

https://www.youtube.com/watch?v=1bJ8MHt397A
???

---

Kolonijalni establišment u Srbiji

„Pođimo od toga da smo kolonija”, napisao sam u prošlom tekstu.

„Ama, znamo to, znamo”, bila je primedba u jednom od komentara koji se pojavio na sajtovima koji su moj tekst preneli (ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde…). „Nego, zašto profesor ne napiše – a šta dalje?”

Ali, dragi čitaoče, saznanje da je Srbija kolonija nije tek „teoretisanje” – to je prvi veći korak ka promeni.

Jer, ukoliko shvatimo da smo to što jesmo, znaćemo da iz tog proističe više praktičnih posledica. A one ne menjaju samo našu percepciju političkih i ekonomskih dešavanja u Srbiji, već i naše svakodnevno ponašanje.

Recimo, ako ste kolonija, vaš odnos prema strancima-kolonizatorima mora da bude drugačiji nego prema drugim strancima, ili pak drugačiji nego što bi bio prema strancima u nekoj suverenoj državi.

Srbi su, kao i drugi tradicionalni narodi, gostoljubivi. Mi zapravo volimo strance. Volimo da ih ugostimo, a pogotovo volimo da im pokažemo da su njihove predrasude o Srbima pogrešne.

U koloniji je, međutim, takvo ponašanje glupo i naivno. Svaki kolonijalni stranac – onaj koji je iz nacije kolonizatora i koji je deo kolonizatorskih struktura (od guvernera do službenika) – naš je eksploatator i tlačitelj. Bukvalno.

Alber Memi u znamenitoj studiji Kolonizator i kolonizovani objašnjava da se, između ostalog, kolonija i prepoznaje po tome što u njoj stranci-kolonizatori automatski imaju daleko veću platu od domaćeg stanovništva – za isti posao i za isti stepen stručnosti.

I zaista, u današnjoj Srbiji svaki Amerikanac, Britanac ili Nemac zasigurno da ima veću platu – i to višestruko – od Srbina. Bez obzira na kvalifikaciju. Da nije to zato što Amerikanci, Britanci ili Nemci kod nas obavljaju specifične poslove, one koje samo oni umeju da rade? – Aha-ha!

Moja prijateljica zaposlena je u filijali jedne francuske firme u Beogradu. „Naši šefovi bili su Francuzi”, priča ona, „i imali su šest puta veću platu od nas. Posle tri godine oni su otišli, a mi smo unapređeni tako što smo postavljeni na njihova mesta. Ali, nisu nam dali njihove plate. Naše povećanje iznosilo je tek 20% – za isti posao i za istu odgovornost koju su imali Francuzi! Kada smo pitali zašto je to tako, iz centrale je stigao odgovor: `Francuske plate su za Francuze, a vaše plate su prema lokalnim prilikama`”.

„U koloniji se zarađuje više, a troši manje, poslovi su unosniji, u karijeri se brže napreduje”, objašnjava Memi (str. 34). Kolonizator uvek ima veću platu od kolonizovanog. A kolonizovani, zauzvrat, to smatra normalnim.
Alber Memi, francuskki pisac i esejista

Ta „normalizacija” eksploatacije u svesti domaćeg stanovništva izvršena je kolonizacijom uma (o tome više sledećom prilikom). Tako kolonizovani ne vidi da je dobra zarada stranca kolonijalca zapravo praćena proizvodnjom bededomaćeg stanovništva.

Glavna dobit kolonizatora, naime, dolazi otuda što koloniziovani može biti eksploatisan do mile volje – baš kao i prirodni resursi kolonije, koji se mogu crpeti do uništenja. Ta uzročno-posledična veza nije vidljiva na početku kolonizacije. No, ona deluje neumitno i kako vreme više odmiče njene posledice sve su pogubnije po domaće stanovništvo. Posle nekoliko decenija, u koloniji više nema srednje imućnih. Postoje samo bogati stranci i njihovi lokalni politički lakeji – beskrupulozni pripadnici domaće elite koji zajednički s kolonizatorom eksploatišu „urođenike”, i beskonačna masa domorodačke sirotinje (Memi, 36–37).

Dakle, vaš simpatični komšija koji je iznajmio najveći stan u zgradi, taj tridesetogodišnji Nemac, vrlo kulturan, koji je pohvalio vašeg sina da odlično priča engleski i koji se ljubazno osmehuje vašoj ćerki – a na kog sve komšijke s ćerkama-udavačama bacaju čežnutljive poglede – on je, budući da smo kolonija, eksploatator i vas i vaše dece; vaš „klasni” neprijatelj.

Većina našeg sveta to ne razume, prvenstveno zbog moćnog ideološkog (propagandnog) aparata kolonizatora i njegovih saradnika. Taj aparat je i napravljen zato da nam zamagli vidike i da nam utuvi poželjne predstave. Ali, hajde da analiziramo taj aparat, hajde da kritički sagledamo njegove nosioce, njegove interese, njegovu ideologiju i njegovu propagandu prema „domorocima” (čemu i služi ova kolumna). I brzo nam može sve postati jasno.

Možda je najvažnije da razumemo da protiv sebe imamo ozbiljan i moćan kolonijalni establišment. Čine ga atlantistička (EU i NATO) birokratija, šefovi i japijevci iz komapnija „10.000 evra dotacije po radniku”, autokolonijalni (kompardorski) političari, domaći „pa-tako-je-u kapitalizmu” tajkuni, lakejska sistemsko-opslužujuća inteligencija – iz medija, iz kulture, sa univerziteta, ali i klajnerburgerska provincijska („palanačka”) elita koja „samo želi da živi kao sav normalan svet” (uporedi: Memi, 49).

U vezi s poslednje rečenim ne mogu a da već sada – iako o tome tek nameravam da pišem, ne navedem jedan sasvim veseo primer. Beograd se često vidi kao „najdemonskije” mesto u Srbiji, zato što su u njemu, zbilja, koncentrisani lokalni pripadnici elite političkih, ekonomskih i kulturnih kolonizatora, zatim domaći kompradorski establišment, bezobzirni bubašvaba-tajkuni, autošovinistički kulturnjaci itd. Ali, obratimo samo pažnju na to da elita iz Novog Sada ili, na primer, Niša, takođe gleda da ne zaostane previše za takvom „prestonicom”.

Tako je, recimo, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, ne želeći da bude u senci Beograda, za otkup snimka (na DVD-u) samo jedog performansa Marine Abramović platio 80.000 evra (100.000 dolara). Reč je o „delu” Ispovest (Confession) u kome „umetnica”, bukvalno, čitav sat gleda u oči – magarca (videti ovde).

Eto, to je kolonijalna Srbija. U njoj je sasvim normalno da stranci imaju šest puta veću platu od nas, i u njoj je „cool” da se sat gledanja u magarca plati 80.000 evra! A ko takvu „umetnost” ne razume, zapravo je „seljačina” i „naciJonalista”.

E takav „narativ” mora se dekonstruisati, da bi se Srbija oslobodila.

Otuda priča o „koloniji Srbiji” i nije puko teoretisanje, zar ne?

Slobodan Antonić

http://www.koreni.rs/kolonijalni-establisment-u-srbiji/

[Прст_у_ока_латиници]

Анализа „Економиста“: На Балкану се отварају „врата пакла

Угледни британски лист „Економист“ у опширном тексту о размени територија на Балкану навео је данас да ако би „Србија и Косово разменили делове територије, процес се ту не би зауставио“.
Албанци на Косову и Метохији

Запад „крчка“ четири подвале да Косово добије столицу у УН
На сајту „Економиста“, у рубрици „Појашњавамо“, истиче се да би могле бити огромне последице у случају размене територија и да би „мудрије било умањивање значаја националних граница“.

У уводном делу текста лист је подсетио да је Косово пре десет година прогласило независност од Србије и да су Албанци, који чине већину популације, „славили али да Срби који живе у енклавама, нису“.

Србија није признала Косово, пише даље лист, указујући на то да косовски Срби себе и даље сматрају грађанима Србије.

„Ситуација је типична за Балкан, где су границе, искрено говорећи, у нереду“, истиче се у тексту.

Ту су, пише даље, „Срби који живе на Косову и Босни и Херцеговини, где имају своју сопствену републику (Република Српска), Албанци и Бошњаци (муслимани) који живе у Србији и Грци у Албанији“.

Недавно су српске власти, како је лист навео, предложиле да се разговара о размени територије са косовским Албанцима.

Лекције из прошлости

„Да ли је то разумна идеја?“, поставља питање аутор текста и наставља са примерима „размена“ из историје — 1923. године Грчка и Турска су се сагласиле да размене око два милиона људи.

Већинско хришћанско становништво Турске послато је у Грчку, а муслимани из Грчке су послати у Турску. То је било скоро насилно пресељење, али Грчка и Турска нису ратовале од тада, наведено је у тексту.

Једино место због којег се Грчка и Турска сукобљавају је Кипар, на коме живи измешано њихово становништво, констатује лист.

„То је инспирисало националисте на Западном Балкану. Између 1918. и касних ’50-их, многи муслимани су охрабривани да оду из Југославије у Турску. Али у време распада Југославије ’90-их и даље је становништво било прилично измешано“, пише „Економист“.

Еди Рама и Хашим Тачи
© AFP 2018/ ARMEND NIMANI
„Бомба“ у Приштини: Тачи, Рама и Ахмети деле Косово?
„Лидери те Југославије у рату су видели етничко чишћење као најбољи начин да створе нове нације-државе ненастањене проблематичним мањинама.“

До 1995. године, подручја историјски насељена Србима у Хрватској су остала празна, а на стотине хиљада Срба, Хрвата и Бошњака је на сличан начин исељено из домова у Босни, подсећа лист.

Велики број Срба напустио је Косово после рата, али је око 120.000 остало, наведено је у тексту.

Српске власти желе, наведено је на сајту „Економиста“, да разговарају о давању северног дела Косова Србији, а да, у размену, делови Србије насељени Албанцима буду дати Косову.

Заговорници такве идеје истичу да су мултиетничке државе пропале на Балкану, али, како је навео британски лист, „они игноришу чињеницу да када владе једном крену тим путем, процес нема очигледан крај и не обраћа пажњу на људска права свих укључених“ (у процес).

„Ако Србија и Косово започну озбиљне разговоре о прекрајању њихових граница, утицај на балканске заједнице, осим оних у погођеним деловима Косова и Србије, може бити веома дубок“, сматра аутор текста.

Референдум о будућности Републике Српске

Онда ће, како пише „Економист“, „лидери у Републици Српској одржати референдум о будућности Републике Српске, босански Хрвати ће поднети тужбу, а Бошњаци ће се онда борити да спрече распарчавање њихове подељене земље“.

Лист пише да ће даље „Србија спречити бошњачке националисте у Санџаку који сањају о уједињавању тог региона у Велику Босну“.

„У међувремену, Албанци у западној Македонији и Црној Гори тражиће да се прикључе Великој Албанији“, навео је лист.

Заговорници такве идеје волели би, такође, да присаједине делове северне Грчке, где би грчки националисти затражили део јужне Албаније.

„Иронија у вези спорне размене је у томе да већина косовских Срба заправо живи у енклавама на југу Косова, тако да им споразум не би омогућио да живе у Србији и они би вероватно морали да напусте домове“, наведено је у тексту.

Борис Малагурски
© SPUTNIK/
Малагурски: Република Српска следећи Крим? (видео)
„Економист“ је оценио да би „српски званичници мање били забринути због свог становништва него у вези предузимању корака ка признању Косова — чиме би олакшали свој пут уласка у ЕУ“.

Зашто је „Балканизација“ на лошем гласу

„Њих можда не брине да размена територија на Балкану може имати огромне последице“, пише лист.

Мађарски националисти, на крају крајева, нису се помирили са губитком трансилваније у Румунији, а румунски националисти би желели да прекроје своју границу са Молдавијом, истиче „Економист“.

То су разлози што је „Балканизација“ на лошем гласу, истиче „Економист“.

Као што је у ЕУ целовита, умањивање значаја националних граница би изгледало мудрије од њиховог прекрајања, које би, како је рекао високи званичник ЕУ, „отворило би врата пакла“, закључак је текста о размени територија на сајту „Економиста“, у рубрици „Појашњавамо“.

Па Економиста је Ротчилдни папир
Читај ГРАДСКА ДРЖАВА Лондонски финанцирски квадрат........друге таке државе су Вашинтон ДЦ, Ватикан......Сингапор и Монако.....и пре уједињење Хонг Конг/Макао, и места ко функционишу као градске државе као Цибралтер, цеута/Милила у Спанији. Берлин и Хамбуг

Занимљиво да је Рагуша и касније Трст су исто били ГРАДСКЕ ДРЖАВЕ као и Јерусалајем......

Сматран да је БЕОГРАДИЈА фунционише, преставља се, и оперише као ......држава у држави!

Тако ако гледамо у прошлости.........имамо доста примера где су битке, ратове, били намерно оконћане да се никад не нађе решење, и где партије су задовољних. Из чистог разлог где ти можеш да владаш, или упутити своју геополитику над простора!

Са твз Западне стране циљ је увек било брисање Срба, до те мере где су тотална и инефективна мањина.........то је јасно као дан.
Јели то било кроз ратове сваке 40 година, или серије прекршћавање, миграције, можгана и привредна емиграције итд.
Грађански рат као врх манифестације та врста политике.......где лично обдржаваш једну дикдатуру, док оних лично пију крв своје грађана, и што даље омогучава разна прекршћавање пример као атеизам, и мултиверске бракове, и што даље омогућава миграције и емиграције сви врста.

Ми се некако смо се нашли у средном веком......где имаш Рим/Франке/Аустро-Угарске/Немачке саде ЕУ ко има више чланова на једне стране...........и Отоманци......читај садашни Излам на другој. Без обзира како се појавило.

Кад полијеш све то са разне политичке иделогије у последних 70 година......што се поново рехабилиту, са неке нове што се саде остварају........

Е сад како можеш да пловиш међутим?
Како да створиш савеза, са пријатељским земљама, у овом тренутак земље ко су саде на неком супротној страну у игре против нас!

У овом тренутак имаш тај димпломатски и медијски блитзкрига за стварање Косово у УН? Без обзира како гледаш имаш тај насиље за признавање.

Који земљотрес треба да се догоди?

[Прст_у_ока_латиници]

OPASNE NAMERE: Šta je šef MI-6 došapnuo Vučiću, prilikom posete Beogradu..?

Piše: Ljuban Karan (Pečat)
Predsednik Aleksandar Vučić susreo se sa direktorom obaveštajne službe Velike Britanije MI6 Aleksom Jangerom, koji se nalazi u zvaničnoj poseti Srbiji. Kako je saopšteno, razgovarali su o saradnji obaveštajnih službi dve zemlje.
Kratku najavu susreta propratio je uopšten zaključak na kraju razgovora i nikad kraće saopštenje. Navikli smo na široka objašnjenja sa konferencijom za medije koja bi dopunila izjave učesnika razgovora i razjasnila i najsitnije dileme.

Ovoga puta oglasila se samo pres-služba predsednika jednom jedinom rečenicom: „Poseta direktora britanske službe predstavlja blisku saradnju i prijateljstvo između dve države.“ I to je sve.


Saradnja obaveštajnih službi u današnje vreme, u eri terorizma, nije ništa neobično. U pitanju je razmena informacija i ovladavanje novim znanjima kroz razmenu iskustava. Moguća je saradnja i u konkretnim akcijama, kada je u pitanju terorizam ili krupan svetski kriminal.

Ništa tu nema čudno jer danas se informacijama trguje kao povrćem na pijaci a cenu, kao i na svakom drugom tržištu, diktiraju ponuda i potražnja. Ali sve to se odvija na nivou obaveštajno-bezbednosnih službi (agencija), u domenu profesionalaca, eventualno na nivou ministarstava.

Saradnja i razmena poverljivih podataka je osetljiv posao i zato je detaljno propisana zakonima i uredbama. Međutim, kada šef neke obaveštajne službe poseti stranog predsednika države, to jeste neuobičajeno i neobično.

Većina zvaničnika, ali i običnih ljudi smatra da je saradnja sa tako moćnom obaveštajnom službom dobar potez i da stvarno doprinosi jačanju prijateljstva između dva naroda. Vlada mišljenje da šef britanske obaveštajne službe ne bi došao tek tako u posetu i da nam je verovatno doneo na poklon neke važne informacije koje će doprineti većoj bezbednosti Srbije.


To znači da ova poseta može samo da nas raduje, ali pod uslovom da je stvarno u pitanju saradnja, jer tajnoviti susreti uvek izazivaju podozrenje.

Pre brzopletog donošenja zakučaka, trebalo bi da vidimo ko nam je to u stvari došao u posetu. Posetio nas je direktor, ne najjače, ali svakako najuglednije obaveštajne službe na svetu.

Neke „dečje bolesti“ obaveštajnih službi, MI-6 je davno prebolovala. To im se desilo 1951. godine kada su otkrili da nekoliko rukovodilaca iz samog vrha MI-6, na čelu sa visokornagiranim Kimom Filbijem, radi za sovjetski KGB. Nakon toga teško se može naći primer da ih je neko namagarčio. Čak bi se moglo reći da su to oni uspešno radili drugima.

Samo ponekad, zbog precenjivanja svojih mogućnosti i potcenjivanja protivnika, doživljavali su sitne neprijatnosti, kao na primer kod obaveštajne afere „elektronski kamen“ u Moskvi. Tada su u lažni kamen ugradili elektroniku preko koje su davali instrukcije i uzimali izveštaje od svojih špijuna. Bila je to epohalna novina u zaštiti špijun, ali su ih Rusi ipak otkrili 2006. godine.

Tada se otkrilo još nešto što je veoma važno i za druge države napadnute specijalnim ratom, pa i za Srbiju – u direktnu vezu sa ovim „kamenom“ dovodi se agent Mark Do koji je bio zadužen za finansiranje nevladinih organizacija u Rusiji.


Tada je pored tehnološke otkrivena i epohalna operativna novina u planiranju velikih obaveštajnih operacija. Jasno se videlo da se kompletna ideja Zapada oko forsiranja i finansiranja nevladinih organizacija zloupotrebljava u obaveštajne i podrivačke svrhe, i da u tome, i u Rusiji, ali i u nekim drugim državama, glavnu reč vodi upravo Obaveštajna služba Velike Britanije.

Tako je i u Srbiji zapaženo da su upravo Britanci i MI-6 nosioci ovog tipa podrivačkog delovanja.

Razlog posete

Morao je postojati jak razlog da predsednik države zvanično razgovara sa šefom strane obaveštajne službe. Pravi razlog u predlogu susreta, pretpostavljam sa britanske strane, zasigurno je uvijen u diplomatsku formu, ali je tokom razgovora morao biti ogoljen, precizan i jasan. Iako su se zvaničnici potrudili da sve ostane tajna, procena o čemu su razgovarali i nije tako teška kako na prvi pogled izgleda.

Da su u pitanju informacije od interesa za bezbednost Srbije, razmena podataka ili dogovori o zajedničkom angažovanju, sve bi se obavilo na nivou šefova obaveštajnih agencija, kao dogovor profesionalaca. Ako se nivoi preskaču, i direktor strane oabveštajne službe traži da razgovara sa predsednikom države, onda za to postoje jaki razlozi.

Najverovatniji su da se informacije odnose na bezbednost samog predsednika i da su toliko osetljive da drugi ne treba da ih čuju; da se sumnja u profesionalnost naših obaveštajno-bezbedonosnih agencija; ili da, nakon SAD, i Velika Britanija menja strategiju na Balkanu, pa tako i politiku prema Srbiji, pa se želi uticati na nešto o čemu odlučuje samo predsednik.


S obzirom na dosadašnji stav Engleza prema Srbiji i srpskom predsedniku, nije baš logično da šef Mi-6 dotrči da nam kaže kako je ugrožena bezbednost Aleksandra Vučića. Da je potencijalno ugrožen to znamo i bez njih, ali nismo baš sigurni koliko je njegova bezbodnost u interesu aktuelne politike Velike Britanije na Balkanu.

Tako ostaje kao najpouzdanija procena da su američka i britanska strategija za Balkan kompatabilne i uvezene u jedinstven sistem. U tom slučaju, Janger nastupa po zajednički razrađenom planu, u seriji usklađenih pokušaja da se utiče na predsednika o pitanjima aktuelne politike Srbije. Da se bar pokoleba ili nagovori na korekcije.

Tako je najbliže istini da Jangerova poseta nije ništa drugo nego uključivanje „teške artiljerije“ u specijalni rat protiv Srbije, sa poznatim ciljevima: da se odrekne vojne neutralnosti, prihvati ulazak u NATO i da se odrekne svih veza sa Rusijom.

Britanski stil

Naravno da se nije moglo dogoditi da Englez otvoreno preti – to je svojstvenije Amerikancima. Arogancija nije njihov stil komunikacije, ali nadmenost i prepotentnost jesu. Ako nekoga na svetu ne smete potcenjivati, onda je to Mi-6 i u tome se krije realna opasnost ovog susreta.


Teško da bi njihov nastup bio improvizovan i brzoplet. Dobro su oni proučili i kome se obraćaju i šta iznose i naravno da je sve to moralo izgledati do kraja uverljivo, i možda je u ovoj fazi nastupa odlučeno da se nagriza odlučnost srpske elite za odbranu neutralnosti, predstavljanjem teških prepreka i opasnosti koje za sada vidi samo Mi-6. Tako bi se davanjem „korisnih saveta u dobroj nameri“ izazvala nesigurnost i dilema šta je to u bliskoj budućnosti najbolje za Srbiju.

Iskušenja će biti velika i može se očekivati da se sa diplomatskih pokušaja pređe na perfidna pdometanja, diskreditaciju, ucjene i pretnje. Možda i na neke drastičnije stvari kao što su ubistva i atentati.

Može li se Britancima verovati?

Kada bi nastup direktora Mi-6 bio iskren, mogao bi nam u trenu razjasniti mnoga bolna pitanja za Srbiju. Na primer, zna on koliko je za Srbiju važno da se sazna ko je i zašto organizovao atentat na Olivera Ivanovića. Malo koja obaveštajna služba na svetu ima jače uslove i pozicije da to istraži.

Poznato je da su Britanci bili uključeni od samog početka, sa Amerikancima, Njemcima i pripadnicima albanske obaveštajne službe, u formiranje nekakvog bezbedonosnog sietma terorističke OVK, pa i u izbor kadrova i obuku kosovske tajne službe KŠIK. Tu priliku sigurno su iskoristili da stvore vrhunsku obaveštajnu mrežu.

Englezi su stari majstori obaveštajnih operacija sa ciljem promene političkog stanja koje nije u skladu sa interesima Velike Britanije. Na području Balkana izvodili su ih neprekidno. Tek nedavno su dospeli u javnost dokazi da su oni preko generala Borivoja Mirkovića inicirali demonstracije 27. marta 1941. godine.

Tek nedavno je postalo jasno da su vodili tajne obaveštajne operacije, zajedno sa Amerikancima, po završetku Drugog svetskog rata, kako bi od poraženih snaga stvorili svoje specijalne timove za borbu protiv komunističkih zemalja.

Nije im smetalo što su mnogi od njih bili teški ratni zločinci, nego su ih rasporeidli po svetu i omogućili im normalan život i terorističko delovanje. A koliko bi se teko moglo reći o njihovim pokušajima destabilizacije Srbije u poslednjim decenijama, trebalo bi nam puno prostora.

Kako sada, nakon tako dugog perioda otvorenog i perfidnog destruktivnog i podrivačkog delovanja obaveštajne službe Velike Britanije protiv Srba i srpskih interesa na Balkanu, odjednom sve to prelomiti u glavi i prepoznati dobru nameru prema nama direktora Mi-6 Aleksa Jangera?

Kako poverovati u njihove tvrdnje o negativnom ruskom uticaju koji se mora prekinuti, kada znamo da nam je sa ruske strane dolazilo samo dobro i nikad ništa loše?

Nema Srbina koji ne bi želeo dobre i korektne odnose sa Englezima, s obzirom na njihov značaj i uticaj u svetu. Ali, isto tako, nema onoga ko bi sada lako poverovao u njihovu priču o dobrim namerama.

(Pečat)

[Прст_у_ока_латиници]

Британци извређали Карађорђевиће: „Круне су им стварне као и њихова краљевина!“
у ВЕСТИ ДАНА, Друштво, Политика 6. марта 2018.

Лондон-Краљевска породица Карађорђевић, принц Филип и Даница крајем фебруара добили су првог сина, принца Стефана Карађорђевића.


Његове прве фотографије пренели су и страни медији, а коментатори на британском „Дејли мејлу“ нису били баш благонаклони према српској краљевској породици.

„Краљевина у Србији? Први пут чујем за то!“, „Каква је то измишљотина? Круне су им стварне као и њихова краљевина“ и „Ово је чиста пародија“, били су само неки од коментара који су се нашли испод текста.
Иначе, ово је прво мушко дете које је рођено у краљевској породици у Србији након 90 година откако се принц Томислав родио у Београду.

http://www.dailymail.co.uk/femail/articl...grade.html

Па ако не само гледаш у коментартори, него и новинарски чланак.....овде људи једва пишу енглески, камоли да коментаришу са неком знањом.......како бих било увреде за њи ако стварна истина од Српска историја стиже!

Ствар што сте ви као твз новинари дали томе пажње.......само потрвђује твпје корене!