[Добровољац]

Краљеубице су довеле Катађорђевиће на престо, па ти то не смета, колико видим...

[Ројалист]

Краљеубице су довеле Катађорђевиће на престо, па ти то не смета, колико видим...

Династија Карађорђевић је била на Престолу и пре 1903. године, а познато је како је завршио Апис...

[Ројалист]

---

[Mekenzi]

ОДЛИЧНО СИ ВАС ОПИСАО, СЕКТАШИ И ПЉУВАЧИ ПО ЛЕГАЛНОМ И ЛЕГИТИМНОМ КРАЉУ!!!

И даље ћу постављати вести о активностима Њ.К.В., а ви само пљујте, то највише говори о вама самима и задацима титоистичким и удбашким које сте примили!!!

А легитимни Краљ се скида само на један начин куршумом, а онда дође други, традиција нам је када нам не ваља Краљ убијемо и онда дође други, а овај данашњи нема подршку ни 1% Срба

...а потенцијалне краљоубице се уклањају робијом...

Краљ има подршку близу 40 процената од укупног гласачког тела, док је испод 30 одсто изричито против њега, док је много неопредељених, дакле оних који због природе свог посла не смеју да се изјасне у корист Краља...

---

Данaс Његово Краљевско Височанство Принц Наследник Петар прославља 35. рођендан!

СРЕЋАН РОЂЕНДАН ВАШЕ КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО!

35 godina ni kučeta ni mačeta. Mislim neženjen a kralj.
Slavi rođendan sa drugarima uz Canadian whisky...

[Србин]

..а потенцијалне краљоубице се уклањају робијом...

Значи неко те доведе на власт а ти га после убијеш, то ни комунисти нису радили

[Ројалист]

..а потенцијалне краљоубице се уклањају робијом...

Значи неко те доведе на власт а ти га после убијеш, то ни комунисти нису радили

Закон, ред, право и Устав су и изнад Краља у уставној парламентарној монархији. Познат је случај да је Краљ Петар Први изгубио парницу од обичног сељака у спору око међе. То је важило и у случају Аписа...

---

[Громовник]

..а потенцијалне краљоубице се уклањају робијом...

Значи неко те доведе на власт а ти га после убијеш, то ни комунисти нису радили

Закон, ред, право и Устав су и изнад Краља у уставној парламентарној монархији. Познат је случај да је Краљ Петар Први изгубио парницу од обичног сељака у спору око међе. То је важило и у случају Аписа...

Само у случају Александровог завођења диктатуре није важило.

[Србин]

Закон, ред, право и Устав су и изнад Краља у уставној парламентарној монархији. Познат је случај да је Краљ Петар Први изгубио парницу од обичног сељака у спору око међе. То је важило и у случају Аписа...

Краљ Петар Први је бесмртни Србин, свака српска кућа треба да има његову и Вождову слику на зиду, а његов син Краљ Александар је злочинац и крвник српскога народа већи од Јосипа Броза, Александар је пустио некажњено ратне профитере са још већим повластицама да господаре са Србијом, скинуо је чинове српским официрима који су ранама стечени а повећао хрватским кољачима у аустријским униформама, он нас је увео у Југославију а не Тито, он је утабао пут конкордату, он је упропастио и Србију и васколики српски народ

[Добровољац]

Управо тако, мада не треба амнестирати Тита чињеницом да је српска гробница почела да се копа 1918.године. Поента свих мојиx натписа овде јесте став да Александар једноставно није достојан круни Краља Петра, да је није достојан.

[Ројалист]

[Ројалист]

А јеси у екстази када постављаш велике слике?

A јеси ли на врхунцу кад пљунеш по србском Краљу???+++

[Ројалист]

ЗАШТО МОНАРХИЈА

Григорије из Нисе, старовизантијски теолог, једном је написао:”Три најстарија мишљења која се тичу Бога су: Анархија, Полиархија и Монархија. Анархија је ствар без реда, а Полиархија,као владавина многих, је фракционашка и као таква анархијска и несређена. Оба ова мишљења воде ка једној ствари, ка нереду,а он води ка хаосу. Једино Монархија је оно што је вредно да се поштује, јер успоставља ред”.

Чак и у ова давна времена људи су ценили и поштовали вредности Монархије и у њој гледали извор стабилности и просперитета. Ако се само сетимо наше сопствене историје,лако ћемо закључити да су периоди када је овакав начин владавине био присутан у нашој земљи, она напредовала у сваком погледу и била поштована и цењена у целом свету. Уз то, то је била земља где се знао ред, где су људи поштовали одређене вредности и чврсто их се држали, где је дата реч била чвршћа од челика а заклетва Краљу као нешто за шта вреди дати и свој живот.

Почевши још од Немањића, који су од Србије начинили царство и једну од најуређенијих држава у Европи, преко Лазаревића и Бранковића, у чије време је Србија достигла свој економски и културни врхунац у средњем веку и само је долазак Турака зауставио претварање наше земље у европску силу у сваком погледу. Затим нововековна појава Обреновића који су започели обнову српске државности и враћање Србије у ред развијених држава Европе и Карађорђевића, који су тај посао привели крају и уздигли Србију до висина које није видела још од свога средњег века.

То су била времена кад је Србија имала домаћине, домаћине коју су ову нашу заједничку кућу чували од лоших суседа и гладних вукова, људи који су се, сваки на свој начин, борили да опстанемо као нација и чували достојанство наше домовине и људи који у њој живе, без обзира на веру и нацију. Истина, није све било савршено у таквом уређењу, постојало је и ту политичких препуцавања, превирања и незадовољства. Али, све се то одвијало под будним оком монарха и није се могло десити да промена режима доведе до пропасти државе и губитка националног поноса јер је народ увек имао неког да се угледа на њега, да мери своје поступке у складу са његовим поступцима, и своје циљеве у складу са његовим циљевима.

Таква политика довела је до ослобођења свих српских крајева, до победе у Великом рату, до преласка Албаније, Кајмакчалана и Солунског фронта, где је народ знао како се побеђује, али и умире уз свог Краља и за свог Краља. Јер Срби су увек били на „Ти“ са својим Краљем, и сматрали га својим, народним човеком а Краљ их је, заузврат, гледао као своју децу, укућане, пријатеље и комшије, са којима заједно живи и заједно умире.

Оваква слика Монархије уништена је, нажалост, деценијском комунистичком владавином, која је од Срба направила Југословене, а од Краља негативца. Начинила је од Срба републиканце, људе без традиције, веровања и националног поноса, који је замењен трком за што већим платама и материјалним вредностима. Заменила је нашег Монарха аустроугарским агентом, црвеним краљем, који је уништио сваки траг патријахалног и домаћинског српског народа, и оставио нас као празне љуштуре некадашњих поносних и одлучних људи који су спремно јуришали на непријатељске бајонете не себе ради, већ зарад своје земље, Србије, коју су волели изнад свега и љубоморно су је чували од непријатеља.Ми данас лутамо, као месечари, док се други народи Европе буде, док се враћа патриотизам у срца људи широм нашег континента, кад се коначно назире ново светло у европском бирократском мраку.

А лутамо и лутаћемо све док се у у Србији не успостави природан поредак ствари, поредак који је владао Србима стотинама, па и хиљадама година, поредак који значи стабилност, ред и патријахалне, породичне вредности. Тај поредак не може да избрише деценијска републиканска управа, јер је он записан у генетском коду сваког српског човека, жене и детета, који стоји успаван у нашим мозговима и само мало треба да се пробуди, да нам помогне да се сетимо шта смо били и шта можемо опет бити.

Кад се то деси, а десиће се, Срби ће се пробудити из деценијског сна, збациће окове републиканизма, рашириће своја крила и узвикнути слободно и громовито, да их читав свет чује: ЖИВЕО КРАЉ, ЖИВЕО КРАЉ!!!

Аутор текста: господин Иван Вукосављевић, повереник Удружења Краљевина Србија за Обреновац

[Ројалист]

А јеси у екстази када постављаш велике слике?

A јеси ли на врхунцу кад пљунеш по србском Краљу???+++

А кажи искрено,кад си у мислима са тзв Ацом,јел испустиш неку енергију из себе од среће?

Очигледно је то твој ниво интелигенције

---

ДА ЛИ ЈЕ МОНАРХИЈА НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС

Често се могу чути позиви на обнову монархије као државног уређења наше земље. Које би биле предности Србије са краљем уместо председником?

