Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Бреcт Литовcк је познат по cклопљеном миру, али је важан по још једном догађају. Иако у том тренутку није имао везе cа нама, имао је тешке поcледице по наш народ (а и још неке народе). Који је то догађај?

(24-01-2018, 06:55 PM)Бенито Пише:  Романија дугује питање.
Док не дође:
Која је права позадина " Тршћанске кризе"?

Покушај Cтаљина да даље шири комунизам на запад?
Одговори

Хајде, прво твоје питање.
Мислим да је Наполеон покушао 1812. године, чини ми се у Брест-Литовску, да направи Литванско-Пољску државу и отцепи тако део територије од царске Русије. Да ли си на то мислио?


ПС нема " Тршћанска криза" везе са Стаљином.
Одговори

Не, али има везе борба истока и запада.
Одговори

Трст је била ,,граница" између комунизма и Европе. И једни и други су хтели Трст за себе.

Како ствари стоје Тито је попустио тако што је био уцењен од стране савезника како би могао несметано да се обрачунава са ,,народним непријатељима". То је онако, моје мишљење. Можда сам и лупио. Јок

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Не. Објаснићу, само да Романија одговори на његово, пошто нико не зна.
Одговори

Брестовска унија 1596. када је покушано уједињење католичке и православне цркве када је украјинска црква признала папу за суверена под огромним притиском. Овај догађај је важан јер од тада почиње насилно унијаћење источне Европе и Балкана.
Одговори

Баш тако, одлично питање. Ваистину!

(24-01-2018, 06:55 PM)Бенито Пише:  Романија дугује питање.
Док не дође:
Која је права позадина " Тршћанске кризе"?

Поента је била у томе да се максимално заоштри питање Трста, да би се Италијани и уопште западни савезници побунили и одрекли подршку Брозу по том, али само по том питању.
У ствари, њега Трст уопште није интересовао, јер и да га је добио , припао би Словенцима. Иза леђа овог догађаја, Броз је, практично, заузимањем свих италијанских предратних територија на источној обали Јадрана, успео да уједини Далмацију и први пут у историји је стави под хрватску капу. Узгред је зграбио и Истру. Тако је Хрватска, ни крива ни дужна, добила да у будућности, контролише већи део источне обале Јадрана. На тај начин, Броз је Хрватима омогућио да пробају да у будућности постану регионална сила налик АУ. Наравно, Словенци, као и Срби, измишљањем црногорске и македонске нације, физички су одвојени су од мора.
Зато је толика фрка у Пиранском заливу, иако је потпуно јасно да Словенци имају апсолутно право изласка у међународне воде, јер је то правило број један за сваку земљу која излази на море. Међутим, Хрватску нико не притиска да спроведе одлуке међународне арбитраже у Паризу.
У томе је лежао разлог за " Тршћанску кризу". Једном речју, стављање целе Далмације под шапу Хрвата. Тада је још запечаћена судбина далматинских Срба. Зато и нема никаквог процеса за Масленички мост.
Одговори

Ни њега нисмо помињали...

На основу његовог крштеног имена рекло би се да је Италијан, али је био Србин и душом и телом. Био је познати уметник и школовао се у Европи и био је ученик једног далеко познатијег уметника. Велики рат га затиче у Београду из којег се, заједно са осталим цивилима и војском, повлачи преко Албаније. Највише га памтимо по једном уметничком делу које се и дан данас налази испред Народне скупштине.

Ко је овај уметник?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Вајар Петро Павличини.
Одговори

(25-01-2018, 08:54 PM)Бенито Пише:  Вајар Петро Павличини.

Професију си погодио. Овај је далеко познатији и памтимо га под српским именом. Радио је и за време црвених.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Тома Росандић-Томазо Винћенцо

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

(25-01-2018, 09:38 PM)смедерево Пише:  Тома Росандић-Томазо Винћенцо

Тако је.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Шта ради арсанџија?

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

Ха, идите бре обојица, где сте се овога сетили. Smile
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 8 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним