[Перун]

Др Драгослав Страњаковић

Др Драгослав Страњаковић

Др Драгослав Страњаковић рођен је 31. маја 1901. у Ужицу ( из Књиге рођених цркве ужичке XIX, 207, где је под бројем 189, уписан Драгослав Страњаковић, син Миладина и Кате, рођен 18. маја 1901. ( по старом календару )), у трговачкој породици.

Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, где је 1921. положио виши течајни испит. На Филозофском факултету у Београду студирао је историју, где је 1927. и дипломирао.

Две године ( 1928. и 1929. ) провео је у Паризу, где је по архивама и библиотекама прикупљао грађу за докторску дисертацију. Истраживао је 1930. године у Бечу а наредне поново у Паризу. Докторирао је 1932. године тезом Влада уставобранитеља 1842-1859 - унутрашња и спољна политика. За доктора филозофије промовисан је 24. јануара 1933. године. У циљу архивских истраживања поново је ишао у Беч ( 1935. ) и Париз ( 1938. )

На Катедри за националну историју радио је од 1925. као асистент, од 1936. као доцент, а он 1940. као ванредни професор.

За време окупације ( 1941. – 1944. ), када је извршена нова организације униерзитета, није преузет у наставничку службу, већ је стављен на располагање Министарству просвете. По налогу Гестапоа, од јануара до августа 1944. године, био је затворен у логору на Бањици.

У јануару 1943. улази у састав београдског политичког Одбора Равногорског покрета, а затим и у Централни национални комитет Краљевине Југославије.

Године 1945., указом Министарства просвете, пензионисан је, али пошто је законом предвиђено да нико не може да оствари пензију пре навршених 50 година, није могао да је оствари. Са променом политичких прилика био је хапшен и затваран.

Године 1946. постављен је за хонорарног службеника Српске патријаршије, и на том положају се налазио све до избора када је постављен за редовног професора Историје Српске цркве на Богословском факултету. На том положају је остао до 1958. године.

Умро је 27. новембра 1966. године у Београду.

По мишљењу Радоша Љушића, Страњаковић је после Михаила Гавриловића, наш најбољи архивски истраживач. Његова истраживања обухватају историју Србије XIX века до стицања назависности. Његова биографија, мада непотпуна, броји 277 јединица.

Наважнија дела су му:

Влада уставобранитеља 1842-1859 - унутрашња и спољна политика

Највећи злочини садашњице (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945)

Вучићева буна 1842.

Србија од 1834. – 1858. године

Карађорђе

Како је настало Гарашаноново Начертаније

Михаило и Јулија

Желео је да прикаже историју Србије XIX века пишући 5 биографија – вожда Карађорђа, кнеза Милоша, Илије Гарашанина, Јована Ристића и Николе Пашића. Нажалост, стигао је да напише само две – монографију Карађорђе и биографију Илије Гарашанина.

Дело Драгослава Страњаковића је , због његових политичких убеђења и неслагања са режимом комунистичке Југославије, остало непознато и неправедно запостављено. И у његовом случају доказао се разоран утицај политике на живот и дело једног научника.

Документа са суђења др Драгославу Страњаковићу

---

Оптужница коју сам овде поставио није комплетна. Ко жели комплетну оптужницу нека ми пошаље мејл преко ПП.

Извор:

Александар Савић ,, Прилози са суђења др Драгославу Страњаковићу ", Ужички зборник бр. 29/2005

---

Да ли неко зна да ли су потпуковник Сретен Страњаковић, др Бранислав Страњаковић и др Драгослав Страњаковић неки род?

[Милослав Самарџић]

Јесу, мислим да му је Сретен био брат, а Бранислав син, Недељковић ће рећи тачно.

[Зоран Недељковић]

Свакако треба напоменути и проту Добривоја Страњаковића, који је са својом породицом највише допринео и поднео највише жртава Равногорском покрету, од свих помињаних Страњаковића.
Дакле, Миладин и Катарина (дев. Жутић ) Страњаковић имали су синове :

Јован, касац. судија, ожењен Наталијом. Њихов син је Бранислав Страњаковић, р.4.марта 1923. Мајка Наталија имала је дев.презиме Лазић, па отуда псеудоним Бранислава - Бранко Лазић.

Драгослав, р.31.маја 1901, проф, др, историчар, члан ЦНК. Ожењен Јованком, дев. Тодоровић из Ниша. Има сина Душана, р.1945.

Сретен, рез.жанд.п.пуковник. Један кратак период 1941. под командом пуков. Драже Михаиловића, а после у апарату генер. Милана Недића.

Добривоје, р.1890. Завршио богословију, рез.пеш.п.поручник, учесник Ослободилачких ратова 1912-1918. Први свештеник на услузи пуков. Дражи и осталима на Равној Гори, 1941, немачки таоц, делегат среза Таковског на Конгресу у с. Ба, комунистички заробљеник и од истих ликвидиран... Добривоје је био ожењен Милицом, дев. Смиљанић, рођ.сестром пор. Момчила Смиљанића (познат из случаја са пор. Звонком Вучковићем). Добривојев син је Слобода, гимназијалац, ЈУРАО, уређивао омлад.лист Првог равног.покрета -Омладинска реч-, као омладинац делегат на Конгресу у с. Ба, 1944. Добривојева ћерка је Радмила, апотекар, члан ЖРОС-а у срезу Таковском, убијена од комуниста, кр.1944. у Г.Милановцу.

[Милослав Самарџић]

Један њихов рођак рече ми да се Добривоје води као да је био у селу Ба, али није, имао је напад слепог црева или тако нешто.