[Monarhist]

Наполеона сам навео због "код сивил"-а (озакоњавање безакоња). Нема државе без закона, па макар и безаконог закона ,какав је Наполеонов "код сивил". Пре њега то је била само "дивља побуна", каквих је свугде било, без неког већег значаја. Са жирондинцима, јакобинцима и санкилотима са црвеним штумпфовским капицама је почела разградња француске монархије. Да нису почели да уместо разрушене куће зидају нову, стара би се поново сама саставила. Када су Руси упали у Париз на свом "заграничном походу", нису могли да поврате стару француску монархију. Битка је већ била изгубљена. Не због јакобинаца, него због Наполеона, нове државне организације и "код сивил"-а. Најтежа је лаж она која је најближе истини, тако је и најтеже безакоње оно које се у закон меће ("код сивил").

Толико велику штету је Наполеон учинио француској да се она од њега није могла повратити ни након повратка престолонаследног монарха из Енглеске.

Да ли то значи да да није било Стаљина вратила би се руска царевина јер Лењинова држава је била неодржива?

Мислим да заборављамо да нису бољшевици срушили монархију, већ "фебруаристи"-про западни републиканци, Керењски и компанија. Бољшевици су касније дошли до изражаја, мада су и пре тога били активни. Дакле, капиталисти (у покушају), политичарчићи разних боја и један мањи али издајнички део племства свргао је Императора са престола. Значи Цар је на првол линији фронта са својом војском, командује, ратује са својим народом у рову, док "интелигенција" вршља по Петрограду у прави завере. Преваранти, тако су и на преварантски начин дошли на власт. Бољшевицима који су били енергични није био проблем да те идиоте збаце.
Оно што је поента јесте да републиканска "интелигенција" није имала подршку ни у племству, војсци, а да не говорим народу (који је био изразито про-царски) ни тада 1917, ни данас. Гарантујем да кад би се данас направила анкета у Русији ко је популарнији, Николај или Керенски, Цар би три пута више гласова добио. 
Према томе, да је Керенски умро 1917, монархија би се скоро па сигурно обновила кроз пар месеци, да не кажем и недеља.

[Змај_Баћушка]

Наполеона сам навео због "код сивил"-а (озакоњавање безакоња). Нема државе без закона, па макар и безаконог закона ,какав је Наполеонов "код сивил". Пре њега то је била само "дивља побуна", каквих је свугде било, без неког већег значаја. 

Да ли то значи да да није било Стаљина вратила би се руска царевина јер Лењинова држава је била неодржива?

Мислим да заборављамо да нису бољшевици срушили монархију, већ "фебруаристи"-про западни републиканци, Керењски и компанија. ... да је Керенски умро 1917, монархија би се скоро па сигурно обновила кроз пар месеци, да не кажем и недеља.

Баш зато негде на некој од ових тема и поменух да је Русија поражена у Паризу, само је пораз био као временска бомба. Рече ми се да "блатим поштено руско племство". О народу тек да не говоримо.

Руски Цар - 1917е није имао подршку ниоткуд. Сви су били против Царизма. И црква, и племство и народ. Од "декабриста" анти-царисти (антихристи) дају пун гас. 

Племство је било кратковидо, мислећи да ће им бити боље ако уведу олигархију. Цркви је сметао "царски примат", а свештенство је хтело (врх црквени) да има "више аутономије" у цркви. Народ што се тек ослободио хтео је имање, паре и сладак живот без пуно рада. Народом и племством у Русији је већ тада завладао ђаво, јер је спиритизам и окултизам у разним "кружоцима" овладао као примарни начин живота и мишљења. Православље оно право изворно и чисто се увелике сматрало за нешто "превазиђено" "застарело".

То је један моћан напалм-коктел који је сагорео Царску Русију - до темеља. Варницу је дао Керенски, са својим говором о моћном и неправедном Цезару и правдољубивом Бруту, у руској Думи.

Избављење Великог Руског народа је почело на Лазареву Суботу, 1986. у Чернобиљу, где се отворила паклена јама. Тек насупрот паклене јаме - супротстављени - руси пронађоше веру своју.

У Русији није као код нас. Тамо су цркве пуне кад је служба. И зато ће код њих прво кренути и препород целог светског православља, слава Богу! И нас ће погодити тај талас кад у нашу земљу буде дошао Руски Цар Михаил!

[Змај_Баћушка]

10. Секуларна држава "хладно" ратује против: а. Бога б. Краља в. Породице

а. Објавом "безаконих" закона, закона који су у директној супротности са Духом закона, са Светим Духом, секуларна држава је објавила рат Богу и светима Његовим. Такви закони прогањају и искључују свете (вернике) из живота заједнице.

б. Објавом "владавине у име народа" укида се Божији примат и вођство. Божији примат у друштву, божанствени поредак иде одозго-на-доле. Где се народ у таквој држави уподобљује просвећује и производи међу свете. Све су људи ближи и Богу и једни другима. У томе је и тајна слоге ("Окупљање око крста. Крст је у средини четири оцила, и има почано средишље место, иако се често превиђа у објашњавању и, чак, доживљајима слоге"). Круна - краљ или цар, монарх је носилац таквог поретка у друштву. Штитећи круну, он штити и своју и круну и самог таквог народа. Његову част, образ и достојанство. Кроз круну није само краљ таквог народа крунисан, него и читав народ. 

Секуларну државу могу увести, на превару, и олигархисти, у монархиу, наводећи заморца - краља - да им потписује шта им треба и да им буде "лични ордонанс". Нека држава може бити јавно монархија, међутим по суштини живота и спровођењу закона - секуларна. (пример Енглеске)

Сама објава "владавине у име народа" (а не у Божије име, тј. "милошћу Божијом") је такође јавна објава рата Богу и светима.

в. Секуларни закони штите "мешање" вера и изједначавају законски брак и конкубинат. Исто је и признати син и копилан. Тиме се не постиже законитост него се озакоњује - безакоње. Ако се изједначе у правима и поштен и непоштен. То је сан свих непоштених. 

У таквој анти-држави онда нико неће да буде признати син, јер то подразумева и обавезе. Сви желе да буду - "копилани". На крају се цео народ, цело племе, сво друштво претвори у "копилад". Породица се даље напада помоћу разсвећења саме брачне заједнице. Где ђаво гура да се озакони и "највећа гадост" тј. истополни разврат, као "брачна заједница" са истим правима као и код законских синова и конкубинатских копилади. Мајци се одузима право на мајчинство, заменог тог права - "правом на абортус"?? Мајке послодавци тероришу, губе посао ако роде, а у исто време се форсира као нека врста умоболне части и власти - шанса да мајка убије своје дете - "абортус". Такву мајку кад направе, убили су ту породицу. Свака мајка је срце њене породице. Ако њој огруби срце, охлади, онда је та породица - сахрањена. Очеви: оцу се брани право да истуче свог сина неваљалца, или ћерку неваљалицу. Није лако бити отац. Није лако ни имати непослушну децу, али ако се очевима од стране секуларне анти-државе ово право укида, онда се и на овај начин разбија породица. Јер неко се поправи кад добије батине. Неке људе у миру и љубави држи слово Закона а неке груба сила. Неки тек док буду под казном - схвате на тај начин тек - да је погрешио. Њима се дакле, та спасоносна шанса за спасење - укида. Ако нема ко да такве мале људе - са љубављу мало "млатне по тинтари или по туру", онда је тај човек - изгубљен за заједницу, и у потпуности се предаје на власт ђаволу. Само иде около и прави даљу штету.

Уопште, анти-држава (секуларна држава) се свуда где год може меша у поредак. Било да је то живот правитељства (закона и штићења закона) било породично-брачног живота (који мења у порочно-ванбрачни), било мешања у рад цркве и образовних установа. Деца се уче од малих ногу - безверју, враџбинама и сваковрсног пороку и безакоњу (сексуално васпитање, отворени окултизам - психологија, и сл...)

У култури - као делу друштвеног живота - у секуларним државама - Бог је одстутан. Не помињу га. Ако и помињу то је да би му се наругали а не да би славили.

[Змај_Баћушка]

11. Секуларна анти-држава учи децу лажној историји уместо праве, сентиментализму уместо љубави
Крајњи анти-успех секуларне анти-државе је самоубиство човека, породице, народа, државе и - целог рода људског. Зато свуда у земљама секуларизма народ обољева од потиштености (депресија) и влада права епидемија самоубистава.

Људи се самоубијају на више начина:
1. Духовно самоубиство је најпоганије и најтеже се лечи. То је незанимање за духовни живот - уопште. Такође, и још горе од овог првог је "занимање за духовни живит на погрешан начин" - секте.
2. Духовна самоубиства прати и телесни парњак - телесно самоубиство. Лакши облици су: запостављање тела, гојазност, коришћење опијата (дуван, алкохол), одавање разним пороцима и разврату, бинџовање (повлачење у смрт - или "виртуелну" реалност).

Историја коју данас уче деца није реална историја, већ "политички-коректна" (лажна) историја.

Сентименализам је лажна љубав. Формална љубав а стварна мржња.

[Змај_Баћушка]

12. Секуларна држава пружа озбиљне погодности за развој "корова"
У секуларној држави се штити јерес и секте, па и оне најпогубније (највидљивије погубне). Они који спроводе закон (полиција) морају имати осећај за морал да би га спроводили. Најчешћи приговор закону износе сами полицајци, у секуларној држави: "немамо законски основ да се боримо против сатаниста".

Полицајци се наравно, срећу очи у очи са злом сваки дан, и јасно им је да им сам "безакони, секуларни закон" - представља препреку.

Друштво које живи у секуларности - живи у свакодневном разапињању Христа и зато, у свакодневном цепању и цепкању себе на мање делиће. То је тачно и представља суштину проблема који пара друштвено ткиво које се цепа по средини, од врха до дна, као Божанска риза - завеса другога Храма - након што "худа" заједница разапне Христа. То друштво још само формално постоји, а заиста је мртво и угашено у својој суштини, као фабрика на коју је стављен катанац.

[Змај_Баћушка]

13. Секуларна држава анти-просвећује и обесвећује своје поданике

У школама се религији приступа са становишта филозофије "позитивизма". Пар речи и позитивизму, да људи знају какво је то мрачњаштво. У време кад се осмишљавала прва "идеологија" (лаж уместо истине) да замени религију у друштву, још давно пре Маркса и Енггелса, јавили су се двојица аутора. У почетку Сен-Симон, ситни племић, који је за ове послове ангажовао свог секретара, Огиста Конта. Водили су се мишљу чиме да "замају" ум човеков, да би се бавио свиме само не Богом.
И дошли су тако, нпр. Сен Симон, под утицајем открића у индустријској револуцији, сматрао је да Бог нешто застарело, да је религија нешто непотребно, и да су човеку убудуће потребни само његови проналасци. Да човеку није потребна ни држава ни породица, само - фабрика. (комунистички идеал) Сен Симон је занет плодом ових идеја, и применом њиховом на самом себи, пуцао себи у главу, избио једно око, и са другим оком написао последње своје дело: "повратак хришћанству".
Огист Конт је хтео да настави тамо где му је стао претходник, и пошто се више Сен Симон са тиме није слагао, отишао је и довршио тај филозофски правац. То је "позитивизам", који је основа данашњег научног мишљења и предаје се у школама. Огист Конт је умро у лудници, потпуно помраченог ума.
Тиме у данашњој, секуларној просвети - 'ране нашу децу. Да и она полуде као О.Конт или да покушају самоубиство као Сен Симон.

Идеје Сен Симона касније преузима Маркс, и преко Маркса цео социјалистички исток. И сам социјалистички исток прати ток живота Сен Симона. Пут самоубиства и самоповређивања, па отрежњења и повратка хришћанству.

Док је запад изабрао пут О.Конта. Нешто много страшније и погубније.

Шта позитивизам каже за религију: 1. Бог не постоји 2. Постоје ритуали које су примитивни народи измислили да се не би плашили грома

Глупо и страшно и овесвећујеће.

[Змај_Баћушка]

У чак јеретичкој Аустро-угарској држави се поштовало правило "чија вера онога и школа", те је свака религијска заједница имала своју школу, за оно основно што је требало да зна сваки сељак. Основна наука у тим школама је била - религијске природе. Тај временски период и данас зову "бел епок".

Насупрот томе, Сен Симон је упоставио идеју комунистичког суживота у фабрикама, где се у паузама певају песме које он назива "чант" што на енглеском значи "црквена песма". То су многи који памте живот у СФРЈ окусили. "Да нам живи, живи рад", "друже Тито, љубичице бела", и сл...

У суштини он даје идеју нове анти-црквености.

Емануел Кант, немачки филозоф установљава први анти-црквени синаксар да се свакога дана прослављају дани рођења и смрти - обичних смртника, богобораца и христопротивника. То и данас дају по новинама, штампи, и телевизији.

То је уствари одраз у огледалу црквеног синаксара - помјаника светих чији се дан слави тога дана у календару. Свети се помињу из разлога да охрабре вернике да наставе путем Христовим и да и они буду са-учесници Христове славе у побеђивању греха, сотоне и смрти.

Мртви људи, који су измислили неку машину, или написали неку књигу, или шта год био њихов  светски допринос, нису ништа у поређењу са светима. Један прст једног светитеља или ни прст његов него плашт у који је био умотан (доказано) више вреди од читаве армије оних које анти-свети секуларисти помињу у својим свакодневним трабуњањима и бајањима.

Комунисти су чак направили у свом анти-српском црвеном вилајету и мини-глумачки Пантеон, из реда самопроглашених и ничим доказано обожених глумаца, из "култних" (култ, вера) филмова.

Култ -  културе замењује у секуларној држави - култ истинитога Бога, и то је и први и последњи и најтежи грех који такву државу - осуђује на коначну пропаст!

[Monarhist]

Баш зато негде на некој од ових тема и поменух да је Русија поражена у Паризу, само је пораз био као временска бомба. Рече ми се да "блатим поштено руско племство". О народу тек да не говоримо.

Руски Цар - 1917е није имао подршку ниоткуд. Сви су били против Царизма. И црква, и племство и народ. Од "декабриста" анти-царисти (антихристи) дају пун гас. 

Племство је било кратковидо, мислећи да ће им бити боље ако уведу олигархију. Цркви је сметао "царски примат", а свештенство је хтело (врх црквени) да има "више аутономије" у цркви. Народ што се тек ослободио хтео је имање, паре и сладак живот без пуно рада. Народом и племством у Русији је већ тада завладао ђаво, јер је спиритизам и окултизам у разним "кружоцима" овладао као примарни начин живота и мишљења. Православље оно право изворно и чисто се увелике сматрало за нешто "превазиђено" "застарело".

Најјачи елементи Беле Армије у току Грађанског рата су били монархистички пукови. Један под командом Ђенерала Дроздовског а други под командом Ђенерала Капела. Њих двојица су, може се без претеривања рећи, можда и најбољи официри које су имале обе стране у рату. О Капеловим успесима је чак и совјетска штампа писала са дивљењем. Лик је био војни геније, исто као и Дроздовски. Обојица су завршили најпрестижније војне школе у Руској Империји (Капел је завршио Павловску војну школу).  И обојица су трагично настрадали. За Капела се говори да није погинуо да би преокренуо ток рата, иако је његова јединица била вишеструко мање бројнија него бољшевичке. 
Корнилов, Дењикин и Јуденич нису били монархисти, али нису били ни против монархије. Исто као и Колчак. Дакле подршка је постојала.
То што је пар племића издало не може да поништи оданост и жртву 99% племића који су давали своје животе за Цара и Отачаство. 

А такве идеје о "застарелости" су се по Русији мотале читав век пре тога (од Париза као што кажеш) а вероватно још и раније. Сумњам да су оне имале превеликог утицаја. Унутрашња пропаганда против Императора (а пре свега против његове супруге Императорске Александре) била је много погубнија, ал опет не у толикој мери да већина буде против монархије.

[Змај_Баћушка]

14. Организација власти и негативна селекција - као правило организовања у секуларној држави

У секуларној држави, многима не пријају многе ствари, али их трпе под принудом силе. Непозитам је правило. Негативна селекција - начин избора у више слојеве друштва. Што се иде у друштвеној лествици више, то је тамошње друштво поквареније. Нема "крем-де-ла-крем"-а већ "муљ-де-ла-муљ" на врху - секуларне државе.

Будући да је човек слободарско биће, ненавикнуто на ропски положај. Такав систем се једино константном претњом смрћу и мукама може одржати.

Да би се осигурали од издајстава, тајна друштва која форсирају секуларну државу, врше пробир међу кандидатима - у негативном смислу. Бирају се мање карактерни људи, а од мање карактерних, они што су нешто већ згрешили. Од оних што су згрешили они чији се грехови могу доказати (што би их у истом часу уништило). Од оних чији се греси могу доказати, бирају се они - чији су греси - страшнији.

Постоје наравно и - жидови - који бораве на власти, и које се, у ове, ево дане, пред краја остварења планом и програмом (Протоколима), како је и речено, постављају на чело држава (Зеленски, Путин, Кастрови).

Ова негативна селекција се по избору главних управљача (видљивих народу) дање онда грана наниже, да се не нађе баш ниједан шраф који мисли за себе, и који се не може на време уклонити, да не представља клип у точку огромне тиранске секуларистичке машинерије.

[Романија]

Секуларној држави не фали ништа. Наше искривљено мишљење је да је онај ко је на власти апсолутни господар свега и свачега, па самим тим треба имати неке везе са Богом и Црквом. На власти човјек само треба да ради свој посао као и сваки други посао, а не да намеће атеизам или теизам, васпитава дјецу и слично. Зашто би Црква водила ратове и решавала економску кризу? Погледајте земље које нису секуларне (Авганистан, Израел, Ватикан..) на шта личе.
А те наше краљеве за које сматраш да су послати од Бога, су уствари послати од оних на које бацаш дрвље и камење на овој теми.
Погледај васељенског патријарха, да ли је он послат од Бога или од неке обавјештајне службе?

[Monarhist]

Секуларној држави не фали ништа. Наше искривљено мишљење је да је онај ко је на власти апсолутни господар свега и свачега, па самим тим треба имати неке везе са Богом и Црквом. На власти човјек само треба да ради свој посао као и сваки други посао, а не да намеће атеизам или теизам, васпитава дјецу и слично. Зашто би Црква водила ратове и решавала економску кризу? Погледајте земље које нису секуларне (Авганистан, Израел, Ватикан..) на шта личе.
А те наше краљеве за које сматраш да су послати од Бога, су уствари послати од оних на које бацаш дрвље и камење на овој теми.
Погледај васељенског патријарха, да ли је он послат од Бога или од неке обавјештајне службе?

Краљ је милошћу Божјом и вољом народном. 
Није исто не-секуларна држава у Француској и у Србији. Заборављамо да је римокатоличка Црква под контролом једне друге монархије-Ватикана (ватикан је апсолутистичка изборна монархија). 
И не мора не-секуларна монархија аутоматски значити -апсолутистичка.

[Змај_Баћушка]

15. Слабљење народа кроз политичко раздробљавање и, последично - економско осиромашење у секуларној држави

Свака секуларна држава пада под утицај жидовске "невидљиве наднационалне администрације", те свака од њих бива економски израбљивана споља, не пратећи куда завршава силна одливена економска корист.

Право народа (и народности) на самоопредељење, при увек спремном признању међународне заједнице, додатно слаби националне државе (које уђу у секуларистичку јаму без дна), кроз оштећење националне економије кроз унутрашњи рат и међународне санкције, и смањење територије, које смањује тржиште све више и више, и на крају националну државу баца и преко прага сиромаштва економски у јад и очај, а националне прваке у бестрагију безначајности и немогућности утицаја како на своје тако и светске прилике.

Националне државе се једино могу држати и одржати на аутентичној монархији, коју неки зову и апсолутистичка, а ова (апсолутистичка монархија) се може одржати једино чврстом и пламеном вером у Бога.

На страни секуларне државе је сам ђаво и његове слуге. Зато ко год буде кренуо путем отпора, а без Бога на својој страни, биће принуђен да одустане или да буде уклоњен.

[Змај_Баћушка]

16. Коначно уништење националне државе кроз демократко-републикански систем владавине

Као и коров на њиви. Што дуже народом влада овај неблагословен и лоповски начин владавине - то ће га теже бити ишчупати.

Још у доба старога Рима је примећено да се "корупција" (лат. "кварење") царске власти дешава кад постоји мандатна позиција. У старо доба то је била позиција римског провинцијског прокуратора која се бирала на 2 године. Примећено је да се прокуратор понаша на тај начин што максимира кроз своје деловање не царску корист, него своју личну, и да не заводи царски, него свој лични режим. Из разлога, и нама познатих, што ... кад неко станује у неком стану 2 године, неће предузимати неке активности на трајном побољшању услова живота у њему, већ ће строго извлачити суву корист из тог "привременог" уговора. Слично томе, том "краткорочном" размишљању је и ова - једина мандатна позиција у целом царству. И као што за време "мандатног станара"  - тај стан, у суштини, пропада, тако и мандатне владе и власти и администрације - упропашћују државе за које раде.

Шта рећи данас, кад фактички, не постоји ни једна државна функција у демократко-републиканској секуларистикчкој анти-држави, која је доживотна. Све су мандатне. И свуда се иде истим путем ка јами.

Очекивања (народна) да ће "наредни мандатар" учинити оно што други нису, те, стати на страну народа - нема утемељење ни у чему, сем у чистој утопији и неумереној фантазији, а корен таквих фантазмагорија је у незнању и непознавању историје, учитељице живота.

О демократији сам већ писао на теми разлике између демократије и православне саборности, па не бих о томе овде дужио. Суштина демократског начина одлучивања није правичност, већ насиље већине над мањином. Републиканско-демократске владе су све неправедне и насилне, по дефиницији, и у појави (Настанку) и у самом свакодневном гибању тј. кретању кроз правни процес.

Републиканска власт је некада подразумевала СПКуР (народни сенат, народну управу). Међутим, стари Рим који је ово исто имао, имао је доживотне функције сенатора. Кад се у републиканско уређење ушетају и демократски бирани мандатари, не добију се два добра, него "два лоша убише Милоша". Мандатна места у сенату, односно парламенту значе да нико од таквих сенатора неће вршити функцију представника свог народа, већ ће се водити личним интересима (представика самога себе) и биће заинтересован за "што више злата и привилегија - за себе". Тиме се цео политички систем ставља у функцију "оног ко да више", односно "сребродоносаца". Уместо слободног друштва, такав народ, који ово омогући у секуларистичкој анти-држави, пада у "среброљубачко ропство". Воља народа у таквој анти-репубици се не може исказати ни на један начин јер, просто, онемогућена је да допре, и уклоњена из политичког процеса. Ропство, другим речима.

Конкретно, парадоксално, и анти-државно је то да се за представнике народа бирају мандатари а не трибуни. То нема везе са републичким уређењем државе, него је то, уствари, баш онако како и кажу протоколи, стварање неподношњивог и несношљивог стања, које се лако после може уклонити - јер ником не одговара. Жидовски налогодавци, нек се само повуку и тај систем се мора  уз гласан тресак - распасти.

Облик владавине који мора следити "републиканско-демократки" је апсолутистичко-аутократски. То је чак, природан процес, који се десио и старом Риму, и који је доказао да је монархија уређеније и савршеније друштво од републике. 

Дакле и код нас  - питање монархије и круне је постављено, једино још многима није јасно, ко ће га се први докопати. Цар Михаило или антихрист.

[Змај_Баћушка]

17. На који се све начин укида слобода у секуларној држави?

1. Кроз систем доношења и спровођења закона. Даје се исто право и криминалцу и поштеном човеку. Поштен човек је у власти криминалца, и учи се да му буде сличнији.
2. Кроз образовни систем се људи уче како да мисле. Мишљење, оно које је аутентично - исмева се од стране - слепе гомиле.
3. Кроз систем контроле културног живота - фаворизују се откачене форме, развратна дела, саблажњавајући кич садржаји - све ради потирања истинске и оригиналне културе
4. Кроз фаворизовање спорта и небитних такмичења култивише се друштвени шпиц - омладине - да ... "пуца у празно".
5. Најмногољуднији спортови - типа фудбал, кошарка, и сл. се контролишу из утакмице у утакмицу, да не би неки вођа стао на чело те гомиле, и повео народ у одсудни бој за слободу
6. Медији - постоји и закон о медијима, чије постојање гарантује стање константне цензуре. Народу је улар стављен и жвала у уста, као марви
7. Политички систем се контролише путем: 1. Инфилтрације 2. Мобилизације и 3. Деструкције
        1. У постојеће структуре се убацују "прислушкивачи", или "спавачи"
        2. На незадовољство народа, мобилизују се лажне узбуне и снаге, које изазивају реакцију режима. Све је већ 
            договорено и намештено, и све је велика представа за народ. Рађају се, брзо цветају, па се затим тако брзо и             гасе лажне партије, удружења ,покрети 
        3. Деструкција се користи у више нивоа, кад се друштвени аутентични фактор отме контроли
             а) Деструкција партије (мажњавање печата, нпр. што се скоро десило)
             б) Преузимање покрета кроз непотребне коалиције (утицај Двери на Заветнике нпр.)
             в) Персонална деструкција (страдање вођа СПО на Ибарској магистрали, З.Ђинђића у згради Владе, Небојше                  Крстића на путу) 

На све стране су разни наративи о слободи, док кад се погледа у тањир, и кад се погледа дубински, у срцу, те слободе заиста - у секуларној држави - нема ни трунке. Свуда је лаж и ропство.

Да сам ђаво не стоји иза секулариста, не би то био нерешив проблем за српске јунаке модерних времена. 

Међутим, будући да се ради о ђавољим слугама, њих не може да победи онај који "верује у себе", ко "верује у човека", већ само онај чије срце пламти вером Правом. 

Наравно, подразумева се да тај човек заиста има праву веру а не неко умишљење.

Теолог прави - једино може да помогне Србину. И Теолог и Кнез и Војник, као Свети Кнез Лазар.

И тај је на путу из Русије.