Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Бој на Косову – српска победа
#1

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Поводом минулог Видовдана, поново смо чули различите верзије и о Косовском боју и о Косовском миту. Да је исход боја био недвосмислен, али да су потом створена два мита (прави - црквени, и лажни - тзв. народни, а заправо језуитски), написао сам пре 20 година, у књизи ''Тајне `Вукове реформе```. У међувремену, прикупао сам нове материјале и за ову прилику изменио и допунио једно поглавље из књиге. То поглавље је пред вама.
http://www.pogledi.rs/%D0%B1%D0%BE%D1%98...%B4%D0%B0/
Одговори
#2

Гос'н Самарџићу, јел да очекујемо "Тајне Вукове реформе" друго допуњено и измењено издање?

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#3

Тешко, макар у скоро време.
Одговори
#4

Шта кажете на овај чланак.

KOSOVSKI BOJ SA KOG JE POBEGAO KNEZ LAZAR: Malo ljudi zna za ovaj kosovski ne tako slavan potez našeg cara Lazara iz 1369!

http://www.opanak.net/kosovski-boj-sa-ko...vezano.com

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#5

Не видим изворе за ма шта.
Одговори
#6

(21-07-2017, 08:10 PM)Милослав Самарџић Пише:  ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Поводом минулог Видовдана, поново смо чули различите верзије и о Косовском боју и о Косовском миту. Да је исход боја био недвосмислен, али да су потом створена два мита (прави - црквени, и лажни - тзв. народни, а заправо језуитски), написао сам пре 20 година, у књизи ''Тајне `Вукове реформе```. У међувремену, прикупао сам нове материјале и за ову прилику изменио и допунио једно поглавље из књиге. То поглавље је пред вама.
http://www.pogledi.rs/%D0%B1%D0%BE%D1%98...%B4%D0%B0/

Само није разјашњено како Лазар погибе. Колико се сећам Деретић је помињао некакав спис деспота Стефана на коме је то појашњено. Наводно, Лазар је опкољен у цркви након битке. Не знам колико се ово може узети као релевантан податак.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#7

Колико се сећам, Лазарев коњ је сломио ногу упавши у неку рупу - вучју јаму, при крају битке, тако је он пао и Турци су га заробили.
Одговори
#8

У оном квизу на РТС-у јутрос рекоше како Јакуба није убио Бајазит (и није, погинуо је у боју), него се задавио пистаћима док их је јео. Мислим, стварно...Јок

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#9

Гроб и црква Милоша Обилића
7. августа 2017.

Знате где су стари дубровачки извори, али и велики османлијски путописац Евлија Челебија (25. март 1611. Истанбул – 1682. Египат) и Никола Бошковић, отац Руђера Бошковића записали да је сахрањен Милош Обилић?

Место које горенаведени људи помињу зове се Кисела Бања и налази се у Лабу, на Косову.

Ми то место никад нисмо обележили нити посећивали, нити се поклонили сенима.

А оно што је он урадио, је отприлике исто као да је неко убио Хитлера кад је кренуо марта ’41. на нас… или ’39. на Европу (Пољску).

У делу ,,Повјест Дубровачке Републике„ , Енгел – Стојановић (1903, Дубровник) у делу који описује правце којима се одвијала трговина Дубровчана, говори се о селу Кисела Бања у Лабу, које Албанци деформисано изговарају као Кислобај, као о месту у коме је сахрањен јунак Милош Обилић.

Остало је записано да је у том месту пре Другог св. рата (1935.) откривена црква 11м дужине и 6м ширине, и по свему судећи се на ову цркву односе речи чувеног османлијског путописца Евлије Челебије, да је ,,преко, у планини, манастир посвећен Милошу“ да су га Срби подигли ,,у спомен имена проклетог Милоша“. Наравно да је чувеном османлијском путописцу Милош био ‘проклет“, јер им је пробуразио цара.

Челебија је Косовом и Лабом пролазио 1660. у друштву Мелек Ахмед – паше; остало је забележено да је Мелек паша, увидевши како је Муратово турбе без чувара и у запуштеном стању почео да се љути, па му Евлија Челебија говори:

,,Господару мој, у планини тамо преко Срби су подигли један манастир посвећен спомену имена проклетог Милоша који је овог султана убио. У манастиру има кандила од драгог камења и разноврсних кадионица пуних сирове миомирисне амбре. Манастирски калуђери дан и ноћ служе долазеће и одлазеће госте, будући да су манастирске задужбине и простране и богате, али гроб нашег победоносног цара нити има задужбине нити трубедара (чувара гроба).“

(Паша тада одваја две кесе гроша ‘вилајетским људима а околна раја позвана је да очисти турбе, што је и учињено, па је турбе постало споменик и место ходочашћа муслимана.)

Место у коме је откривена црква је од 19. века насељено Арбанасима, и они су његов назив превели у Кисха Милосхит (у преводу Милошева црква) , јер су и они знали да је ту сахрањен Обилић.

Код Атанасија Урошевића, нашег антропогеографа, географа и етнолога, у капиталном делу Топоними Косова, стр. 61, каже да је

…,,Kisha Miloshit (у преводу са албанског Милошева црква) је место у данас албанском месту Киселој Бањи (Лаб). У 17 и 18. веку се веровало да је ту сахрањен Милош Обилић.„

Урошевић наводи запис Николе Бошковића, оца Руђера Бошковића, у коме помиње цркву у којој је гроб Милошев, па каже да је:

,,Новопазарски и доцнији дубровачки трговац Никола Бошковић, отац научењака Руђера Бошковића, по сећању је почетком 18. в написао мемоарске успомене на стару Рашку, где о Муратовом турбету каже да се налази ,,северно од Приштине, усред Косова, као башта озидан простор, усред кога је кубе и под њим гроб султана које уби Милош Кобиловић, и даље говори о цркви у којој је гроб Милошев.“

Црква у којој је, по предању, сахрањем Милош Обилић помиње се и у опису пута дубровачког посланика Ивана Кабоге у Цариград 1792. Ту стоји да су…

,, прешавши Лаб, видели с леве стране ‘три миље далеко цркву, у којој је сахрањен Милош Кобилић„

Даље помиње Муратово турбе који су посетили, итд.

У изворима се помињу и други путописци који су оставили сведочанство о Милошевом гробу и цркви, као што је Француз Ами Буе ( A. Boué, La Turquie d’Europe, Paris 1840.)

За оне радозналог духа који би желели да сазнају нешто више – покушајте да нађете нешто од књига које ћу овде навести:

Атанасије Урошевић: ,,Топоними Косова“, Београд 1972. Евлија Челебија, ,,Путопис,“ Веселин Маслеша, Сарајево 1973.

Глиша Елезовић: ,,Још нешто из прошлости Муратова гроба на Косову,“ Скопље, 1934.

Б. Трухелка Б. : ,,Старовлашка сећања Николе Бошковића“, Мисао, Београд 1930.

Глиша Елезовић: ,,Турски споменици“, САНУ, 1952.

Пише: Данијела Дорадо

Извор: КМ Новине
Одговори
#10

Бој на Косову 1389- српска "Пирова победа" ?
Одговори
#11

30. октобра 2017. 0

Београд – Косовски бој неоспорно је одредио судбину Србије и народа, али о његовом исходу вековима се већ “ломе копља”. Већина домаћих историчара данас се слаже да је битку најисправније посматрати као “нерешену”, чак и као српску победу, док је дугорочно предност остала на страни Османлија. Ипак, турски историчари много ређе се укључују у ове расправе.

Вест да Турска зове српске стручњаке и историчаре да посете Истанбул и у њиховим архивама потраже записе о догађајима из заједничке историје два народа с времена на време одјекне Србијом само да би убрзо утихнула.

Већина домаћих историчара слаже се да би било невероватно интересантно и корисно потражити турске записе о догађајима из средњовековне Србије, а предњачи, разумљиво, интересовање за исход Косовског боја.

Турски историчари ретко су се изјашњавали о исходу Косовског боја. Њихови записи који су данас доступни јавности углавном наводе у најмању руку нерешен исход, а неки и отворено говоре о српској победи.

Ипак, међу савременим турским историчарима има и оних који читаву битку посматрају на другачији начин.

На годишњем обележавању сећања на погибију султана Мурата у Косовској бици у склопу коплекса Муратово турбе у селу Мазгит, крај Приштине, пре неколико година, професор Јусуф Огузоглу, стручњак за османску историју и професор историје на Университету Улудаг у Бурси, о Косовској битки говорио је као о великој труској победи!

„Касније и српски извори признају овај пораз. На почетку, јуначка смрт султана Мурата створила је атмосферу победе, међутим, аутентични историјски документи показују да је турска држава остварила велику предност“, истакао је том приликом Огузоглу.

И друга тумачења боја спорна су. По речима професора Огузоглуа, иницијатор битке је био српски кнез Лазар! Он је окупирао руднике злата и сребра на Косову дајући их на коришћење саксонским трговцима. Главни циљ био му је – да Србију поново начини царевином!

Турски професор даље тврди да је у те сврхе Лазар почео да троши велике суме новца како би проширио свој утицај у региону, истовремено стварајући савез са Бугарима, Грцима, али и са Мађарима и Чесима како би напао Османско царство.

Увидевши ту опасност, тврди Огузоглуа, султан Мурат је започео борбу против српске експанзије.

Дневно
Одговори
#12

Одговори
#13

(22-07-2017, 04:33 PM)Николај Пише:  Шта кажете на овај чланак.

KOSOVSKI BOJ SA KOG JE POBEGAO KNEZ LAZAR: Malo ljudi zna za ovaj kosovski ne tako slavan potez našeg cara Lazara iz 1369!

http://www.opanak.net/kosovski-boj-sa-ko...vezano.com

Не отворих чланак али знам ту причу. Није се џабе прикривала та 1369. година а велико је питање да ли је Алтомановић био тако лош како га представљају. У неким књигама може се наћи податак да Урош није умро 1371. већ да је убијен 1367. године а да је до тад живео скоро као просјак јер су му ови Мрњавини "маћедонци из западне херцеговине" све одузели и да је преживљавао од неких исплата из Дубровника односно неких старих уговора које је Цар Душан потписао са њима а које су наставили да исплаћују Урошу после Душанове смрти.
Одговори
#14

Је ли тачно да је на српској страни учествовао и један хрватски одред, ваљда у оквиру Твртковог дела војске?

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним