Оцена Теме:
  • 12 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Имала је та цифра и код Ђока Слијепчевића, а и Ранковић се сам правдао код Венцеслава Глишића око тог податка.
За Совјетски Савез су тачне бројке. Немој да те буни то што је пострадање било много веће, јер су убиства била масовна и без суда, а да не говоримо на линијама фронта према Белима. Тамо су после сукоба остајали сасвим празни терени.
Деценијама су бројни велики историчари и истраживачи давали процену колики број људи су погубили комунисти пре Другог светског рата у Совјетском савезу. Бројке: 25 милиона, 32 милиона, 35 милиона, 45 ..... До фрапантне бројке од 66 милиона који је навео Александар Солжењицин. Ова оцена великог писца му је донела много проблема, јер га нису напали само комунисти, него и " истомишљеници".
Још је Јељцин покренуо ово питање и формирао комисију која је требала доћи до релевантног податка. Они су одабрали мултидисциплинарни принцип рада, па су ово питање проучили и историчари, и антрополози и етнолози, и ДНК стручњаци, и географи, социолози, културолози и тако даље... Дошли су до приближног броја колико би Руса требало да буде данас да није било Првог и Другог светског рата, као и револуција из 1917. године. Кад су утврдили број колико би данас требало да буде грађана на територији данашње Русије, дакле углавном Руса, и од тога одузели број погинулих у великим светским ратовима. Дошли су до фрапантне бројке од 66 милиона Руса који недостају данас, а да је то последица бољшевичке револуције.
Одговори

(13-06-2018, 12:46 AM)Бенито Пише:  Имала је та цифра и код Ђока Слијепчевића, а и Ранковић се сам правдао код Венцеслава Глишића око тог податка.
За Совјетски Савез су тачне бројке. Немој да те буни то што је пострадање било много веће, јер су убиства била масовна и без суда, а да не говоримо на линијама фронта према Белима. Тамо су после сукоба остајали сасвим празни терени.
Деценијама су бројни велики историчари и истраживачи давали процену колики број људи су погубили комунисти пре Другог светског рата у Совјетском савезу. Бројке: 25 милиона, 32 милиона, 35 милиона, 45 ..... До фрапантне бројке од 66 милиона који је навео Александар Солжењицин. Ова оцена великог писца му је донела много проблема, јер га нису напали само комунисти, него и " истомишљеници".
Још је Јељцин покренуо ово питање и формирао комисију која је требала доћи до релевантног податка. Они су одабрали мултидисциплинарни принцип рада, па су ово питање проучили и историчари, и антрополози и етнолози, и ДНК стручњаци, и географи, социолози, културолози и тако даље... Дошли су до приближног броја колико би Руса требало да буде данас да није било Првог и Другог светског рата, као и револуција из 1917. године. Кад су утврдили број колико би данас требало да буде грађана на територији данашње Русије, дакле углавном Руса, и од тога одузели број погинулих у великим светским ратовима. Дошли су до фрапантне бројке од 66 милиона Руса који недостају данас, а да је то последица бољшевичке револуције.

МОЖДА је Солжењицин "напумпао" број страдалих Руса од комуниста
да би лакше добио азил у САД ?
Одговори

(13-06-2018, 12:46 AM)Бенито Пише:  Имала је та цифра и код Ђока Слијепчевића, а и Ранковић се сам правдао код Венцеслава Глишића око тог податка.
Шта наводи Слијепчевић као извор? Јел можеш тачно да цитираш Глишића?
Одговори

(13-06-2018, 12:34 PM)Ултрадесничар Пише:  
(13-06-2018, 12:46 AM)Бенито Пише:  Имала је та цифра и код Ђока Слијепчевића, а и Ранковић се сам правдао код Венцеслава Глишића око тог податка.
За Совјетски Савез су тачне бројке. Немој да те буни то што је пострадање било много веће, јер су убиства била масовна и без суда, а да не говоримо на линијама фронта према Белима. Тамо су после сукоба остајали сасвим празни терени.
Деценијама су бројни велики историчари и истраживачи давали процену колики број људи су погубили комунисти пре Другог светског рата у Совјетском савезу. Бројке: 25 милиона, 32 милиона, 35 милиона, 45 ..... До фрапантне бројке од 66 милиона који је навео Александар Солжењицин. Ова оцена великог писца му је донела много проблема, јер га нису напали само комунисти, него и " истомишљеници".
Још је Јељцин покренуо ово питање и формирао комисију која је требала доћи до релевантног податка. Они су одабрали мултидисциплинарни принцип рада, па су ово питање проучили и историчари, и антрополози и етнолози, и ДНК стручњаци, и географи, социолози, културолози и тако даље... Дошли су до приближног броја колико би Руса требало да буде данас да није било Првог и Другог светског рата, као и револуција из 1917. године. Кад су утврдили број колико би данас требало да буде грађана на територији данашње Русије, дакле углавном Руса, и од тога одузели број погинулих у великим светским ратовима. Дошли су до фрапантне бројке од 66 милиона Руса који недостају данас, а да је то последица бољшевичке револуције.

