[Громовник]

Шта без имена и презимена?

Ко су били "неодговорни официри" који су извршили пуч? Њихова имена и презимена ? Ко је "елита" која је саучесник у 27. марту ?

Ваљда знаш који су официри подигли пуч, генерали Мирковић и Симовић, и још пар високих официра око њих. А подржали су их "академици" као што је Слободан Јовановић. И сви скупа су се покупили и одлетели преко мора, након тог њиховог чина, остављајући Српски народ на милост и немилост онима којима су они рекли "не".

[Ултрадесничар]

Шта без имена и презимена?

Ко су били "неодговорни официри" који су извршили пуч? Њихова имена и презимена ? Ко је "елита" која је саучесник у 27. марту ?

Ваљда знаш који су официри подигли пуч, генерали Мирковић и Симовић, и још пар високих официра око њих. А подржали су их "академици" као што је Слободан Јовановић. И сви скупа су се покупили и одлетели преко мора, након тог њиховог чина, остављајући Српски народ на милост и немилост онима којима су они рекли "не".

Потпуно тачно. Ипак, има ту још неких "двадесетомартоваца" који нису
ништа добро милили Србима.

То је британски шпијуни СОЕ коју су се чак хвалили " нису Југословени извршили пуч него ми". Што је била лаж. Енглески и наш историчар проф. др Ковић су потврдили да ту нема истине.

Секција Коминтерне - КПЈ протестовала је против приступања Југославије Тројном Пакту и " организовала протесте у Београду 25.марта". Још једна лаж. То је је комуниста С. Вукамновић "Темпо"
признао да је није истина.

Масонерија. Њихови чланови у државним институцијама су били против Пакта јер то "капитулација". Они са својим супругама су се међу првима убацивали у авионе ЈКРВ како би побегли за Енглеску.
Кад смо већ кода масона, председник британске владе Черчил похвалио "27 март" јер "Југославија пронашла своју душу" а убрзо
затим пучистичку владу је терао да ЈКВ нападне Италијене у Албанији
и олакша посао Британско екпедиционом корпусу у Грчкој.

Нажалост, архијереји СПЦ патријарх Гаврило и Св. епископ жички и
охридски Николај су "били инспиратори пуча" па је Адолф Хитлер после победе у "Априлском рату" наредио да се ухапсе и Патријарх и Владика. За разлику од ових горе наведених нису имали зле намере
према свом српском народу.

[Громовник]

Нажалост, архијереји СПЦ патријарх Гаврило и Св. епископ жички и
охридски Николај су "били инспиратори пуча" па је Адолф Хитлер после победе у "Априлском рату" наредио да се ухапсе и Патријарх и Владика. За разлику од ових горе наведених нису имали зле намере
према свом српском народу.

Наравно, а за разлику од наведене квази-елите која је брже боље побегла, ови наши мученици су поделили судбину народа у Немачком логорима.

Све ово горе што си написао стоји - али нажалост, ипак су директни извршици пуча били Српски официри...

[Ултрадесничар]

Нажалост, архијереји СПЦ патријарх Гаврило и Св. епископ жички и
охридски Николај су "били инспиратори пуча" па је Адолф Хитлер после победе у "Априлском рату" наредио да се ухапсе и Патријарх и Владика. За разлику од ових горе наведених нису имали зле намере
према свом српском народу.

Наравно, а за разлику од наведене квази-елите која је брже боље побегла, ови наши мученици су поделили судбину народа у Немачком логорима.

Све ово горе што си написао стоји - али нажалост, ипак су директни извршици пуча били Српски официри...

Наравно, српски официри КЈВ ( осим ђен. Симовића који је преспавао пуч ).
Да ли нао ву елиту мислиш ? Саучесници пуча интелкуална српска елита ?

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portal...eza-pavla/

[Ултрадесничар]

Проглас ЦК КПЈ 15.4.1941.

http://www.znaci.net/00001/138_43.pdf

[Жаре]

Проглас ЦК КПЈ 15.4.1941.

http://www.znaci.net/00001/138_43.pdf

Једини провериви извори који су наведени датирају од 22. јуна па на даље. Очекивано. А очекивано и од тебе, комунисто.

[Ултрадесничар]

Најмодерније пловило тадашње ратне морнарице и понос краљевине југославије, разарач „Загреб“, у историју је ушао као брод на којем се догодило невиђено јунаштво и последњи велики чин отпора пре капитулације Југославије у Другом светском рату.

Након неколико дана константног бомбардовања и уласка немачких снага у Београд 12. априла... У том тренутку, краљ Петар Други Карађорђевић и чланови владе већ су побегли у емиграцију, а држава је раскомадана између окупаторских сила и новоформираних марионетских држава.

Ипак, пре свега тога, у Бококоторском заливу збио се догађај који је и код непријатеља изазвао дивљење, а код обичног народа наду да ће окупатор једном бити побеђен. Официри бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су, у Тиватском заливу, разарач „Загреб“ и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици после капитулације Југославије.

У тренутку избијања Априлског рата, 1941. године Спасић и Машера, другови са класе, службовали су на разарачу „Загреб” и доживели да виде напрад непријатељске авијације на њихов брод. Ипак, „Загреб” је био моћан брод, последње чудо ратне технике, и претрпео је само незнатна оштећења.


Нови, већи напад на Боку Которску и бродове у њој извршен је 13. априла, али поново без последица. Ипак, флота је све више губила на снази, а онда је стигло и наређење да се бродови маскирају, а посада искрца на копно. Петнаестог дана априла наређено је да се на непријатељске авионе не отвара ватра. Спасићу и Машару вероватно је још тада све постало јасно.

Дана 17. априла, стигла је вест о капитулацији Војске Краљевине Југославије. Када су Италијани почели да улазе у Боку Которску, посадама је наређено да се бродови напусте. Али, Милан Спасић и Сергеј Машера нису имали намеру да то учине.

Разарач „Загреб“ је прво напустила посада, затим млађи официри, а око 14 часова уз брод је пристигао моторни чамац да превезе команданта, првог официра, поручнике Спасића и Машеру и једног артиљериског наредника. Међутим, Спасић и Машера су одбили да уђу у чамац и саопштили команданту да ће разнети брод. Стављен пред свршен чин, командант се са осталима брзо удаљио.

Неколико минута касније зачула се снажна експлозија. Разарач „Загреб”, понос југословенске морнарице нестао је у трену, а у дубине Јадрана са њим су отишли и Спасић и Машера, официри који нису могли да прихвате срамни пораз и окупацију. Прича каже да су обојица последњи пут виђени како поздрављају заставу Југославије непосредно пре експлозије.

Рибари су сутрадан, у Тиватском заливу открили тело у морнаричкој униформи, за који је установљено да је леш Милана Спасића. Тело Сергеја Машере никада није пронађено.

Спасић је сахрањен 19. априла, на војничком гробљу Савини, крај Херцег Новог. На споменику је уклесано и име његовог верног друга Сергеја Машере. Остало је забележено да се на спроводу појавио велики број грађана, морнара и њихових другова, али и вод италијанских, непријатељских војника који су, импресионирани јунаштвом и патриотизмом, дошли да одају војне почасти.

Чин двојице југословенских официра изазвао је велику пажњу светских медија. Спасић и Машера су одликовани указом Владе Краљевине Југославије. У једној британској касарни на Малти постављена је спомен-плоча посвећена овој двојици војника, а Французи су о овом догађају снимили филм под називом „Пламен над Јадраном“ за који је сценарио написао Меша Селимовић.

Поводом тридесетогодишњице Југословенске ратне морнарице, Милан Спасић и Сергеј Машера су проглашени за народне хероје.
/\
I

Да их комунисти нису прогласили за НХ, једна улица у мом комшилуку
никада не би носила име Спасића и Машере.


http://www.nacionalist.rs/2018/12/20/nji...ratovanja/

[Жаре]

Најмодерније пловило тадашње ратне морнарице и понос краљевине југославије, разарач „Загреб“, у историју је ушао као брод на којем се догодило невиђено јунаштво и последњи велики чин отпора пре капитулације Југославије у Другом светском рату.

Након неколико дана константног бомбардовања и уласка немачких снага у Београд 12. априла... У том тренутку, краљ Петар Други Карађорђевић и чланови владе већ су побегли у емиграцију, а држава је раскомадана између окупаторских сила и новоформираних марионетских држава.

Ипак, пре свега тога, у Бококоторском заливу збио се догађај који је и код непријатеља изазвао дивљење, а код обичног народа наду да ће окупатор једном бити побеђен. Официри бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су, у Тиватском заливу, разарач „Загреб“ и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици после капитулације Југославије.

У тренутку избијања Априлског рата, 1941. године Спасић и Машера, другови са класе, службовали су на разарачу „Загреб” и доживели да виде напрад непријатељске авијације на њихов брод. Ипак, „Загреб” је био моћан брод, последње чудо ратне технике, и претрпео је само незнатна оштећења.


Нови, већи напад на Боку Которску и бродове у њој извршен је 13. априла, али поново без последица. Ипак, флота је све више губила на снази, а онда је стигло и наређење да се бродови маскирају, а посада искрца на копно. Петнаестог дана априла наређено је да се на непријатељске авионе не отвара ватра. Спасићу и Машару вероватно је још тада све постало јасно.

Дана 17. априла, стигла је вест о капитулацији Војске Краљевине Југославије. Када су Италијани почели да улазе у Боку Которску, посадама је наређено да се бродови напусте. Али, Милан Спасић и Сергеј Машера нису имали намеру да то учине.

Разарач „Загреб“ је прво напустила посада, затим млађи официри, а око 14 часова уз брод је пристигао моторни чамац да превезе команданта, првог официра, поручнике Спасића и Машеру и једног артиљериског наредника. Међутим, Спасић и Машера су одбили да уђу у чамац и саопштили команданту да ће разнети брод. Стављен пред свршен чин, командант се са осталима брзо удаљио.

Неколико минута касније зачула се снажна експлозија. Разарач „Загреб”, понос југословенске морнарице нестао је у трену, а у дубине Јадрана са њим су отишли и Спасић и Машера, официри који нису могли да прихвате срамни пораз и окупацију. Прича каже да су обојица последњи пут виђени како поздрављају заставу Југославије непосредно пре експлозије.

Рибари су сутрадан, у Тиватском заливу открили тело у морнаричкој униформи, за који је установљено да је леш Милана Спасића. Тело Сергеја Машере никада није пронађено.

Спасић је сахрањен 19. априла, на војничком гробљу Савини, крај Херцег Новог. На споменику је уклесано и име његовог верног друга Сергеја Машере. Остало је забележено да се на спроводу појавио велики број грађана, морнара и њихових другова, али и вод италијанских, непријатељских војника који су, импресионирани јунаштвом и патриотизмом, дошли да одају војне почасти.

Чин двојице југословенских официра изазвао је велику пажњу светских медија. Спасић и Машера су одликовани указом Владе Краљевине Југославије. У једној британској касарни на Малти постављена је спомен-плоча посвећена овој двојици војника, а Французи су о овом догађају снимили филм под називом „Пламен над Јадраном“ за који је сценарио написао Меша Селимовић.

Поводом тридесетогодишњице Југословенске ратне морнарице, Милан Спасић и Сергеј Машера су проглашени за народне хероје.
/\
I

Да их комунисти нису прогласили за НХ, једна улица у мом комшилуку
никада не би носила име Спасића и Машере.


http://www.nacionalist.rs/2018/12/20/nji...ratovanja/

Па живи нам били и још дуго владали твоји комунисти! Бенетино левичарска, где налазиш ове љото комунистичке текстове?

[пек]

Кад се види колико је немачких авиона уништио монитор Драва шта је урадила авијација и поједини одреди... могла је војска КЈ дуже да издржи

[Ултрадесничар]

Кад се види колико је немачких авиона уништио монитор Драва шта је урадила авијација и поједини одреди... могла је војска КЈ дуже да издржи

Да али војску чине људи. Нико осим Срба није желео ту државу па је логично да нико не жели да гине за њу. КЈВ је прошла као и ЈНА.

[ЈВуО-КГ]

Четничке јединице Војске Краљевине Југославије у априлском рату

Пише:Александар Животић,научни сарадник.

http://istorija20veka.rs/wp-content/uplo...ivotic.pdf

[Мића Адмирал]

Koji je jedini djeneral KJV poginuo u Aprilskom ratu 1941. god ?

[ЈВуО-КГ]

Koji je jedini djeneral KJV poginuo u Aprilskom ratu 1941. god ?

Да није Михаило Голубовић,пешадијски бригадни генерал.Реактивиран 1941. године а датум смрти је 14.04. исте године?Место смрти је Лебане?

[ЈВуО-КГ]

Пилоти ваздухопловства Југословенске војске погинули у Априлском рату

-Капетан I класе Милош Жуњић, пилот-ловац
-Капетан I класе Михо Клавора, пилот-ловац
-Потпоручник Јован Капешић, пилот-ловац
-Нижи ваздухопловно технички чиновник Бранислав Тодоровић, пилот-ловац
-Потпоручник Душан Борчић, пилот-ловац
-Наредник водник Карло Штрбенк, пилот-ловац
-Наредник водник Милутин Петров, пилот-ловац
-Наредник Миливоје Бошковић, пилот-ловац
-Наредник водник Владимир Горуп, пилот-ловац
-Потпоручник Добрица Новаковић, пилот-ловац
-Капетан Живица Митровић, пилот-ловац
-Капетан I класе Иво Оштрић, пилот-ловац
-Поручник Мато Момчиновић, пилот-ловац
-Нижи ваздухопловно технички чиновник IV класе Вељко Вујичић, пилот-ловац
-Капетан I класе Милош Бајагић, пилот-ловац
-Капетан I класе Драгиша Милијевић, пилот-ловац
-мајор Лазар Доновић, пилот
-Поручник Иван Панџа, летач-извиђач
-Мајор Добросав Тешић, пилот-ловац
-Капетан I класе Рудолф Кобал, летач-извиђач
-Поднаредник Драгољуб Черне, летач-механичар
-Поручник Петар Кукић, летач-извиђач
-Капетан I класе Сергије Војинов, пилот
-Капетан I класе Владимир Вујичић, пилот-ловац
-Поручник Мирко Јовановић, летач-извиђач
-Поручник Андрија Поздер, пилот
-Поручник Радомир Лазаревић, пилот
-Наредник Илија Мићковић, летач-механичар
-Капетан I класе Константин Јермаков, пилот-ловац
-Капетан I класе Војислав Поповић
-Поручник Милорад Танасић, пилот-ловац
-Потпоручник Милутин Перовић, пилот-ловац
-Наредник Јефта Арсић, пилот-ловац
-Наредник Ратомир Милојевић, пилот-ловац
-Капетан Ото Сеп, пилот-ловац
-Мајор Бранко Фанедл, пилот-ловац
-Капетан I класе Никола Теофилов, пилот
-Наредник Верољуб Стојадиновић, пилот-ловац
-Наредник Фрањо Рибич, летач-механичар
-Капетан I класе Милутин Стокић, пилот
-Поднаредник Слободан Радивојевић, летач-механичар
-Наредник Стојан Пуљевић, летач-радиотелеграфиста
-Наредник Петко Милојевић, пилот
-Наредник Миленко Грујовић, летач-радиотелеграфиста
-Пуковник Фердо Градишник, пилот-ловац
-Наредник водник Живан Јовановић, пилот
-Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Василије Мировић, пилот
-Поднаредник Слободан Ђорђевић, летач-стрелац
-Поручник Ђорђе Стефановић, пилот
-Капетан I класе Никола Иванчевић, пилот-ловац
-Наредник Стјепан Јурковић, летач-радиотелеграфиста
-Поручник Владимир Кинк, летач-извиђач
-Потпуковник Јован Басарић, пилот-ловац
-Капетан I класе Јефта Бошњак, пилот
-Капетан I класе Момчило Петровић, пилот-ловац
-Наредник Павле Стрман, летач-радиотелеграфиста
-Поручник Милан Продановић, пилот
-Наредник Стеван Кнежевић, летач-стрелац
-Наредник Војислав Мећикућић, летач-механичар
-Наредник Стеван Вујаклија, пилот
-Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Обрад Милићевић, пилот
-Потпоручник Сретен Глишовић, летач-извиђач
-Нижи ваздухопловнотехнички чиновник III класе Тодор Радовић, пилот
-Поручник Славко Зеленика, пилот
-Капетан Боривоје Миловановић, пилот
-Поручник Михајло Кусовац, летач-извиђач
-Капетан Живомир Петровић, пилот
-Наредник Блажа Гардашевић, летач-радиотелеграфиста
-Поручник Јанићије Кораћ, пилот
-Наредник Душан Вучковић, летач-радиотелеграфиста
-Поручник Драгомир Добровић, летач-извиђач
-Поручник Растислав Пешић, пилот
-Потпоручник Бранко Нововић, летач-извиђач
-Пуковник Стјепан Буразовић, пилот
-Ђорђе Николић, авиомеханичар
-Капетан I класе Братислав Трајковић, пилот
-Капетан I класе Милан Јанковић, пилот
-Капетан I класе Синиша Синобад, пилот-ловац
-Капетан Димитрије Брајевић, пилот-ловац
-Наредник Данило Дејић, пилот
-Мајор Ђорђе Станојловић, летач-извиђач
-Капетан Данило Грбић, пилот-ловац
-Наредник Ђорђе Цветковић, пилот-ловац
-Потпоручник Миленко Миливојевић, пилот-ловац
-Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Миладин Дендић, пилот
-Капетан Аугуст Нежмах, пилот-ловац
-Поручник Слободан Михић, летач-извиђач


Слике и биографије на линку испод.
http://udruzenjepvlps.org/piloti-vazduho...skom-ratu/