Први проблем који се намеће у расправи између монархије и републике, јесте начин на који је нашој земљи промењено уређење. Након борбе са окупационим снагама у Другом светском рату, коју је пратило и неколико паралелних грађанских ратова, Краљевина Југославија није доживела мирнодопски период. Настављени су крвави обрачуни између присталица Комунистичке партије Југославије, која је успешно инсталирала своје органе власти на нелегитиман начин, вешто се користећи међународним околностима светског рата, зарад преузимања комплетне управе над државом, са демократски опредељеним предратним политичарима и официрима, који су листом стали у фронт против окупатора, не би ли у послератном добу пришли решавању свих крупних политичких питања (укључујући и питање државног уређења).

Евидентно је да се републиканска идеја на југословенском простору појавила знатно пре 1941. године. Осим поменуте КПЈ, постојала је Хрватска републиканска сељачка странка, која је заговарала право Хрвата на независност, али се касније декларативно одрекла свог републиканског становишта, признавши наследно владарско право краља Александра I Карађорђевића и положивши заклетву на Видовдански устав из 1921. године. Мада је из свог имена тада избацила републиканизам, њена реторика се није знатно изменила; разлика се огледала само у томе што је њен председник Стјепан Радић постао министар просвете, а њених 67 посланика почело долазити на заседања Народне скупштине.

Свакако најзначајнија политичка организација блиска републикансој идеји у Срба је била Народна радикална странка. Подршку је налазила превасходно у сељаштву, уз тек по којег интелектуалца, док су њени оснивни захтеви били: смањење чиновништва и бирократије, давање ширих овлашћења локалним самоуправама, јачање ауторитета Скупштине, ограничавање владареве самовоље и везивање уз Русију. Готово да никада нису ставили на дневни ред питање државног уређења, што су могли, обзиром да су од свог постанка 1881. године, били водећа странка. Друге републиканске странке нису имале значајнијег упориште у гласачком телу на простору Србије.

Видимо да код српског народа никада није постојала озбиљна тежња да се од његове државе начини република, односно да таква идеја долази тек са комунизмом.

Пошто се реши ова дилема чисто правне природе, наилазимо на два питања:

1) Да ли је монархија корисна у 21. веку?

2) Како се можемо осигурати да ће владар бити добар и способан?

Сама чињеница да је монархија преживела од најранијег доба развоја цивилизације до данас, довољно говори о њеној функционалности. Гледано са данашње тачке, државе које су задржале монархију спадају у ред најстабилних и врло развијених земаља у сваком погледу (Велика Британија, Шведска, Шпанија, Холандија, Данска, Белгија, Јапан…)

На друго питање морамо обратити пажњу са историјског аспекта – обзиром да је реч о наследној власти, престолонаследник од рођења ужива пажњу и круг интелектуалне, културне, просветне и сваке елите, која се стара о његовог васпитању и образовању. Тиме се обезбеђује да будући монарх буде у стању обављати све важне државне послове. Уз то, поред њега се налазе сви грађани, јер помажући владару директно утичу на напредак сопствене земље.

На крају, оно што се најчешће истиче као проблем са монархијом, јесте питање владареве самовоље. Једино неуком човеку није јасно да је прошло време апсолутистичких монархија. Свака озбиљна (европска) монархија данас је уставна парламентарна монархија – на челу са монархом, чији рад надзире парламент, а где сви одговарају пред Уставом, који је ту да одређује односе у држави.

Многи ће рећи да није могуће променити монарха, док је то могуће у случају председника републике. Одговорићемо врло једноставно – колико често и када је, на легитиман начин, смењен председник републике? Сведоци смо да је једна политичка партија код нас, пре само неколико година, предала Влади милион потписа грађана који захтевају ванредне председничке и парламентарне изборе, на шта им је председник Владе саопштио да разуме њихове проблеме, али да није време за такав потез. На тај начин је одлично илустрована привидна слика демократског избора у држави-републици.

Монарх одражава државно јединство. Уставом се може регулисати начин његове замене.

Уставна парламентарна монархија представља најбољи облик државног уређења: има потенцијал да чува традицију (нарочито тамо где је народна династија), а са друге стране поседује и парламент који спречава самовољу једног човека или династије. Обновом монархистичког уређења Србије, утицали би на освежавање сећања и чување традиције коју смо испустили под седмодеценијском републиком, уклонили би последњу тековину комунистичке диктатуре и сврстали би се у ред угледних и просперитетних држава. Зато сматрам да монархија представља наш национални интерес.

Аутор текста – Филип Пејковић, члан Удружења Краљевина Србија

---

[Павле]

Ау, ако је стварно ово зборио он је изгубио компас тотално...