[Милослав Самарџић]

Мислим да Владислав Додић није одликован КЗвМ. Нема званичног указа. Стари и млађи Калабић јесу, као и Мишићи.

200% је одликован Карађорђевом звездом. Немам сад времена да тражим.

Можда је предложен, али нисам нашао званични указ у Службеним новинама. Ако си ти успео да га нађеш - имаш оштро око.
Британци су правили велике саботаже са телеграмима који су пристизали и где је било предлога да се официри, подофицири и редови унапређују, одликују и сл.
Друга ствар је околност страдања.
Једини су Мишић и Фрегл одликовани а да су изгубили живот као заробљеници, који су стрељани. Уопште, у традицији српске војске важило је правило да се одликују пали или преживели због њихових заслуга на бојном пољу, а не након пада у заробљеништво. Мишић је прошао због Драже. А Фрегл највероватније зато што је био Словенац, чиме се континуитет југословенских снага одржавао. А вероватно и због словенског дела владе.

Значи мислиш да су само Мишићи и Калабићи?

[Александар Динчић]

Ја бих да сачекамо мишљење неког правника око овог проблема који је врло комплексан. Наиме, постоје још многа имена - потврде да су због заслуга унапређени или одликовани. Рецимо, ја сам видео да је Кесеровић писао да су Радивоје Милојевић и Жикица Станковић одликовани орденом КЗвМ. Међутим, колико ја знам - правило је да се име унапређеног или одликованог МОРА штампати у службеном гласнику - са оним: "Ми, по милости Божијој Петар I, II, итд" - како би се особа сматрала да је одликована или унапређена. Као што се свако постављење за директора, члана управног и надзорног одбора и сл. мора исто тако објавити у службеном гласнику.
Али, то би нам могао потврдити неко много стручнији. Треба правник.
Тако да ја верујем да Додићевог имена има у списку предложених-одликованих, али нема његовог званичног указа. То је оно што је у читавом процесу дискутабилно.
Понављам - треба нам правник.

[Перун]

Динчићу,

,,По милости Божијој и вољи народној...” штампано је 1920. за унапређене и одликоване из 1917. и 1918. Да смо победили и у ДСР, Службени гласник би био штампан после рата.

Процедура је била следећа:

Командант бригаде/корпуса предлагао је појединце за унапређење/одликовање. ВК (односно њено ађутантско одељење) је предлог разматрала и доносила одлуку да ли се прихвата или не. Прихваћени предлози заведени су у књиге одликованих/унапређених уз напомену:

,,Указ о унапређењу изашао је 28 јуна 1944 године...”

Укази су штампани и прослеђивани јединицама. Иако је на сваком указу писало да ЊВК Петар, на Дражин предлог, одликује или унапређује..., мислим да је Влади и краљу слат само један део предложених, док су остали сређивани у ВК. Претпостављам да ратна ситуација, а пре свега слаба веза ВК са Владом и краљем, није дозвољавала слање толиког броја предложених.

Не треба толико детаљисати и компликовати причу када је у питању тражење правника. Доста указа је однео ратни вихор али је књига унапређених/одликованих сачувана. Она представља најверодостојнији доказ када је ова тематика у питању.

[Александар Динчић]

Ок. Колико је по истој књизи одликованих?

[Перун]

Ок. Колико је по истој књизи одликованих?

370 живима, 710 постхумно. Укупно 1080 одликованих КЗсМ. Од укупног број њих 247 К. З. IV реда сМ (141 + 106), ЗлВОКЗсМ 746 (168 + 578) и СрВОКЗсМ 87 (61+26).

АВИИ, ЧА, к-6, док. бр. 32/3.

[Милослав Самарџић]

Ок. Колико је по истој књизи одликованих?

370 живима, 710 постхумно. Укупно 1080 одликованих КЗсМ. Од укупног број њих 247 К. З. IV реда сМ (141 + 106), ЗлВОКЗсМ 746 (168 + 578) и СрВОКЗсМ 87 (61+26).

АВИИ, ЧА, к-6, док. бр. 32/3.

1.080 четника је добило Карађорђеву звезду?

Иначе сазнао сам за још један случај да отац и син имају Карађорђеву: краљеви Петар Први и Александар Први.

[Перун]

Ок. Колико је по истој књизи одликованих?

370 живима, 710 постхумно. Укупно 1080 одликованих КЗсМ. Од укупног број њих 247 К. З. IV реда сМ (141 + 106), ЗлВОКЗсМ 746 (168 + 578) и СрВОКЗсМ 87 (61+26).

АВИИ, ЧА, к-6, док. бр. 32/3.

1.080 четника је добило Карађорђеву звезду?

Иначе сазнао сам за још један случај да отац и син имају Карађорђеву: краљеви Петар Први и Александар Први.

Да. Шта ти је то чудно?

Зна ли Вукашин још некога?

[Милослав Самарџић]

Није чудно, него је апсолутно непознато.

[Александар Динчић]

Више него непознато.

[Митић]

У једној београдској цркви се налазе честице моштију једног Христовог апостола.


Која београдска црква је у питању?

И који је то Христов апостол?

[Митић]

У једној београдској цркви се налазе честице моштију једног Христовог апостола.


Која београдска црква је у питању?

И који је то Христов апостол?

Николајевска црква или Храм Светог оца Николаја у Земуну.

У питању је апостол Андреј Првозвани.


То сам извукао из следећег рада:

http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/...0-2001.pdf


Извор: Гордана Кораћ, "МОШТИ СВ. АНДРЕЈА ПРВОЗВАНОГ У ХРАМУ СВ. ОЦА НИКОЛАЈА У ЗЕМУНУ", Годишњак града Београда, Књ. XLVII-XLVIII, 2000-2001., стр. 123-136

[Александар Динчић]

Питање можда треба пребацити у област културе, али пошто се ради о истинитом историјском догађају - може и за српску историју.
У којем југословенском ратном филму или телевизијској серији четници или људи блиски том покрету убијају немачке војнике?
Дакле, ради се о југословенској кинематографији у периоду соц. Југославије (1945-1990).
Приказани догађај био је истинит.

[Митић]

Питање можда треба пребацити у област културе, али пошто се ради о истинитом историјском догађају - може и за српску историју.
У којем југословенском ратном филму или телевизијској серији четници или људи блиски том покрету убијају немачке војнике?
Дакле, ради се о југословенској кинематографији у периоду соц. Југославије (1945-1990).
Приказани догађај био је истинит.

Да није филм "Празник" од Ђорђа Кадијевића?

[Бенито]

У једној београдској цркви се налазе честице моштију једног Христовог апостола.


Која београдска црква је у питању?

И који је то Христов апостол?

Николајевска црква или Храм Светог оца Николаја у Земуну.

У питању је апостол Андреј Првозвани.


То сам извукао из следећег рада:

http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/...0-2001.pdf


Извор: Гордана Кораћ, "МОШТИ СВ. АНДРЕЈА ПРВОЗВАНОГ У ХРАМУ СВ. ОЦА НИКОЛАЈА У ЗЕМУНУ", Годишњак града Београда, Књ. XLVII-XLVIII, 2000-2001., стр. 123-136

Браво за ово, Митићу.