Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Шиптарски Мит и Митологије
#15

AUSTROUGARSKA JE IZMISLILA ALBANCE, DA SPREČE RUSIJU I SRBIJU DA IZAĐU NA JADRAN! Šokantna tvrdnja hrvatskog istoričara!

Albansku naciju stvorili od četiri plemena koja se međusobno nisu ni razumela samo da bi sprečili izlazak Srbije i Rusije na Jadran, tvrdi istoričar i teolog Goran Šarić iz Rijeke
Drugi put u razmaku od sedam meseci katolički teolog i istoričar Goran Šarić priredio je u četvrtak veče predavanje u prepunom Klubu Tribina mladih Kulturnog centra Novog Sada. Tribina "Genetičko poreklo Srba i drugih evropskih naroda" privukla je više od 200 Novosađana.

Šarić je predavanje započeo konstatacijom da je poslednjih 200 godina na Balkanu britanska politika nepogrešivo uvek radila protiv naših interesa. Turska, koju su tada zvali „bolesnikom sa Bosfora", održavana je „na aparatima" samo da Srbija ne bi dobila svoju državu.

Prepravke istorije regiona
Šarić je rekao istoričari u regionu redom tvrde da su narodi kojima pripadaju -autohtoni.Tako akademik Franjo Šanjek, teolog i istoričar koji je doktorirao na Sorboni, piše da su Hrvati na Balkanu od kamenog doba, a prof. dr Bisera Solić Buskailo, najveći bošnjački autoritet za jezike, tvrdi da su i Bošnjaci autohtoni. Muftija Zukorlić u svojoj knjizi „Drevna Bosna" ističe da su Sandžaklije i Bošnjaci autohtoni, kao što tvrdi i za Albance.
- Proizlazi da su svi autohtoni osim Srba, što je, naravno, netačno - kazao je Šarić.
- Zašto? Zato da bi se Rusiji zaprečio izlaz na Jadran. Velika Britanija imala je politiku „Balans of the power"(ravnoteža moći) i nikada nije htela da dozvoli da neka država, pa bila to Francuska ili Nemačka ili Rusija, postane toliko jaka da ugrozi njene interese.- kazao je Šarić.

On je u nastavku predavanja kazao da je tokom celog 19. veka postojao prećutni dogovor između Britanije i Austrougarske koji se ogledao u tome da je Austrougarska uvek stajala na stranu britanske kolonijalne politike drugde u svetu, a Britanija je, zauzvrat, podržavala habzburšku politiku na Balkanu.

- Možda i poslednja velika pobeda austrougarske diplomatije bilo je stvaranje albanske nacije od heterogenih plemena koja se nisu međusobno razumela, imala su četiri veroispovesti i različite jezike. Takvu jednu „masu", koja je bila lojalna svakom okupatoru, oni su pretvorili u naciju samo zato da Srbija ne bi izašla na more - naveo je Šarić.

SRBI, IMATE VELIKU ISTORIJU, A STIDITE JE SE I NE ZNATE JE! Hrvatski istoričar Goran Šarić rastura VATIKANSKO-GERMANSKE LAŽI
Dodao je da pošto je srpska vojska oslobodila Skadar, Drač i Valonu gde je dočekana kao oslobodilačka, Britanija i Austrougarska usmeravale su Srbiju na Bugarsku i zabranjivale joj da „gleda preko Drine". Austrougarska je,naime, najviše strahovala od toga da bi Srbija mogla da ujedini sve Južne Slovene i da će to značiti kraj austrougarskog carstva.

Printskrin/Fotomontaža
- Bili su u pravu, to se i desilo 1918. godine - konstatovao je predavač u KCNS a potom dodao i da nije istinita tvrdnja da su Srbi bili pod Turcima 500 godina. Podsetio je da je poslednji srpski car Jovan Nenad ubijen u zasedi 1527. godine. Srbi su potpali pod Turke tek 1545, a od tada pa do Karađorđevog ustanka prošlo je 300 godina. Nijedan metar Srbije nije bio 500 godina pod Turcima.

SRPSKI DVOGLAVI ORAO I ALBANSKA PRAZNOGLAVA KOKOŠKA: Hrvatski istoričar i teolog OBJASNIO ŠIPTARIMA KO I ŠTA SU!
Šarić je podsetio da je najveći arheolog sa ovih prostora, pokojni prof. dr Đorđe Janković, ostao bez profesorskog zvanja na fakultetu jer je pobio tezu o doseljavanju Slovena na Balkan,dokazavši da su oni živeli tu i u vreme Rima.Tribinu je Šarić završio tvrdnjom da je najstarija kultura nastala na Dunavu i to ovim redom: najstariji je Lepenski vir, zatim slede Starčevo, pa vinčanska i sopotska kultura.

http://informer.rs/vesti/balkan/404631/a...istoricara
Одговори
#16

https://pravdaipravo.org/2018/10/08/srbs...-albanija/
Јасмина Палић

СРБСКИ ГРАДОВИ У СТАРОЈ СРБИЈИ -ДАНАШЊА АЛБАНИЈА

Свака боља и потпунија географска карта и данас бележи на албанским просторима, посебно на правцу Корча-Валона много Србских оронима и хидронима. Усред јужне уздиже се планински врх Србског имена Островица, а североисточно од њега лежи највећи град у овој области – Корча, Србски топоним Горица, што је преко грчког дублета дало данашњи албански облик. Према запису истакнутог немачког романисте Густава Вајганда (1860-1930) који је, у лето 1889, путујући кроз средњу Албанију, у књизи о Аромунима, записао да Корча „лежи у подножју једног узвишења које је прекривено засадима винове лозе. Ово узвишење пробио је поток Морава. Морава дели овај град на две половине и тече у проширену долину реке Дунавица“.
Јужно од Корче је Каменица, а југозападно Потом, некадашњи Подхум (Подбрдо); западније од њега су места Gilave (Глава), Cerovoda (Цуривода), област Trebishini (Требишња), па река Vijose (Војуша), на којој лежи три града са cрбским именима: на њеном доњем току је град Селенице, јужно од ушћа реке Сушице; на средњем току, и то на ушћу реке Деснице у Војушу, лежи Клисура, а у горњем току Војуше, али у Грчкој, лежи град Коњица. Источно од планине Пинд тече река Aliakmon, којој су Срби дали име Бистрица, а у њеном средњем току лежи град Servia (Србица). На том правцу је и Загора код Волоса. Поменимо још Servohoriu код Нисе, документовану у седмом веку нове ере, као и топоним Серфиџе у Тесалији, туркоформанс од Сербица и Сербице……..

СРБСКИ ТОПОНИМИ У АЛБАНИЈИ
Грабовине Гразхда Јањар Каливац Каменице
Каркавец Кепенек Клос Коавхице Колесјан
Колсјан Костење Котодесх Ковасхице Козе
Крајке Красте Кресхове Крицкове Лесхнице
Лесхње Лесковиц Левосхе Ливадхј Лукове
Мал Немерцке Мал Островице Мал Требисхине Маллине
Милец Милот Неправисхте Никотице Низхавец
Ново Село Новосеје Новоселе Огрен Оресхње
Острен Пасинке Пендавињ Певелан Пискупат
Плосхтан Подарце Подгорие Подградец Полицан
Полоске Пораве Постенан Поткозхан Продан
Прогонат Прописхт Просек Радањ Радомире
Радове Росковец Рресхен Ррогохине Рубик
Селан Селенице Селисхте Схисхтавец Схупензе
Силлове Синице Скороват Слабиње Сллатине
Смоллик Сопац Сопик Сопот Старје Стравај
Стрелце Стрембец Стропцке Струме Тепелене
Топојан Топоје Требиње Трепце Трестеник
Тројак Тропоје Уденисхт Усхтеленце Узнове
Васије Велипоје Верник Висхосхице Високе
Влад Врепцке Забзун Загоре Заросхте Зејмен
Земце Зминец Звезде Вранисхт Њивице (Нивице),
Пепел, Водице,Водиње (Водхине), Дражовице (Драсховице),Лубоње,
Керкове (?) , Селенице, Новоселе, Делиње, Велце,
Радимље (Радхиме),Житом,Гумно (Гумен),Големај,Подгоран,
Родењ,Врбас (Вербас),Блесенча, [прасл. *блęсти] Лапањ,Дрвљан (Дхровиан),Драгот
Простар (Мбростар)Малиq [Малић],Велиqот [Велићот],ПроцестеВлочиште
Коланец [„Кланац“] Стропан,Бабан,Граце
Ецменик [Јечменик] Верник
Висхоцице [Височице] Билисхт [Билиште] Трестеник [Трстеник] Кошнице
Добран
Броздовец [„Браздавац“] итд…….

Благоје Мишић
Одговори
#17

http://www.nacionalist.rs/2018/10/29/sra...eg-viteza/
Одговори
#18

урски архиви показују: У 15. веку Шиптара нема на Космету ни на северу Албаније

Дефтер за Вукову област, званични документ Османског царства из 1455. године, чији оригинал се налази у историјском архиву у Истанбулу показује да средином 15. века на простору Косова и Метохије није било Албанаца.

Архив
Архив
Дефтер за Вукову област, званични документ Османског царства из 1455. године, чији оригинал се налази у историјском архиву у Истанбулу показује да средином 15. века на простору Косова и Метохије није било Албанаца.

Прецизније, на целом простору између Проклетија и Копаоника било је само 46 албанских породица. То је званични резултат пописа становништва који је извршила турска власт, а који је, као јединствен документ, сачуван до данашњих дана. Овај документ показује и сав бесмисао тврдњи званичника из Приштине да су Албанци, као староседеоци, чак учествовали и у Боју на Косову, на страни кнеза Лазара Хребељановића, а да јунак који је убио турског цара Мурата, у традицији познат као Милош Обилић, није био Србин него Албанац, преноси портал „Еспресо“.

Јер, ако је 1455. године у српској покрајини било само 46 албанских породица, намеће се закључак да их 1389. године, када су српски витезови на Газиместану дочекали и потукли турску војску, дакле 66 година пре пописа, тамо није ни било. На почетку „дефтера за Вукову област“ пише да је он сачињен 1455. године у „земљи Бранковића“. Што је доказ да су и шест деценија након што су окупирали Косово, а Вука Бранковића одвели у тамницу у Цариград, где је и умро, Турци ту територију називали по његовом имену. Османлијски пописивачи су забележили да на КиМ постоји 480 насеља, са 12.985 кућа.

У тим кућама живело је укупно 14.087 носилаца домаћинстава, од чега су 13.696 били одрасли мушкарци, а 480 жене удовице чији су мужеви и други одрасли мушки укућани погинули у сталним ратним сукобима. Највише кућа — 12.840 — припадало је Србима православцима, 75 Власима, 46 Албанцима, 17 Бугарима, пет Грцима, док је по једна кућа припадала Јеврејима и католицима.

Срби су живели и били већина становништва у свих 480 насеља између Проклетија и Шар планине на југу и падина Копаоника на северу. Влашка домаћинства, њих 75, била су присутна у 34, док је присуство Албанаца забележено у свега 23 села. Када се погледа укупан број албанских домаћинстава, испада да су у та 23 села у просеку живела по два албанска домаћинства. Седамнаест бугарских домаћинстава било је „распоређено“ у десет села. Пет грчких домаћинстава живело је у Лаушу и Вучитрну, у којем је евидентирано присуство по једне јеврејске и католичке породице.

Од презимена која су пописивачи записали, 95,88 била су српског порекла, 1,98 романског, 1,56 одсто неутврђеног, 0,26 одсто албанског и 0,25 одсто грчког порекла.

Забележено је да неки одрасли мушкарци немају своје куће, и они су евидентирани као „сиромаси“. Осим имена насеља, која су сва српска, Турци су бележили и називе осталих топонима. У документу који има 480 страна нема ниједног назива насеља, брда, реке или планине са албанским именом.

„Дефтер за Вукову област“ је величине 30 x 12 центиметара, увезан је у кожни повез и представља једну целину без икаквих интерполација. Обухвата 240 фолија, односно 480 страница. Писан је на белом папиру црним мастилом, и то веома лепим рукописом.

У дефтеру су записана и имена тадашњих становника Косова Поља и околних крајева. Најпопуларнија мушка имена на КиМ 1455. године су била Радислав, Богдан, Радица, Стјепан и Никола, затим Рајко, Милош, Радослав, Богоје, Дорослав, Богдан, Прибоје и Милован, док су женска била Оливера, Радислава, Стојислава, Јелена, Станислава, Владислава и Вукосава.

За пет векова турске окупације, ситуација се драматично променила. Османлијски окупатор је сталним терором подстрекивао прелазак српског становништва на ислам и његово арбанашење, а у последња два века насељавање Албанаца из Албаније. Ипак, најдраматичније промене структуре становништва догодиле су се у двадесетом веку. У Другом светском рату, бежећи од шиптарског терора, око 200.000 Срба побегло је у „ужу“ Србију. После рата, комунистичка власт је већини њих забранила повратак у завичај.

Процес свођења Срба на апсолутну мањину завршен је 1999. године, након агресије варвара из НАТО-а, када је јужна српска покрајина предата на управу том злочиначком војном савезу и мисији УН. За само неколико месеци више од 200.000 Срба из Приштине и других делова КиМ протерано је у тзв. ужу Србију.

Према последњем попису становништва на територији АП Косово и Метохија, који је спроведен почетком априла 2011. године, тамо је живело 1,7 милиона људи. Овај број углавном обухвата Албанце, пошто попис није спроведен у четири општине на северу покрајине, а и највећи део Срба јужно од Ибра га је бојкотовао.

У бирачким списковима Републике Србије води се око 116.000 становника Косова и Метохије српске националности који имају право гласа. У овај број је урачунато и око 9.000 Горанаца, који су примили ислам, али сматрају да припадају српском етничком стаблу.

И северна Албанија без Албанаца

Да Албанаца није било не само на Косову и Метохији већ ни у северној Албанији сведочи и Дечанска хрисовуља из 1330. године, која садржи детаљан списак домаћинстава која су пописана у Метохији и данашњој северној Албанији, на метоху манастира Високи Дечани.

Из хрисовуље сазнајемо на манастирској земљи с обе стране Проклетија има 89 села, 86 српских и три албанска. Од 2.166 земљорадничких газдинстава и 2.666 сточарских само су 44 била албанска.

Извор: Новости (rs.sputniknews.com)

Колико године чекамо да новинар нешто овако објављају.......оно што гомила народ знаде!
Одговори
#19

Шиптари су дошли са Кавказа, а сам назив Албанија је настала од једног племена Албани који су били Илирског порекла. Дакле никакве везе Илири неманују са Шиптарима. Могу само да лажу и да измишљају.
Одговори
#20

https://www.intermagazin.rs/samo-jedno-p...kla-video/

https://www.youtube.com/watch?v=oCdrVH7QsCM

https://www.youtube.com/watch?v=oCdrVH7QsCM
50:00 Ако ниси знао Госп Деретић, Дреница је масовно насељавана од шиптара после другог светског рата поготово у 60тих година!
Одговори
#21

http://www.nacionalist.rs/2018/12/03/prv...aradinaju/
Одговори
#22

https://twitter.com/srbininfo/status/107...1504982020
Одговори
#23

(15-11-2018, 05:00 PM)Сиви Вук Пише:  Шиптари су дошли са Кавказа, а сам назив Албанија је настала од једног племена Албани који су били Илирског порекла. Дакле никакве везе Илири неманују са Шиптарима. Могу само да лажу и да измишљају.

Можда један део други су дошли из северне Африке.
Одговори
#24

Прву књигу на албанском језику написао је 1555.католички поп Ђон Бузака.Скендербег никад нијписао на албанском а албанску нацију је створио Ватикан.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним