Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Апел за одбрану Косова и Метохије
#1

[Слика: IMG_6385.jpg]

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#2

Колико прилика сте имали да ТВЗ ОДБРАНИТЕ Косово и Метохије у последни 70 година?

И можете нам скромно објасните ЗАШТО ТО НИСТЕ УРАДИЛИХ?
Одговори
#3

Фалио си нам ти.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#4

.
АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ КАО ОДГОВОР НА УЗНЕМИРУЈУЋЕ ПОРУКЕ ВРХА ВЛАСТИ



Апел за одбрану Косова и Метохије који је покренуо политички савет Демократске странке Србије настао је као одговор једног дела јавности на поруке које последњих месеци стижу из врха власти о могућој предаји Косова, речено је данас у Београду на представљању тог документа.

Председник политичког савета ДСС Милош Ковић рекао је да то није страначки документ будући да је реч о веома важном државном питању и будући да га је потписало 178 особа међу којима већина нема везе ни са једном странком, а који су веома значајни за српску културу.

Он је рекао да се морало реаговати после јавног изношења да је власт у Србији обавезна да потпише правно обавезујући уговор о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине, али и после јавно изнетих навода да је власт спремна да дозволи да Косово добије столицу у УН под одређеним условима.

Ковић је рекао да се у медијима даје несразмеран значај изјавама званичника да се треба одрећи митова и изјавама типа да Срби немају више деце за нове ратове, што по њему, није државнички начин размишљања.

Он рекао да се у апелу инсистира на томе да се дијалог Београд и Приштине мора вратити у окриље УН, као и да међународни односи налажу да се решење око конфликта замрзне и одложи до ситуације која би могла да одговара и једној и другој страни.

Ковић је рекао да је питање Косова питање основне солидарности с око 120.000 грађа који и данас живе на Косову, као и да је то питање економског карактера с обзиром на ресурсе на Косову, али и питање српских светиња.

Он је рекао да је апел потписало 178 особа, од којих око стотину доктора наука, 62 професора универзитета из Београда, Новог Сада, Нишка, Косовске Митровице, Никшића, Бањалуке и источног Сарајева, седам академика и 11 архијереја Српске православне цркве.

Ковић ја рекао да су потписници књижевници, редитељи, сликари и глумци, као и да је списак састављен за три дана и да има још оних који га желе потписати те да ће то моћи да учине од сутра када ће бити покренут сајт www.неодустајемо.рс.

Он је рекао да је то свесрпски апел и да је Косово тема која се тиче свих Срба и свих грађана Србије без обзира јесу ли српског порекла или не.

Један од потписника апела професор Мило Ломпар рекао је да су они који су апел већ потписали желели да кажу да нису сагласни с политиком коју актуелна власт заузима у вези с централним питањем државне политике питањем Косова.

„Желели смо да кажемо да се противимо ономе што сматрамо да је неоправдано и да у условима медијске потиснутости покажемо да нас има много и да припадамо различитим слојевима академске јавности, да показујемо да српска интелектуална заједница није равнодушна када је реч о судбоносним питањима наших сународника на Косову и Метохији“, рекао је Ломпар.

Професор Часлав Копривица рекао је да апел има превентивну намену да спречи предају Косова.

„Желимо да утичемо на свест грађана да спречи овлашћеног представнике власти да стави потпис на трајно одрицање Косова“, рекао је Копривица.

У апелу је наведено да садашње међународне околности су такве да до праведног решења није могуће доћи и да је замрзнути конфликт једина разумна одлука.

„Будући нараштаји неће бити најсрећнији ако им у наслеђе ово питање оставимо нерешено, али ће бити најнесрећнији ако и себе и њих заувек осрамотимо, одричући се Косова и Метохије, своје части и свог Јерусалима“, наводи се у апелу.

У апелу пише и да разговоре с представницима Албанаца с Косова ваља наставити, неорочено и неусловљено, под окриљем Савета безбедности УН, до коначног решења у складу са Уставом Србије, Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 и међународним правом.

Међу потписницима апела су академик Матија Бећковић, митрополит Амфилохије Радовић, професор Слободан Антонић, књижевник Владимир Кецмановић, епископ шабачки Лаврентије, новинарка Спутњика Љубинка Милинчић, посланик Двери Бошко Обрадовић, професор Слободан Самарџић и академик Коста Чавошки.


Извор: Бета

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#5

Колико сам успео да видим на списку, само је професор Ковић од историчара ово потписао. Алал вера докле смо догурали.
Одговори
#6

(06-01-2018, 01:25 PM)Бенито Пише:  Алал вера докле смо догурали.

Понор је још већи кад видимо да нам ДСС издаје оваква саопштења. Након пуштања 2000 шиптарских терориста и распродаје земље за време ДОС-a,сетили се да нам је потребна одбрана Косова. У случају Србије, дно не постоји.
Одговори
#7

Тамо, за време посттитоиста осамдесетих година прошлог века, кад би изашла нека петиција, обично кад је неко ухапшен, потпис на петицији против такве државне одлуке, подразумевао је да се тиме показује грађанска храброст, одвајање од режимских интелектуалаца и показивање слободарске традиције. То и јесте иначе смисао петиције.
Рецимо, да по том фону, нисам ни прочитао ко је саставио ову петицију, него сам прочитао само заглавље, на које немам ниједну битну примедбу. Сад тек видим да је Ковић , вероватно, и написао то заглавље.
Другим речима, нисам члан ДСС, нити сам то икад био. Реално говорећи, то више нису исти људи који су ослободили оне Шиптаре. Немам разлога да верујем или не верујем у добронаметност ових нових, нити ме то интересује. Поготово, у моменту кад о питању Косова и Метохије, немамо ни једну сличну петицију.
Једноставно, по мом мишљењу, питање Косова и Метохије далеко превазилази не само односе наше политичке сцене, или чак наше генерације, него , вероватно, и саме наше нације. Зато ме баш брига, у овом моменту када сви ћуте док један зликовац продаје део Србије због личних интереса, ко пише овакве петиције. Важно је да постоје.
Одговори
#8

Прво нами је чудно што Шумадинац прво поставља овај документ па га потом оспорава зато што је као ДСС у питању!

Међутим!

"Ништа нас не смије изненадити" кад је у питању Шумадинац!

Друго, у списку часних имена који дајемо, БЛИСТАЈУ СВОЈИМ ОДСУСТВОМ (у надежди смо привременим) Проф. Др. Војислав Шешељ, Драгослав Бокан, проф. др. Мила Алечковић, др. Драган Петровић, др. Слободан Комазец, Бранко Драгаш, Мирко Јовић, браћа Тврдишићи, Владан Глишић, Мирослав Паровић, проф. др. Андреј Фајгељ и.....ПОСЛЕДЊИ АЛИ НЕ И НАЈМАЊЕ ВАЖАН...Милослав Самарџић!

Ево списка у целини до данас, па каже:

др Будимир Алексић

митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Радоје Андрић, новинар

Предраг Гага Антонијевић, редитељ

проф. др Слободан Антонић

проф. др Зоран Арсовић

епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије

проф. др Синиша Атлагић

Драгомир Ацовић, архитекта

академик Данило Баста

Данило Бећковић, редитељ

академик Матија Бећковић

проф. др Владимир Божовић

Хаџи Петар Божовић, глумац

Снежана Божовић

проф. др Драгиша Бојовић

Синиша Боровић, генерал у пензији

проф. др Павле Ботић

проф. др Милан Брдар

проф. др Ђорђе Бубало

мр Жељко Будимир

проф. др Алекса Буха, академик АНУРС

Предраг Васиљевић, новинар

проф. др Слободан Владушић

проф. др Емил Влајки

Димитрије Војнов, књижевник

Никола Врзић, новинар

проф. др Наташа Вујисић Живковић

проф. др Игор Вуковић

проф. др Ђорђе Вуковић

др Слободан Вуковић, научни саветник

проф. др Дивна Вуксановић

Маринко Вучинић, публициста

проф. др Оливера Вучић, бивши судија Уставног суда Србије

проф. др Василије Гвозденовић

проф. др Јован Делић

проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник

проф. др Ирина Деретић

Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске

Споменка Деретић, новинар

Слободан Деспот, књижевник

Биљана Диковић, новинар и песник

Ивана Димић, књижевник и драматург

др Јово Дробњак

Будимир Дубак, књижевник

проф. др Јован Б. Душанић

проф. др Александар Ђикић,

председник Српског националног

форума из Грачанице

Гојко Ђого, књижевник

Биљана Ђоровић, новинар

др Горан В. Ђорђевић, адвокат

др Мирослав Ђорђевић, начелник хирургије КБЦ Бежанијска коса

доц. др Далибор Ђукић

др Срећко Ђукић, бивши амбасадор

др Веселин Ђуретић

Милка Ђуретић

Новица Ђурић, књижевник

др Ђуро Ђурић

Слободан Ерић, главни уредник Геополитике

др Александар Живковић, лекар

Бранко М. Жујовић, новинар

протојереј ставрофор Слободан Зековић

Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо

ђакон Ненад Илић

др Слободан Јанковић, научни сарадник

др Јован Јањић

академик Иван Јевтић

свештеник Радован Јевтић

епископ полошко-кумановски Јоаким

епископ будимљанско-никшићки Јоаникије

епископ славонски Јован

др Бојан Јовановић

доц. др Милош Јовановић

Миодраг Д. Јовановић, првак опере Народног позоришта

протојереј ставрофор Обрен Јовановић

Иван Јовић, редитељ

др Васиљ Јововић

протојереј ставрофор

проф. др Димитрије Калезић

Весна Капор, књижевник

Владимир Кецмановић, књижевник

проф. др Ненад Кецмановић

викарни епископ диоклијски Кирило

Љубомир Кљакић, публициста

проф. др Микоња Кнежевић

проф. др Милош Ковић

Славка Којић, адвокат

проф. др Часлав Копривица

академик Василије Крестић

протојереј ставрофор Момчило Кривокапић

мр Славко Крстајић

доц. др Гордана Крцуновић

проф. др Душан Крцуновић

епископ шабачки Лаврентије

Александар Лазић, уредник портала Стање ствари

проф. др Горан Латиновић

проф. др Мило Ломпар

епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин

доц. др Велимир Лукић

епископ западноамерички Максим

проф. др Марко Маловић

Никола Маловић, књижевник

проф. др Славица Манић

проф. др Срђан Маринковић

проф. др Ратко Марковић

Јован Маркуш, књижевник

Драган Маршићанин, бивши председник Народне скупштине Републике Србије

Дејан Мастиловић, издавач

доц. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву

Јелена Иванишевић Пауновић, глумица и продуцент

игуман манастира Свети Архангели код Призрена Михаило

Љубинка Милинчић, новинар

Душан Милић, редитељ

др Драгиша Миловић, бивши председник општине Звечан

проф. др Дејан Мировић

проф. др Вера Миланковић

Милош Милојевић, новинар

проф. др Љубинко Милосављевић

др Александар Митић

др Сара Зорица Митић, лекар, књижевник и преводилац

протојереј ставрофор Драган Митровић

академик Драгослав Михаиловић

Бранимир Нешић, издавач

Желидраг Никчевић, књижевник

протојереј ставрофор Радомир Никчевић

Бошко Обрадовић, народни посланик

проф. др Слободан Орловић

академик Часлав Оцић

Александар Павић, политиколог

Бранко Павловић, адвокат

Марко Паљић, продуцент

протојереј ставрофор Радивоје Панић

проф. др Драго Перовић

протојереј ставрофор Гојко Перовић

проф. др Жарко Петковић

мр Михаило Петковић, сликар

проф. др Александар Петровић

академик Предраг Пипер

проф. др Валентина Питулић

проф. др Александар Поповић

др Милутин Поповић Захар

Александар Протић, продуцент и издавач

мр Синиша Радић

дипл.инж.ел. Рајко Радусиновић

Горан Радовановић, редитељ

протојереј Борис Радовић

Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С

Марина Рајевић, новинар

др Александар Раковић, виши научни сарадник

протођакон др Љубомир Ранковић

проф. др Митра Рељић

доц. др Слободан Рељић

проф. др Бранислав Ристивојевић

Дејан Ристић, професор Богословије у Призрену

Милан Ружић, књижевник

Душан Савић, спортиста

проф. др Слободан Самарџић

проф. др Марко Секуловић

епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Силуан

протођакон проф. др Прибислав Симић

Остоја Симетић, публициста

јереј др Милорад Средојевић

Игор Станковић, филмски дистрибутер

Радмила Стањевић, адвокат

проф. др Миломир Степић

проф. др Драган Н. Стојановић, бивши судија Уставног суда Србије

проф. др Јелица Стојановић

епископ рашко-призренски Теодосије

Теша Тешановић, новинар

доц. др Срђа Трифковић

Драган Филиповић, публициста

академик Коста Чавошки

проф. др Љиљана Чолић

протојереј ставрофор др Велибор Џомић

проф. др Богољуб Шијаковић

доц. др Марица Шљукић

проф. др Срђан Шљукић

Милош Шобајић, сликар

проф. др Мара Шћепановић

доц. др Небојша Шулетић

Заборависмо, нема ни Радула и прелијепе Јасмине из ДЈБ а зачудо нема га ни Срђан Ного а ни Марија Јањушевић није туна....сем ако није неки договор да буде по један из странке.

Ђе је Синиша Ковачевић, ђе је лепушкаста судва презимена Санда Рашковић-Ивић?

Поздерцу наравно туна и није место јербо је ОН највише и заслужан што се овај апел СА ВЕЛИКИМ ЗАКАШЊЕЊЕМ, данас пише!

ЂЕ СУ ЗАВЕТНИЦИ???!!!

ЂЕ КУСТУРИЦА???!!!

Ђе је проф. др. Дејан Мировић, ђе је Марко Јакшић, ђе је Ненад Поповић?

Ђе је Владика Артемије, ђе је Патријарх Иринеј, ђе Иринеј бачки?

Ђе је грешни Милоје, ђе је монах-немонах?

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Одговори
#9

Сад видим боље списак. Има ту још тројица историчара: Ђуретић, Крестић и Раковић. Али је проблем што је једино Раковић запослен у институцијама система, а ова двојица су пензионери одавно. Где ли су остали вајни научници, звани " нисам гледао", " где баш мене да питате", " само тетки да однесем лек"...?
Одговори
#10

Гос'н Милослав Самарџић је тоже историчар, можда НАЈВАЖНИЈИ за Србство од бајаги "пада" комуно-сатанизма па наовамо!

ЂЕ ДЕРЕТИЋ СРБИН НАЈСТАРИЈИ?

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Одговори
#11

.
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: КОСОВО ЈЕ ЖИЛА КУЦАВИЦА ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ, НЕ САМО СРБИЈЕ



Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је данас да никоме не може да се преда Косово и Метохија, јер је Косово и Метохија жила куцавица Црне Горе и Србије.

„Косово је жила куцавица Црне Горе и Србије, не само Србије“, казао је Владика у манастиру Морача након Свете архијерејске литургије коју је служио поводом празника Сабор Пресвете Богородице.

Рекао је да је апел за одбрану Косова и Метохије, који ових дана нападају у београдским медијима писан због бриге за Косово и Метохију, а не против нило кога.

Он је подсјетио да су 1943. године по инструкцијама Јосипа Броза црногорски комунисти Павле Јовићевић и Андрија Мугоша с Енвером Хоџом у Бујану договорили стварање албанске републике као једне од балканских социјалистичких република у чији састав је требала да уђе територија Косова и Метохије која је у том тренутку била под Мусолинијевом влашћу.

„Касније, након рата, Петар Стамболић је тој територији придодао дио Србије до Копаоника и сад они на основу тога тамо праве државу. А ови у Београду то прихватају. И сад смо ми који се томе противимо и у Црној Гори и у Србији као издајници, а они су као спасиоци. Нека им Бог да памети и разума. Не може се Косово и Метохија дати никоме“, закључио је Митрополит Амфилохије.


СПЦ

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#12

https://www.neodustajemo.rs/%D0%BD%D0%B0...0%BD%D0%B0

https://www.google.rs/amp/s/www.b92.net/...ersion=amp

Sveštenstvo mitropolije podržava Amfilohija http://mondo.rs/a1071091/Info/Ex-Yu/Podr...orske.html

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори
#13

Vučić ide na pogubnu komunističko titoističku varjantu za Kosovo da se "zamrzne konflikt"...

Јосип Броз-Амброз Тито! ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!
ПРОСВЕТАР.
Одговори
#14

.


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним