[Митић]

Милан Ђ. Недић.

Да, тачан одговор. Ово сам покупио из ауторског текста Цвијетина Миливојевића, а Недић је ово изјавио 1942. године домаћинима из срезова рачанског, ужичког и црногорског.

Ево линка текста Цвијетина Миливојевића

https://cvijetinmilivojevic.blogspot.com...st_29.html

[ЈВуО-КГ]

У целој Шумадији - Шумадијском округу - сачувана је само једна донжон кула и ни један бедем неког средњевековног града. Где?

Да није Сребрница на Руднику или обронцима, код Страгара? Има кула,нема град.

[Милослав Самарџић]

У целој Шумадији - Шумадијском округу - сачувана је само једна донжон кула и ни један бедем неког средњевековног града. Где?

Да није Сребрница на Руднику или обронцима, код Страгара? Има кула,нема град.

Јесте!
Каже се Сребреница, као и за реку.

[ЈВуО-КГ]

Да се не удаљавамо из тог краја, која значајна црква постоји у непосредној близини тог средњовековног града,саграђена крајем 14. века а обновљена и осликана половином 15. века уз срдачну помоћ једног великог логотета српске деспотовине.Која црква је у питању и који велики логотет?

[Милослав Самарџић]

Да се не удаљавамо из тог краја, која значајна црква постоји у непосредној близини тог средњовековног града,саграђена крајем 14. века а обновљена и осликана половином 15. века уз срдачну помоћ једног великог логотета српске деспотовине.Која црква је у питању и који велики логотет?

У Рамаћи?
Последњих година у овом крају откривени су темељи две велике цркве из средњег века, 14. или 15. век. Ни једна књига их не помиње, никакав траг до сада. Једна је била величине Грачанице.
Где су?

[ХраброСрце]

А како тачно изгледа донжон кула? Први пут чујем тај назив.

[Милослав Самарџић]

Главна кула. Најпознатија је ова у Крушевцу:
https://cityhotel.rs/lazarev-grad

[ЈВуО-КГ]

У Рамаћи?

Да.

Црква Св. Николе у Рамаћи.Логотет Стефан Ратковић.Обнављана и осликавана у периоду 1454-1459.Обнављао ју је изнова и Сима Милосављевић Паштрмац 1830. године.

Црква у Рамаћи је мала једнокуполна грађевина од камена са основом сажетог уписаног крста.Са слепим и удубљеним аркадама на фасади највише подсећа на цркве Св. Богородице у Мушутишту и Матки.Сврстава се у споменике моравске школе који немају карактеристичну триконхалну основу и само једну куполу као што су Никоље,Копорин,Јошаница,Борач итд.

Из Шумадијских анала број 2.

[Бенито]

А како тачно изгледа донжон кула? Први пут чујем тај назив.

Донжон кула је централна или главна кула у тврђави. Она једина има прилаз са четири стране. Донжон кула по правилу је имала дебље зидове од осталих зидова на тврђави или осталим кулама. Ниједан улаз у донжон кулу није у равни земљишта, него се до њих долази уз дрвене степенице или чак мердевине. Другим речима, донжон кула је имала сврху последње одбране владара тврђаве уколико непријатељ продре у оквир тврђаве.
Све горе наведено су главне карактеристике по којима се препознаје донжон кула. Неретко су археолози или историчари грешили у процени да ли су неки остаци кула били заправо остаци донжон кула. То се догађа и данас.

[Вукашин Петковић]

Милан Ђ. Недић.

Да, тачан одговор. Ово сам покупио из ауторског текста Цвијетина Миливојевића, а Недић је ово изјавио 1942. године домаћинима из срезова рачанског, ужичког и црногорског.

Ево линка текста Цвијетина Миливојевића

https://cvijetinmilivojevic.blogspot.com...st_29.html

Лако је погодити, такве патетике има само код Недића и Вучића.

[ХраброСрце]

Хвала, Бенито!

---

Остаци куле, једне средњовјековне српске породице налазе се код Требиња (остаци носе назив баш као презиме породице). Које?

[Митић]

Хвала, Бенито!

---

Остаци куле, једне средњовјековне српске породице налазе се код Требиња (остаци носе назив баш као презиме породице). Које?

Бранковићи или Котроманићи

[ХраброСрце]

Хвала, Бенито!

---

Остаци куле, једне средњовјековне српске породице налазе се код Требиња (остаци носе назив баш као презиме породице). Које?

Бранковићи или Котроманићи

Јесте, свака част! Кула Бранковића, налази се недалеко од града. Међутим, сем имена нема историјских извора који би кулу спојили са овом властелинском породицом, иако се зна да се Вуков дјед Младен, Бранков отац доселио на Метохију и Косово са простора данашње Херцеговине.
Дубровачки извори, пак у средином 15-тог вијека спомињу и браћу Бранковић, тако да није искључено да су били посједи неких других Бранковића, али ни да је утврђење из, можда, неког каснијег периода.
Изволи даље Митке.

[Митић]

Према износу у динарима, на ком месту се налазио кукуруз кад се гледа извоз Краљевине Југославије у првих девет месеци 1939. године?