[Митић]

Мухарем Баздуљ о везама Боре Станковића и Иве Андрића

Подсећања ради, када је Андрић 1969. године боравио у Врању и одржао књижевно вече у сали тадашњег Дома ЈНА, хроничар Врања и покојни дописник Политике Миле Пешић забележио је да се најзначајнији догађај тог дана збио у Градском парку, код Бориног споменика.

Андрић је захтевао да му се омогући да на том месту буде сам са Бором.

Он је прилазећи споменику, скинуо качкет, а затим је дуго, у ставу којим се одаје почаст мирно стајао и ћутао.

https://www.vranjenews.rs/news/o-vezama-...-fotovideo

https://infovranjske.rs/bazdulj-u-vranju...-estetiku/

[Митић]

Колико радио-станица је било у систему радио-везе Југословенске војске у мају 1944. године?

[Милослав Самарџић]

Колико радио-станица је било у систему радио-везе Југословенске војске у мају 1944. године?

Око 100?
Највише што сам избројао је да Дража шаље одједном на 60 станица. Али неке од њих су имале подстанице.

[Митић]

Колико радио-станица је било у систему радио-везе Југословенске војске у мају 1944. године?

Око 100?
Највише што сам избројао је да Дража шаље одједном на 60 станица. Али неке од њих су имале подстанице.

Поставих питање, чисто да се упореде подаци.

И Раде Ристановић наводи да је било 60 радио-станица маја 1944. године. И да је прва половина 1944. била врхунац радио-саобраћаја.

"Радио-веза ЈВуО свој врхунац доживела је у првој половини 1944. године. Извештај о раду из маја 1944. даје податак о 60 радио-станица у систему радио-везе ЈВуО. Током овог периода равногорски радио-оператери размењивали су преко 1.000.000 слова месечно. 5"

5 ВА, ЧА, к. 4, ф. 3, д. 30.

Извор: Раде Д. Ристановић, Милош Г. Чорбић, "Систем радио-везе Југословенске војске у отаџбини", Гласник "Баштина", волумен 32, свеска 56, Институт за српску културу, Приштина-Лепосавић 2022, стр. 374

https://iskp.co.rs/wp-content/uploads/20...INA-56.pdf

[Милослав Самарџић]

Да, три у Врховној команди, плус тих 60, плус локалне. На пример, Дража пошаље команди Јужне Србије, то је једна од тих 60, а она шаље корпусима који имају радио станице; или команди Оперативних јединица Источне БиХ, а она даље; пошаље Калабићу, а Калабић даље, јер је Гарда имала више радио станица.
С друге стране, нису све увек радиле - квар, празне батерије, и сл.
И ја сам копирао све депеше ВК. Мени се чини да је саобраћај био једнак до упада Црвене армије. Али нису сачуване многе депеше из лета 1944. Како ми је причао Сајић, а чини ми се да је то причао и Даничић - оба брата у ствари - архива је закопана на Равној Гори кад се кренуло пут Босне. Није нађена. Док су за пролеће 1944. комунисти нашли негде.
 Нису пронашли ни за Команду Београда. Видео сам део оригинала код Павла Милошевића. Изгледа да је имао све или је знао код кога је две, у БГ. Мнеи је показао повећу количину послатих депеша Саше Михајловића. Оригинале. Не знам шта је било са тим када је преминуо.

[Митић]

Штета што је изгубљен толико драгоцен материјал: четничка документа и депеше.

Огроман корпус докумената наше војске, једино се надамо да није трајно изгубљено, па се са протоком времена нађу. Најновији примери би били: Лазар Тркља и његов ратни дневник који је скоро објављен; и "Пурпурна слобода" са оригиналним документима Јеличког четничког одреда.

[Бенито]

Ко је био председник Српског друштва Црвеног крста за време Првог светског рата?

[Митић]

Ко је био председник Српског друштва Црвеног крста за време Првог светског рата?

"Војислав Суботић је био потпредседник СДЦК, али пошто је председник, др Милош Борисављевић, био на дужности начелника санитета Друге армије, Суботић је обављао функцију председника СДЦК".

Ово сам преузео из фусноте 35 из овог рада на стр. 210

https://ips.ac.rs/publications/srpsko-dr...18-godine/

[Бенито]

Тако је.

[Бенито]

А ко је био заменик мајора Михаила Илића на Јавору, 1876. године?

[Митић]

А ко је био заменик мајора Михаила Илића на Јавору, 1876. године?

Да видимо да ли ћу да потрефим одговор, али мислим да нећу.

Можда Јован Мишковић. А највероватније је Мишковић био командант Друге ужичке бригаде пре Илића.

[Бенито]

А ко је био заменик мајора Михаила Илића на Јавору, 1876. године?

Да видимо да ли ћу да потрефим одговор, али мислим да нећу.

Можда Јован Мишковић. А највероватније је Мишковић био командант Друге ужичке бригаде пре Илића.

Не, то је био потпуковник Петар Борисављевић, који је на Чемерници заједно са мајором Илићем зауставио турску војску. Што и не чуди, јер му је иза леђа било родно село.
Санитетски пуковник Милош је синовац пешадијског потпуковника Петра Борисављевића.

[Митић]

Супер питање. Лепо је то што се подсећамо Српско-турских ратова 1876.-1878.

Сад нађох нешто везано за ту тему.

А под чијом командом је био Михаило Илић?

[Бенито]

Супер питање. Лепо је то што се подсећамо Српско-турских ратова 1876.-1878.

Сад нађох нешто везано за ту тему.

А под чијом командом је био Михаило Илић?

Фрање Заха.