[Горски штаб 52]

У ово доба када су нам ђаци и студенти главна тема у земљи, ево једно питање из области просвете:

Један министар просвете у нашој историји је желео да се покаже као велики реформатор, али учинио је то на мало необичан начин - наредио је да се ученици у основним и средњим школама оцењују на обрнут начин (петица је испала најслабија оцена, а јединица одлична). Тек када је напустио министарство, враћен је традиционалан начин оцењивања и створен велики посао за администрацију - морале су бити извршене исправке у већ издатим сведочанствима.
Ко је био горе поменути министар ''реформатор''?

[Monarhist]

Да није Мачек, или евентуално неки други Хрват?

Можда је некад давно било питање, а можда сам неђе прочитао па се сећам као кроз маглу.

[Бенито]

У ово доба када су нам ђаци и студенти главна тема у земљи, ево једно питање из области просвете:

Један министар просвете у нашој историји је желео да се покаже као велики реформатор, али учинио је то на мало необичан начин - наредио је да се ученици у основним и средњим школама оцењују на обрнут начин (петица је испала најслабија оцена, а јединица одлична). Тек када је напустио министарство, враћен је традиционалан начин оцењивања и створен велики посао за администрацију - морале су бити извршене исправке у већ издатим сведочанствима.
Ко је био горе поменути министар ''реформатор''?

Светозар Прибићевић.

[Милослав Самарџић]

Плата обичног радника била је од 8 до 10 хиљада. Ниже средње класе, чиновника, учитеља, лекара, нешто већа од 10 до 15 хиљада. Виша средња класа попут инжењера, којих није било много јер је технолошки развој био низак, од 15 до 25 хиљада.
Комунистичким функционерима, директорима, првокрвницима и слично од 25 до 48 хиљада динара.
Другим речима, обичном раднику, па чак и квалификованом, било је потребно да ради 6 година, да не троши ни на шта друго, да би могао да купи фићу. Пошто је плата и од 15 хиљада, а камоли од 8 хиљада динара, била толико мала да није могла да подмири трошкове четворочлане породице, обичан фића 600 био је мисаона именица радницима, учитељима, чак и лекарима у комунизму.
Зато је фића 600 врло мало и био заступљен и запамћен на путевима у Југославији. Углавном га је куповала народна милиција по државној одлуци, а евентуално нека јавна предузећа и њихови директори.
Тек доцније, кад је стигао и фића 750, а са њим и отварање према Западу и кредити и бесомучно задуживање, дошло је до масовније куповине фиће.

И треће питање, да не останем дужан, из овог трилинга:
Ако је српским/југословенским грађанима, почетком и средином 1960-их година, било прескупо и недоступно да купе фићу коју је производила њихова једина фабрика аутомобила "Црвена Застава - Крагујевац", да ли су били у могућности да купе неко друго савремено превозно средство са мотором са унутрашњим сагоревањем, како би се брже пребацили од тачке А до тачке Б?

Мислиш на неки мотор?
Можда су мотори "Томос" тада били у продаји.

[Бенито]

Плата обичног радника била је од 8 до 10 хиљада. Ниже средње класе, чиновника, учитеља, лекара, нешто већа од 10 до 15 хиљада. Виша средња класа попут инжењера, којих није било много јер је технолошки развој био низак, од 15 до 25 хиљада.
Комунистичким функционерима, директорима, првокрвницима и слично од 25 до 48 хиљада динара.
Другим речима, обичном раднику, па чак и квалификованом, било је потребно да ради 6 година, да не троши ни на шта друго, да би могао да купи фићу. Пошто је плата и од 15 хиљада, а камоли од 8 хиљада динара, била толико мала да није могла да подмири трошкове четворочлане породице, обичан фића 600 био је мисаона именица радницима, учитељима, чак и лекарима у комунизму.
Зато је фића 600 врло мало и био заступљен и запамћен на путевима у Југославији. Углавном га је куповала народна милиција по државној одлуци, а евентуално нека јавна предузећа и њихови директори.
Тек доцније, кад је стигао и фића 750, а са њим и отварање према Западу и кредити и бесомучно задуживање, дошло је до масовније куповине фиће.

И треће питање, да не останем дужан, из овог трилинга:
Ако је српским/југословенским грађанима, почетком и средином 1960-их година, било прескупо и недоступно да купе фићу коју је производила њихова једина фабрика аутомобила "Црвена Застава - Крагујевац", да ли су били у могућности да купе неко друго савремено превозно средство са мотором са унутрашњим сагоревањем, како би се брже пребацили од тачке А до тачке Б?

Мислиш на неки мотор?
Можда су мотори "Томос" тада били у продаји.

Нису 
Али, јесте "Веспа".
За колико је новца могла да се купи половина Веспа тада у Београду?

[Горски штаб 52]

У ово доба када су нам ђаци и студенти главна тема у земљи, ево једно питање из области просвете:

Један министар просвете у нашој историји је желео да се покаже као велики реформатор, али учинио је то на мало необичан начин - наредио је да се ученици у основним и средњим школама оцењују на обрнут начин (петица је испала најслабија оцена, а јединица одлична). Тек када је напустио министарство, враћен је традиционалан начин оцењивања и створен велики посао за администрацију - морале су бити извршене исправке у већ издатим сведочанствима.
Ко је био горе поменути министар ''реформатор''?

Бенито близу, Монархист још ближе.
У питању је Стјепан Радић, а реформа је ивршена крајем 1925, након првог Радићевог уласка у Владу Краљевине СХС, две године пре формирања Сељачко-демократске коалиције (Радић-Прибићевић).
Тада Радић и Прибићевић нису били у добрим односима, па је други део реформе подразумевао смену девет професора Загребачког свеучилишта, јер су били блиски Самосталној демократској странци.

[Бенито]

Плата обичног радника била је од 8 до 10 хиљада. Ниже средње класе, чиновника, учитеља, лекара, нешто већа од 10 до 15 хиљада. Виша средња класа попут инжењера, којих није било много јер је технолошки развој био низак, од 15 до 25 хиљада.
Комунистичким функционерима, директорима, првокрвницима и слично од 25 до 48 хиљада динара.
Другим речима, обичном раднику, па чак и квалификованом, било је потребно да ради 6 година, да не троши ни на шта друго, да би могао да купи фићу. Пошто је плата и од 15 хиљада, а камоли од 8 хиљада динара, била толико мала да није могла да подмири трошкове четворочлане породице, обичан фића 600 био је мисаона именица радницима, учитељима, чак и лекарима у комунизму.
Зато је фића 600 врло мало и био заступљен и запамћен на путевима у Југославији. Углавном га је куповала народна милиција по државној одлуци, а евентуално нека јавна предузећа и њихови директори.
Тек доцније, кад је стигао и фића 750, а са њим и отварање према Западу и кредити и бесомучно задуживање, дошло је до масовније куповине фиће.

И треће питање, да не останем дужан, из овог трилинга:
Ако је српским/југословенским грађанима, почетком и средином 1960-их година, било прескупо и недоступно да купе фићу коју је производила њихова једина фабрика аутомобила "Црвена Застава - Крагујевац", да ли су били у могућности да купе неко друго савремено превозно средство са мотором са унутрашњим сагоревањем, како би се брже пребацили од тачке А до тачке Б?

Мислиш на неки мотор?
Можда су мотори "Томос" тада били у продаји.

Нису 
Али, јесте "Веспа".
За колико је новца могла да се купи половина Веспа тада у Београду?

Половна Веспа је могла да се купи на бувљој пијаци на Звездари за најмање 200 хиљада динара. Тако да је и то било прескупо за огромну већину грађана. 
Мали број Веспи возио се тада у Београду, а и генерално у Југославији их није било много. Нешто више, али не значајно више по глави становника било их је у Словенији, посебно у приморском крају, али то је било мало због превелике цене овог мотора за југословенске држављане.

[Бенито]

Који српски владар се први, и то врло упорно, залагао да се Јевреји могу насељавати по унутрашњости Србије и тамо отварати своје дућане и занатске радње?

[Митић]

Који српски владар се први, и то врло упорно, залагао да се Јевреји могу насељавати по унутрашњости Србије и тамо отварати своје дућане и занатске радње?

Требало би да је кнез Милош.

[Бенито]

Који српски владар се први, и то врло упорно, залагао да се Јевреји могу насељавати по унутрашњости Србије и тамо отварати своје дућане и занатске радње?

Требало би да је кнез Милош.

Браво, ко из топа!
Ово је једна од ретких ствари где су се сељаци супротставили Милошу и то јединствено у целој Србији. Енглеска, аустријска и француска дипломатија су упутиле оштре протесте што Срби нису послушали свог кнеза Милоша и дозволили насељавање Јевреја у унутрашњости Србије. 
Може се рећи да је ово била једна од најмудријих одлука Срба у новијој историји, коју су донели органски без неке системске припреме. Мудра и далекосежна, јер да су се Јевреји насељавали по Србији у 1860-им, несумњиво је да би број убијених Јевреја у Србији за време нацистичке окупације био можда и десетоструко већи. И да би данас слушали како су Срби истребљивали Јевреје. 
О другим последицама да и не причамо.

[Шумадинац]

Приликом ослобађања Београда од Турака Карађорђе и његове војводе су протерали све Јевреје из ондашњег Београда због тесне сарадње са Турцима, потказивање и нарочито због трговине.

[Митић]

Кнез Милош је имао пријатеља и сарадника који је био Јеврејин (видети слајд 21)

Давид Бохор (Хаим Давичо)

Трговац и банкар; Близак пријатељ и сарадник са Кнезом Милошем Обреновићем; 1817 -1835 Набављао оружје и муницију за српске војне снаге; Званични лиферант за војне потребе

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c...931918.pdf

[Бенито]

Кад се погледа српска модерна историја, најчешћа тема, уз ону о ослобођењу свих Срба на Балкану, било је питање независног вођења унутрашње и спољне политике. Неки владари су у томе успели више, а неки мање. Питање гласи:
Који српски владар је највише био зависан од Великих сила или који српски владар је повукао најмање политичких потеза а да није тражио мишљење Великих сила?

[Митић]

Кад се погледа српска модерна историја, најчешћа тема, уз ону о ослобођењу свих Срба на Балкану, било је питање независног вођења унутрашње и спољне политике. Неки владари су у томе успели више, а неки мање. Питање гласи:
Који српски владар је највише био зависан од Великих сила или који српски владар је повукао најмање политичких потеза а да није тражио мишљење Великих сила?

На памет ми пада одмах краљ Милан Обреновић, али сачекаћу коначан одговор.