Оцена Теме:
  • 12 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(01-12-2021, 09:47 PM)Бенито Пише:  Друго питање из трилинга:
Да ли је у рату Централних сила: Аустроугарске царевине, Немачке царевине и Бугарске царевине, против Краљевине Србије постојао случај да су обе зараћене стране доделиле војнички орден неком појединцу, за време рата?

Душан Ж. Кнежевић из Мишара. Преронио Дрину 1914. године, и отео Аустријанцима дереглију и пребацио је на десну обалу, што је омогућило пребацивање српске војске на леву обалу Дрине и изненадни напад. За овај изузетан подухват, командант пука му је лично на груди закачио Карађорђеву звезду.
Доцније, 1915. године, у селу Јевремовцу, недалеко од Шапца, угледао једну гробницу са више хумки. Сељаци му објаснили да је то гробље војника, и једне и друге стране. Пошто је био беспослен, он устаде и поче да прави крстове. На сваку хумку ставио је по један крст. Уписао је и имена, ако је некоме знао име. Онда је сплео пруће и оградио ово војничко гробље. Направи и једну малу капију, окренуту према путу. 
Када овладаше Швабе 1915. године, распитали се по селу ко је то урадио. Пошаљи извештај вишој команди, а ови вишој и то стиже до самог цара Франца Јозефа. Он нареди да се том војнику додели одликовање Крст Милосрђа.
Тако је Душан Ж. Кнежевић постао једини војник српске и аустроугарске војске који је за време самог рата добио одликовање обе зараћене државе.
Додуше, Аустријанци су тај орден послали у Солун, не знајући да се Кнежевић, у том тренутку, налази на њиховој територији, у логору у Маџарској, јер је пре тога заробљен.
Душану Кнежевићу, пак, Швабе су оставиле још један "орден". Заклали су му оба сина, дечаке од десетак година. Пред сам Други светски рат, Душан Кнежевић правио је дереглије на Сави, исто онако као када су му јавили да дође на мобилизацију, 1914. године.
Одговори

Бомба питање, а одговор иде у легенду!

И остало је још треће питање!
Одговори

Један наш српски јунак доживео је у борби такве повреде да су сви мислили да је мртав, па су чак слично мислили и француски хирурзи. Међутим, преживео је. Када се после неколико година опоравио, уз велику помоћ француских лекара и сестара, ипак је пожелео да се није опоравио.
Ко је био овај јунак и зашто се није радовао слободи?
Одговори

Милутин Стефановић из Косјерића, поднаредник српске војске. И он припадник 17 мешовитог пука.
На челу својег вода у првим редовима, "непробојних препрека" бугарске војске на Кајмакчалану. Тог првог дана, тукла је непријатељска артиљерија бесомучно, погађајући прецизно она места испред самих петоструких препрека.
Тада је једна граната ударила недалеко од места где се налазио Милутин Стефановић. Детонација је однела његово тело као да је папирић. Гледајући његово тело у једној рупи, његовој војници су се само прекрстили и кренули у пробој. Када је битка на Кајмакчалану, тог првог дана пробоја, 16.09.1916. године, била завршена, војници су се вратили до његовог тела са намером да свог поднаредника достојно сахране.
Али, тада су приметили да је још жив. Сав завој који су нашли, употребили су да га завију. Трчали су што их ноге носе низбрдо, како би однели шаторско крило у коме се налазило већ полумртво тело Милутина Стефановића.
И француски хирурзи били су песимистични, али су засукали рукаве. Милутину су гелери разнели део чеоне кости из које је зјапила рупа, обе вилице су биле поломљене и бачене на десну страну лица, од подлива није се видело да ли још има очи, носа више није било...После првих операција, на лицу места, пребачен је за Солун где су му хирурзи разних специјалности, урадили неколико десетина операција, састављајући поломљене ноге и руке, сломљена ребра, крпећи главу на више места... Када су очигледно успели, и видели да је Милутину спашен живот, остао је проблем његовог изгледа. Наиме, носа није било.
Тада су се Французи одлучили за једну од првих пластичних операција у области ургентне ратне медицине. Одсекли су му парче меса са бута, и од тога направили нос. Нос, наравно, није имао функцију, јер дисајни канали нису били повезани, нити је тада хирургија још била на том нивоу. Једноставно, тај нос је ту стајао само да не би било рупе на сред лица. Исто су учинили и ушном шкољком.
Милутин Стефановић је послат у француски санаторијум у Тунису. Тамо је остао следеће три године на опоравку. У свој Косјерић се вратио тек 1919. године. 
"Само ми се мајка обрадовала. Брат Милош ми је погинуо у рату. Било ми је тешко и тужно када сам дошао кући.... Људе је било страх да погледају у мене. Долазили људи да ме гледају као неко чудо."
Милутин Стефановић добио је, у Тунису, Карађорђеву звезду за коју су га изгласали његови војници, који су и даље ратовали на Солунском фронту. У Косјерићу се вратио предратном занату - трговини. Његов дућан је сада био мали, јер је изгубио сваку амбицију, више није путовао, него је трговао само у свом малом неугледном дућану.
"Да ме није задесила несрећа и да нисам овако наказан, био би ја и данас добар трговац. Имао сам некада силне везе и познанства у Београду. Али овакав какав сам не волим да идем међу људе. Повукао сам се овде у Косјерић да дотрајем дане... Шта ћете, судбина!"
Одговори

Када су Срби престали да носе шалваре (или како се већ зове) и почели да носе панталоне?
Одговори

(05-12-2021, 07:26 PM)Бенито Пише:  Када су Срби престали да носе шалваре (или како се већ зове) и почели да носе панталоне?

Требало би да је негде у време балканских ратова

.

Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску ''Свете Русије''.

Влади́мир Христиа́нович Дава́тц
Одговори

(05-12-2021, 08:22 PM)Шумадинац Пише:  
(05-12-2021, 07:26 PM)Бенито Пише:  Када су Срби престали да носе шалваре (или како се већ зове) и почели да носе панталоне?

Требало би да је негде у време балканских ратова

Е, Ти нас сад уназади тотално...
Одговори

Прије да је за вријеме кнеза Милоша, или Михајла, са развојем градских средина. Мислим да се ношење панталона може везати искључиво за градове, а омда, мало по мало, мода стиже и у остале крајеве.
Одговори

(05-12-2021, 08:55 PM)ХраброСрце Пише:  Прије да је за вријеме кнеза Милоша, или Михајла, са развојем градских средина. Мислим да се ношење панталона може везати искључиво за градове, а омда, мало по мало, мода стиже и у остале крајеве.

Наравно да није у време Коџе Милоша. То видите, ваљда, и по његовим сликама.
Одговори

Кнез Александар Карађорђевић, тешком муком, уз противљење "елите" преломио је, 1850. године, и наредио "да се имају панталоне носити, како се и у Јевропи чини."
Димитрије Маринковић пише како су се Срби тешко навикавали на грубо сукно око ногу.
Одговори

Ево једног питања анегдоталне природе.
Један човек је заказао термин одбране магистарске тезе из области историје. Након обавештења, које се на уобичајен и прикладан начин појавило у јавности, на одбрану су дошли и неки људи који нису баш најбоље схватили шта је тема магистарског рада. Наиме, осим стручњака из области историје и заинтересованих лаика, на одбрани су се појавили и биолози. И то биолози који су се занимали за зоологију.
Због чега је дошло до овог неспоразума и како се звао млади магистрант?

Боље грип него чип,
Боље гроб него роб!
Одговори

(05-11-2021, 12:13 PM)Vlad Alekš Пише:  
(04-11-2021, 09:07 AM)Vlad Alekš Пише:  
(03-11-2021, 10:14 AM)Vlad Alekš Пише:  Слободан Јовановић је на сјајан начин описао појаву "полуинтелектуалца". За која два српска интелектуалца се може рећи да су ову појаву наслутули још у 19. веку?

Обојица су били Пречани. И били су прави интелектуалци, никако "полу". Први је написао "текст" стотинак година пре Јовановића и анализирао је само Србе у Аустроугарској.
Други је свој "текст" објавио педесетак година пре Јовановића и анализирао је читаву српску нацију. Он је заправо кренуо од критике једног песника.

То су били Лаза Костић и Ђорђе Натошевић. Како су им се звали "текстови"?


Влад, остало још раније ово питање неодговорено.


Може ли одговор на питање?
Одговори

(06-12-2021, 10:26 AM)Mitic Пише:  
(05-11-2021, 12:13 PM)Vlad Alekš Пише:  
(04-11-2021, 09:07 AM)Vlad Alekš Пише:  
(03-11-2021, 10:14 AM)Vlad Alekš Пише:  Слободан Јовановић је на сјајан начин описао појаву "полуинтелектуалца". За која два српска интелектуалца се може рећи да су ову појаву наслутули још у 19. веку?

Обојица су били Пречани. И били су прави интелектуалци, никако "полу". Први је написао "текст" стотинак година пре Јовановића и анализирао је само Србе у Аустроугарској.
Други је свој "текст" објавио педесетак година пре Јовановића и анализирао је читаву српску нацију. Он је заправо кренуо од критике једног песника.

То су били Лаза Костић и Ђорђе Натошевић. Како су им се звали "текстови"?


Влад, остало још раније ово питање неодговорено.


Може ли одговор на питање?

Имали сте месец дана да нађете одговоре, а нисте ништа урадили. Smile

Матица српска је расписала конкурс и победник је био Натошевић.
Колико видим "текст" је слободан за читање: https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/bmsns/135854348
Али само у читаоници. Smile
Натошевић је у том тексту критиковао поједнице из српског народа у Аустроугарској који се постали скоројевићи, прихвативши разне новотарије из западног света.
Лаза Костић је написао књигу о Змају.
Они су заједно претече Јовановићевог есеја у коме важну улогу игра полуинтелектуалац.

Боље грип него чип,
Боље гроб него роб!
Одговори

(06-12-2021, 09:16 AM)Vlad Alekš Пише:  Ево једног питања анегдоталне природе.
Један човек је заказао термин одбране магистарске тезе из области историје. Након обавештења, које се на уобичајен и прикладан начин појавило у јавности, на одбрану су дошли и неки људи који нису баш најбоље схватили шта је тема магистарског рада. Наиме, осим стручњака из области историје и заинтересованих лаика, на одбрани су се појавили и биолози. И то биолози који су се занимали за зоологију.
Због чега је дошло до овог неспоразума и како се звао млади магистрант?

Где ово "ишчупа"?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним