30-04-2018, 05:45 PM
Квиз- Српска историја
30-04-2018, 05:48 PM
Не, него тамо где се новостворени идентитет базира на титоизму, па га се морају држати по сваку цену.
Ако кажем " престоница", значи да је и Чича ту био једно време
Ако кажем " престоница", значи да је и Чича ту био једно време
30-04-2018, 06:18 PM
30-04-2018, 06:46 PM
Не.
Ајде, Ултра , постави питање, пошто си био упоран, иако ниси дао тачан одговор.
Одговор је Колашин. Наиме, новинари су се заинтересовали зашто један Србин има улицу на другом континенту, а нема у свом родном граду. Ради се о голману Миловану Јакшићу, који има улицу у Монтевидеу, а нема у родном Колашину. Истраживајући овај случај схватили су да су сви инфраструктурни топоними у Колашину названи по титоистима или по њиховом делу и да је то и дан-данас тако. Данашњи Колашинци су изузетно поносни на овакву ситуацију.
Ајде, Ултра , постави питање, пошто си био упоран, иако ниси дао тачан одговор.
Одговор је Колашин. Наиме, новинари су се заинтересовали зашто један Србин има улицу на другом континенту, а нема у свом родном граду. Ради се о голману Миловану Јакшићу, који има улицу у Монтевидеу, а нема у родном Колашину. Истраживајући овај случај схватили су да су сви инфраструктурни топоними у Колашину названи по титоистима или по њиховом делу и да је то и дан-данас тако. Данашњи Колашинци су изузетно поносни на овакву ситуацију.
30-04-2018, 07:33 PM
(30-04-2018, 06:46 PM)Бенито Пише: Не.
Ајде, Ултра , постави питање, пошто си био упоран, иако ниси дао тачан одговор.
Одговор је Колашин. Наиме, новинари су се заинтересовали зашто један Србин има улицу на другом континенту, а нема у свом родном граду. Ради се о голману Миловану Јакшићу, који има улицу у Монтевидеу, а нема у родном Колашину. Истраживајући овај случај схватили су да су сви инфраструктурни топоними у Колашину названи по титоистима или по њиховом делу и да је то и дан-данас тако. Данашњи Колашинци су изузетно поносни на овакву ситуацију.
Знао сам да је Црна Гора. Бивша "Српска Српата".
Какве последице је оставила Велика светска економска криза ( 1929-1933) на Краљевину Југославију ?
30-04-2018, 09:57 PM
На знам какве последице, али ево још једног занимљивог питања.
Али будите фер па не гледајте на Википедију, јер је реч баш о Википедији. Наиме, на њој је под категоријом историјски часописи уписан само један часопис са Балкана. Који?
Али будите фер па не гледајте на Википедију, јер је реч баш о Википедији. Наиме, на њој је под категоријом историјски часописи уписан само један часопис са Балкана. Који?
30-04-2018, 10:18 PM
Дугујем питање.
Битка на Фундини 1876. Је једна од кључних битака "Вељег рата" и бриљантна побједа српског оружја. Не треба истицати улогу војводе Марка Миљанова и умјешност командовања; међутим ову битку посебно је обиљежио још један јунак. Шта је урадио и како се звао?
Био сам скоро тамо. Катастрофа. Свуда Вељко Влаховић. Рекло би се да ниједног јунака нису имали сем комуниста

(30-04-2018, 06:46 PM)Бенито Пише: Не.
Ајде, Ултра , постави питање, пошто си био упоран, иако ниси дао тачан одговор.
Одговор је Колашин. Наиме, новинари су се заинтересовали зашто један Србин има улицу на другом континенту, а нема у свом родном граду. Ради се о голману Миловану Јакшићу, који има улицу у Монтевидеу, а нема у родном Колашину. Истраживајући овај случај схватили су да су сви инфраструктурни топоними у Колашину названи по титоистима или по њиховом делу и да је то и дан-данас тако. Данашњи Колашинци су изузетно поносни на овакву ситуацију.
Био сам скоро тамо. Катастрофа. Свуда Вељко Влаховић. Рекло би се да ниједног јунака нису имали сем комуниста

01-05-2018, 12:28 AM
(30-04-2018, 10:18 PM)ХраброСрце Пише: Дугујем питање.Битка на Фундини 1876. Је једна од кључних битака "Вељег рата" и бриљантна побједа српског оружја. Не треба истицати улогу војводе Марка Миљанова и умјешност командовања; међутим ову битку посебно је обиљежио још један јунак. Шта је урадио и како се звао?
Новак Милошев Вујадиновић
01-05-2018, 07:12 AM
01-05-2018, 07:56 AM
(30-04-2018, 09:57 PM)Милослав Самарџић Пише: На знам какве последице, али ево још једног занимљивог питања.Ево нисам гледао, али по тону на којем су поставио питање, вероватно је нешто везано за Субнор.
Али будите фер па не гледајте на Википедију, јер је реч баш о Википедији. Наиме, на њој је под категоријом историјски часописи уписан само један часопис са Балкана. Који?
Ако не, онда би требало да је историјски часопис Балканолошког института САНУ.
01-05-2018, 08:04 AM
(01-05-2018, 12:28 AM)Mitic Пише:(30-04-2018, 10:18 PM)ХраброСрце Пише: Дугујем питање.Битка на Фундини 1876. Је једна од кључних битака "Вељег рата" и бриљантна побједа српског оружја. Не треба истицати улогу војводе Марка Миљанова и умјешност командовања; међутим ову битку посебно је обиљежио још један јунак. Шта је урадио и како се звао?
Новак Милошев Вујадиновић
Новак Милошев Вујадиновић, из Куча. Када су га питали колико Турака је посјекао, рекао је да је стигао да изброји до 17, а да послије није бројао, јер за то није имао времена. У Кучима још има једна изрека: Неко 2, неко 4, Новак 24.
Када је отпутовао у Русију са војводом Петром Вукотићем, као један од најзаслужнијих јунака, сви су се дивили, питавши се има ли руке од челика! Од руског конзула и српких и руских родољуба добио ке јатаган украшен са 74 драга камена, који се данас чува у Народном музеју на Цетињу (без дијаманата - што је посебна тема).
Постави неко питање.
01-05-2018, 11:21 AM
У области рачунарства је још крајем 19. века објавио у САД конструкцију "аналогног рачунара" (хидроинтегратора) за решавање диференцијалних једначина, за шта су му одали признање светски научници (Камке, Прајс, Морен). Руска, пољска и америчка наука одале су му признање као предсказатељу једне нове савремене науке "кибернетике"
Његови системи "шифровања" били су у употреби у војсци и дипломатији. Проналазак "даљинар" откупљен је и реализован за потребе Војнотехничког завода у Крагујевцу и Русији. Конструисао је и један тип "зупчастог преносника" који је био претеча аутоматских мењача на аутомобилима.
Бавио се криптографијом, његови шифарски системи су дуго година коришћени у војсци, све до Другог светског рата. Године 1941. он је поново позван у рат као резервни официр, Немци су га заробили али су га после неког времена пустили због болести.
О ком нашем научнику и математичару је реч?
Његови системи "шифровања" били су у употреби у војсци и дипломатији. Проналазак "даљинар" откупљен је и реализован за потребе Војнотехничког завода у Крагујевцу и Русији. Конструисао је и један тип "зупчастог преносника" који је био претеча аутоматских мењача на аутомобилима.
Бавио се криптографијом, његови шифарски системи су дуго година коришћени у војсци, све до Другог светског рата. Године 1941. он је поново позван у рат као резервни официр, Немци су га заробили али су га после неког времена пустили због болести.
О ком нашем научнику и математичару је реч?
01-05-2018, 11:55 AM
(01-05-2018, 07:56 AM)Бенито Пише:Није... А питање јесте тешко, јер је одговор веома занимљив, изненађујући.(30-04-2018, 09:57 PM)Милослав Самарџић Пише: На знам какве последице, али ево још једног занимљивог питања.Ево нисам гледао, али по тону на којем су поставио питање, вероватно је нешто везано за Субнор.
Али будите фер па не гледајте на Википедију, јер је реч баш о Википедији. Наиме, на њој је под категоријом историјски часописи уписан само један часопис са Балкана. Који?
Ако не, онда би требало да је историјски часопис Балканолошког института САНУ.
01-05-2018, 02:03 PM
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 27 Гост(а)