МОЖДА је Солжењицин "напумпао" број страдалих Руса од комуниста
да би лакше добио азил у САД ?
Па, написао сам. Многи су спекулисали да је " напумпао" бројку, али ова опсежна истраживања су показала да је једино он био у праву. Медведев се скоро јасно изјаснио око тог броја. Путин још није.

(13-06-2018, 03:08 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(13-06-2018, 12:46 AM)Бенито Пише:  Имала је та цифра и код Ђока Слијепчевића, а и Ранковић се сам правдао код Венцеслава Глишића око тог податка.
Шта наводи Слијепчевић као извор? Јел можеш тачно да цитираш Глишића?

Сам знаш да тренутно ту жељу не могу да ти испуним.Ваистину!
Одговори

Почиње Светско првенство у фудбалу, па да се мало подсетимо:
Који је први фудбалер који је одиграо 50 утакмица за репрезентацију Краљевине Југославије?
Одговори

(13-06-2018, 10:58 PM)Бенито Пише:  Почиње Светско првенство у фудбалу, па да се мало подсетимо:
Који је први фудбалер који је одиграо 50 утакмица за репрезентацију Краљевине Југославије?

Тирнанић Александар-Тирке

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

Не, Благоје Моша Марјановић.
Како се зове фудбалер који је први наступио преко 50 пута за комунистичку Југославију?
Одговори

(14-06-2018, 09:16 AM)Бенито Пише:  Не, Благоје Моша Марјановић.
Како се зове фудбалер који је први наступио преко 50 пута за комунистичку Југославију?
Бобек?Чајковски?

И Тирке је одиграо 50 утакмица.Али Ок,нисам лепо прочитао ПРВИ.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

Стјепан Бобек, од миља Штеф, је први фудбалер у комунистичкој Југославији који је одиграо 50 утакмица за репрезентацију. До данас је рекордер у узастопним наступима, чак 44 утакмице. Проглашен је 1995. године најбољим фудбалером у историји ФК Партизан.
Ето, у предратној држави је син Солунца први скупио 50 утакмица за репрезентацију, а у поратној члан усташке младежи и чувар затвора на велесајму у Загребу и репрезентативац НДХ-А.
Додуше, можда је то случајно. 5+5Баја
Одговори

Српски писац, есејиста, проповедник Јеванђеља, био фрањевачки монах рођен 30. септембра 1839. године у Цавтату. Ученике је своје понајвише учио родољубљу, напајајући младе душе "нашим милим српством". Између осталих и будућег песника Алексу Шантића.

Године 1882. постаје проповедник и евангелиста протестантске Валдешке цркве у Италији, и у тој мисији, и у тој служби остаће до краја живота. Умро је у Напуљу, 27. јула 1916. године.

У свом поетском делу “Моја Мати“ из 1879 г. пише :

“ Цавтат , србски цвет , дивотно цвати сред србског Дубровника.”
“Србски синови , љубите своју матер !
У њој је благо доброте и нетрудна , непрестана сила пожртвовања: њом се браните. Ничија мати не љуби како љубе Србске матере... У Србској је матери Србска повјест , Србска душа , Србски анђео !“

О коме је реч?
Одговори

Митићу, слабо ово иде изгледа. Ајде одговори, и постави неко лакше питање.Smile
Одговори

Тачан одговор је Људевит Вуличевић, крштено име му је било Петар. О њему се може прочитати на следећем линку

http://riznicasrpska.net/knjizevnost/ind...opic=313.0

Можда је било ово питање, али да га поставим: Како се звао српски дечак који је од стране Турака настрадао на Чукур чесми 1862. године?
Одговори

(16-06-2018, 02:15 AM)Mitic Пише:  Како се звао српски дечак који је од стране Турака настрадао на Чукур чесми 1862. године?

Саво Петковић?
Одговори

Да, тако је. Може даље, Брадо
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним