[ОРЈУНА]

https://www.in4s.net/zaev-makedonci-i-bu...-odvojene/

[Српска четничка команда]

https://www.facebook.com/309460306627/po...238951628/

[Црнотравац]

https://www.facebook.com/309460306627/po...238951628/

Да ли су Бугари били фашисти? Нацисти? Ја ово не бих пренаглашавао. Бугари су били и остали - Бугари. По чему се Бугари из Великог рата разликују од ових потоњих? Масовни монструозни злочини (некада Сурдулица, Пуста Река, Топлица, сада Црна Трава, Пуста Река, Топлица), насилна бугаризација...
Наравно, међу њима има славјанофила, русофила, па чак и србофила. Проблем није у појединцима, добрим или злим, већ у организованом злочину.
Када су жене и децу, старце, покупили у центру Бојника фебруара 1942. сатима се чекало на одлуку шта чинити даље. Највероватније је да је одмазда наређена са највишег места. Монструми су митраљезима покосили труднице, бебе, децу, жене, баке, старце... Где су били мушкарци браниоци?

[Александар Динчић]

Легитимисали су их савезници, а пре свега Совјети. Тако да се може рећи да су били поборници фашизма и нацизма, али су променили страну. Баш као и Италијани.

[Црнотравац]

У нападу партизана на Бојник 15. фебруара погинуло је десетак Бугара и 13 партизана. Напад је био више него хаотичан, па су комунисти морали да стрељају неколико непослушних. Бугари су напустили Бојник, а затим су се вратили 17. фебруара...
"...из села су избегли сви организовани припадници народноослободилачке борбе."
Бугари су прикупили народ, сачекали наређење и распалили...
"...партизани, који су само на неколико километара изнад Бојника држали положај село Каменица-Савинац-Речица-Магаш" нису прстом мрднули.

Тих дана је у Бојнику и околним селима стрељано преко 500 Срба. Међутим, "стрељано" не значи и "убијено". На лицу места је умрло око половине. Бугари би пуцали у масу митраљезима, затим овлаш прегледали тела и убили по неког преживелог и отишли. Преживели су били изранављени, без руку, ногу, са пола главе... Половина преживелих је умрла у наредним данима у ужасним мукама. Рањено је и преживело 129 људи. Трауму и тешке ране носили су до краја живота.

"Пуста Реко, и ја ћу те клети,
ако Бојник нико не освети."

Да ли су комунисти осветили Бојник? Нападом на Горњу Јабланицу, Оруглицу, Власотинце, казненом експедицијом у источној Србији, сатирањем Велике Сејанице свакако јесу.

Литература: Никола Илић, Крвави фебруар, Библиотека Народног музеја у Лесковцу, Лесковац, 1976.

[Милослав Самарџић]

У нападу партизана на Бојник 15. фебруара погинуло је десетак Бугара и 13 партизана. Напад је био више него хаотичан, па су комунисти морали да стрељају неколико непослушних. Бугари су напустили Бојник, а затим су се вратили 17. фебруара...
"...из села су избегли сви организовани припадници народноослободилачке борбе."
Бугари су прикупили народ, сачекали наређење и распалили...
"...партизани, који су само на неколико километара изнад Бојника држали положај село Каменица-Савинац-Речица-Магаш" нису прстом мрднули.

Тих дана је у Бојнику и околним селима стрељано преко 500 Срба. Међутим, "стрељано" не значи и "убијено". На лицу места је умрло око половине. Бугари би пуцали у масу митраљезима, затим овлаш прегледали тела и убили по неког преживелог и отишли. Преживели су били изранављени, без руку, ногу, са пола главе... Половина преживелих је умрла у наредним данима у ужасним мукама. Рањено је и преживело 129 људи. Трауму и тешке ране носили су до краја живота.

"Пуста Реко, и ја ћу те клети,
ако Бојник нико не освети."

Да ли су комунисти осветили Бојник? Нападом на Горњу Јабланицу, Оруглицу, Власотинце, казненом експедицијом у источној Србији, сатирањем Велике Сејанице свакако јесу.

Литература: Никола Илић, Крвави фебруар, Библиотека Народног музеја у Лесковцу, Лесковац, 1976.

Само да додам да су сви ти напади били усмерени на четнике.

[Црнотравац]

Да. Преусмерење мржње је модел који су комунисти примењивали свуда, али су највише успеха имали у Босанској Крајини, Лици, Кордуну и на југу Србије. Дакле, кољу вас усташе (Бугари), а ви опалите по четницима. Па зар није логично: после Јадовна, Гаравица, Пребиловаца, Јасеновца ви спалите За..., овај Београд???
Једина разлика је да су усташе у Блајбургу бар делимично добиле но носу, док су се Бугари у потпуности извукли.

[Александар Динчић]

Није погинуо ни један партизан, али је УДБ-а морала да смишља причу о борби.

[Црнотравац]

Легитимисали су их савезници, а пре свега Совјети. Тако да се може рећи да су били поборници фашизма и нацизма, али су променили страну. Баш као и Италијани.

Италија је изгубила Задар, Ријеку, Истру, а Италијани су што побијени, што протерани (у времену када је Италија савезник, али на оној страни).

У новој Бугарској су од 9. септембра 1944. на власти "наши", па Бугари сада ратују са Швабама, добијају територијално проширење од Румуније (вау!). Са Бугарском је постигнут споразум да бугарски судови суде својим ратним злочинцима који су починили злочине у Југославији (и?), Влада ФНРЈ је 1947. изјавила да се одриче репарација од Бугарске (лепо...).

Међутим...
Бугарски "фашисти" су изашли из Србије данас, а сутра се вратили као бугарски "антифашисти": исти војници, исти подофицири и официри. Међу њима бројне убице, сада преименоване у "устаничку", "ослободилачку" или ко зна какву армију. На униформама им је била још несасушена крв мога народа. Са становишта Срба отишли су Бугари убице и вратили се - Бугари убице. Зашто бих ја узимао у обзир политику великих? Ја знам да је мој деда издао своје најрођеније у тренутну кад Бугарину није опалио метак у чело, него је ко последњи скот гледао у земљу док су му се они који су му кућу спалили, брата заклали, мајку и сестре силовали смејали у лице: "ние освободихме вашата земя". А онда удри по Великој Сејаници, јер скотине морају негде да се испразне...

[Александар Динчић]

Догодило се- не поновило се!

[Црнотравац]

Ради комплетности, поновићу у оквиру ове теме делове који су били наведени на другим местима.
Занимљиво је напоменути са каквим су се проблемима сусрели комунисти у вези са питањем датума "ослобођења" Пирота ("ослобођења" у комунистичком смислу - ући у град кад Бугари оду). Дан ослобођења Пирота 1945. прослављен је 9. септембра, до 1960. славили су 10. септембар, а од тада 8. септембар. Проблем је у томе да Пирот у смислу који је наведен уствари није "ослобођен". Комунисти су ушли у град, а Бугари се из града нису повукли. Догађај је био веома мучан јер су се помешали џелати и жртве. Вајни антифашисти грле џелате антифашисте, који су буквално до јуче били џелати фашисти. Али комунисти ће се бар у нечему ускоро сложити са Бугарима - и сами ће постати џелати националних Срба.
Иначе, Бугаре, као пријатељску војску, комунисти су дочекали и јануара 1942. То кокетирања са Бугарима ће бити један од разлога зашто је касније смењен штаб Топличког партизанског одреда.
Током читавог рата комунисти су настојали да придобију Бугаре, а од 9. септембра су постали велики пријатељи. Али шта ћемо са око 10.000 Срба које су Бугари побили због чарки са својим пријатељима? Газили су комунисти преко туђих костију само да се домогну власти. Те кости су и даље неосвећене, а њихови потомци и даље владају...

Литература: Горан Николић, О досадашњим истраживањима покрета отпора у пиротском крају током Другог светског рата, Пиротски зборник, 42/2017, 115-170.

[Александар Динчић]

Сврљиг, који је ослобођен 31. августа 1944. године је посебно "лудило мозга". Четници су га ослободили од Бугара, па га бранили од партизана. А ту борбу су гледали заробљени Бугари из касарне. Када су четници били принуђени да напусте Сврљиг, партизани су прогласили ослобођење варошице 3. септембра 1944. године. А заробљене Бугаре као свој плен. Пошто је Сврљиг био добар за концентрацију према Књажевцу, Немци (делови бранденбуршког пука) су преотели варошицу 5. септембра. Већ 9. септембра је дошло до промене у бугарским војним формацијама. Тако да све јединице које су или напустиле територију Србије или биле у покрету, имале су задатак да нападају Немце. Бугарске снаге које крећу да се повлаче преко Старе планине у Бугарску, застају, па нападају Немце у Сврљигу и притом их истерују из варошице. А онда четници нападају Бугаре, овога пута савезничке снаге, са намером да их истерају поново из Сврљига. А четнике с леђа нападају партизани, а с лица Бугари-"савезници". Коначно, након краљевог говора, командант Сврљишке четничке бригаде поручник Братимир Бумбовић предао је читаву бригаду на милост и немилост партизанским снагама. Највећи проценат је убијен у Горњем Крупцу. Тако се завршила сврљишка каснолетња вртешка. Тада је званично и распуштен Књажевачки корпус ЈВУО.

[Милослав Самарџић]

Сврљиг, који је ослобођен 31. августа 1944. године је посебно "лудило мозга". Четници су га ослободили од Бугара, па га бранили од партизана. А ту борбу су гледали заробљени Бугари из касарне. Када су четници били принуђени да напусте Сврљиг, партизани су прогласили ослобођење варошице 3. септембра 1944. године. А заробљене Бугаре као свој плен. Пошто је Сврљиг био добар за концентрацију према Књажевцу, Немци (делови бранденбуршког пука) су преотели варошицу 5. септембра. Већ 9. септембра је дошло до промене у бугарским војним формацијама. Тако да све јединице које су или напустиле територију Србије или биле у покрету, имале су задатак да нападају Немце. Бугарске снаге које крећу да се повлаче преко Старе планине у Бугарску, застају, па нападају Немце у Сврљигу и притом их истерују из варошице. А онда четници нападају Бугаре, овога пута савезничке снаге, са намером да их истерају поново из Сврљига. А четнике с леђа нападају партизани, а с лица Бугари-"савезници". Коначно, након краљевог говора, командант Сврљишке четничке бригаде поручник Братимир Бумбовић предао је читаву бригаду на милост и немилост партизанским снагама. Највећи проценат је убијен у Горњем Крупцу. Тако се завршила сврљишка каснолетња вртешка. Тада је званично и распуштен Књажевачки корпус ЈВУО.

Значи, Књажевачки корпус нису мобилисали и послали на Сремски фронт, већ су их вењћином побили одмах?

[Александар Динчић]

Сврљишку бригаду нису. Борци су или поубијани или одлежали дуге затворске казне. Мали проценат је по амнестији отпуштен из нишких затвора. За књажевачке бригаде немам података. Можда су борце послали на фронт. Сврљишка бригада је била најактивнија против партизанске организације. И сигурно да је ту било великих потказивања (ко је убијао, ко је хапсио, батинао и сл). Иначе, није Сврљишка бригада била у склопу Чегарског корпуса а како се обично мисли.