(25-10-2022, 11:21 AM)Милослав Самарџић Пише: Трбић...
Тако је.
Доказао си да си, ипак, ти највећи четнолог на Погледима.

Василије Трбић, човек о коме је могуће снимити барем 10 акционих филмова. Био је, између осталог, шеф четничког штаба. Дакле, био је главни у целој Маћедонији.
Енвер беј, један од вођа младотурске револуције, био се уплашио за исход замисли своје и осталих прозападних официра. Ако револуција успе - то је јaсно. Али авај, шта радити ако им подухват пропадне?! Избор је пао на Василија Трбића, четника над четницима. Енвер беј је уговорио састанак у природи, негде у Маћедонији. Причали су насамо. Василије је говорио турски језик као матерњи, а Енвер беј је говорио српски на бугарски начин. Преводилац им није био потребан, јер у 4 ока нема сведока. Турчин је питао Србина следеће. Ако револуција пропадне, да ли би Василије примио 200 турских официра у своје четничке формације. Није била шала. Турци би донели 2000 маузерки са много муниције - по 200 метака. Зашто је избор пао баш на српске "људе из шуме"? А на кога би другога!? По шумама су тада лутали Арнаути, који су били хорде бандита. Лутали су и Бугари иза којих је стајала Бугарска. Они су били лопови и убице, класични институционализовани злочинци. Конспиративни турски официри су тражили часне борце против државног турског система. Василије није одмах пристао, ипак је морао мало боље да размисли, то је свакако било изузетно ризична акција. Пристао је, уз један услов - да сви Турци буду под његовом командом. На срећу, или на жалост, овај план се никада није остварио. Срби су након четири године ослободили Маћедонију. Додуше, не целу, али један добар део. Судбина је Василија одвукла у једном правцу, а Енвер беја у другом.
Ето, то је била кратка и штура прича о заједничком предузећу једног Турчина и једног Србина. А када ће се о томе снимити филм, то вам заиста не бих знао касти.