Оцена Теме:
  • 16 Гласов(а) - 4.19 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Наравно да не може. То је прави правни интерегнум, а не случај када Црвена армија улази на територију Краљевине Југославије.
Дакле, савезничке снаге су се, 1918. године и доцније, ставиле на страну бивше Империјалне војске. Ту је занимљиво тумачење различитих аутора. Неки од њих мисле, а и ја сам склон том тумачењу, да је држава била у рукама привремене Думе и да је она једини представник те власти, али да су бољшевици извршили пуч (а не револуцију) у новембру 1917. године, и нелегално приграбили власт. Самим тим њихове оружане снаге су не само нелегалне, него и нелегитимне, јер нису имале упориште у демократским установама. Другим речима, њих је подржавао изузетно мали број људи, па су самим тим и све установе које су они основали биле нелегитимне. Једна од њих је и Црвена армија.
Са друге стране Империјална армија је, одлукама Привремене Думе, наставила да постоји и да чува границе Русије, па чак и оне драстично смањене, после Брест-Литовског мира. Када су те привремене установе, а пре свега Дума, као тадашњи симбол те краткотрајне 1917 државе, биле срушене од бољшевика, Империјална армија је имала дужност да их брани. Тако је дошло до грађанског рата у Русији.
Само стављање Добровољачке дивизије српске војске на страну Империјалне војске је доказ да је Краљевина Србија поштовала установе Русије и стала на њихову страну, а не против њих. Исто важи и за Русе као народ и нацију.
Дакле, Срби нису никада ратовали против Руса, нити обрнуто, ако се узму у обзир само званичне војске и државне установе те две нације.
Одговори

(16-09-2022, 02:35 PM)Бенито Пише:  Наравно да не може. То је прави правни интерегнум, а не случај када Црвена армија улази на територију Краљевине Југославије.
Дакле, савезничке снаге су се, 1918. године и доцније, ставиле на страну бивше Империјалне војске. Ту је занимљиво тумачење различитих аутора. Неки од њих мисле, а и ја сам склон том тумачењу, да је држава била у рукама привремене Думе и да је она једини представник те власти, али да су бољшевици извршили пуч (а не револуцију) у новембру 1917. године, и нелегално приграбили власт. Самим тим њихове оружане снаге су не само нелегалне, него и нелегитимне, јер нису имале упориште у демократским установама. Другим речима, њих је подржавао изузетно мали број људи, па су самим тим и све установе које су они основали биле нелегитимне. Једна од њих је и Црвена армија.
Са друге стране Империјална армија је, одлукама Привремене Думе, наставила да постоји и да чува границе Русије, па чак и оне драстично смањене, после Брест-Литовског мира. Када су те привремене установе, а пре свега Дума, као тадашњи симбол те краткотрајне 1917 државе, биле срушене од бољшевика, Империјална армија је имала дужност да их брани. Тако је дошло до грађанског рата у Русији.
Само стављање Добровољачке дивизије српске војске на страну Империјалне војске је доказ да је Краљевина Србија поштовала установе Русије и стала на њихову страну, а не против њих. Исто важи и за Русе као народ и нацију.
Дакле, Срби нису никада ратовали против Руса, нити обрнуто, ако се узму у обзир само званичне војске и државне установе те две нације.
Одлична анализа.
Занимљиво је да је и за време издајничке Привремене владе, Русија према свему судећи била Империја, тј. њен облик владавине није промењен, иако није имала монарха јер је царевић Алексеј био малолетан, а брат Императора Николаја, Велики Кнез Михаил није хтео да прихвати престо. Плус је први председник владе био Кнез Лавов, а касније ће га заменити Керенски. Наравно, то само показује одвратност и лицемерство фебруараца, јер су Императора Николаја притисли на абдикацију причом да је то неопходно за Отаџбину, да ће монархија 100% бити очувана и да је то у интересу Царства и Династије. Е сад, након абдикације 15. марта па све до проглашења Руске Републике 1. септембра, племство је и даље постојало и било је додељивано путем Императорских одликовања, такође је држава регистровала племићке грбове итд., што би значило да је Руска Империја и даље постојала по међународном праву, само се није знало ко је монарх.
Велико је питање колико је адбикација Императора била законита, јер би се могло аргументовати да је потписана под присилом. А питање је и колико је проглашење Руске Републике било законито, јер колико знам ниакакв референдум није спроведен, нити је било неке народне жеље за тим.
Одговори

(16-09-2022, 02:35 PM)Бенито Пише:  Наравно да не може. То је прави правни интерегнум, а не случај када Црвена армија улази на територију Краљевине Југославије.
Дакле, савезничке снаге су се, 1918. године и доцније, ставиле на страну бивше Империјалне војске. Ту је занимљиво тумачење различитих аутора. Неки од њих мисле, а и ја сам склон том тумачењу, да је држава била у рукама привремене Думе и да је она једини представник те власти, али да су бољшевици извршили пуч (а не револуцију) у новембру 1917. године, и нелегално приграбили власт. Самим тим њихове оружане снаге су не само нелегалне, него и нелегитимне, јер нису имале упориште у демократским установама. Другим речима, њих је подржавао изузетно мали број људи, па су самим тим и све установе које су они основали биле нелегитимне. Једна од њих је и Црвена армија.
Са друге стране Империјална армија је, одлукама Привремене Думе, наставила да постоји и да чува границе Русије, па чак и оне драстично смањене, после Брест-Литовског мира. Када су те привремене установе, а пре свега Дума, као тадашњи симбол те краткотрајне 1917 државе, биле срушене од бољшевика, Империјална армија је имала дужност да их брани. Тако је дошло до грађанског рата у Русији.
Само стављање Добровољачке дивизије српске војске на страну Империјалне војске је доказ да је Краљевина Србија поштовала установе Русије и стала на њихову страну, а не против њих. Исто важи и за Русе као народ и нацију.
Дакле, Срби нису никада ратовали против Руса, нити обрнуто, ако се узму у обзир само званичне војске и државне установе те две нације.

Ако се добро сећам документарца који сам гледао у Русији, бољшевици су освојили свега 17% гласова на организованим изборима али су ипак приграбили сву власт.
Тако да можемо причати о пучу.
Одговори

Пробој Солунског фронта у Првом светском рату

„Српска војска прва је и најславнија војска у Европи. После борбе која је трајала свега пола часа, Срби су уништили моју дивизију. Моји батаљони били су потпуно збрисани ужасном српском ватром”, гласиле су речи мађарског маршала Јозефа Хабзбуршког.

https://www.prometej.rs/datumi/15-septem...skom-ratu/
Одговори

Ајмо нови трилинг:
Са којим народом и територијом, у својој модерној историји, је Србија и њена власт прво хтела да се уједини и зато је оформила и војну јединицу са том намером?
Одговори

(19-09-2022, 01:51 PM)Бенито Пише:  Ајмо нови трилинг:
Са којим народом и територијом, у својој модерној историји, је Србија и њена власт прво хтела да се уједини и зато је оформила и војну јединицу са том намером?

Највероватније са Бугарима и њиховом територијом, током времена кнеза Михаила.
Одговори

Управо тако.
Коју војну јединицу су тада направили Срби и Бугари?
Одговори

(19-09-2022, 04:57 PM)Бенито Пише:  Управо тако.
Коју војну јединицу су тада направили Срби и Бугари?


Чини ми се да су биле две јединице.

Прва бугарска легија - формирана у Београду 1862. године.

Друга бугарска легија - формирана у Зајечару 1867. године.
Одговори

Тако је.
Одговори

Треће из овог триптиха:
Која је веза између Бугарске Легије из 1867. године и 
нашег националног грба, који користимо и данас, а који је саставио Стојан Новаковић, деценију и више по укидању Бугарске Легије?
Одговори

(19-09-2022, 05:18 PM)Бенито Пише:  Треће из овог триптиха:
Која је веза између Бугарске Легије из 1867. године и 
нашег националног грба, који користимо и данас, а који је саставио Стојан Новаковић, деценију и више по укидању Бугарске Легије?

Веза између Бугарске Легије бр.2 и националног грба Србије је ђенерал Јован Драгашевић. Он је био командант Бугарске Легије, а и творац је синтагме "Само Слога Србина Спасава". Наиме, тако је он протумачио четири оцила на штиту која се налазе на грбу Немањића.
Одговори

Генерал Бора Мирковић је још 1937. године планирао да збаци кнеза Павла са власти.

Међутим, још један генерал је планирао нешто слично крајем те исте 1937.

Немци су примећивали да је све више људи из југословенских политичких кругова сматрало да кнез Павле и његова супруга Олга, чија је сестра војводкиња од Кента, желе да се докопају југословенске круне и да спрече крунисање Петра II које је требало да уследи за четири године. За случају да те жеље југословенског регентског пара добију насилну форму формирана је у југословенској војсци једна група генерала са којом је овај генерал био близак или јој се чак налазио на челу и чији циљ је био да у том одлучујућем тренутку без изузетка заштите права младог краља.

Који српски генерал је у питању? Помињали смо га и раније на Квизу, али у другом контексту.

Није генерал Симовић.
Одговори

Генерал Војислав Томић

Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
Одговори

Да, одговор је тачан. Генерал Војислав Томић.

https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/hand...ja4617.pdf

Цитирао сам према: Далибор Денда, "ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА И ТРЕЋИ РАЈХ 1933 - 1941", докторска дисертација, УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ, стр. 605-606

Занимљива је једна верзија о крају генерала Томића, додуше не зна се да ли је тачна.

Цитат:

"Како се причало, изгледа да је тајна служба кнеза Павла ушла у траг
тим припремама у армији. Кнез је потом позвао Томића на разговор. У ток тог прилично
драматичног разговора кнез је генералу пружио могућност да изабере да ли ће због својих
поступака против њега извршити самоубиство или ће одговарати пред војним судом где га
је чекало ражаловање, губитак грађанских права као и губитак пензије и било какаве
потпоре за његову породицу. Брзо након тог разговора генерал Томић је починио
самоубиство. Сахрањен је са свим војним почастима док је његову удовицу након
неколико дана кнез примио у аудијенцију. Те приче о убиству или самоубиству генерала
Томића чуле су се на више места као могуће и вероватне али је њихову тачност било
изузетно тешко проверити". 1837

1837 Barch, MA, RM 7/2706b;Auslandstienst, Bericht Nr. 3460/37; Jugoslawien, Politisches, Belgrad, Mitte
Dezember 1937; Der Fall General Tomic.

Извор: Исто, стр. 606
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: Митић, 54 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним