[Ултрадесничар]

“Čovek koji nije hrabar ne može biti ni pošten, jer za poštenje su potrebne žrtve kakve kukavica ne ume da podnese; i potrebna je velikodušnost koju on ne može ni razumeti.” – Jovan Dučić

[Ултрадесничар]

У мене има нешто што може бити и обмана, као што то чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем срећан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде исупне, најслађа ће ми мисао бити да је то дјело једног Србина. Живјело Српство.

Никола Тесла

Београд, 1892.

[Ултрадесничар]

" Наша је дужност да радимо оно што можемо, ни Бог од нас не тражи да радимо оно што не можемо" ( др Радован Караџић )

извор: магазин "Европа нација" , јун 2005.

[Брада]

Доситеј Обрадовић:

Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.

Никад никога не ваља вређати. А најмање оне који су нам добро учинили и љубав показали.

Они који немају у глави врло често мисле да су мудрији него други.
Нема срамотнијег заната од дангубе, беспослице и лењости.

Кад би људи увек исти остајали, никада ниједан народ не би се побољшао ни просветио.

Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце.

Навикавајмо младеж на добро, од тога све зависи.

Мудар човек се стиди мешати у оно у чему није вешт, а лудом се чини да је срамота ако свуда свој нос не увуче.

Разумни иду све набоље, а неразумни или остају како су били, или (што је вероватније), ако се не побољшају, а они иду све на горе.

Ми смо људи слични птицама које се увек у истим мрежама хватају, и опет неће да се чувају.

Ево шта простота и сујеверје виче: “Тако су наши стари чинили, тако хоћемо и ми!” Но, наши су стари због многих којекаквих ствари после љуто пострадали. Је ли, дакле, право и паметно да и ми у њима остајемо и страдамо? Нипошто.

При пићу ко најмање зна, највише говори.

[Ултрадесничар]

[img][/img]

[Ултрадесничар]

"Његош"

Уочи боја на Мартинићима, 1796:

Зато на оружје и на крваво поље, мили витези - да покажемо непријатељу што су кадре јуначке горе! Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије, да покажемо како горскије јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном пољу сваког душманина!

[Ултрадесничар]

" Чудно је како је мало потребно да будемо срећнии још чудније: како често баш то мало недостаје." ( Иво Андрић )

[Ултрадесничар]

"Југославија је значила пркос Христу, пркос Светом Сави, пркос Србству, пркос србској народној прошлости, пркос народној мудрости, и народном поштењу, пркос свакој народној светињи - пркос и само пркос. Сваки вођа једног крштеног народа који одбацујући Христа хоће да усрећи свој народ, води свој народ не у земљу среће, но у земљу недођију неминовно и неизбежно! Крвници и насилиници који се других дана са страхом провлаче кроз мрак и тескобу сада су постали вође вођама, кнезови кнезовима. Заиста, неће јести своју добит у миру него ће их потрошити на даће својих рођака. Сневаће буне преварених и похараних, и дизаће се у поноћ и престрашени и ознојани, биће им дуг живот да би им казна била дужа! Горе ће бити народу њиховом који их је роди, него народу Јеврејском јер им дадоше пример народа Јеврејског и не поучише се! Слушаће клетве свога имена и неће смети провирити на прозор! Гледаће свој народ где га везане у поворкама воде и бојаће се за себе, и слушаће и у сну, и на јави проклињања свога имена, и дрхтаће али неће моћи умрети! Тако један народ грешника устаје једнодушно као трава да убије Бога. И омаче му се нож уперен против Бога, те удари сам себе у срце!"

Св. владика Николај ( Велимировић)

[Шумадинац]

.
Нема тог рата који српски сељак неће добити и нема тог мира који српски политичар неће изгубити.

Живојин Мишић

[Романија]

Није никакав великан, али је интересантно писмо које је послао Часлав Никитовић (кум) кнезу Павлу 1967:
....Стање је веома напето и само се чека Титова смрт. Масе се боје његовог одласка са овог света јер не знају шта ће бити после... Срби су угрожени у Македонији, Бих, на Ким, као и у свим пречанским крајевима. Ситуација је таква да би Срби, у случају распада Југославије, дошли у тежи положај од онога у ком су били пре Првог светског рата.
....Најболније стојимо на Косову, у Призрену и Метохији. Фаворизовани Арнаути постали су несношљиви. У Приштини је универзитет на арбанашком који врши велики утицај. Што је најопасније, Арнаути се веома множе па ће преплавити и чисто српске крајеве у близини.
Срби виде угроженост у томе што у федералној влади има само 3 Србина, Арнаути имају 2, Словенци 3, Македонци 3, док Хрвати, без шефа државе, имају 6...

[Шумадинац]

.
Како сте доживели Титову смрт?

Сећам се као да је јуче било: непрегледне колоне света гушиле су се у сузама. Све сам то посматрао пијући хладно пиво у башти хотела ,,Москва”, вративши се за тренутак далеко у прошлост, у Јерусалим, на Голготу, где је сличан олош био равнодушан према успењу Бога на небу, док је овде ридао испраћајући браварског калфу у пакао. Имао сам тада 27 година и био сам коначно уверен да овај је свет промашен, да је промашеност у неку руку његов смисао; да она треба да нам укаже да овај свет није наш дом.


Светислав Басара

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
Сва историја Српског народа у знаку је наших владара и владарских кућа. У новијој двестогодишњој историји посебну улогу је одиграла Династија Карађорђевића. Без Вожда Карађорђа је незамисливо ослобођење Српског народа од турског ропства, као што су личности Краља Петра I и Краља Александра Ослободиоца уграђене у биће државе и Српског народа у првој половини ХХ века.

Отуда и народна изрека "Без Краља ништа не ваља", као што се и показало у послератном периоду друге половине ХХ века, када је под видом демократије, под председником, завладала тиранија незапамћена у историји Српског народа.

За разлику од тога, у исто време, европске државе које су сачувале парламентарну монархију представљају пример напредних и организованих држава и носилаца истинске демократије.


+ Блаженопочивши Патријарх Павле

[Вукашин Петковић]

"Имао сам учитеља, Лала Обрадовића, који је био Дражин подофицир, и који се некако спасао после Другог рата. Дража је био важан човек, ову историју су писали победници, сигуран сам да ће моја деца славити две славе, Светог Јована и Светог Дражу. Онима којима ту нешто није јасно, нека читају Драгишу Васића, Мољевића, Слободана Јовановића. Дража је био социјалдемократа, који је био наиван, а да је био хохштаплер као Тито, комунисти никад не би завладали Србијом".
Проф. др Бошко Ђукановић