[Митић]

Јесте, то је део закључка који је изнео Срђа Трифковић. И у једној "Ћирилици" је био оштар када је говорио о Југославији, али претерао је много. Има цео његов говор на следећем линку

http://fakti.org/istorija-ne-tumbaj/trif...NtA_MAD9EE

---

А само ме занима где нађе да упоређује Југославију и немачки Рајх

"Чује се још увек апологетска примедба да су у југословенском оквиру ипак сви Срби дуже или краће живели под једним државним кровом. Да, јесу живели, баш као што су малтене сви европски Јевреји, негде пред крај 1941. године, живели – неки дуже, неки краће – у оквиру, или под ингеренцијом, Великонемачког Рајха"

[Вукашин Петковић]

„Политичка ситуација у Краљевини СХС чини ми се да је мало боља него што је била пре шест месеци. Тај такозвани српско-хрватски спор увек ме подсећа на нешто што се десило у мојој родитељској кући кад сам био дете. Десило се случајно да нам је један стари Циганин био полаженик и при ручку кад смо појели чорбу, кувану говедину са реном, и купус са свињским месом, донесе мати напослетку и великог печеног ћурана. Циганин који се већ био накљукао са чорбом, купусом и месом, погледа на ћурана па онда на мога оца и рече му: ʼКуме Коста, тог си ћурана требао донети најпре на сто па онда тек оне друге бургије. Бог ти дао свега, али ти не умеш да располажешʼ. Тако ми се чини да је и у вашој Краљевини. Бог вам је дао свега, али ви не умете да располажете. Ћуран је печен а ви се још једнако кљукате са свађама о којекаквим ситним бургијама.
Ипак сам уверен да ће на крају крајева све бити добро, јер је била Божија намера да Срби, Хрвати, и Словенци буду један народ спојен у једној држави кад је створио геоморфологију Краљевине СХС. Уједињење које је Бог створио ни највећи ђаволи не свету не могу уништити. Било је много ђавола који су у току последњих хиљаду година то покушали па нису успели. Неће успети ни Ваши политичари."
Ово је написао?

[Милослав Самарџић]

Који је први играни филм снимљен у Србији. Односно први српски играни филм?

[Шумадинац]

„Политичка ситуација у Краљевини СХС чини ми се да је мало боља него што је била пре шест месеци. Тај такозвани српско-хрватски спор увек ме подсећа на нешто што се десило у мојој родитељској кући кад сам био дете. Десило се случајно да нам је један стари Циганин био полаженик и при ручку кад смо појели чорбу, кувану говедину са реном, и купус са свињским месом, донесе мати напослетку и великог печеног ћурана. Циганин који се већ био накљукао са чорбом, купусом и месом, погледа на ћурана па онда на мога оца и рече му: ʼКуме Коста, тог си ћурана требао донети најпре на сто па онда тек оне друге бургије. Бог ти дао свега, али ти не умеш да располажешʼ. Тако ми се чини да је и у вашој Краљевини. Бог вам је дао свега, али ви не умете да располажете. Ћуран је печен а ви се још једнако кљукате са свађама о којекаквим ситним бургијама.
Ипак сам уверен да ће на крају крајева све бити добро, јер је била Божија намера да Срби, Хрвати, и Словенци буду један народ спојен у једној држави кад је створио геоморфологију Краљевине СХС. Уједињење које је Бог створио ни највећи ђаволи не свету не могу уништити. Било је много ђавола који су у току последњих хиљаду година то покушали па нису успели. Неће успети ни Ваши политичари."
Ово је написао?

[Вукашин Петковић]

Тако је Шумадинац, Михајло Пупин у писму Јовану Цвијићу, 24. марта 1925. године. Изволи даље...

---

Који је први играни филм снимљен у Србији. Односно први српски играни филм?

Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа.

[Милослав Самарџић]

Тако је Шумадинац, Михајло Пупин у писму Јовану Цвијићу, 24. марта 1925. године. Изволи даље...

---

Који је први играни филм снимљен у Србији. Односно први српски играни филм?

Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа.

Није Карађорђе, зато и питам...

[Вукашин Петковић]

Улрих Цељски и Владислав Хуњади?

[ЈВуО-КГ]

Није ваљда "Славица"???

п.с. Увек заборавим називе она два филма које су комунисти снимили и склонили од јавности одмах. Један се односи на Крагујевац овај други на неке планине,али кад се заборави наслов...

п.с.с. Заборавио сам "Невиност без заштите",ако се рачуна тај за време окупације снимљен. Гледао сам пар кадрова из оригиналне верзије ,оно што су снимили касније не вреди ништа,неки приказ оригинала са причама глумаца...

[Милослав Самарџић]

Улрих Цељски и Владислав Хуњади?

Јесте. Снимљен је 1911. у Београду, неколико месеци пре Карађорђа, али је Карађорђе нешто раније приказан и отуд погрешна информација да је први српски филм.
Колико српских играних филмова је снимљено пре Првог светског рата?

[Милослав Самарџић]

Није ваљда "Славица"???

п.с. Увек заборавим називе она два филма које су комунисти снимили и склонили од јавности одмах. Један се односи на Крагујевац овај други на неке планине,али кад се заборави наслов...

п.с.с. Заборавио сам "Невиност без заштите",ако се рачуна тај за време окупације снимљен. Гледао сам пар кадрова из оригиналне верзије ,оно што су снимили касније не вреди ништа,неки приказ оригинала са причама глумаца...

Тај други је У планинама Југославије, а за први не могу да се сетим.

[Вукашин Петковић]

Коме је Дража наводно нудио место команданта Краљеве гарде у новембру 1941. године?

[ХраброСрце]

Коме је Дража наводно нудио место команданта Краљеве гарде у новембру 1941. године?

Звонку?

[Милослав Самарџић]

На подфоруму "Атентат у Марсеју" је било речи о Драшковићевом роману о краљу Александру. Ево како размишља један српски интелектуалац

"Сто година после чина уједињења, разумевање тог чина ваља тражити не у страним махинацијама већ у сопственим погрешним проценама и ароганцији, у идеализму и фриволности српске елите. Одговоран је, пре свих, бахато самовољни регент Александар, у коме се стекао несрећни спој еминентно несрпског масонског топљења мноштва у једноме (е плурибус унум) и грандоманије у коме се препознаје наслеђе деде по мајци. Стекао се на истом фону и дилетантизам динарско-расних теоретичара са наслеђем крвавог чина из маја 1903. Попут грчке трагедије, из цвећа зла засађеног пре једног века поникли су и други ужаси: пролеће 1941, јесен 1944, крвави распад 1990-тих, рат 1999…"

Ово је део закључка који је изнео један српски интелектуалац на једном скупу. О коме се ради?

А волео бих да чујем Бенитов став

Преносим још један став о стварању Југославији 1918, такође бих волео да чујем Бенитов став и наравно одговор на питање ко је ово рекао:


''Било је – и у времену пре Првог светског рата – недоумица и зебњи пред могућношћу српског уједињења: Слободан Јовановић је у Српском књижевном гласнику – 1901. године – веома прецизно именовао проблеме и нерешивости који се постављају пред остварењем такве замисли. Павле Поповић је – током рата – у свој дневник бележио знатне примедбе самом концепту југословенског уједињења. У послератном периоду, Јаша Томић је 1919. године упозоравао да нова држава настаје на аустроугарским основама. Љубомир Стојановић је – у полемици са Новом Европом – 1924. године предлагао одвајање српских крајева, јер је држава – због политичког понашања Хрватске сељачке странке – постала немогућа творевина. Но, то су били тренутни просеви узнемирених свести: чим би се околности мало поправиле, они су стављани у засенак.

Српски интелектуалци су били – и све до данас остали – хипнотисани западним (америчким) погледима: они се никад нису еманциповали до тачке да интелектуално оспоравају спровођење западних (америчких) интереса. То показује колико су заувек остали провинцијално одређени, јер је управо таква еманципација – у духу универзализма и вредности – еминентно европско понашање. Уместо тога, западна страна света је за њих безусловно остала најбоља страна света: без обзира на цену која је плаћана због таквих схватања. Услед таквог предразумевања, они су спремно интелектуално пустили да западне (америчке) силе уређују положај српског народа у XX веку. Они, дакле, нису ни помислили да идентификационо понашање према Југославији треба заменити уговорним: између два светска рата била је најбоља политичка и историјска прилика за то. Тек је стварање Бановине Хрватске – 1939. године – показало степен запостављености српских интереса.

...српски интелектуалци никад се нису осетили одговорним због својих превида и предубеђења: као емигрант, Слободан Јовановић је опрезно назначио како је његово поколење било осетљивије на лепе него на ружне стране западног света. То је било све. У поређењу са Солжењициновим самопосматрањем, или других руских емиграната и дисидената, у чија размишљања улазе осећање греха, кривице и патње, овако закрити искази делују као ништа.

...српска култура не тематизује осећај одговорности због јавног деловања. Резултат је – интелектуалци и политичари без савести.''

[Вукашин Петковић]

Коме је Дража наводно нудио место команданта Краљеве гарде у новембру 1941. године?

Звонку?

Није Звонко!
На ово Милослављево питање, одговор је Мило Ломпар.