[Mekenzi]

Vladimire jedno pitanje,

Kako ti kao veliki rusofil poržavaš kralja koji je isključivo prozapadno orjentisan?

[Шумадинац]

Добро питање!

[Mekenzi]

Добро питање!

Čekamo odgovor.....

[Ројалист]

Чудим се, чудим, одакле вам толико енергије другови титовци, неуморни сте

[Шумадинац]

Владимире, немој мене сврставати у исти табор са Мекензијем! Кратко и јасно ти је питање постављено, па кратко и јасно одговори! Ја знам одговор, али очекује се од тебе да одговориш.

[Ројалист]

НАЈАВА: Краљевски пар ће сутра отворити Фестивал шумадијских вина на Опленцу

https://unijamonarhistasrbije.wordpress....%B8%D1%82/

---

Престолонаследник и Принцеза посетили Белу Паланку, Ниш и Кнез Село и уручили вредне донације

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, боравили су данас у Белој Паланци, Нишу и Кнез Селу и приликом ових посета званично уручили донације дечијем вртићу “Драгица Лаловић” у Белој Паланци, студентској Поликлиници у Нишу и Клиници за плућне болести и Палијативно збрињавање “Принцеза Катарина” у Кнез Селу. Донације су вредне 53.000 евра и обезбеђене су уз велику помоћ и залагање др Елејн Лејкок, дугогодишње медицинске директорке хуманитарне организације Лајфлајн у Лондону која је под покровитељством Принцезе Катарине. Престолонаследник и Принцеза присуствовали су и свечаној академији поводом обележавања 50 година постојања Нишког Универзитета, а Престолонаследник Александар је у пратњи Принцезе Катарине и чланова Удружења Краљевина Србија положио венац на споменик свог деде, Његовог Величанства Краља Александра I.

У дечијем вртићу „Драгица Лаловић“ у Белој Паланци су захваљујући Њиховим Краљевским Височанствима и др Елејн Лејкок комплетно реновирани сви санитетски чворови и замењене су водоводне и канализационе цеви. Вредност овог подухвата коштала је 13.000 евра.

Поред дечијег вртића у Белој Паланци, Краљевски пар је посетио и студенстку Поликлинику у Нишу чије здравствене услуге користи више од 35.000 студената. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина су овога пута за студенску Поликлинику обезбедили електрични гинеколошки сто и стоматолошку столицу. Вредност ове донације је 20.000 евра. Како нам је речено у Поликлиници ово је прва донација коју је Поликлиника икада добила, а Краљевски пар је у разговору са директором др Радомиром Пешићем истакао да је ово тек почетак сарадње и да ће се Фондација Принцезе Катарине потрудити да у наредном периоду обезбеди медицинске апарате који ће олакшати рад лекара и пружити квалитетнију здравствену заштиту студентима нишког Универзитета.

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина посетили су данас и Клинику за плућне болести и Палијативно збрињавање “Принцеза Катарина” у Кнез селу.

Краљевски пар већ традиционално помаже функционисање ове веома важне здравствене установе. За реновирање одељења за палијативно збрињавање уложено је 100.000 евра којји су обезбеђени захваљујући хуманитарној организацији Лајфлајн из Лондона која је под покровитељством принцезе Катарине. Повод данашње посете је реновирање још два одвојена апартмана и замена свих прозора на објекту. Вредност ове донације износила је 20.000 евра и обезбеђена је уз велико залагање др Елејн Лејкок, дугогодишње медицинске директорке хуманитарне организације Лајфлајн у Лондону. Овој установи ће бити дониран и комби за превоз пацијената и клима уређај.

Током данашње посете Нишу, Краљевски пар је у нишком Народном позоришту присуствовао и свечаној академији поводом обележавања 50 година постојања Универзитета у Нишу.

Након свечане академије, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар је у пратњи чланова Удружења Краљевина Србија из Ниша положио венац на споменик свог деде, Његовог Величанства Краља Александра I који се налази у самом центру Ниша, на тргу који носи име блаженопочившег Краља Ујединитеља.

[Mekenzi]

Gde si ti na slikama Vladimire?

[Ројалист]

Краљевски пар свечано отворио Фестивал шумадијских вина на Опленцу

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина су отворили други Фестивал шумадијских вина на Опленцу. То је за Краљевски пар имало посебну симболику јер се фестивал одржава на имању породице Карађорђевић и то у винарији коју су основали Престолонаследникови преци, Краљ Петар I и Краљ Александар I.

Том приликом Престолонаследник Александар је истакао: “Вредни српски домаћини удружили су се на овом месту са идејом да наша драга Шумадија стане раме уз раме са најпознатијим винарским регијама света. Њихово удруживање је доказ, који нас и кроз историју учи, да је будућност у слози и заједничком раду“.

У оквиру Фестивала, отворен је и Музеј вина и виноградарске опреме у Краљевској винарији, као и панел дискусија на тему „Изазови и перспективе српског винарства и виноградарства – ЕУ фондови и финансирање руралног развоја“.

Циљ ове манифестације је промоција квалитета вина која долазе из овог региона Србије и Шумадије, као винске дестинације. Удружење винара и виноградара Шумадије, пре извесног времена су се ујединили са намером да заштите географско порекло и тиме своја вина учине препознатљивим на тржишту.

[Mekenzi]

Vladimire da li si dočekao Acka u Nišu?
Očekujemo odgovor...

[Ројалист]

Јок, чекам Тадићија и жуте бумбаре у Вршцу

Ево шта је било некад, док је била Краљевина Србија (даће Бог и Света Мати, да се једном све поврати):

СРБИЈА НЕКАД МАМИЛА КАО АМЕРИКА

Крајем 19. и почетком 20. века наша земља, после САД, имала највећи проценат усељавања у свету. Били смо уређена земља у којој је човек могао да живи од свог рада и да успе. Врхунац прилива имиграната у периоду 1903-1914. године.

Пре 100 година целе породице Сондермајер, Краков, Рош, Дероко стале су у одбрану Србије. Раме уз раме са Штурмовима и Кирхнерима... У униформи војника или медицинара било је и мушко и женско, од најстаријег до најмлађег. Тек пунолетни дечаци из ових породица су 1914. године били искусни ратници и подофицири, пошто су од 1912. ратовали као добровољци српске војске у балканским ратовима.

Данас, када се многи Срби одричу сопственог идентитета, тешко је замислити да је неко желео добровољно да буде Србин. Међутим, то је била честа појава у другој половини 19. и првој половини 20. века кад је, статистички, Србија, после САД, имала највећи проценат усељавања у свету. Као што су у Америци сви имигранти желели да буду Американци, тако су људи досељени у Србију желели да постану Срби.

За разлику од Србије у коју се масовно усељавало, Аустроугарска била земља из које се исељавало.
У немогућности да остваре своју егзистенцију, Срби и остали Јужни Словени напуштали су ту "просперитетну хабзбуршку царевину" како се често истиче у западној науци и публицистици. Србија као мала краљевина са политичким слободама у западноевропском смислу, нарочито после победа у балканским ратовима, постала је узор и нада за многе људе који су тражили своје место под сунцем. Тако су и многи странци постали Срби, на пример Ђорђе Вајферт, Павле Јуришић Штурм и други. Углед Краљевине Србије је био толико висок у свету, нарочито за време Великог рата, да је и чувени чехословачки политичар и државник Томаш Масарик поседовао српски пасош.

Најхрабријим браниоцима Београда, четницима Сремског добровољачког одреда у Великом рату је командовао Игњат Кирхнер, бивши аустријски официр. Сетио се српског порекла и дошао да брани отаџбину коју никада раније није видео и о којој је слушао све најгоре.

Легендарни српски генерал Павле Јуришић Штурм рођен је у Пруској као Паулус Штурм, по оцу Венд, што је немачки назив за Лужичке Србе. Он је оставио каријеру одликованог пруског официра и у балканским ратовима постао Србин. Његов рођени брат Евгеније Јуришић Штурм такође је постао српски војник. Штурмов синовац Павле Јуришић млађи је у Великом рату постао српски мајор. У априлском рату 1941, придружио се Југословенској војсци у отаџбини. Кад га је Гестапо ухватио због немачког порекла, нуђена му је милост у замену за лојалност окупационим властима. Павле млађи је одбио говорећи да је српски официр, после чега је стрељан.
Србија је била уређена земља у којој је човек могао да живи од свог рада и да успе, што је било веома привлачно, нарочито за стручњаке разних профила. Погледајте стара презимена лекара, апотекара, инжењера у сваком српском граду и биће вам јасно колику је популарност уживала Србија. Она је била једина отаџбина тим људима, који су се добровољно определили да буду Срби и били спремни да дају живот за своју земљу.

Прилив имигранта у Србију непрестано је растао од добијања статуса аутономне кнежевине, а врхунац је наступио у периоду 1903-1914. године, кад је војска постала значајан политички фактор. Страни извори тог доба наводе да су официри који су довели Карађорђевиће на престо помно пазили да они не почну да се понашају диктаторски, као последњи Обреновићи. Међутим, нису могли да се понашају као војна хунта јер су трпели притисак политичких странака, које су се жестоко бориле за парламентаризам и демократију. У том сукобу и равнотежи сила Србија је постајала све пожељнија за живот.

Тадашњи устав је прокламовао политичку слободу и увео скоро опште право гласа које је омогућавало готово свој радној мушкој популацији да изађе на биралишта. Било је пет модерних политичких странака и десетак само дневних листова, а о периодици да не говоримо. Интелектуална елита било је веома снажна, па се почетком 20. века у Србији преводи чак и јапанска хаику поезија! Просветни систем који се ширио, прихватајући модерне идеје тадашњег Запада, доводио је до успешне интеграције различитих мањина које су живеле у Србији. Београд је постао културни центар под вођством нове генерације интелектуалаца која се залагала за "француске" идеје о политичкој слободи. Зато је за имигранте из полуфеудалне Аустроугарске Србија била као Америка.
Он наглашава да је слика Србије као земље неписмених крвожедних дивљака и завереника креирана у Бечу, као хабсбуршка ратна пропаганда. Она је прихваћена и у Европи, јер је Беч био центар из кога су црпљена обавештења о Балкану, иако је стварна слика била је другачија.

Заборављено је да је Србија имала јак парламентаризам, да је невероватних 70 одсто бирача излазило на изборе. Разлог је "сељачка демократија" у којој је српски сељак био свој газда, а не кмет као у полуфеудалним средњоевропским монархијама. Срби су били слободни људи, ствараоци своје државе, па су сматрали да имају право да одлучују о њој. Данас Србија нема свест о том времену. Њу је избрисала коминтерновска идеологија која је Србију означила као смртног непријатеља.

Идеологија је тако избрисала успомене на људе који су својом вољом одабрали да буду Срби и били спремни да за своју отаџбину положе живот и да своју имовину уложе у очување српске баштине. Симболом заборава може се сматрати Ђорђе Рош, син Немца и Словенке, херој ратова 1912-1918. године. Као ђак-наредник он је тешко рањен 1915. у последњој одбрани Београда под командом мајора Гавриловића. Он је сачувао од заборава најпотреснију наредбу Великог рата:

- Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања. Ви немате више да се бринете за ваше животе који више не постоје. Зато напред у славу! Живео краљ! Живео Београд!

Рош је 1944. године побегао је из Србије пред комунистичким режимом који га је унапред осудио на смрт. Никада није заборавио да је Србин. Када је сазнао да је Хиландар остао без икакве помоћи из Србије и да се претвара у руину, он се преселио у рибарско сеоце на Атосу и немањићку светињу спасао својим новцем. Данас мало ко у Србији зна да су хиландарски монаси у знак захвалности дозволили да Ђорђе Рош буде једино световно лице које је икада сахрањено у порти Хиландара.

[Mekenzi]

Јок, чекам Тадићија и жуте бумбаре у Вршцу

Šta kaže Acko, kako je ovako, kako je sa zdravljem..
Gde će da Letuje oće li u domovini Britaniji ili nega u Americi..

Kada će da poseti Krim i oda počast ruskim vojnicma...


Pošto si ti dobar ortak sa njim, mopžeš da nam odgovoriš...

[херцеговац]

Кизо,
зезно те Влада!

[Ројалист]

Изложба "ИСПУЊЕН ЗАВЕТ"

На изложби се могу видети фотографије које су забележиле историјске моменте преноса посмртних остатака блаженопочивших чланова Краљевске породице , њихову сахрану у породичном маузолеју Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, као и бројне предмете који су на најразличитије начине обележили државну сахрану на Опленцу.

Изложба ће бити отворена уторком, четвртком и суботом у териминима од 18:00 до 20:00 часова у просторијама Удружења Краљевина Србија (Влајковићева 4). Улаз је слободан.

[Ројалист]

НАЈАВА ДОГАЂАЈА: ШЕСТА КОНФЕРЕНЦИЈА СРПСКЕ МЕДИЦИНСКЕ ДИЈАСПОРЕ 2015. под покровитељством Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине

https://unijamonarhistasrbije.wordpress....B0-%D1%81/