Београд -- Срби подржавају Русију не толико због искрене љубави према њој или заинтересованости за руско друштво, културу и институције, већ зато што су кивни на Запад.
То је оценио Димитар Бечев, истраживач на Универзитету Северна Каролина и аутор недавно објављене књиге „Ривалска сила: Руски утицај у југоисточној Европи“ (Rival Power: Russia’s Influence in Southeast Europe).
Бечев је за Радио Слободна Европа (РСЕ) рекао да је Русија далеко иза Запада у економском и војном присуству на Балкану, али има утицај на обликовање наратива, пре свега у Србији, што не кошта много.
„Дакле, са ограниченим материјалним ресурсима може се максимализовати учинак, односно да се добро одигра са слабом картом. Ако погледамо Србију, као најближу руску савезницу на Балкану, каква ће она бити чланица ЕУ? Да ли ће бити антируски, хладноратовски, борбено настројена попут Естоније и Пољске? Или ће бити много ближа земљама чланицама као што су Грчка, Кипар, Бугарска и друге савезнице Русије?“, казао је Бечев.
На питање шта Русија жели да постигне на Балкану и у којој мери је стању да оствари своје циљеве Бечев је рекао да је Русија спешна у остваривању ограничених циљева.
„Она не жели да у потпуности замени Запад у региону, јер нема финансијска средства нити политичку вољу да то уради. Но, она ствара проблеме и дестабилизује регион чиме отежава настојања Запада да га стабилизује и интегрише“, додао је.
Бечев је оценио и да садашња реторика Кремља против ЕУ није нужно његова дугорочна политика.
„На крају крајева, Русија мало шта може да учини да би спречила проширење Европске уније на Балкан. Стога ће и она можда настојати да, заправо, од тога профитира. Као чланица европског блока, Србија ће бити као Грчка, Мађарска или Кипар – пријатељски настројена према Москви“, додао је.
Он је рекао да Београд покушава да седи на две столице јер сарађује са НАТО, али о томе ћути док је у домаћим медијима много више сторија о сарадњи са Русијом него са Северноатлантском алијансом.
„Москва служи као покриће и за друга питања, као што су европске интеграције, разговори о нормализацији односа са Косовом. Претерујући у медијима о везама са Русијом, власти настоје да ојачају своју патриотску позицију. Стога се разликују медијска реалност и она – стварна. Наиме, везе Србије са Западом су веома јаке, чак и у безбедности, а нарочито у економији“, додао је.
Српске власти, према речима Бечева, користе Русију као „адут којим се, истовремено, скреће пажња са важних домаћих питања као што су функционисање демократских институција, владавина права“ а „везе које Србија има са Русијом дају јој известан маневарски простор у Бриселу, али и другим великим европским престолницама“, казао је.
Бечев је изразио уверење да ће Србија колико год је могуће одуговлачити са одлуком о статусу ; Руског центра у Нишу јер је јасно да је тешко задовољити обе стране, и Запад и Москву али да му се чини да ће „барем што се тиче Вучића, на крају одбити захтев Русије“.
„Но, питање је како ће онда то искористити у трговини са Бриселом. Да ли ће то бити директна трговина по систему – услуга за услугу“, рекао је додајући да не верује да ће Москва ићи тако далеко да због тога повуче подршку Србији у Савету безбедности УН ; око Косова.
Бечев је рекао да не верује да је ЕУ изгубила полуге утицаја на Балкану јер се процес проширења наставља и нема промене у циљевима земаља региона да се прикључе европском блоку.
„Некако се подразумева да Европска унија треба да нам донесе економски просперитет и владавину права и стога су захтеви према њој веома високи. Истовремено, много су мања очекивања од Русије, која је углавном присутна у медијима, у срцима и мислима људи – и то се рачуна као утицај“, рекао је.
Бечев је казао и да су САД постале присутније у региону последње време, да су одиграле значајну улогу у формирању Владе Македоније након вишемесечне кризе као и да је јасан сигнал послат и посетом потпредседника САД Пенса Црној Гори али да ће и даље Европска унија имати главну реч у региону.
Стара љубав заборава нема
