[Ултрадесничар]

Свети цар Русије Николај Други Романов

Споменик цару Николају II је поклон Руског војно-историјског друштва (Российское военно-историческое общество), дар Руске Федерације Србији. Налази се у Девојачком парку у Београду у Улици краља Милана, где је била амбасада Царевине Русије.
Споменик је подигнут 100 година касније !!! (ТАНЈУГ).

Сутрадан по добијању ултиматума од стране Аустро-Угарске, регент Александар Карађорђевић је писао Руском Цару Николају II: “У овим мучним тренуцима Ја износим осећаје Свога Народа који преклиње Ваше Величанство да се заинтересује за судбину Краљевине Србије”. Уочи објаве рата од стране Аустро-Угарске, Николај II још увек гаји наду у могућност мирног регулисања проблема, али на крају писма истиче: “Ако пак не успемо, упркос наше најискреније жеље, нека Ваше Величанство буде уверено да ни у томе случају Русија неће напустити Србију”. И витешки руски Цар је одржао реч, иако га је то коштало и круне, и државе и сопственог живота и живота својих најближих. И витешки српски Краљ никада није заборавио шта је Русија учинила за Србију и учинио је све да се десетине хиљада руских избеглица у Србији осећају као у својој Отаџбини, не желећи до краја живота да призна безбожни комунистички режим у Москви одговоран за убиство последњег Православног Цара. А они незнавени Срби који уместо главе на раменима носе Сорошев ТВ екран па питају – а када су то нама Руси помогли? – нека прочитају следеће речи светог српског владике Николаја: „Дуг, којим је Русија задужила српски народ 1914. године, тако је велики, да га векови и покољења не могу одужити. То је дуг љубави, која повезаних очију иде у смрт за спасење свога ближњега.”

(извор Ранко Гојковић за Фонд стратешке културе )

[Ултрадесничар]

Криминолог из Швајцарске Арчибалд Рајс

Срби су заборавили његову помоћ када им је било најтеже а комунисти су забранили да му се и и ме спомиње. Невероватно, тек доласком Слободана Милошевића на власт, Арчибалд Рајс је "извађен из бункера".
Иако је лист "Српско наслеђе" прво објавило његово дело "Чујте Срби: чувајте се себе" у коме Рајс добронамерно критикује понашање српског народа после Великог рата, Другосрбијанци, "Круг двојке" , аутошовинисти, "домаћи туђини" ( С. Јовановић) злоупотребљавају Рајсово дело за оцрњивање српског народа.

[Ултрадесничар]

[Ултрадесничар]

Француски мајор Пјер-Анри Бинел

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...-otadzbina

[Ултрадесничар]

ПЕТЕР ХАНДКЕ ПОДЕЛИО НАГРАДУ: Донација великог писца Дечјем селу у Сремској Каменици

4. јула 2017.

[img][/img]

Део новчане награде са „Просефеста“ у Новом Саду отишао је у хуманитарне сврхе по жељи прослављеног књижевника

ПРЕДСТАВНИЦИ Културног центра Новог Сада уручили су Дечјем селу у Сремској Каменици део новчане књижевне награде по жељи прослављеног књижевника Петера Хандкеа .

Аустријском писцу, подсетимо, пре три месеца на „Просефесту“ у Новом Саду, уручена је престижна књижевна награда „Милован Видаковић“ коју најуспешнијим писцима из земље и света традиционално додељује КЦНС. Примајући признање у Српском народном позоришту,Хандке је тада рекао да половину новчаног износа те награде жели да донира штићеницима Дечјег села.

Представнику Дечјег села Раденку Кондићу, новац су у име Културног центра Новог Сада уручили заменица директора Сунчица Марковић и уредник књижевне редакције Недељко Мамула. Уз новчану награду, КЦНС је деци поклонио и књиге из свог издавачког корпуса.

Новости

[Перун]

ČOVEK KOJI JE IZLEČIO SRBE OD TIFUSA Kako je engleski lekar stao SMRTI na put

http://www.blic.rs/riznica/istorije/cove...ut/bebdyj1

[Ултрадесничар]

[Димитрије]

Живео Брате Србине

[Ултрадесничар]

Живео Брате Србине

Хвала брате Филипе.

Француска књижевница Женина Клапје – „Легендарна Србија”, Париз 1918:

„И српска душа је такође у знаку мистичности. Она измиче светском методском испитивању и бунтовно се одупире, недајући се анатомском сецирању. Она има нагле скокове који збуњују, и само дубокопознавање српске историје може је објаснити. Српска душа је толико јака, да је ништа неможе сломити. Она има тако висок осећај части, да он у њој живи патрифициран. Срби су поносити. И у највећим мукама они не плачу. О, где се срце човечје лакше не отвори и разнежи него у болу и тузи? Па ипак, ма како страно изгледало, ретко ћете видети Србина да плаче.”

[Ултрадесничар]

– Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво – речи Врховног Главара Беле Армије Адмирала Колчака на банкету у Чељабинску фебруара 1919.

[Ултрадесничар]

Аустријски адвокат Рудолф Цистлер.

https://istorijazasve.wordpress.com/2015...%B5%D1%80/

[Ултрадесничар]

[Ултрадесничар]

Једно од ретких иксрених извињења српском народу, за разлику од Солане, Столтенберга ( "жао ми је али опет би исто поступио" ).

[Ултрадесничар]

Француски мајор Пјер-Анри Бинел

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...-otadzbina

Робијао за Србију: Писмо мајора Бинела

6. априла 2018.

Писмо мајора Бинела поводом НАТО скупа у Београду

31.03.2015.

Некадашњи француски мајор Пјер Анри Бинел познат по томе што је нашој војсци предао планове НАТО бомбардовања и тиме одложио почетак агресије, упутио је јавно писмо српском народу. Бинел је пред судом осуђен на 5 година затвора, а како је рекао он се не каје и то би урадио опет. Погледајте шта је Француз поручио нашем грађанима Србије поводом НАТО Роуз-Рот семинара Парламентарне скупштине НАТО-а који се од 31. марта до 2. априла одржава у Београду.

“Пре шеснаест година почела је Нато агресија против једног поносног и слободног народа, српског народа. Саучесници ове драме налазили су се и у великом делу јавног мњења злоупотребљеног пропагандом НАТО-а и његових сателита.

Будући да сам учествовао у покушају да ово зло спречим, све те догађаје који ће запечатити кривце за будућност и историју, био сам приморан да пратим из мог француског затвора. А када је тај злочин био најављен, ја сам осетио стид помешан са поносом и чашћу.

Најпре, стид јер сам видео своју земљу како добровољно улази у издајство. Било је то у ствари издајство самога себе, јер разлози за бомбардовање нису постојали, јер учешће у таквом безчашћу није могло да служи француском народу, и , најзад, оно најгоре, наши политичари тиме су издали традиционално пријатељство исковано историјским наслеђем.

Тако су „савезници“ бомбардујући Београд, као некада, у другом светском рату нацисти, сами себе оцрнили у будућности.

Али, ја сам осетио и понос. Још за време мог ангажовања у Босни и Херцеговини, почео сам да упознајем српски народ. Иако је стање Срба у Босни и Херцеговини било јако тешко, Срби су увек држали реч када би нешто рекли, чак и према тим окупационим снагама . То није била сарадња, него, просто, поштовање дате речи онога што је потписано Дејтонским диктатом. У ово неславно време НАТО-а и његових саучесника, једино су Срби показивали храброст и часност.

Служећи казну у париском затвору, све време сам осећао пријатељство према неправедно бомбардованим Србима. Бомбардовани сте зато што сте хтели да браните своје постојање, своју културу и своју слободу. Углавном, зато што сте бранили своја основна права. Био сам поносан гледајући како се ваши родољуби под бомбама окупљају на мостовима , као живе мете које желе да спасу отаџбину коју воле.

У току мог робијања, добио сам много поздрава од Срба из Француске, али и из Србије. У мојој радној соби, ја чувам једну разгледницу на којој су српски и француски војници из времена ратова на Балкану 1918.године. На њој на српском језику пише: српски и француски официри у првом светском рату, а на француском је додато: „Хвала мој команданте Пјер Анри Бинел ! Србија се моли за тебе овог марта 1999.“ То је разгледница број 188, франкофилско издање 1999., са потписом проф. Бранка Васиљевића. Где год сам се селио, носио сам ту разгледницу са собом.

Kада сам, најзад, тог 29. августа 1999. изашао из затвора, ви сте већ били однели победу. Ударци ваших непријатеља нису вам сломили отпор, нису се више чули, ни америчка секретарка, нити брбљиви Холбрук. Сви ти брбљивци уступили су тада место једном финском преговарачу. Наравно, мојој драгој Србији причињена је огромна штета, али ви тада нисте били устукнули и чували сте још увек вашег председника.

Kада су ме 2003. позвали моји пријатељи Мила Алечковић и Ив Батај, а затим и издавачка кућа „Гутембергова Галаксија“ (и њен директор Миле Баврлић) који је прихватио да на српском језику штампа моју књигу „Злочини Нато“, најзад ми се пружила прилика да посетим земљу коју сам толико волео и да сретнем хероје који су издржали под убилачким бомбама. Прешао сам Ибар у Kосовској Митровици под погледима Албанаца готово пуним мржње, али и под заштитом Срба са северне обале. Тада сам тек схватио колико је мој родни крај Аријеж, у планинама јужне Француске, сличан тој јужној српској покрајини. Сличан по планинама, сличан по народу који је исто тако навикнут на тежак рад на планинској земљи и на оштре зиме. И народ из мог родног краја такође је морао да се бори против освајача који су долазили са севера и за нас , пореклом са Пиринеја, високи Монсегур исто је што и Kосово Поље за српски народ.

Али, политичка злоупотреба се наставила, као и признање независности српског Kосова и Метохије од стране вашингтонских сателита.

Француска је, такође, пролазила кроз мрачне периоде своје историје. И њој је био отет Алзас и Мозел од стране немачких хорди. Од 1940.до 1945. и она је била поробљена. На крају смо из тога ипак изашли. Наравно, и данас се може рећи да смо пред опасношћу. Али, и Француској, као и Србији, остаје нада. Исте оне снаге које су довеле до сакаћења Србије и које су довеле до сакаћења Француске, довешће и до устанка наша два народа.

Зато је потребно да српска и француска омладина одоле лукавствима и чарима потрошачког друштва. Народи који немају историју, немају будућност. Насупрот томе, они који знају да сачувају своју традицију, узевши из модернизма оно што је добро, они који знају да очувају свест о томе ко су, о томе како су их стварали њихови очеви, ти народи имају будућност.

Развој нашег човечанства показује да су узори које шире наши непријатељи у ствари крхки, јер почивају на млитавости и лењости. У свету који настаје, будућност припада онима који су вични тешкоћама и који не траже много. Дужност нас одраслих је да нашој деци покажемо прав пут. Вођени нашим светим очевима и нашом личном снагом, на нама је, зато, да преузмемо узде сопствене судбине.

Срби су храбри. То су показали током историје, барем од времена Kосовске битке, наовамо. И , најзад, ви нисте сами , чак и ако су ваша будућа браћа по борби, тренутно још увек осуђена на тишину. Вера у бога, вера у своју земљу и у своју традицију је извор ваше славе у будућности.

На ову шеснаестогодишњицу несреће која ће се једном завршити, желео сам да свима вама кажем да за вас, у себи носим пријатељство и љубав.

Нека је слава и дуг живот српском народу! Ваш пријатељ и ваш брат:

Пјер Анри Бинел

Драган Пилиповић/ Правда