(20-01-2018, 06:09 PM)Милослав Самарџић Пише: Ђорђе, не видим неку разлику у твојим и мојим ставовима, сем тог регионализма, са којим се не слажем. Нпр. свакако знаш да је краљ Александар био Црногорац - тамо је рођен, тако се изјашњавао и намерно је говорио црногорским нагласком - па га ипак супротстављаш Милошевићу, који је рођен у Србији. Наравно, и краљ и Милошевићев отац су били Срби, тада није било црногорске нације. А Милошевић је био комуниста.
Свакако је Шумадија пијемонт, али рецимо моје мишљење о Србима из Републике Српске је веома високо и није ми јасно зашто си негативан према њима.
Највећа разлика између твојих и мојих ставова је што за кључни проблем ја сматрам комунизам, а ти регионалну припадност. Моју тезу, мислим, и математички можемо доказати, набрајањем комуниста из Шумадије, од Ранковића да даље. Или рецимо 1. пролетерска бригада, сви су били доавде, отишли су преко Дрине да шире комунизам.
Не разликују се наши ставови много, већ сам покушао да неколико питања прецизније одредим. Сад, што ја пишем директно и без увијања, па то делује агресивно, нека ми буде опроштено.
На пример, заиста за Србијанку Турајлић слабо је ко знао, неклмоли да је била неки лидер. Као што су Ђелић, Влаховић, Динкић, Беба...били анонимуси без неког значајног утицаја на догађаје. Са фамозним "Отпором" је мало друкчије, али им је улога улога једно десетоструко увећана. Данашња интерпретација је да да су они мал' не били модерна варијанта "Црне руке". У стварности, једина њихова улога или заслуга је што су покренули младе људе. Та знате ли да у самом Београду до тих преломних избора 2000-те, никада није опозиционим контролорима било покривено ни 50% бирачких места. Када је све покривено, а "најтврђа" изборна база СМ - Дреница етц, где је редовно излазило 100% "гласача" и свих 100% гласало за њега, и када је излазност повећана на +80% укупног бирачког тела, режим СПС, ЈУЛ, СРС једноставно није имао никаквих шанси. Е, тада је Милошевић покушао силом да задржи власт. ТО ЈЕ ПУЧ а не народна реакција на његово силеџијство.
Са друге стране, данас се потпуно маргинализује значај "Шумадијске колоне" 5. Октобра, коју је предводио Веља Илић и која је за пар сати буквално збрисала сваки покушај режимског отпора. А то је чињеница. Истина, коју ће мало који Београђанин данас признати је да су са страхопоштовањем, у тишини, "на прстима", ујутру 6-ог октобра, пролазили поред аутобуса у којима су одмарали Чачани. А ја сам таквим сценама лично присуствовао.
Ја не верујем у искрени патриотизам лидера који се лично није никада изјаснио као Србин, а брат и деца су му Монтенегрини, дакле, на жалост, српски отпад. Није се Милошевић никада борио за српство, јер би тада скоро све радио супротно од онога што је чинио. Примерице, пре Туђмана је имао шансу да се повеже са политичком емиграцијом. Или, Срби су били у позицији да буду први народ у Европи који је скинуо петокраку, и одрекне се комунизма и тако стекне предност у односу на Хрвате итд. Међутим Милошевић је све радио последњи, са катастрофалним закашњењем и под присилом, зато што је његова "идеја водиља" била смањена Титославија, и прескупо то плаћамо.
Не могу се поредити, изједначавати, они који су стицали иони који су све раскућили.
Што се комунизма тиче, немамо ми ту никаквог спора. Но, и Черчил Србију звао "антикомунистичка Вандеја". Добро ти је познато да су и енглески официри говорили да комуниста има више у енглеским обавештајним службама него у Србији. "Бихаћка република", тај простор, нешто је сасвим супротно.
Што се Босанаца тиче, друга је прилика. Ово што сада имамо као "Републику Српску" није ни налик ономе што је била по дејтонском споразуму. У међувремену је изгубила преко 60 изворних надлежности, а по некима чак преко 100. Како год, то више није оно што је било. (И биће све горе). Не видим чиме имају наши Босанци толико да се размећу? Што су дали своја права? Сад, да питате Босанце где су имали највише људских права - у Аустроугарској, краљевини Југославији, ФНРЈ/СФРЈ или БиХ са ОВОМ Републиком Српском, у чуду или пак са презиром би вас погледали, како можете тако нешто глупо да питате. У РС, наравно - одговориће, што је погрешан одговор.
И Американци признају (депеше "Викиликса") да је Коштуница био "једини прави заштитник РС", али ту чињеницу Босанци неће да признају, сем у ретким изузецима.
И даље, треба добро размотрити структуру наше Владе (може и шире - котерије која је презагушила наш јавни простор). Видећете да је Влада скоро у потпуности сачињена од кадрова из басена Бихаћке републике, од потомака партизана, а богами, има их и од чистих усташа. Но, ако одете још једно колено назад, видећете да су све то потомци аустроугарских војака. Ко је те "наше" министре, које су то њихове бабе, могао да научи патриотизму? Нађите ми у Влади четничке Србије једног министра да је потомак четника?
Па, ако вама није јасно зашто се кадрови тако селектују, знају Немци.
СРБИЈА ЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ, ето на који начин.
И, поновићу оно што често понављам: у мојој општини, где живи 70% Крајишника- колониста, само је Тито добијао више гласова од Вучића, а свима је јасно ко је Вучић. Кад се Војводина буде отцепљивала, они ће нам забити нож у леђа, као што и сад чине. И заборавите да неће, знам их.
Како онда да не будем и бесан и разочаран и огорчен и да ми се све не смучи?
