Поруке: 4,401
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
648
Ствар је у томе што тенкова тада није било у Сечој Реци. Љотићевци и Немци који су 23. септембра кренули из Ужица имали су само оклопна возила, камионе и аутомобиле. Једини који помиње тенкове у тој колони је Страњаковић, који није учествовао у борби, а вероватно уопште није ни био на том терену тада. С друге стране поручник Ивко Јовановић, који јесте учествовао, уопште не говори о тенковима, већ само о оклопним возилима, и каже да су сва та возила, која се нису извукла из обруча оштетили, односно запалили (па и оно са Лаутнером). И у четничким ратним документима у тексту, говори се о оклопним возилима ("оклопним аутомобилима").
И по оном извештају што Красић цитира, по једно оклопно возило је уништено, тј. оштећено, као и два аутомобила и један мотоцикл.
Тек 25. септембра када су Немци и љотићевци са главнином кренули из Пожеге, у тој колони је било тенкова Рено, и тада је дошло до деблокаде места и његовог спаљивања (на фотографијама од тог дана се лепо виде и тенкови и зграде у пламену). Пре тога су дејствовале Штуке по четничким положајима.
А како је уништено једно оклопно возило види се из цитираног Марковићевог извештаја од 1. новембра: "Предложени за одликовање Златном медаљом за храброст Обилића, због следеће заслуге: У борби са непријатељем у Сечој Реци 23. септембра 1943. као одређена четворка вешто се прикрала, користећи заклоне, непријатељском оклопљеном аутомобилу и побила послугу овога аутомобила, те је овај аутомобил остао непокретан и уништен противколском пушком."
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 3,187
Теме: 51
Придружен: Jul 2013
Углед:
372
(13-12-2017, 09:45 PM)posmatrač Пише: (12-12-2017, 07:59 PM)ватхра Пише: Npr. moguće da štuke nisu letele, nego neki drugi tip aviona. Uglavnom su kod nas korišteni Hs123, a oni su malo drugačije dejstvovali.
Зар и Хс123 није Штука?
Није ли Штука скраћеница за класу бомбардера, а не назив за један тип авиона?
Није.
Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Поруке: 4,056
Теме: 18
Придружен: Jul 2016
Углед:
459
(11-12-2017, 12:40 AM)Перун Пише: Након објаве чланка појавило се пар коментара на тему како је Лаутнер спашавао Србе преко Дрине.
Треба напоменути да није исто спасити некоме живот и прихватити га, односно сместити и нахранити. Свакако да је било заслуга али оне се не могу поредити са оним што су четници урадити. Дакле, ниједан љотићевац није био послат да буде заштитница колонама српских избеглица. Толико о спашавању Срба преко Дрине.
Друго, цео Кораћев одред настрадао је захваљујући Лаутнеру. Сви су завршили на губилишту или у логору. Штета што нисам успео да пронађем један извештај у коме се Кораћ жали на Лаутнера. Из њега се може закључити право стање и улога коју су љотићевци имали а то је цинкарење Дражиних људи Немцима.
Једини кога је Лаутнер спашавао били су ужички комунисти који су врбовани да раде за Гестапо.
У извештају Недићу Кораћ наводи да је Лаутнер разоружао СДС у Бајиној Башти и том приликом запленио 300 пушака.
,,По моме мишљењу Добровољачки одреди, ако се томе благовремено не стане на пут, покушаће у потпуности да преузму власт у своје руке и тада ће доћи до онога чему се Ви не надате, а то ће бити већа унутрашња српска борба него са комунистима. Добровољачки функционери све предње раде са планом а уз јаку подршку и потпору зато моћних окупатора."
Све ово дешавало се уочи Францетићеве офанзиве. Као што видимо Кораћ је предвидео нови сукоб између Срба, годину дана раније него што се он захуктао.
Лета 43. љотићевци прерушени у народна одела крстаре теренима ужичког округа и хапсе, цинкаре и убијају присталице ,,шумских четника". Након ових акција били су тучени од стране четника у околими Ариља, Пожеге и поменуте Сече Реке. О њиховим акцијама на Златибору писали су и капетан Смиљанић и Кондор који је посебну пажњу скретао суседним командантима да су на све стране убачени одани Љотићеви људи.
Посматрач, не препознајем никога од свештених лица са фотографије. Распитивао сам се на више места али нажалост ништа нисам сазнао.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
(Последња измена: 14-12-2017, 07:51 AM од
Перун.)
Поруке: 3,187
Теме: 51
Придружен: Jul 2013
Углед:
372
(13-12-2017, 11:44 PM)posmatrač Пише: (13-12-2017, 10:47 PM)Громовник Пише: (13-12-2017, 09:45 PM)posmatrač Пише: (12-12-2017, 07:59 PM)ватхра Пише: Npr. moguće da štuke nisu letele, nego neki drugi tip aviona. Uglavnom su kod nas korišteni Hs123, a oni su malo drugačije dejstvovali.
Зар и Хс123 није Штука?
Није ли Штука скраћеница за класу бомбардера, а не назив за један тип авиона?
Није.
https://de.wikipedia.org/wiki/Sturzkampfflugzeug
https://de.wikipedia.org/wiki/Henschel_Hs_123
https://de.wikipedia.org/wiki/Junkers_Ju_87
Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Поруке: 4,401
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
648
(14-12-2017, 11:08 AM)ватхра Пише: Ово већ изгледа прилично реално.
Везано за дилему чета/одељење:
колико се види из описа сви љотићевци који су били у Сечој реци су утепани. То је њих 18 или колико већ за које имају имена, слике сахране итд. То може бити одељење, неки слабији вод, али чета не може.
У широј акцији је било ангажовано више људи и технике, наравно.
Не кажем да је цела чета била опкољена у Сечој Реци. Четници су 4. чету, плус нешто мало Немаца, напали у околини тог места, а онда је један део чете успео да ескивира затварање обруча и да побегне (са једним оклопним колима) у Косјерић, где су тражили ваздушну подршку. Други део је остао блокиран, али нису ни сви у обручу изгинули, јер Јовановић наводи да су заробљенике (не помиње колико их је било) разоружали и пустили. Дакле, у месту је сигурно било више од одељења љотићеваца, али мање од чете, плус неутврђен (мада мали) број Немаца, који су вероватно били само послуга ових возила.
На крају крајева, није ни логично да командант батаљона (Лаутнер) полази на терен са само једним одељењем (ако је толико глуп, онда и треба да погине).
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године