[Анић Друговац]

НЕМАЧКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЛИТИЧКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА(РСХА)
Шеф: Рајнхард Хајнрих па Ернст Калтербрунер

-I управа(персоналана и питања организације)
Шеф: сс бригадфирер Стрекенбах
-реферат I А(персоналије)
Шеф: сс пуковник Брунер
-сектор I А1(општа питања персонала Сипо и СД)
-сектор I А2(персонална питања Гестапо-а)
-сектор I А3(персонална питања Крипо-а)
-сектор I А4(персонална питања СД-а)
-сектор I А5(персонална питања партије и СС-а)
-сектор I А6(социјално старање)
-реферат I Б(образовање, обука и школовање)
Шеф: сс пуковник Шулц
Заменик: сс мајор Сандбергер
-сектор I Б1(идеолошко образовање)
-сектор I Б2(подмладак)
-сектор I Б3(план обуке у школама)
-сектор I Б4(остали планови обуке)
-реферат I Ц(физичко васпитање)
Шеф: сс пуковник вон Даниелс
-сектор I Ц1(општа питања физичког васпитања)
-сектор I Ц2(физичко васпитање и војничке вежбе)
-реферат I Д(кривични послови)
Шеф: сс генерал Штрехенбах
Заменик: сс мајор Хенш
-сектор I Д1(службени кривични предмети)
-сектор I Д2(дисциплински предмети СС-а)

-II управа(управна питања)
Шеф: сс пуковник Вернер Бест па сс пуковник др. Нокман па сс пуковник др.Сиберт па сс пуковник Спацил
-реферат II А(организација и право)
Шеф: сс мајор др. Билфингер
-сектор II А1(организација Сипо и СД)
-сектор II А2(законодавство)
-сектор II А3(судски послови, одштетна права)
-сектор II А4(послови у вези са одбраном Рајха)
-сектор II А5(разне одлуке о непријатељству према држави, конфискација имовине и одузимање држављанства)
-реферат II Б(основна питања система пасоша и полиције за странце)
Шеф: саветник министарства Краусе
-сектор II Б1(пасоши, путне исправе)
-сектор II Б2(пасоши II)
-сектор II Б3(легитимације и карте идентитета)
-сектор II Б4(основна питања полиције за странце и пограничне безбедности)
-реферат II Ца(буџет и привреда полиције безбедности)
Шеф: сс пуковник др.Сиберт
-сектор II Ц1(буџет и плате)
-сектор II Ц2(исхрана и матерјални трошкови)
-сектор II Ц3(стан и затвореници)
-сектор II Ц4(пословна канцеларија)
-реферат II Цб(буџет и привреда службе безбедности)
Шеф: сс потпуковник Броке
-сектор II Ц7(буџет и плате СД-а)
-сектор II Ц8(набавке, осигурање, уговори, непокретно имање, градња, возила)
-сектор II Ц9(преглед и испитивање рачуна)
-сектор II Ц10(новчано пословање и обрачуни)
-реферат II Д(технички послови)
Шеф: сс потпуковник Рауф
-сектор II Д1(радиотелеграфија, фотографија, филмовање)
-сектор II Д2(телепринтерске и телефонске комуникације)
-сектор II Д3а(моторна возила Сипо-а)
-сектор II Д3б(моторна возила СД)
-сектор II Д4(оружје)
-сектор II Д5(ваздухопловство)
-сектор II Д6(руковање техничким фондовима Сипо и СД-а

-III управа(СД)
Шеф: сс пуковник Ото Охлендорф
-реферат III А(питања правног поредка и структуре Рајха)
Шеф: сс мајор др.Генгенбах
Заменик: сс капетан др. Бејер
-сектор III А1(општа питања обраде животних подручија)
-сектор III А2(правни живот)
-сектор III А3(устав,управа, законодавство)
-сектор III А4(општи народни живот)
-реферат III Б(народносна питања)
Шеф: сс потпуковник др.Ехлиш
Заменик: сс мајор др.Милер
-сектор III Б1(народносни рад)
-сектор III Б2(националне мањине)
-сектор III Б3(раса и народно здравље)
-сектор III Б4(усељавање и пресељавање)
-сектор III Б5(окупирана подручија)
-реферат III Ц(сектор културе и културног живота)
Шеф: сс мајор др.Шпенглер
Заменик: сс капетан вон Киелпински
-сектор III Ц1(наука)
-сектор III Ц2(васпитање и верски живот)
-сектор III Ц3(народна култура и уметност)
-сектор III Ц4(штампа, књижевност, радио)
-реферат III Д(привреда)
Шеф:
Заменик: сс мајор Сиберт
-сектор III Д1(прехрамбена привреда)
-сектор III Д2(трговина, занатство, саобраћај)
-сектор III Д3(финансије, банке, берзе)
-сектор III Д4(индустрија и енергетика)
-сектор III Д5(радна и социјална питања)

-IV управа(Гестапо)
Шеф: сс пуковник Хајнрих Милер
-реферат IV А
Шеф: сс потпуковник Панцингер
-сектор IV А1(комунизам, марксизам и споредне организације, ратни деликти, илегална и непријатељска пропаганда)
-сектор IV А2(одбрана од саботаже, сузбијање саботаже, политичко-полициски опуномоћеници за одбрану, политички фалсификати)
-сектор IV А3(реакција, опозиција, легитимизам, либерализам, емигранти, непријатељски подривачки рад)
-сектор IV А4(служба обезбеђења, извештаји о атентатима, вршење надзора, специјални задатци, потерни одреди)
-реферат IV Б
Шеф: сс мајор Харт
Заменик: сс мајор Рот
-сектор IV Б1(политички католицизам)
-сектор IV Б2(политички протестанизам, секте)
-сектор IV Б3(остале цркве, масони)
-сектор IV Б4(јеврејска питања, питања расејавања)
Шеф: Адолф Ајхман
-реферат IV Ц
Шеф: сс потпуковник др.Ранг
Заменик: сс мајор др. Берндорф
-сектор IV Ц1(анализа, главна картотека, руковање личним досијеима, обавештења, А-картотека, надзор над странцима, централа за издавање виза)
-сектор IV Ц2(предмети заштитног затвора)
-сектор IV Ц3(питање штампе и књижевности)
-сектор IV Ц4(питања НСДАП и њених огранака, специјални случајеви)
-реферат IV Д
Шеф: сс пуковник др. Ваиман
Заменик: сс мајор др. Јонак
-сектор IV Д1(предмети Протектората, Чеси на подручију Рајха)
-сектор IV Д2(предмети Генералног гувернемана, Пољаци на подручију Рајха)
-сектор IV Д3(повереничке установе емиграције у Рајху, непријатељски расположени странци)
-сектор IV Д4(окупиране територије, Француска, Луксембург, Алзас и Лорена, Белгија, Холандија, Норвешка, Данска, Југославија)
Шеф: Карл-Хајнц Хофман
-реферат IV Е
Шеф: сс мајор Валтер Шеленберг
-сектор IV Е1(општи предмети контрашпијунаже, давање мишљења у стварима велеиздаје, индустриска милиција и сличне установе)
-сектор IV Е2(општи предмети привреде, одбрана од привредне шпијунаже)
-сектор IV Е3(одбрана од шпијунаже Запад)
-сектор IV Е4(одбрана од шпијунаже Север)
-сектор IV Е5(одбрана од шпијунаже Исток)
-сектор IV Е6(одбрана од шпијунаже Југ)

-V управа(криминална полиција)
Шеф: сс пуковник Артур Небе
-реферат V A(криминална полиција и превенција)
Шеф: сс мајор Вернер
Заменик: сс мајор др. Вахтер
-сектор V A1(правна питања, међународна сарадња, криминално-истраживачки рад)
-сектор V A2(превенција)
-сектор V A3(женска криминална полиција)
-реферат V Б(активна полициска делатност)
Шеф: криминални саветник Галзов
Заменик: криминални саветник Лобес
-сектор V Б1(капитални злочини)
-сектор V Б2(преваре)
-сектор V Б3(злочини против морала)
-реферат V Ц(служба индетификације и потерна служба)
Шеф: криминални саветник Бергер
Заменик: криминални директор др.Баум
-сектор V Ц1(централни уред Рајха за индетификацију)
-сектор V Ц2(потерна служба)
-реферат V Д(криминолошки институт Сипо-а)
Шеф: сс мајор др. Хесе
Заменик: сс капетан др. Шаде
-сектор V Д1(индетификовање трагова)
-сектор V Д2(хернија и биологија)
-сектор V Д3(испитивање докумената)

-VI управа(обавештајна служба у иностранству)
Шеф: сс бригадфирер Хајнц Јост па сс пуковник Валтер Шеленберг
-реферат VI A(организација обавештајне службе у иностранству)
Шеф: сс потпуковник др. Филберт
Заменик: сс мајор Финке
-сектор VI A1 Запад(Минстер, Ахен, Билефелд, Дортмунд, Келн, Дизелдорф, Кобленц, Касел, Франкфурт на Мајни, Дармштад, Нојштад, Карсруе, Штудгарт)
-сектор VI A2 Север(Бремен, Браушвајг, Луенебург, Хамбург, Киел, Шверин, Штетин, Ној Штетин)
-сектор VI A3 Исток(Данзинг, Коенинсберг, Аленштајн, Тилсит, Торн, Посен,Хохенсалза, Лицманштад, Бреслау, Лигниц, Опелн, Катовиц, Тропау,
-сектор VI A4 Југ(Беч, Грац, Инсбрук, Клагенфурт, Линц, Салзбург, Минхен, Аугзбург, Бајротх, Нирнберг, Праг)
-сектор VI A5 Центар(Берлин, Потсдам, Франкфурт на Одри, Дрезден, Хале, Лајпциг, Десау, Веимар, Магдебург, Реихенберг, Шемниц, Карлсбад)
-реферат VI B(Западна Европа-Немачко-Италијанска зона утицаја у Европи и на Блиском Истоку)
Шеф: Пафген
-сектор VI Б1
-сектор VI Б2
-сектор VI Б3
-сектор VI Б4
-сектор VI Б5
-сектор VI Б6
-сектор VI Б7
-сектор VI Б8
-сектор VI Б9
-сектор VI Б10
-реферат VI Ц(Руско-Јапанско утицајно подручије)
-сектор VI Ц1
-сектор VI Ц2
-сектор VI Ц3
-сектор VI Ц4
-сектор VI Ц5
-сектор VI Ц6
-сектор VI Ц7
-сектор VI Ц8
-сектор VI Ц9
-сектор VI Ц10
-сектор VI Ц11
-реферат VI Д(Британско-Америчко утицајно подручје)
-сектор VI Д1
-сектор VI Д2
-сектор VI Д3
-сектор VI Д4
-сектор VI Д5
-сектор VI Д6
-сектор VI Д7
-сектор VI Д8
-сектор VI Д9
-реферат VI Е(Средња Европа)
Шеф: сс потпуковник др.Кнохен
Заменик: сс капетан Лосе
-сектор VI Е1
-сектор VI Е2
-сектор VI Е3(Југославија)
-сектор VI Е4
-сектор VI Е5
-сектор VI Е6
-реферат VI Ф(техничка помоћна средства за обавештајну службу у иностранству)
Шеф: сс потпуковник Рауф
Заменик: сс потпуковник Фурман
-сектор VI Ф1
-сектор VI Ф2
-сектор VI Ф3
-сектор VI Ф4
-сектор VI Ф5
-сектор VI Ф6
-реферат VI Г(научнометодичка истраживачка служба)
-реферат VI С(саботаже и диверзије и школовање агената за ту делатност)
Шеф: сс капетан Ото Скорцени
-сектор VI С1
-сектор VI С2
-сектор VI С3
-реферат VI Ви(уграђивање привреде у обавештајну службу према иностранству)
-реферат VI Култ(коришћење културне делатности за обавештајну службу према иностранству)

-VII управа(научна истраживања)
Шеф: сс пуковник др Сих

-реферат VII A(добављање матерјала)
Шеф: сс потпуковник Милијус
-сектор VII A1(библиотека)
-сектор VII A2(подношење извештаја, преводилачка служба, преглед матерјала из штампе и руковање њиме)
-сектор VII A3(центар за информације и уред за везу)
-реферат VII Б(Коришћење)
-сектор VII Б1(масони и јевреји)
-сектор VII Б2(политичке цркве)
-сектор VII Б3(марксизам)
-сектор VII Б4(друге противничке групе)
-сектор VII Б5(индивидуално научно истраживање унутрашњих проблема)
-сектор VII Б6(индивидуално научно истраживање иностраних проблема)
-реферат VII Ц(архива, музеј и посебни научни задаци)
-сектор VII Ц1(архива)
-сектор VII Ц2(музеј)
-сектор VII Ц3(посебни научни задаци)

ВОЈНА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА(АБВЕР)
Шеф: адмирал Вилхелм Канарис

-I Шпијунажа
Шеф: пуковник Пикенбрук(до 1943) па пуковник Хансен
ГРУПЕ
-Земље запада
-Земље истока
-Земље југа
РЕФЕРАТИ
-I Х(Копнена војска)
-I М(Морнарица)
-I Л(Ваздухопловство)
-I Ви(Привреда)
-I и(средства везе)
-I Г(документа, пасоши и легитимације за ос и фотографисање докумената)
-I Н(проналажење тајних мастила, одговарајуће хартије, добивање хемикалија ѕа откривање тајних мастила)
-I ХТ(прикупљање обавештења о техничким средствима и техници иностраних копнених војски)
-I ЛВТ(прикупљање обавештења о иностраним ратним ваздухопловствима, технички податци)
-I Кгф(прикупљање података од ратних заробљеника)

-II Диверзије и саботаже
Шеф: пуковник Гроскоурт(до 1939) па пуковник Ервин Лахоусен(до 1943) па потпуковник барон Фрејтаг-Лорингховен
ГРУПЕ
- II Х(копнена војска)
- II М(морнарица)
- II Л(ваздухопловство)
РЕФЕРАТИ
-II З(деморализаторски рад путем пропагандног матерјала)
-II С(саботаже)
-II И(побуњеничка делатност)
-II К(герилски рат)
-Лабораторија Берлин
-Институт и вежбалиште
-Диверзантске школе
-Пук Брандербург

- III Контра-шпијунажа
Шеф: пуковник Рудолф Бамлер(до 1939) па потпуковник Бентивегни
-III В(Вермахт-цела војска)
-III Х(одбрана од шпијунаже, саботаже и диверзантских делатности у копненој војсци)
-III М(одбрана од шпијунаже, саботаже и диверзантских делатности у морнарици)
-III Л(одбрана од шпијунаже, саботаже и диверзантских делатности у ваздухопловству)
-III Ви(заштита ратне индуструје, фабрике наоружања)
-III Ц(одбрана од шпијунаже у власти, издавање пасоша, цензура телеграма за иностранство...)
-III Ц1(надлежан по линијама одбране од стране шпијунаже у круговима државног апарата и званичних надлештва)
-III Ц2(радио је по истој линији у свим осталим гранама цивилног сектора, сем у индустрији и привреди)
-III Н(цензура писама и обрађивање резултата цензуре)
-III Кгф(ратни заробљеници)
-III Ф(откривање мреже противничке обавештајне службе у земљи)
-III Д(састављање материјала за дезимформацију који се потурао противнику)
-III Г(војни суд АБВЕРА)
За оне које занима, надам се да нисам досадан.ПОЗДРАВ

[Митић]

Да ли је адмирал Канарис, шеф немачке тајне службе, био двоструки агент савезника у Другом светском рату? Откривени досијеи откривају тајну заверу МИ6 да га „преобрати“! Сматра се да је Канарису затражено да отвори Атлантски зид савезничким снагама за инвазију...

Хајде да истражимо:

Током деценија се спекулисало о томе да ли је адмирал Канарис, шеф немачке тајне службе, тајно радио за савезнике.

Откривени материјал може прилично поуздано одговорити на ово питање, јер је јасно да је МИ6 пратио адмирала Канариса најмање од 1936. године.

Један од главних циљева британске обавештајне службе 1940-их био је да се тајно уништи немачка обавештајна служба, а да нацистички режим то и не схвати.

Један од начина да се то уради био је да се „натера“ Канариса да ради за савезнике.

Пред крај 1940. године, Гај Лидел (шеф контрашпијунаже у МИ5) предложио је Валентини Вивијан из МИ6 да „треба да покушамо да дођемо до адмирала Канариса“.

Једна линија комуникације дошла је преко Пољакиње по имену Халина Шиманска, која је постала важан извор обавештајних података за МИ6.

Халина је била супруга пољског војног аташеа у Берлину.

Заробљена је након што су совјетске снаге извршиле инвазију на исток Пољске 17. септембра 1939. Канарис ју је прокријумчарио у неутралну Швајцарску, где се састајао са њом у неколико наврата и она је постала његов поверљиви човек, а могуће и љубавница.

Названа од стране Британаца „Изворни чаробњак“, Британцима је пренела све детаље о немачким плановима за инвазију на Грчку преко Бугарске и Југославије.

Почетком јануара 1941. године, Канарис јој је намерно открио информације о намери Немачке да изврши инвазију на Русију следећег јуна.

Имали су прећутни договор да ће она проследити информације МИ6.

Њен извештај који садржи ове информације, од 7. јануара 1941. године, прослеђен је официру МИ6 Френку Фолију преко његове мреже у Швајцарској.

Шиманска је након рата интервјуисана од стране историчара шпијунаже Најџела Веста, који се присетио: „Иако је тада имала седамдесет седам година, могла се сетити многих својих ратних искустава и сусрета са Канарисом.“

Са јасним информацијама да Хитлер има планове за ширење на исток, Мензис („Ц“) је одлучио да је време да ступи у контакт са немачким официрима који се нису слагали са Хитлеровим плановима.

На нишану су му биле високе личности попут Канариса.

Мензис је веровао да би Канарис могао бити катализатор за антинацистичке официре који, као лојални и патриотски Немци, нису подржавали Хитлера.

Разматрано је како би Канарис могао сарађивати са савезницима.

Почетком 7. јануара 1942. Лидел је известио Мензиса да би Канарис могао да поведе војну побуну против Хитлера.

Неколико месеци касније, 17. априла 1942. године, Канарис је стигао у Северну Африку, а затим отпутовао у Мадрид да се састане са „шефом ове службе“ (референца је непозната) и његовим представником у Лисабону.

Још један канал до Канариса долазио је преко једне од тајних мрежа МИ6 у Француској и поново је укључивао жене – овог пута групу монахиња у француском манастиру.

Мрежа се звала Џејд Амикол.

Њено седиште било је у манастиру Сестара Свете Агоније, реда монахиња који је имао корене у 12. веку у Јерусалиму.

Џејд Амикол су 1943. године основали Клод Оливије (језуитски свештеник француске тајне службе) и мајор Филип Кеун (британски војник и борац отпора).

Мрежа је имала приближно 1.500 подагената и њоме је из Лондона управљао Клод Данси.

Кеун је добио задатак да пронађе канал до Канариса.

То је урадио мешајући се у високе немачке војне кругове.

Имао је везе са бароном Пош-Пастором, Аустријанцем и приватним секретаром Карла Хајнриха фон Штулпнагела.

Штулпнагел је био на челу антинациста на Западу који су желели да свргну Хитлера.

У овај круг антинациста био је и гроф Клаус фон Стафенберг, који је планирао атентат на Хитлера у јулу 1944. године.

Штулпнагел је био близак Канарису и успоставио је контакт са МИ6 преко барона Пош-Пастора.

(наставиће се)

Извор: Др Хелен Фрај

https://x.com/DrHelenFry/status/1918576358348771330

[Митић]

Дана 30. маја 1944. године, Кеун је одлетео из Француске у Енглеску на тајну мисију коју је послао Лисандер да би био упознат са улогом Џејд Амикол у инвазијама на Дан Д.

Мензис му је дао писмо које треба да достави Канарису, а затим је Вера Аткинс (секција Ф, SOE) послала Кеуна на његову последњу мисију у Француску.

Само неколико дана пре Дана Д, носећи писмо за Канариса, Кеун је боравио у манастиру Сестара Свете Агоније.

Манастир је имао девет сталних сестара и мајку игуманију Хенријету Фреде, које су све радиле као курири за Џејд Амикол и МИ6.

Оне су сакупљале тајну пошту намењену „Ц“ у Лондону; а манастир је служио као један од главних тајних радио-пунктова у Паризу за МИ6.

Једно од највећих обавештајних достигнућа мреже било је успешно добијање планова одбрамбених зидова Атлантског зида које су Немци изградили од Норвешке до Шпаније.

Пуковник Оливије, суоснивач организације „Џејд Амикол“, састао се са Канарисом у Паризу и рекао му да је писмо за њега из Лондона превише важно да би се ризиковао јавни састанак.

Убедио је Канариса да тајно посети манастир где би постојала потпуна приватност.

Пошто су све монахиње биле затворене у својим собама на дан састанка, мати игуманија је била спремна да пусти тајног посетиоца у манастир.

Тек када је отворила врата, знала је да је то Канарис, и тако је манастир постао канал за тајне састанке између Канариса и МИ6.

У приватној соби тамо, пуковник Оливије је предао Ц-ово писмо Канарису.

Пуковник није био лишен његовог садржаја, али га је Канарис прочитао и узвикнуо „Finis Germaniae!“ (Немачка је готова).

Након кратког оброка, Канарис је напустио манастир.

Иако није јасно шта је тачно Ц написао Канарису, сматра се да је од Канариса затражено да отвори Атлантски зид савезничким снагама за инвазију и дозволи искрцавање ваздушно-десантних снага.

Иако много тога остаје у сенци тајне, „Жад Амикол“ је била једна од најбезбеднијих и најефикаснијих обавештајних мрежа у Француској до 1944. године.

У њој су жене играле своју улогу, али за разлику од Алијансе (познате и као Нојева барка), није преживела до краја рата.

Да ли вам је ова тема о покушају савезничке обавештајне службе да „преокрене“ адмирала Канариса пружила нове увиде о Другом светском рату?

[Митић]

Операција Валкира је била завера из 1944. године за убиство Хитлера бомбом скривеном у актовци.

Агенткиња Рита Винсор и пребег Ото Џон састали су се ноћу у мрачним улицама Лисабона како би испланирали напад.

Покушај је био неуспешан.

Ево шта се догодило:

Нове информације у декласификованим фајловима бацају ново светло на једну посебну сложену операцију МИ6 из Лисабона, у коју су умешани Рита Винсор, пребег Ото Џон (агент МИ6) и завера за атентат на Хитлера у јулу 1944. године.

Ото Џон, адвокат који је радио за немачку авио-компанију Луфтханза, искористио је свој положај да лети у Лисабон и друга места, како би се састао са својим британским помоћницима Ритом Винсор и Грејамом Мејнготом, без икакве сумње.

Под шифрованим именом Виски, Ото Џон се већ дванаест пута састао са њима у две године које су претходиле операцији Валкира.

Верује се да је деловао као посредник између немачког шефа отпора, пуковника Георга Хансена, и МИ6.

Једне ноћи током 1944. године, у мирној споредној улици Лисабона, Рита Винсор, као помоћница немачким пребезима, покупила је Ота Џона и возила га по мрачним, слабо осветљеним улицама португалске престонице.

Објаснио јој је о планираном атентату на Хитлера за јул 1944. године.

Винсор је од њега чула како све већи број истакнутих антинациста у Немачкој планира Операцију Валкира, план атентата који треба да се спроведе док се Хитлер састаје у Вучјој јазбини, свом штабу на Источном фронту, близу Герлица (сада у Пољској).

Главни планер био је гроф Клаус фон Штауфенберг, који би по Хитлеровој смрти основао нову владу.

Са генералом Лудвигом Беком као новим вођом Немачке и фелдмаршалом Ервином Вицлебеном као шефом немачких оружаних снага, тражили би мировно решење са савезницима.

Рита Винсор је одмах пренела ову обавештајну информацију Клоду Дансију (помоћнику шефа Тајне обавештајне службе познате као ACSS, и још познатије као MI6).

Извор: Др Хелен Фрај

https://x.com/DrHelenFry/status/1918193010099081376

[Митић]

Дана 20. јула 1944. године, Штауфенберг је успео да детонира бомбу, сакривену у актовци, подметнувши је испод стола за којим је Хитлер говорио.

Међутим, актовку је померио други немачки официр, чиме је спасао Фиреру живот.

Неуспели покушај атентата имао је последице по заверенике, од којих је већина погубљена са својим породицама.

Након неуспешне завере, Ото Џон је покушао да побегне из Немачке и пребегао је на Запад.

Винсор је предузела неопходне, али сложене аранжмане да га прокријумчари у Британију под заштитом као пребега.

Дивни историчар шпијунаже Најџел Вест је закључио:

„На основу ових запањујућих нових доказа, потпуно је незамисливо да Британци нису знали, имали мишљење или учествовали у тако значајној завери. Сада знамо да је Ото Џон био агент МИ6 и да има велики досије МИ6... Ако се ово може објавити, показаће британско учешће у Валкири и улогу Ота Џона као недостајуће карике.“

Лисабон је наставио да буде центар глобалне шпијунаже током Другог светског рата и успешна неутрална престоница из које је МИ6, у сарадњи са МИ5, могао да управља бриљантним двоструким агентима у систему Дабл Кроса - више о овој теми други дан!

[Митић]

Аутор Дејвид Алан Џонсон говори о својој новој књизи „Адмирал Канарис: Како је Хитлеров шеф обавештајне службе издао нацисте“. То је добро написана синтеза живота адмирала Вилхелма Канариса, који је служио као шеф војне обавештајне службе нацистичке Немачке од 1935. до 1944. године. Иако је Канарис можда мање познат од неких виших нацистичких званичника из Другог светског рата, његов јединствени положај и саботаже чине га једним од најзначајнијих вођа отпора током рата. Канарисове одличне вештине у обмани, подметању, политичким борбама, заједно са његовим коначним гађењем које се претворило у мржњу према Хитлеровом режиму, чине причу фасцинантном.

----------------

Какву је улогу Канарис играо у разним заверама за атентат на Хитлера, посебно у завери 20. јула?

Адмирал Канарис је био добро упознат са већином завера за атентат на Хитлера, али не постоје докази који би показали да је био директно умешан у било коју од њих. Најмање осам покушаја атентата извршено је од почетка рата. Први се догодио у ноћи 8. новембра 1939. године у пивници „Bürgerbroükeller“ у Минхену. Хитлер је требало да одржи говор у пивници те вечери, а бивши логораш Дахауа је поставио бомбу иза говорнице. Сви су очекивали да ће Хитлер одржати један од својих уобичајених дугих говора, који су обично трајали више од сат времена, али је, на изненађење публике, напустио зграду много раније него што се очекивало. Када је темпирана бомба експлодирала око 21:30, Хитлер је већ завршио говор и напустио просторије.

Хитлер је успео да избегне и све остале покушаје атентата, углавном захваљујући ономе што је један писац назвао „ђаволском срећом“. У јуну 1940. године, група завереника је планирала да пуца на Хитлера док присуствује паради победе у Паризу, али план је пропао када је парада отказана. Годину дана касније, друга група завереника је покушала да убије Хитлера током параде, али је парада поново отказана. У марту 1943. године, бомба је постављена у Хитлеров авион док је путовао кроз Русију. Бомба је садржала киселински детонатор, који се у прошлости увек показао веома ефикасним и делотворним. Али пилот је био приморан да се попне на већу висину него што је планирано како би избегао турбуленције, а киселина се замрзла у леденој горњој атмосфери. Бомба није експлодирала.

Хитлер је такође успео да избегне друге бомбашке завере захваљујући срећи. Један покушај је пропао када је бомба прерано експлодирала. Други покушај је пропао када је Хитлер напустио изложбу након што је остао само неколико минута; осетио је да нешто није у реду и прекинуо је своју посету. Адмирал Канарис није имао много поверења у ове планове и „није желео да буде превише у центру пажње“, према једном извору. Његов план за окончање Хитлерове диктатуре био је да учини све што је у његовој моћи како би помогао у успешној предстојећој савезничкој инвазији. Што се њега тиче, све остало, укључујући бомбашке завере и покушаје атентата, било је потпуно губљење времена и труда.

У Лондону и Вашингтону било је оних који су делили адмиралово мишљење. Многи су се плашили да би убиство Хитлера претворило њега самог у мученика и подстакло десничарске милитаристе да почну да проповедају да би Немачка добила рат да Фирера нису убили издајници. Ако би Хитлер био убијен, гласила је ова линија размишљања, његови следбеници би за 20 или 25 година успоставили нову војну диктатуру, Четврти рајх, и започели би нови рат. Управо то адмирал Канарис није желео. Губитак рата и обрачун са Хитлером и нацистима након што их савладају савезничке војске био је једини практичан начин за обнављање немачке владе засноване на међународном праву, према Канарисовом становишту.

Канарис је имао сложен однос са страним обавештајним службама. Како је комуницирао са британским обавештајним службама и какав су утицај те интеракције имале на рат?

Током месеци који су претходили Дану Д, активности адмирала Канариса се најбоље могу описати као магловите и мистериозне. Успевао је да обавештајне службе савезника обавештава о извештајима о немачкој одбрани у Нормандији. Нико није сигуран како је остао у вези са својим контактима у Лондону, али вероватно је то било преко познаника у Шпанији. Без обзира на то како је то постигао, адмирал је слао доста извештаја преко Енглеске, непроцењиве информације о гомилању немачке одбране на обали Нормандије.

Амерички пуковник придружен обавештајном штабу генерала Ајзенхауера открио је колико је адмирал Канарис постао вредан за савезничке ратне напоре. Дотични официр био је пуковник Џејмс О. Кертис, који је био једини амерички обавештајни евалуатор у Ајзенхауеровом штабу. Остала три официра била су Британци. Главни посао обавештајног евалуатора био је да прочита и процени сваки примљени извештај – хиљаде извештаја и обавештајних података стизало је у Лондон током периода који је претходио Дану Д – и да утврди који су аутентични, а који непоуздани. Пуковник Кертис је био у веома пријатељским односима са својим британским колегама, али је имао осећај да му не говоре све – укључујући и детаље о изворима информација.

Савезничке обавештајне службе имале су свој систем оцењивања информација, систем који је процењивао сваки извештај на основу његове веродостојности. Извештаји највишег квалитета оцењивани су са А-1; најнижи су били са Ф-6. Пуковник Кертис је приметио да је изненађујуће велики број извештаја оцењиван са А-1. Велики део материјала са А-1 деловао је превише тачно и детаљно да би било истинито, барем по начину размишљања пуковника Кертиса. Одбио је да верује да су сви извештаји толико тачни колико су његови британски сарадници мислили. Тројица британских официра оклевају да открију извор информација док пуковник Кертис није инсистирао. Одбио је да проследи извештаје америчким планерима у Ајзенхауеровом штабу док не сазна нешто о њиховом извору.

Шеф одељења, пуковник Е.Џ. Форд, коначно је одлучио да открије Американцу њихову тајну. Рекао је пуковнику Кертису да је извор адмирал Вилхелм Канарис, шеф Абвера, и наставио је рекавши да ће се ово откриће сматрати строго поверљивим: „Једини разлог зашто вам ово говорим је тај што желимо да ове информације сматрате непроцењивим и неоспорним.“ Пуковник Форд је објаснио да је само неколико одабраних високорангираних појединаца – председник Рузвелт, премијер Черчил, генерал Ајзенхауер – знало било шта о активностима адмирала Канариса. Пуковника Кертиса је ово откриће потпуно изненадило. „У почетку сам се плашио да заспим у случају да причам у сну“, рекао је.

Пуковник Кертис је писао о достигнућима адмирала Канариса: „Његова најважнија услуга била је да нам пружи у суштини комплетан редослед бојних планова за немачку војску, заједно са плановима које су разрадили за суочавање са инвазијом.“ Примање Вермахтовог списка дивизија и пукова била је огромна предност за савезничке обавештајне службе. Састављање толико информација би захтевало много времена и труда, ако би се задатак уопште могао обавити. Уместо тога, обавештајни агенти су могли да ту енергију уложе у рад на другим пројектима. Достављање бојног реда било је једно од главних достигнућа адмирала Канариса. То је савезничким обавештајним службама пружило непроцењиве информације о непријатељској одбрани у Нормандији и показало се као велики допринос у помагању савезничким снагама да победе у рату.

https://cimsec.org/admiral-canaris-hitle...spymaster/