Оцена Теме:
  • 10 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ

https://www.srbijadanas.net/prezivio-kre...jasenovcu/

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

Јесенас у италијанским новинама била је полемика када је јавност сазнала за једну девојчицу од 13 година коју су по крају рата убили партизани.
Реч је о девојчици по имену Ђузепина Герзи (Giuseppina Ghersi), која је ухапшена и стрељана у месту код Савоне, западно од Ђенове.
Према некима она је и мучена и силована, док према неким другима (антифашистима) нема доказа за силовање и то би била десничарска пропаганда.
Она је била из профашистичке породице, отац је био продавац поврћа.
Она сама је симпатизовала за фашизам, у школи је написала задаћу у корист режима, па је добила неки конкурс и примила писмо од личног секретаријата Мусолинија.
То је било доба такозване (фашистичке) Социјалне Републике, после капитулације Италије, када је трајао грађански рат између фашиста и партизана.
Према партизанима она, као и њена породица, цинкарила је за фашисте.
Полемика је избила када је члан локалних власти предложио да на месту убиства буде постављено плоче у њену успомену. Локални одсек Удружења партизана је наметнуо да не буде поменуто да су је убили партизани и покушао да оправдава то убиство. Национално Удружење партизана је ипак коначно осудило злочин, мада је и даље поменуло контекст тог догађаја.
На нету можда је то чланак који најбоље објашњава ствар, додуше то је локални лист:
http://www.ilsecoloxix.it/p/savona/2017/...iani.shtml
Један бивши партизан прича том листу да не само њени су били фашисти, него да се она сама дружила са фашистичким борцима, да је ходала у црној кошуљи и наоружана, да је претила другим женама и да је цинкарила. Према њему и другим партизанима неки су патили због њеног цинкарења.
Том листу се ипак јавио неки други човек који је сведочио о ономе што је причала његова покојна мајка. Она је била сведокиња тог догађаја који је можда био узрок њене смрти. Током једног савезничког бомбардовања биле су заједно у једном склоништу. Била су присутна и три антифашиста који су тада говорили против режима. Та девојчица је онда то препричао неким фашистима, тада је она имала 11 година и није можда пуно схватала колико то може бити опасно по људе. Фашисти су тада тукли те антифашисте који су можда по крају рата тражили освету над девојчицом.
Ђузепина је доведена до неког логора за фашистичке заробљенике у кварту Леђино и потом стрељана током ноћи, као и друге, иза месног гробља.
Обрачун партизана са фашистима у крају Савоне трајао је неколико година по крају рата. То су мештани називали „тихи пиштољ“, пошто су бивши партизани користили увек исти пиштољ Берета са угашивачем.
Одговори

Зна ли се колико цивила и ратних заробљеника су комунисти убили у Италији за време рата и после рата?
Одговори

ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА ОТКРИВЕН БИЗАРАН ЧИН СРПСКИХ КОМУНИСТА Преполовили број погинулих
22:40 30.12.2017. 13
Дели на Вајберу
Неколико дана пре свечаности поводом 50 година од Првог светског рата, у децембру 1964. године, по налогу Јована Веселинова, тадашњег председника Централоног комитета савеза комуниста Србије, на мермерној плочи која се налази у Спомен-костурници Колубарске битке, у крипти Цркве Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, преправљен је податак о броју Срба који су учесвовали у овом сукобу, са 250.000 на партији прихватљивијих 120.000!

Да би читава ствар изгледала још бизарније, побринули су се каменоресци који овај цензорски посао нису урадили како ваља, па се и данас, пола века од покушаја ове неуспеле препревке, на мермерној спомен-плочи могу видети оба уклесана податка?!



У Спомен-костурници Колубарске битке број погинулих преправљен са 250.000 на партији прихватљивијих 120.000

Милош Костић, бивши начелник државне безбедности колубарског среза, који је у време ове својеврсне „културне револуције“ био председник општине Лазаревац, после готово пола века ћутања ексклузивно за „Ало!“ износи детаље тајног састанка на коме је Веселинов, захтевао преправку „спорних“ података.

– Када је угледао број на плочи, једноставно је рекао: „Ово мора да се преправи. Довољно је 120.000“ – присећа се Костић конспиративног састанка одржаног у крипти цркве само три дана пре почетка свечаности поводом 50-годишњице Првог светског рата.

Међутим, то није био крај необичним захтевима, па је Веселинов, према речима Костића, тражио да каменоресци ишлајфују и оцила исклесана изнад камерних стубова у облику крајпуташа. Захтевао је и да се због безбедности гостију пробије бетонска плоча изнад костурнице, а на зиду цркве, преко пута улазних, пробију још једна врата – за излаз у случају нужде! Ипак, врхунац је уследио када је партијски вођа наредио да се сашије завеса и њоме у потупоности заклони поглед на олтар и унутрашњост цркве.

– Једино нисмо стигли да састружемо оцила, али су зато сви други налози без поговора и на време испуњени. А велика сомотска завеса, сашивена на сам дан прославе, успешно је од анатеме штитила бројне партијске и државне званичнике који су тог дана преплавили Лазаревац – каже Костић.

Јединствена у свету: Храм Светог великомученика Димитрија изграђен је 1939. поводом 25-годишњице битке, према пројекту Ивана Рика. У костурници ове спомен-цркве сахрањено је око 20.000 српских и 30.000 непријатељских војника погинулих у Колубарској бици, која се водила од 16. новембра до 15. децембра 1914. године. Ни на једном другом месту није сахрањен оволики број погинулих припадника две супростављене војске и по томе је овај храм јединствен у свету.

Када је одлазио, видевши да се црква налази на узвишењу, Веселинов је свом домаћину успут поручио да ће се после прославе побринути да спомен костурница добије засебан улаз.

– Баш се наместило. Идуће године копамо тунел до костурнице, она са црквом не сме да има никакве везе – преноси Костић речи Веселинова и додаје да ова његова замисао никада није спроведена у дело јер је тадашњи патријарх Герман преко својих веза у врху партије успео да спречи реализацију сулуде замисли.

Ускоро нова преправка

Проговорио после пола века – Милош Костић/Фото: Ало
Миодраг Алексић, председник Савеза потомака ратника од 1912. до 1920. у Лазаревцу, каже да ће неправда ускоро бити исправљена. У белом мермеру, иначе, првоботно је било исклесано: „Једна од највећих у ратној историји српског народа Колубарска битка вођена је 30 дана на фронту дугом 150 километара против двапут бројнијег и несравњиво јаче опремљеног завојевача велике Аустроугарске царевине. Тада слободна српска земља бацила је у овај судбоносни судар све своје одбрамбене снаге – 250.000 бораца…“

Како нећете бити осуђени од Господа!
Одговори

Рече, и би тако.

Цитат:У заузетим крајевима партизани мобилишу сељаке у своје редове и одржавају зборове а говоре држи највише као председник комунистичког суда Пенезић родом из Ужица, који је у свом говору рекао да ће они до 28. новембра ући у Ужице, без обзира на жртве, те да ће у Ужицу тећи крв као река.

Војни архив, К-26, Ф-10, Д-36

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Nije on iz Uzica vec odnekud sa Zlatibora tipa Stublo,Semegnjevo,i sl.
Одговори

(28-12-2017, 01:49 AM)Милослав Самарџић Пише:  Зна ли се колико цивила и ратних заробљеника су комунисти убили у Италији за време рата и после рата?

Постављајући по страни страначке изворе који можда нису најобјективнији, према документу министарства за унутрашње послове из 1946 године, у обрачунима по крају рата убијено је око 9500 људи. То су највероватније непотпуни бројеви.
Истраживач Мирко Донди додаје још неке људе и долази до броја око 10 хиљада. Још један истраживач, Микеле Тоска, наводи број око 20.000.
Треба најпре изјавити, ако могу то рећи, да су неки од њих нису могли избегавати ту казну. Рат у периоду 1943-45 у северној Италији био је свиреп. Фашисти и Немци су редовно мучили и стрељали партизане.
Ипак, партизани су у својој освети по крају рата стрељали и понекад мучили припаднике свих војних јединица Социјалне Републике, најчешће без икаквог суда, фашисте и њихове рођаке, понекад читаве породице, у најгорим случајевима са малолетном децом.
Постоје спискови и истраге за сваку провинцију северне Италије. У Торину где је било највише таквих случајева, према званичној статистици, убијено је 1138 људи, према другом извору 1322, неки су јавили округли број од око 2000 људи. У Милану званично 632 људи, према другом извору 1325, итд, у свакој провинцији на стотине њих.
На то треба додати да у првим годинама после рата у средини долине Поа, у такозваном „троуглу смрти“, комунисти су убили око 100 земљопоседника, око 30 свештеника и неколико чланова демохришћанске партије.
Одговори

Хвала, Лука!
Да ли се ту рачунају и делови Италије припојени Југославији, попут Истре?
Ако не, зна ли се колико су Италијана убили југословенски комунисти (мислим на убиства ван борбе)?
Одговори

Не, мислим да нису урачунати. Италијани убијени од југословенских партизана су посебна прича.
Они су убијени у два наврата: првом, после капитулације септембром 1943 неколико стотина њих и после краја рата неколико хиљада њих.
Признајем да сам се служио Википедије за те податке: према историчару по имену Гуидо Румићи убијено је и убачено у јаме 5000 Италијана и укупно 11000 људи рачунајући и оне који су погинули у југословенским логорима. Према Марију Пахору најпре је убијено 400-500, касније око 4000, према Раулу Пупоу око 5000 људи.
Раул Пупо је, ако се добро сећам, професор у Тршћанском универзитету. Не знам колико је објективан, али сигурно је најпознатији од тих историчара који су се бавили тим питањем.
Две историчарке, италијанке словенског порекла, довеле су у сумњу те податке и смањиле их, зато су изазвале лавину полемика.
Лично не улазим у те полемике.

Знате, неки од тих комунистичких злочинаца, мислим на те из Италије, нашли су уточиште од италијанског правосуђа у земљама источног блока, у Чехословачкој и у Југославији. На пример један од тих убица из троугла смрти живео је касније у Ријеци. После сукоба између Тита и Стаљина отишао је у апс, потом је ипак ослобођен и добио југословенско држављанство.
Одговори

,,Била је то језива слика у Крчагову. Лешеви су вађени из земље и ређани по земљи. Било их је око 80. Када су побијени пуцано им је у главу одпозади, а били су у вешу, одела су им била поскидана, па их је тешко било препознати."

Изјава Милоја Миловановића, синовца академског сликара Михаила Миловановића кога су партизани стрељали 28. нов. 1941. године. Милоје је, заједно са сликаревом супругом Валом, идентификовао стрицев леш.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Tako je.Pored danasnjeg stadiona fk Jedinstvo.Milovanovic najveci medjuratni slikar.Steta sto mu kucu ne sredise.Propade od zuba vremena.
Одговори

(14-01-2018, 10:46 PM)EXREZISER Пише:  Tako je.Pored danasnjeg stadiona fk Jedinstvo.Milovanovic najveci medjuratni slikar.Steta sto mu kucu ne sredise.Propade od zuba vremena.

Ратни и међуратни.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

Slazem se ratni posebno.Bih u Ribasevini pre dve godine cini mi se.Mislim i da je gradjevinski tesko izvodljiva sanacija njegove kuce.Kad smo kod tog sela negde sam video cini mi se dve fotke cetnika iz tog sela ne sacuvahSteta.
Одговори

(14-01-2018, 11:27 PM)EXREZISER Пише:  Slazem se ratni posebno.Bih u Ribasevini pre dve godine cini mi se.Mislim i da je gradjevinski tesko izvodljiva sanacija njegove kuce.Kad smo kod tog sela negde sam video cini mi se dve fotke cetnika iz tog sela ne sacuvahSteta.

Добијаш ли приватне поруке које ти шаљем?

Рибашевина и Каран су били велика четничка упоришта.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним