[Шумадинац]

---

.

Што се пак тиче Николајевог односа према екуменизму, Светитељ је као православни епископ и богослов учествовао у екуменским сусретима и дијалозима између два рата. У Краљевини Југославији постојала је Лига Цркава, где су он и епископ бачки Иринеј (Ћирић) били учесници. После рата, већ у Америци, био је присутан на скупу Светског Савета Цркава у Еванстону 1954. године.

.

---

.


О ЕКУМЕНИЗМУ


Цело човечанство треба да се уједини у мистично тело Христово, пре него и један појединац
буде спасен. Ако 99 нас мисли да смо постигли спасење, ми још увек у предворју неба морамо
сачекати док и последња изгубљена овца не буде пронађена и придружена нама. Врата небеска
се не отварају само за појединце. Говорећи у ширем смислу, можемо рећи: Ако 99 цркава мисле
да су оне спасене, оне ипак морају у предворју неба да сачекају док и последња залутала црква
постане чланом мистичког тела Христовог. Врата су небеска стално отворена само за Христа и
ни за ког више. Господ Исус Христос није Спаситељ само једног праведног човека, или двојице,
или дванаесторице, или једне цркве и једне генерације. Он је Спаситељ милијарди и милијарди
људских бића.


Све су цркве чланови Његовог тела. Ова је зграда још далеко од свог завршетка. Она је много
већа од појединих конфесија, нација, раса или империја. Она је већа и снажнија и од Европе.
Сходно томе, Англиканска црква не може бити спасена без Источне цркве, нити Римска црква
без Протестантске. Енглеска не може бити спасена без Србије, ни Европа без Кине, ни Америка
без Африке. Садашња генерација не може бити спасена без прошлих генерација и генерација
будућности.


Сви ми сачињавамо један јединствени животни организам. Ако и један део овог организма болује
и сви други делови страдају. Према томе, нека се здрави делови Цркве побрину за болесне
делове. САМОЗАДОВОЉСТВО ЦРКВЕ ОДЛАЖЕ СВРШЕТАК СВЕТА И ПРОДУЖАВА ЉУДСКО СТРАДАЊЕ.
Нема користи од мењања цркава и одлажења из једне у другу тражећи спасење. Спасење је у
свакој цркви све дотле док се она сестрински брине и труди за остале цркве, сматрајући их као
делове истог организма.


Нема спасења цркви све дотле док једна црква мисли и брине само за себе, а охоло одриче
право, лепоту, истину и доброту свих других цркава. Велика је ствар волети своју цркву, као
што је и велика ствар волети своју земљу. Много је боље волети и друге цркве и друге земље.

У данашње време, када је цео хришћански свет у завршној фази једног међусобног крвавог рата,
сада више него икада треба да се рађа жеља за једном Христовом црквом на земљи. Сада, више
него икада, треба да завлада право разумевање и љубав међу деловима јединствене цркве Христове.


...Говорећи о поновном сједињењу цркава, народи Истока не питају да ли је Западна црква
сачувала непроменљиви дух и достојанство Хришћанства, већ да ли ова црква још увек држи
''Филиокве'' као догму, да ли има иконе, и да ли она дозвољава да се једу јаја и млеко у време
поста. Западни народи су нестрпљиви да сазнају, да ли Источна црква има иконостасе сасвим
различите од њихових преграда којим одвајају олтар, и да ли је она још увек непопустљива у
учењу, богослужењима и организацији. Ни једни ни други не питају за достојанство хришћанског
духа.


Када би се свети Апостол Павле појавио међу нама, он би исмејао наше ситне спорове и неслагања
око црквене организације и спољашњег изражавања Хришћанства. Он би нас запитао: Шта се
догодило са хришћанским духом којим сам ја проповедао? Шта се десило са оним духом, који је
одбацио уски јеврејски национализам и римски империјализам? Имамо ли још увек духа хришћанске
љубави који је потресао цели свет стварајући највећу револуцију у историји?
Ја сам сигуран, да би он имао пуно разлога да сваком од нас и свакој цркви упути ове речи: ''Сваки
човек који у себи нема духа Христовог, није Христов''.


Ми се морамо вратити једином извору хришћанске снаге и величине- духу Христову. Ово ново
оживљавање и ново рођење Хришћанства, могуће је остварити само у уједињеној цркви Христовој.
Уједињење цркава је могуће само на темељима првобитне цркве, цркве која је била блага и
снисходљива у погледу учења, богослужења и организације, али врло строга и искључива у
чувању свога духа.

Онога дана, када се ослободимо јеврејског, грчког или романског духа и задржимо само чисти
хришћански дух, бићемо спремни да се ујединимо у једну Цркву и једно Хришћанство.


СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ (из '' Агонија цркве'')

---

.

МИСИЈА ЦРКВЕ


Мисија Цркве је не да разара већ да гради, не да рањава већ да лечи, не да спречава већ помаже,
не да ствара разлике већ да их уклања. Циљ Њене мисије нису никакви уски, национални или расни
интереси, већ општечовечански.

Дакле, Црква је јединствена општечовечанска установа по свом Оснивачу, по свом учењу,
богослужењу и свом циљу и задатку на земљи.
НЕТРПЕЉИВОСТ И ИСКЉУЧИВОСТ СУ БОЛЕСТ И НЕМОЋ ЦРКВЕ. Хришћанство је јединствено и
универзално, или га нема. Или је Црква универзална, или ни Цркве нема.


Једном давно, живело је дванаест људи, различитих, као што само могу бити људи различити.
Божанска мудрост их је ујединила у целовито духовно тело. Таква је била прва Црква
Дванаесторице. Таква треба да буде и последња од милијарди. Различита у својим појединим
деловима, али зацементирана божанском мудрошћу у јединствену и величанствену палату.


Ако нас је Христос- Премудрост Божја- позвао и ујединио, зашто да се ми међусобно
сукобљавамо и разједињавамо?
Не гледајте око себе и не оклевајте, ваше је да почнете. Сви народи света упрли су очи у вас и
сви ослушкују речи ваше. Не стидите се да отпочнете. Шта да отпочнете?


Да отпочнете оживљавање првобитне смирене премудрости Цркве и да исповедите и објавите
да је Хришћанство у свом достојанству једно и недељиво.
Да Хришћанство није скупоцени драги камен сачуван у кутији званој Англиканска црква или
Источна Православна црква, или Римокатоличка црква, већ да је оно опште добро човечанства,
намењено свима народима и племенима на свим континентима.

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ (из ''О Европи'')

---

.
ЗАДАТАК ЦРКВЕ


Главна суштина и задатак хришћанства јесте стварање братских односа међу народима,
као што је и суштина његовог почетка била стварање братских односа човека према човеку.

Међуљудски односи били су основна школа хришћанства. Међунационални односи треба да
постану хришћански универзитет.
Хришћанска етика оличена у радосном служењу и жртви јесте нејплеменитији плод стварног
веровања у Бога.

Најважнији задатак Цркве јесте да тражи грешнике, да их окупља и спасава.
Молити се одвојено од других, усамљено, јесте као кад неко једе сам не обзирући се на
гладне око себе.
Јеси ли хришћанин? Онда немој се плашити да уђеш у било коју хришћанску цркву са
молитвеним поштовањем, јер све су цркве положиле заклетву једном истом Господару.

Према томе, треба рећи да су све хришћанске заједнице, које брину само о себи,
мало корисне духу. Изузеци су освежавајући као оазе у пустињи.

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ (из "Агонија Цркве")

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Николај]