Оцена Теме:
  • 16 Гласов(а) - 4.19 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Ефекат је био да кје спласнуло одушевљење Турском.
Коју стару српску књигу је Вук Караџић најскупље продао?
Надам се да је сада опште познато да је он систематски сакупљао ове књиге - под изговором да ће их вратити манастирима, кад их проучи - и продавао.
Одговори

Скачеш са теме на тему превише брзо.
Одговори

Нисам ни видео да треба да се иде по темама?
А док дође ова тема, заборавићу питање. Smile
Одговори

(16-09-2018, 11:40 AM)Милослав Самарџић Пише:  Ефекат је био да кје спласнуло одушевљење Турском.
Коју стару српску књигу је Вук Караџић најскупље продао?
Надам се да је сада опште познато да је он систематски сакупљао ове књиге - под изговором да ће их вратити манастирима, кад их проучи - и продавао.

Можда Рујанско четворојеванђеље

https://www.blic.rs/kultura/vesti/fataln...og/zexklj9
Одговори

(16-09-2018, 05:48 PM)Mitic Пише:  
(16-09-2018, 11:40 AM)Милослав Самарџић Пише:  Ефекат је био да кје спласнуло одушевљење Турском.
Коју стару српску књигу је Вук Караџић најскупље продао?
Надам се да је сада опште познато да је он систематски сакупљао ове књиге - под изговором да ће их вратити манастирима, кад их проучи - и продавао.

Можда Рујанско четворојеванђеље

https://www.blic.rs/kultura/vesti/fataln...og/zexklj9

Јесте, браво!
Дакле штампано у штампарији Манастира Рујно код Ужица, 1537. године. Прва књига штампана на територији данашње Србије, тј. ту је била прва штампарија.
Пре овога, биле су још две штампарије на српским земљама. Где?
Где је данас Манастир Рујно и шта је остало од њега?
Одговори

Било је питање о манастиру.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

(16-09-2018, 06:11 PM)Перун Пише:  Било је питање о манастиру.
Јел било речено да је остао један стуб?
Одговори

Није остао, него су га ископали и вратили у цркву.

(16-09-2018, 05:12 PM)Милослав Самарџић Пише:  Нисам ни видео да треба да се иде по темама?
А док дође ова тема, заборавићу питање. Smile

Не иде се по темама, него си о овом " сплашњавању" могао коју реченицу више да напишеш.
Одговори

(16-09-2018, 07:47 PM)Бенито Пише:  Није остао, него су га ископали и вратили у цркву.

(16-09-2018, 05:12 PM)Милослав Самарџић Пише:  Нисам ни видео да треба да се иде по темама?
А док дође ова тема, заборавићу питање. Smile

Не иде се по темама, него си о овом " сплашњавању" могао коју реченицу више да напишеш.
Аха, ОК.
Стојадиновић је дакле спадао међу најбоље политичаре које смо имали, то се зна. Био је у коалицији са најјачом муслиманском странком и видео је да је код њих јак мит о Турцима. Дошао је на идеју да ће се све променити ако они заиста виде Турке. То се и десило када је стигла турска делегација. Уместо очекиваног божанства, дошли су обични људи, које при томе муслимани нису разумели, јер нису знали турски.
Одговори

Да, али зашто су "српски " муслимани у КСХС и КЈ били урачунати у " језичак" на парламентарној ваги између Срба са једне и римокатолика са друге стране? И зашто је то била тачна претпоставка?
Одговори

Ајде да не остаје за сутра.
Срби муслиманске вере су врло занимљива појава. Није чудо што су тој појави неки од најблиставијих умова наше културе посветили читав свој интелектуални капацитет. Знамо да су у опадању " мртвака са Босфора“ они видели и своју пропаст и да су се читав 19 век бунили против било каквих модернизација у оквиру Османске Турске. Нису презали ни од сукоба са централном влашћу у том смислу. А онда је дошла 1878. година и њима се чинило да је цео свет срушен. Ушли су у једну побуну против АУ владавине Босном и Херцеговином, и то заједно са православним Србима. А онда су им неке беговске и спахијске повластице враћене и они су се ипак примирили. Многи од њих су били укључени у злочине над Србима у Босни и током Првог светског рата. Али, увек су се , у дубини душе, надали повратку на старо. Међутим, и пошто је основана Краљевина СХС, они су се убрзо организовали и углавном подржавали централну власт, били део већине и поштовали "влашког " краља.
То је због тога што муслимани Срби, а нарочито из Босне, дубински поштују државу само ако у њој осећају неку врсту империјалне моћи. Они ни АУ, ни КЈ нису осећали као своје државе, али су их поштовали. Једино што су искрено сматрали својим, различитим од тих западних узуса, била је османска Турска, њихова држава, њихова заштитница. Већи део Срба муслимана из Босне били су неписмени људи, а хоџе нису желеле да им руше илузије, јер би тако наудили и свом положају. Ако би им неко и говорио и документовао да османска Турска више не постоји, они у то не би поверовали. Зато је долазак највиших турских званичника у цивилним оделима и обући, по западном културном моделу, код Срба муслимана у Босни изазвао шок и јасан показатељ да њихове државе, њихове заштитнице нема.
Али, то је био добар потез Стојадиновића само у контексту да КЈ није била окупирана и распарчана. Изгубљеног идентитета, они су у ДСР лутали између разних страна, али су ипак највише били уз окупаторе, јер су у њима препознали нову империју којој треба да буду захвални и понизни. То је православним Србима донело огромне невоље у току рата. Не треба заборавити да је вођа Срба муслимана у КЈ био један човек, а да је његов живот завршен, под врло сумњивим околностима, пред сам почетак ДСР. Тада његов заменик врло брзо мења страну и стаје под заставу друге империје. Ту је суштина и појаве Ханџар дивизије у оквиру Вермахта на Источном фронту.
Истински су секуларизовани у доба титоизма, кад им је и дата нација. Тек на тај начин они су се поново поистоветили са својом старом заштитницом, овог пута секуларном Турском.
Ето, ако сам успео да објасним, исламизовани Срби из Босне поштовали су сваку империју, коју су као такву препознали, али су волели само Османску Турску , јер је она заштитница њиховог културног концепта. Када је Иненијевом посетом та илузија нестала, они су изгубили културни образац, све док им титоисти тај културни идентитет нису дефинитивно везали за религију, што је вероватно јединствен случај.
" Религија је вододелница која дели народе на Балкану", написао је својевремено Милорад Екмечић. Треба рећи да су муслимани из Босне најрепрезентативнији пример који доказује тезу проф . Екмечића.
Одговори

Питање није директно везано за нашу историју.

У 19. веку у Украјини је постојао покушај (али није успео) да се створи језик на народној основи, слично као што је било код нас. То је предложено двојици калуђера.

Који лингвиста је предложио калуђерима да се створи украјински језик? (Мило Ломпар је ово рекао у једној емисији)
Одговори

Јернеј Копитар?
Одговори

Да, одговор је тачан. Професор Мило Ломпар је гостовао у емисији У ЦЕНТАР и ту је говорио о језику, историји итд. Препоручујем ту емисију када је он гостовао
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 18 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним