Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

#1

Занимљиво би било да нешто прокоментаришемо.
Наиме, познато је да је Черчил вршио притисак на краља Петра Другог и владу у егзилу да смене министра војног ђенерала Дражу Михаиловића. Међутим, док год су Срби били председници влада, дакле Пурић и Трифуновић, то му није пошло за руком и морао је да посегне за Хрватом , фаталним баном Шубашићем.
Али, ко је дошао на место министра војног уместо Драже? То је био генерал Боривоје Ристић. Овај генерал је био командант Мурске дивизијске области у време АР. Недићева окупациона управа, помпезно названа " влада националног спаса", успела је да га извуче из заробљеништва. Пред крај рата Ристић је прешао партизанима, ови су га пребацили Енглезима, а они у Лондон. Напрасно, Ристић је постао министар војни у Влади Краљевине Југославије ( још увек). Треба напоменути да је поднео оставку већ 11. јануара 1945. године, пошто је краљ Петар Други отворено оповргао тзв Београдски споразум, између Шубашића и Броза. Касније, ипак је дошао у Београд, са све ђенералом Душаном Симовићем.
Дакле, како са ове историјске дистанце објаснити овај кратки, али муњевити пут на место министра војног и то уместо , вероватно, најчувенијег војног министра кога су Срби имали или ће икада имати?
Одговори
#2

Aко ме сећање добро служи, Дража је остао без фунције у влади првог јуна, али Ристић и остали су ушли у кабинет негде крајем августа, након низа политичких састанака Черчила и осталих са Брозом и његовима у Италији. Совјети су били пред вратима и савезницима се журило да се склепа влада и у њима буде неколико појединаца изван комунистичког политичког тела пре него што Стаљин на тенковима формира владу по својој мери.
Заправо, Стаљин је политички одиграо перфектно и натерао ове да сами себи вежу руке.

Не знам колико је битно правити анализе типа "зашто баш Ристић и зашто тада", мислим да се тиме маши суштина. Тражили су индивидуе без карактера и ауторитета на које могу да утичу, и тако делимично преко њих сачувају илузију да могу да задрже неки део контроле у земљи.

Па, Черчил је планирао, негде до априла да за премијера именује Симовића или Бору Илића - не зато што су Срби, или бар не само због тога, него зато што је мислио да на њих може извршити пресудни утицај (што је и могао, играли су како им је свирао).
Шубашић је Рузвелтов пројекат.
Одговори
#3

Нисам мислио да крене прича у том смеру, него да видимо како се налази човек који пристаје на тако нешто. Живимо у времену у којем људи пристају да буду све и свашта, па ретко кога ова прича може да изненади. Међутим, као што си и сам написао, и другим Србима је нуђено Дражино место, али нико то није прихватио, до овог несрећног ђенерала Ристића, иначе рођеног Крагујевчанина.
Шта натера човека који , очигледно по његовом звању, зна о чему ту може да се ради, пристане на такву игру. При том, тај пут је склопчан са разним опасностима, и великим животним ризицима, а он ипак креће њиме. Мислим, готово сам сигуран, да га у том науму нису водили неки приземни разлози, попут похлепе или уцене.
Можда није јасно, па да направимо паралелу. То на шта је пристао Ристић, данас се може мерити са чином потписа на независност Косова и Метохије.
У том смислу сам хтео да мало протумачимо тај потез ђенерала Ристића.
Одговори
#4

Амбиције, похлепа, љубомора,... често утичу на људе да прихвате овакве понуде. Многи нижи официри, па чак и подофицири и војници, дали су већи допринос у рату од самих генерала. Тако неко ко себе сматра “великим” , а није то доказао или није имао прилику да докаже на терену, често прихвата овакве понуде не би ли ,на тај начин, постигао нешто више. Овакви обично само упрљају име и каријеру. Слично се може рећи за Недића и његове, партизане, многе друге током рата као и ове данашње политичаре. Могуће да Ристић није пао под овај утицај, да је био приморан или нешто слично али већина других је грешила на овај начин.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#5

(23-12-2016, 01:04 AM)Бенито Пише:  ђенерала Ристића, иначе рођеног Крагујевчанина.

Ма је ли ово могуће? Сигурно је нека грешка, мора бити. Има Ристића и у Босни.
Одговори
#6

А што се ти, брате, упеца? Није то било теби намењено, видиш како су они мудро прећутали. Smile
Наравно да је за ову причу небитно где се Ристић родио . То је била шала, мада ми волимо да поменемо само велике личности као наше земљаке.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним