(13-11-2019, 04:09 PM)Mekenzi Пише: Руси су својуј царску породицу побили ко керове и жене и ђецу све потаманили уз + пар мелеона Руса...
Ало....имамо новост за сав
НЕКРСТ, НЕСОЈ и
НЕРАСТ у латиничарском
NOVOSRBU, а нарочито за угузљубе успомене на Јосипа Фрању и Јосипа Броза, то јест за
ВОЈВОЂАНЕРЕ и
НЕДОВРШЕНЕ ХРВАТЕ!
А новост за ове који би да
ОПЕТ и
ОПЕТ гурну Србију у канџе русофобног и србофобног Гњилежног Запада јесте:
У РИТУАЛНОМ КАБАЛИСТИЧКОМ УБИСТВУ СВЕТОГ ЦАРА НИКОЛАЈА И СВЕТЕ ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ НИЈЕ УЧЕСТВОВАО НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ РУС, И ТО КАКО У САМОМ УБИСТВУ ТАКО И ПО НАРЕДБОДАВНОЈ ЛИНИЈИ ОДГОВОРНОСТИ ОДОЗГО ДО ДОЛЕ!
То твди и говори наша маленкост која целива Икону Светог Цара и Свете Царске Породица двадесет (и словима
ДВАДЕСЕТ) година пре Владимира Владимировича Путина!
Дакле пред убиство Свете Царске Породице Романових се у једној од суседних соба Ипатјевског дома окупило 11 крвника који су те ноћи стрељали царску породицу са њеним слугама.
Ево њихових имена:
Јанкељ-чифутин,
Јуровски-чифутин,
Никулин-чифутин,
Лаонис Горват-ка'е Мађар ама име све говори,
Анзељм Фишер-чифутин,
Изидор Ендељштејн-чифутин,
Емиљ Фекете-чифутин,
Виктор Гринфељд-чифутин,
Војков (Вајнер)-чифутин,
Голошокин (Фрам)-чифутин,
Имре Нађ-Мађар,
Андреас Вергази, Мађари.
Постоји податак да је био и неки Медведев али то је највероватније лажно име јер је постојало наређење да само чифути и плаћеници Мађари и неки Аустроугарски заробљеници учествују како у убиству тако и у обезбеђењу те зграде.
Даљше, наредбодавци ритуалног убиства Свете Царске Породице:
.
Свердлов (Розенфељд)-чифутин,
.
Уљанов-Лењин-полу чифутин али...код чифута се припадност чифутарији рачуна по матери а презиме његове материне беше...
Бланк,
.
Троцки (Бронштајн)-стопостотни чива из Џујорка дошавши, у Канади га кратко задржало ама по наређењу озго-даље пропустило!
Сваки од њих имао је револвер наган са седам метака. Јуровски је сем тога имао и маузер, а двојица – пушке са бајонетима. Сваки убица је унапред одабрао своју жртву. Тако је Горват (да није Хорват?) одабрао доктора Боткина.
Али, притом је Јуровски свима строго забранио да пуцају у Господара Цара и Царевића: хтео је (или му је то било наређено) да сопственом руком убије Руског Православног Цара и Његовог Наследника.
Кроз прозор се зачула бука мотора камиона од четири тоне «Фиат», спремног за превоз тела. Стрељање уз буку камионског мотора, да би се пригушили пуцњи, представљало је омиљени поступак чифута-чекиста. То је учињено и овога пута.
Било је 1 сат 15 минута после поноћи по сунчевом времену, или 3 сата 15 минута по летњем (које су јудео-бољшевици померили два сата унапред) када се Јуровски вратио у собу праћен читавим тимом крвника.
Пришавши Господару, Јуровски је рекао неколико речи, саопштавајући о предстојећем стрељању. То је било толико неочекивано да Господар изгледа није одмах схватио смисао реченог. Придигао се са столице и запрепашћено упитао: «Шта? Шта?»
Господарица и једна од Великих Кнегиња стигле су да се прекрсте. У том тренутку је Јуровски подигао револвер и неколико пута опалио прво у Господара, а онда у Наследника.
Скоро истовремено и остали су отворили ватру. Велике Кнегиње које су стајале у другом реду, виделе су како падају њихови Родитељи, и ужаснуто завикале. Било им је суђено да их неколико тренутака надживе. Стрељани су један за другим падали. За два-три минута је испаљено око седамдесет метака. За већину Мученика смрт је била скоро тренутна.
Наследник је слабо јечао. Јуровски Га је докрајчио са два метка у главу.
Рањена Велика Кнегиња Анастазија дотучена је бајонетима и кундацима.
Ана Демидова се копрцала док није пала под ударцима бајонета.
Неколицину жртава су докрајчили мецима или бајонетима, пре него што је све утихнуло.
Кроз плавичасту измаглицу која је испунила собу после отварања толике ватре, при слабој светлости једне електричне сијалице слика убиства је представљала ужасан призор. Сви убијени су имали по неколико рана, и зато је било изузетно много крви. Лица и одећа су им били обливени крвљу, на поду су биле барице крви, а капљице и мрље крви покривале су зидове. Изгледало је као да је читава соба преплављена крвљу и да је то кланица.
По уласку Царских Руса под командом Адмирала Колчака у град истражни судија Омског окружног суда Н.А. Соколов је први истраживао погубљење Свете Царске Породице у Јекатеринбургу па је на зиду собе где је ритуално убиство извршено, открио и снимио два натписа које су крвници оставили, сачувавши немало важних докумената и сведочанстава очевидаца.
После пораза Белих, адмирал Колчак је емигрирао у Француску.
Истражни судија Н.А. Соколов је дакле на зиду открио натпис.
Ту је поглавар религије, народа и државе убијен, наредба извршена.
Први натпис се састојао из четири кабалистичка знака. Истрага је закључила да га треба читати здесна улево (наравно, јер чифутима, као и муслиманима је још у пра-постојбини Индији наређено да, као припадници
ЧАНДАЛА, касте испод и ван свих касти, морају да пишу наопако, тј. с'десна на лево).
У књизи Р. Вилтона 'Последњи дани Романова' тај се натпис дешифрује овако:
Ту је поглавар религије, народа и државе убијен, наредба извршена.
У Британском музеју се налази Енелова књига 'Жртва' у којој је
потпуно разоткривен текст натписа:
Ту је по налогу тајних сила Цар жртвован за разарање државе. О томе се обавештавају сви народи.
Други натпис је малтене сасвим на немачком или
јидиш мешавини, малтене сасвим цитирајући песму Х. Хајнеа о кажњавању цара Валтасара, зато што је увредио Старозаветног Јехову (Дан. В, 30):
Belsazar ward aber in selbiger Nacht von seinen Knechten umgebracht.
(Но исте те ноћи Валтасара убише слуге његове).
Онај који је оставио потпис унео је одговарајуће, на први поглед неприметне измене: 'Белсатзар' (енгл., франц.: Руски Цар) wард <…> (абер – нем.: но) -selbiger Nacht von seinen Knechten umgebracht... забележивши да је ту извршено крваво погубљење.
У то време у 'Кућу Посебне Намене' стигли су Шаја Голошчокин, Белобородов, Мебиус и Војков. Јуровски је заједно са Војковом помно прегледао убијене.
Превртали су их на леђа да виде нема ли још знакова живота у њима. Притом су са својих жртава скидали драгоцености: прстење, наруквице, златне сатове.
Затим су тела умотали у унапред припремљено сукно за шињеле и на носилима начињеним од двеју рукуница и чаршава пренели на камион који је стајао пред улазом.
По усменом предању, јудео-бољшевици су умотали мртва тела у платна нарочито за то припремљена, која су упила сву крв која је излазила из тела.
Касније су та платна спалили а пепео од њих однели у велике фабрике вотке, коју су делили по читавој Русији, да би се народ опијао крвљу своје Свете Царске Породице.
Под окриљем ноћи камион је скренуо у село Коптјаки на обали Исетског језера и избио на крај низа запуштених рударских окана званих 'Ганина Јама'. Ту су тела Царских Мученика истоварена, раскомадана, поливена бензином и бачена на две велике ватре. Кости су уништаване помоћу сумпорне киселине. Три дана и две ноћи убице су, уз помоћ 15 одговорних партијских јудео-комуниста специјално мобилисаних у ту сврху, радиле под непосредним руководством Јуровског, по упутствима Војкова и под надзором Голошчокина и Белобородова, који су неколико пута долазили из Јекатеринбурга у шуму.
Најзад је увече 6/19. јула све било свршено. Убице су брижљиво уништиле трагове ватри. Пепео и све што је остало од спаљених тела, бачено је у рударско окно у које је потом убачено неколико ручних граната, а земља је унаоколо прекопана и на њу набацано лишће и маховина, да се прикрију трагови злочина који је ту почињен.
У току јудео-бољшевичке 'револуције' убијено је много чланова породице Романових – чак њих седамнаест, међу којима Царев Брат Михаил, Царичина сестра, Царев стриц и бројни рођаци.
Постоји такође и чифутска честитка из 1907-е године приказујујући рабина који држи жртвеног петла са главом Светог Цара Николаја .
Наводна тела Цара, Царице и три Кнегиње сахрањена су 17. јула 1998. у Санкт Петербургу у Саборној Цркви Светог Петра и Павла, тачно 80 година од масакра. Руска Црква никада није признала да су то остаци Свете Царске Породице.
Руска Загранична Црква, чији смо ми били и остали најбезначајнији парохијан, је, 1980-е године, канонизовала Царску Породицу, заједно са мноштвом других Новомученика побијених од стране јудео-комунистичке власти.
Московска Патријаршија је такође то учинила и 2000-е године уврстила породицу Романов у календар Цркве, па је тада и Владимир Владимирович целивао њихову Икону.
1613. се руски народ, преко својих најбољих црквених и друштвених представника, заклео на верност лози Романова (тачније Михаилу) у Ипатјевом манастиру. А Романови су погубљени у Ипатијевом дому.
Онај који је срушио кућу у којој је убијен последњи руски Цар, зато што је постала поклоничко место где су се сабирали православни са свих страна Русије, звао се
Борис Јељцин.
Рушење је обавио као шеф уралског обласног комитета КП СССР 1977-е.
Паметном доста а
НЕКРСТУ, НЕСОЈУ и
НЕРАСТУ-никад доста!