[Ројалист]

Каква комуњарска наклапања на форуму сајта који у свом заглављу носи поносито:

По аманету Краља Петра II Карађорђевића „Погледи“ су одликовани Орденом Ратног Крста – споменице 1941-1945.

Предности уставне парламентарне монархије у Србији

Уверени смо да би поновно успостављање уставне парламентарне монархије био савршени начин спајања традиционалних, вековних вредности нашег народа и његове славне прошлости са модерним добом, јер се раскид са традицијом никада није показао добрим по један народ, нарочито не наш. Уставна, парламентарна монархија пружа стабилност, јединство и континуитет. Такође је гарант демократије и људских права! Државе које су очувале своју традицију и уградиле је у модерно доба данас су најразвијеније на свету, а 7 од њих 10 су монархије.

Држава Србија, почев од својих првих трагова у историји, била је Монархија у неком облику – жупанија, деспотовина, кнежевина, краљевина, царевина… Једина два периода кад је Србија губила своје монархијско уређење поклапа се са два периода када је падала у ропство – први пут турско, други пут комунистичко. Слободна Србија увек је била Монархија!

Након Другог светског рата, победници су српском народу укинули монархију на потпуно противправни начин, нелегално и нелегитимно, уз примену силе, и од тада траје републикански експеримент који је Србију довео на ово место на којима се сада налази. Републиканско уређење, које само по себи наравно није зло, у Србији никада није заживело на прави начин, што због лоше гарнитуре на власти до отпора који се у српском народу јављао.

Годинама након тих поратних догађања, Србију свет још увек гледа као земљу која није раскрстила са комунистичким наслеђем, земљу која због лидерских борби и страначких сукоба представља несигурног партнера за сарадњу и инвестиције.

---

Поновно успостављање монархије у Србији направило би сјајну полазну основу да Србија напокон крене напред и сврста се у ред модерних, напредних, демократских европских држава. Конкретни допринос Монархије огледао би се и у спољној и у унутрашњој политици.

У уставној парламентарној монархији однос власти коју има Краљ и коју има влада је најбоље објашњена у реченици „Краљ краљује, а влада влада„. У монархијама се на слободним и фер парламентарним изборима бирају представници народа у скупштини који на основу формиране већине предлажу мандатара владе, кога потврђује Краљ. Главне одлуке које се тичу вођења државе доносе влада и скупштина, а Краљ, као нестраначка и надстраначка личност, је фактор стабилности, јединства, континуитета и помирења и он је ту да помогне политичарима у превазилажењу страначких сукоба и да усмери носиоце власти ка заједничком раду у корист државе и народа. Тај систем је омогућио да данашње монархије буду и најуспешније земље на свету, а међу њима су: Норвешка, Шведска, Велика Британија, Данска, Аустралија, Канада, Јапан…

У односу на свет, поновно успостављање монархије приказало би Србију као земљу која је коначно раскинула све везе са комунистичким наслеђем и као земљу која је решена да направи коначни искорак ка стабилизацији политичко економских односа. Доношење Устава Краљевине Србије, успоставио би прецизне односе између свих полуга власти, гарантовало би права сваком појединцу и свету показало да Србија више није држава која са сваком променом партије на власти мења Устав, законе, уговоре… што би несумњиво привукло инвеститоре да улажу у Србију.

Рођачке везе Краљевског дома Карађорђевића и лично Њ.К.В. Престолонаследника Александра на свим европским дворовима, кao и његове пословне везе и лична пријатељства у развијеном свету такође би биле од непроцењиве користи за развој Србије.

Поновно успостављање Краљевине Србије направило би мост који спаја модерну и историјску Краљевину Србију, савезницу и сарадницу многих европских народа.

---

Препоручујем за читање књигу у издању издавачке куће Погледи, који су власник овог форума:

http://www.pogledi.rs/%d0%ba%d1%80%d0%b2...%bd%d0%b0/

---

Такође, препоручујем за читање. о оснивачима титовске републике, књигу власника овог сајта:

Милослав Самарџић: „Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима“, друго допуњено издање



http://www.pogledi.rs/%d0%bc%d0%b8%d0%bb...%b0%d0%bd/

---

За просветљење комуњарског републиканског олоша, књига власника овог сајта:

АЛБУМ НИКОЛЕ КАЛАБИЋА И ГОРСКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ

Приредио: Милослав Самарџић



Две стотине оригиналних фотографија Николе Калабића и његових четника, међу којима и око 70 официра, са основним биографским подацима. Формација Гарде од Групе корпуса до батаљона, уз непознате или мање познате снимке гардиста. Калабићеве предратне фотографије, породичне слике, очева биографија, ратни пут… Меки повез, већи формат (А-4), 96 страна.

Као што је то одувек случај у свим армијама, и у Југословенској војсци, односно четницима ђенерала Драже, током Другог светског рата, једна од најбољих јединица била је Гарда. У складу са герилским начином вођења рата, гардијска јединица Југословенске војске названа је Горска краљева гарда Њ. В. Краља Петра Другог Карађорђевића.

У Гарду је примано најбоље људство и оно је било најбоље наоружано и опремљено. То се видело када је у тешким часовима, ујесен 1944. године, дошло до повлачења, и када се велики број јединица нашао на једном месту. Видело се, такође, да је Гарда најбројнија.

Командант Гарде, капетан Никола Калабић, и јединице које су се увек кретале с њим, имали су најдужи ратни пут, како у односу на остале корпусе, тако и у поређењу са супарничким, партизанским покретом. Током четири ратне године Гарда је водила љуте бојеве против многих непријатеља – Немаца, комуниста, љотићеваца, Бугара и усташа – решавајући их у највећем броју случајева у своју корист.

Пошто се Други светски рат на нашем тлу завршио тако како се завршио, то је подразумевало да и историја Горске краљеве гарде мора бити окренута наглавачке…

Међутим, време је учинило своје, тако да се клевете, како на рачун Калабића, тако и на рачун Гарде, и даље понављају. Штавише, званична историја задржала је курс из доба класичног комунизма. Она пише дословце овако: “Гарда је понајмање била то што је требало да буде – елитна јединица ЈВуО која је носила звучни назив Горска Гарда његовог Величанства Краља Петра Другог“.

Током рата, ђенерал Дража ниједном није дао негативну оцену ни Гарди, ни њеном команданту. Напротив, увек их је похваљивао. Да је било разлога за то, показаће и овај албум.

С друге стране, намера комуниста да се причом о издаји команданта Гарде “четнички покрет у потпуности дискредитује“, никада није постигла жељени успех. Ту намеру надјачао је мит о Калабићу, што се први пут се видело раних осамдесетих година 20. века, приликом емитовања ТВ серије “Последњи чин“. Мада приказани као оличење зла, Калабић и његови људи побрали су симпатије великог дела публике, која је, практично без икаквих објективних информација, једноставно осећала ко су, у ствари, јунаци, а ко издајице.

(Из предговора Милосава Самарџића)

ЦЕНА: 400 динара плус поштарина 180 динара.

Плаћање поштару, приликом преузимања књиге. За РС: 10 КМ, плус поштарина. Препоручујемо пакете са попустима.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com

http://www.pogledi.rs/album-nikole-kalab...eve-garde/

---

О славним србским претцима, који су живели и гинули са покличем:

С ВЕРОМ У БОГА - ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!

Књига у издању Погледа:

ЧЕТНИЧКИ ПОКРЕТ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ



http://www.pogledi.rs/cetnicki-pokret-u-...1903-1918/

---

На унутрашњем плану, васпостављање монархије донело би престанак константних сукоба између лидера политичких партија, што је нешто најпотребније Србији у овом тренутку. Наиме, васпостављањем Краљевине и доласком Краља на место шефа државе, нестале би и лидерске амбиције шефова политичких партија који се углавном боре за освајање функције шефа државе. То би отворило простор да се политичке партије, уместо именима лидера, надмећу квелитетом својих програма и понуђених решења проблема у земљи.

Нашој земљи је потребан Краљ као фактор стабилности, који је неутралан, политички неопредељен и независан од било каквих центара моћи, спреман да преузме тешку одговорност у име свих, бити гарант Уставом загарантованих права сваком појединцу као институција која никоме не „дугује“ за свој положај. То не можемо рећи за институцију председника, јер он за свој положај „дугује“ странкама, коалиционим партнерима и финансијерима из предизборних кампања. То утиче на ефикасност институције председника и на појаву честих политичких нестабилности у земљи, које даље резултирају економском нестабилношћу – ефекти политичке нестабилности су ти да нашу земљу заобилазе озбиљни инвеститори са здравим капиталом, што има директне последице на животни стандард грађана.

Краљ се рађа и од малена се васпитава и спрема да преузме улогу шефа државе, спрема се да преузме огроворност за сваки свој поступак, без могућности да се, по истеку мандата, повуче а да при том никоме не полаже рачун за евентуалне грешке. Краљ нема резервни положај, већ мора својом личношћу и својим радом константно бити у служби свог народа!

Краљ би такође био и гарант да се Уставом загарантована права и односи у Србији никада неће некажњено нарушити. Постојањем Краља на месту шефа државе, никада се више не би могло десити да било који појединац или политичка групација, преузме више власти од онога што јој по Уставу припада. Нажалост, били смо сведоци да се у периоду од 1945. године на овамо то стално понавља, да су све полуге власти у рукама једног човека или политичке групације а то не може донети стабилност и здраве односе у држави.

Успостављањем институције Краља више не би било председничких избора (који су се у Србији догађали и чешће него што мандат предвиђа) чиме би се остварила значајна уштеда у буџетским средствима. Такође, оно што мало грађана зна, је да се у републици поред актуелног председника из буџета издржавају и сви бивши председници са својим породицама. Све ово чини институцију Краља 3 пута јефтинијом од институције председника по грађане Србије! Са друге стране, постојање Краља не би донело додатне трошкове, јер су издвајања за председника и његов кабинет, ако не већа, а оно сигурно иста каква би била и за Краља.

Уз све наведено, јасно је због чега ми сматрам да је поновно успостављање монархије у Србији једино решење да Србија добије здрав полазни основ, здраве темеље на којима би се изградила модерна, економски стабилна и просперитетна држава!

[sremski vuk]

valjda jugoslovenske dinastije karadjordjevic

Ne vredi sremski vuče objašnjavati..


Ovde imaš papagaje koje Aleksandar da non stop istu priču ponavljaju.

To ti je isto ko ne vladine organizacije tipa žene u crnom i tako te koje non stop ponavljaju ko papagaji Srebrenica, zločin, zločin, srebrenica tako i ovi kralj, pa kralj...

Ja sam ovde dokazao da je ovaj Aleksandar N E L E G I T I M A N

Evo kako:

Ovde sam dokazao da je kralj abdicirao.

Da nikakve priznate yugoslovenske sobe nije bilo na rođenju. Više zvaničnih britanskih dokumenata to dokazuju.

Da je kralj kršten u katoličkoj katedrali i da su kumovi bili katolici.

Niti jedan pravoslavni pop ne krsti u katoličkoj katedrali po pravoslavnim običajima.

Dokazano je da je imao tajno britansko državljanstvo kako bi otvarao firme po britaniji i americi.

Dokazano je i to da je član prozapadnih tajnih društava pre svega masona, i malteških vitezova. (više puta odlikovan).

Blizak je bilderberška grupa i trijaterali.

To se može zaključiti po "humanitarnom radu".

Dokazano je i to da su jako bliksi Dinkićevi ljudi našli uhlebljenje u krunskom savetu.

Dokazano je i to da Karadjordjevići neće da kažu čime se bave, ko ih finansira, koje kompanije imaju, gde plaćaju poreze itd...

Dokazano je i to da mu đeca nemaju srpsko državljanstvu...

i svašta još vezano da on ne moze na tron.

Srbija nema kralja, nažalost...

Каква комуњарска наклапања на форуму сајта који у свом заглављу носи поносито:

По аманету Краља Петра II Карађорђевића „Погледи“ су одликовани Орденом Ратног Крста – споменице 1941-1945.

Предности уставне парламентарне монархије у Србији

Уверени смо да би поновно успостављање уставне парламентарне монархије био савршени начин спајања традиционалних, вековних вредности нашег народа и његове славне прошлости са модерним добом, јер се раскид са традицијом никада није показао добрим по један народ, нарочито не наш. Уставна, парламентарна монархија пружа стабилност, јединство и континуитет. Такође је гарант демократије и људских права! Државе које су очувале своју традицију и уградиле је у модерно доба данас су најразвијеније на свету, а 7 од њих 10 су монархије.

Држава Србија, почев од својих првих трагова у историји, била је Монархија у неком облику – жупанија, деспотовина, кнежевина, краљевина, царевина… Једина два периода кад је Србија губила своје монархијско уређење поклапа се са два периода када је падала у ропство – први пут турско, други пут комунистичко. Слободна Србија увек је била Монархија!

Након Другог светског рата, победници су српском народу укинули монархију на потпуно противправни начин, нелегално и нелегитимно, уз примену силе, и од тада траје републикански експеримент који је Србију довео на ово место на којима се сада налази. Републиканско уређење, које само по себи наравно није зло, у Србији никада није заживело на прави начин, што због лоше гарнитуре на власти до отпора који се у српском народу јављао.

Годинама након тих поратних догађања, Србију свет још увек гледа као земљу која није раскрстила са комунистичким наслеђем, земљу која због лидерских борби и страначких сукоба представља несигурног партнера за сарадњу и инвестиције.

---

Поновно успостављање монархије у Србији направило би сјајну полазну основу да Србија напокон крене напред и сврста се у ред модерних, напредних, демократских европских држава. Конкретни допринос Монархије огледао би се и у спољној и у унутрашњој политици.

У уставној парламентарној монархији однос власти коју има Краљ и коју има влада је најбоље објашњена у реченици „Краљ краљује, а влада влада„. У монархијама се на слободним и фер парламентарним изборима бирају представници народа у скупштини који на основу формиране већине предлажу мандатара владе, кога потврђује Краљ. Главне одлуке које се тичу вођења државе доносе влада и скупштина, а Краљ, као нестраначка и надстраначка личност, је фактор стабилности, јединства, континуитета и помирења и он је ту да помогне политичарима у превазилажењу страначких сукоба и да усмери носиоце власти ка заједничком раду у корист државе и народа. Тај систем је омогућио да данашње монархије буду и најуспешније земље на свету, а међу њима су: Норвешка, Шведска, Велика Британија, Данска, Аустралија, Канада, Јапан…

У односу на свет, поновно успостављање монархије приказало би Србију као земљу која је коначно раскинула све везе са комунистичким наслеђем и као земљу која је решена да направи коначни искорак ка стабилизацији политичко економских односа. Доношење Устава Краљевине Србије, успоставио би прецизне односе између свих полуга власти, гарантовало би права сваком појединцу и свету показало да Србија више није држава која са сваком променом партије на власти мења Устав, законе, уговоре… што би несумњиво привукло инвеститоре да улажу у Србију.

Рођачке везе Краљевског дома Карађорђевића и лично Њ.К.В. Престолонаследника Александра на свим европским дворовима, кao и његове пословне везе и лична пријатељства у развијеном свету такође би биле од непроцењиве користи за развој Србије.

Поновно успостављање Краљевине Србије направило би мост који спаја модерну и историјску Краљевину Србију, савезницу и сарадницу многих европских народа.

ako monarhija donosi stabilnost zasto je kraljevina jugoslavija bila nestabilna zemlja ?

u svetu su danas najmocnije drzave republike , najbrzerastuce ekonomije sveta su republike !!!
pa sta ako smo od svpjih pocetaka bili monarhija ? od svojih pocetaka smo ziveli bez struje i interneta treba li i danas da tako zivimo ili da shvatimo stvarnost i zivimo kao narmalni ljudi 21 veka ili kao ljudi 13 veka ?????

republika je nelegalno uvedena ali je svoj legalitet stekla zadnjih 26 god na visestranackim izborima na kojima su pravo ucesca imali i na kojima su i ucestvovali i monarhisti ali nikada narod nije glasao za njih u nekom procentu poslednjih godina ni toliko da probiju cenzus pd 5%!!!

svet zna da je komunizam nestao u srbiji kao i u svetu a nestabilne su i vecina monarhija na planeti lesoto tuvalu kambodza solomonova ostrva i druge . nasa nestabilnost svoj izvor ima u cestim nametnutim nam ratovimq Ar bi engleska bila bolja da je u zadnjih sto god 5 puta ratovala ?????
ako je kralj simbol stabilnosti i jedinstva oped vas pitam kako to da toga nije bilo u kraljevini jugoslaviji ili mislite da bi proglasenjem kraljevstva nastalo jedinstvo izmedju srba albanaca muslimana vojvodjanskih madjara naravno da nebi to da je kralj stabilnost je fraza !!!
monarhije koje ste nabrojali kao uspesne i bogate su ili prebogate naftom i gasom ili su svoje bogatstvo stekle pljackom kao kolonijalne sile !!!! ako je monarhizam recept za uspeh zasto onda postoje siromasne monarhije zasto u zadnjih 150 godina narod sirom sveta rusi monarhije i uvodi republike zar tu drustvenu prednost neuvidjaju milioni nego samo vas nekoliko hiljada u srbiji ????
a sto se rodjackih veza ace tice pitam vas kako se u drugom svetskom ratu nismo okoristili tim vezama zasto su pomogli stanjina i tita a ne pericu pa perica im je bio rodjak za jedno koleno vece od ace !!! ili im je tito bio jos veci rod od perice ???? detaljno sam vam odgovorio i po svakoj tezi u vasoj predhodnoj poruci dokazao da nebarate sa cinjenicama nego frazama i parolama !!!!

[Ројалист]

ЗАШТО САМ ЗА КРАЉА И МОНАРХИЈУ - АКАДЕМИК МАТИЈА БЕЋКОВИЋ

http://www.bastabalkana.com/2014/11/zast...-beckovic/

[sremski vuk]

valjda jugoslovenske dinastije karadjordjevic

Ne vredi sremski vuče objašnjavati..


Ovde imaš papagaje koje Aleksandar da non stop istu priču ponavljaju.

To ti je isto ko ne vladine organizacije tipa žene u crnom i tako te koje non stop ponavljaju ko papagaji Srebrenica, zločin, zločin, srebrenica tako i ovi kralj, pa kralj...

Ja sam ovde dokazao da je ovaj Aleksandar N E L E G I T I M A N

Evo kako:

Ovde sam dokazao da je kralj abdicirao.

Da nikakve priznate yugoslovenske sobe nije bilo na rođenju. Više zvaničnih britanskih dokumenata to dokazuju.

Da je kralj kršten u katoličkoj katedrali i da su kumovi bili katolici.

Niti jedan pravoslavni pop ne krsti u katoličkoj katedrali po pravoslavnim običajima.

Dokazano je da je imao tajno britansko državljanstvo kako bi otvarao firme po britaniji i americi.

Dokazano je i to da je član prozapadnih tajnih društava pre svega masona, i malteških vitezova. (više puta odlikovan).

Blizak je bilderberška grupa i trijaterali.

To se može zaključiti po "humanitarnom radu".

Dokazano je i to da su jako bliksi Dinkićevi ljudi našli uhlebljenje u krunskom savetu.

Dokazano je i to da Karadjordjevići neće da kažu čime se bave, ko ih finansira, koje kompanije imaju, gde plaćaju poreze itd...

Dokazano je i to da mu đeca nemaju srpsko državljanstvu...

i svašta još vezano da on ne moze na tron.

Srbija nema kralja, nažalost...

Каква комуњарска наклапања на форуму сајта који у свом заглављу носи поносито:

По аманету Краља Петра II Карађорђевића „Погледи“ су одликовани Орденом Ратног Крста – споменице 1941-1945.

Предности уставне парламентарне монархије у Србији

Уверени смо да би поновно успостављање уставне парламентарне монархије био савршени начин спајања традиционалних, вековних вредности нашег народа и његове славне прошлости са модерним добом, јер се раскид са традицијом никада није показао добрим по један народ, нарочито не наш. Уставна, парламентарна монархија пружа стабилност, јединство и континуитет. Такође је гарант демократије и људских права! Државе које су очувале своју традицију и уградиле је у модерно доба данас су најразвијеније на свету, а 7 од њих 10 су монархије.

Држава Србија, почев од својих првих трагова у историји, била је Монархија у неком облику – жупанија, деспотовина, кнежевина, краљевина, царевина… Једина два периода кад је Србија губила своје монархијско уређење поклапа се са два периода када је падала у ропство – први пут турско, други пут комунистичко. Слободна Србија увек је била Монархија!

Након Другог светског рата, победници су српском народу укинули монархију на потпуно противправни начин, нелегално и нелегитимно, уз примену силе, и од тада траје републикански експеримент који је Србију довео на ово место на којима се сада налази. Републиканско уређење, које само по себи наравно није зло, у Србији никада није заживело на прави начин, што због лоше гарнитуре на власти до отпора који се у српском народу јављао.

Годинама након тих поратних догађања, Србију свет још увек гледа као земљу која није раскрстила са комунистичким наслеђем, земљу која због лидерских борби и страначких сукоба представља несигурног партнера за сарадњу и инвестиције.

---

Поновно успостављање монархије у Србији направило би сјајну полазну основу да Србија напокон крене напред и сврста се у ред модерних, напредних, демократских европских држава. Конкретни допринос Монархије огледао би се и у спољној и у унутрашњој политици.

У уставној парламентарној монархији однос власти коју има Краљ и коју има влада је најбоље објашњена у реченици „Краљ краљује, а влада влада„. У монархијама се на слободним и фер парламентарним изборима бирају представници народа у скупштини који на основу формиране већине предлажу мандатара владе, кога потврђује Краљ. Главне одлуке које се тичу вођења државе доносе влада и скупштина, а Краљ, као нестраначка и надстраначка личност, је фактор стабилности, јединства, континуитета и помирења и он је ту да помогне политичарима у превазилажењу страначких сукоба и да усмери носиоце власти ка заједничком раду у корист државе и народа. Тај систем је омогућио да данашње монархије буду и најуспешније земље на свету, а међу њима су: Норвешка, Шведска, Велика Британија, Данска, Аустралија, Канада, Јапан…

У односу на свет, поновно успостављање монархије приказало би Србију као земљу која је коначно раскинула све везе са комунистичким наслеђем и као земљу која је решена да направи коначни искорак ка стабилизацији политичко економских односа. Доношење Устава Краљевине Србије, успоставио би прецизне односе између свих полуга власти, гарантовало би права сваком појединцу и свету показало да Србија више није држава која са сваком променом партије на власти мења Устав, законе, уговоре… што би несумњиво привукло инвеститоре да улажу у Србију.

Рођачке везе Краљевског дома Карађорђевића и лично Њ.К.В. Престолонаследника Александра на свим европским дворовима, кao и његове пословне везе и лична пријатељства у развијеном свету такође би биле од непроцењиве користи за развој Србије.

Поновно успостављање Краљевине Србије направило би мост који спаја модерну и историјску Краљевину Србију, савезницу и сарадницу многих европских народа.

---

Препоручујем за читање књигу у издању издавачке куће Погледи, који су власник овог форума:

http://www.pogledi.rs/%d0%ba%d1%80%d0%b2...%bd%d0%b0/

---

Такође, препоручујем за читање. о оснивачима титовске републике, књигу власника овог сајта:

Милослав Самарџић: „Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима“, друго допуњено издање



http://www.pogledi.rs/%d0%bc%d0%b8%d0%bb...%b0%d0%bd/

---

За просветљење комуњарског републиканског олоша, књига власника овог сајта:

АЛБУМ НИКОЛЕ КАЛАБИЋА И ГОРСКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ

Приредио: Милослав Самарџић



Две стотине оригиналних фотографија Николе Калабића и његових четника, међу којима и око 70 официра, са основним биографским подацима. Формација Гарде од Групе корпуса до батаљона, уз непознате или мање познате снимке гардиста. Калабићеве предратне фотографије, породичне слике, очева биографија, ратни пут… Меки повез, већи формат (А-4), 96 страна.

Као што је то одувек случај у свим армијама, и у Југословенској војсци, односно четницима ђенерала Драже, током Другог светског рата, једна од најбољих јединица била је Гарда. У складу са герилским начином вођења рата, гардијска јединица Југословенске војске названа је Горска краљева гарда Њ. В. Краља Петра Другог Карађорђевића.

У Гарду је примано најбоље људство и оно је било најбоље наоружано и опремљено. То се видело када је у тешким часовима, ујесен 1944. године, дошло до повлачења, и када се велики број јединица нашао на једном месту. Видело се, такође, да је Гарда најбројнија.

Командант Гарде, капетан Никола Калабић, и јединице које су се увек кретале с њим, имали су најдужи ратни пут, како у односу на остале корпусе, тако и у поређењу са супарничким, партизанским покретом. Током четири ратне године Гарда је водила љуте бојеве против многих непријатеља – Немаца, комуниста, љотићеваца, Бугара и усташа – решавајући их у највећем броју случајева у своју корист.

Пошто се Други светски рат на нашем тлу завршио тако како се завршио, то је подразумевало да и историја Горске краљеве гарде мора бити окренута наглавачке…

Међутим, време је учинило своје, тако да се клевете, како на рачун Калабића, тако и на рачун Гарде, и даље понављају. Штавише, званична историја задржала је курс из доба класичног комунизма. Она пише дословце овако: “Гарда је понајмање била то што је требало да буде – елитна јединица ЈВуО која је носила звучни назив Горска Гарда његовог Величанства Краља Петра Другог“.

Током рата, ђенерал Дража ниједном није дао негативну оцену ни Гарди, ни њеном команданту. Напротив, увек их је похваљивао. Да је било разлога за то, показаће и овај албум.

С друге стране, намера комуниста да се причом о издаји команданта Гарде “четнички покрет у потпуности дискредитује“, никада није постигла жељени успех. Ту намеру надјачао је мит о Калабићу, што се први пут се видело раних осамдесетих година 20. века, приликом емитовања ТВ серије “Последњи чин“. Мада приказани као оличење зла, Калабић и његови људи побрали су симпатије великог дела публике, која је, практично без икаквих објективних информација, једноставно осећала ко су, у ствари, јунаци, а ко издајице.

(Из предговора Милосава Самарџића)

ЦЕНА: 400 динара плус поштарина 180 динара.

Плаћање поштару, приликом преузимања књиге. За РС: 10 КМ, плус поштарина. Препоручујемо пакете са попустима.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com

http://www.pogledi.rs/album-nikole-kalab...eve-garde/

---

О славним србским претцима, који су живели и гинули са покличем:

С ВЕРОМ У БОГА - ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!

Књига у издању Погледа:

ЧЕТНИЧКИ ПОКРЕТ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ



http://www.pogledi.rs/cetnicki-pokret-u-...1903-1918/

---

На унутрашњем плану, васпостављање монархије донело би престанак константних сукоба између лидера политичких партија, што је нешто најпотребније Србији у овом тренутку. Наиме, васпостављањем Краљевине и доласком Краља на место шефа државе, нестале би и лидерске амбиције шефова политичких партија који се углавном боре за освајање функције шефа државе. То би отворило простор да се политичке партије, уместо именима лидера, надмећу квелитетом својих програма и понуђених решења проблема у земљи.

Нашој земљи је потребан Краљ као фактор стабилности, који је неутралан, политички неопредељен и независан од било каквих центара моћи, спреман да преузме тешку одговорност у име свих, бити гарант Уставом загарантованих права сваком појединцу као институција која никоме не „дугује“ за свој положај. То не можемо рећи за институцију председника, јер он за свој положај „дугује“ странкама, коалиционим партнерима и финансијерима из предизборних кампања. То утиче на ефикасност институције председника и на појаву честих политичких нестабилности у земљи, које даље резултирају економском нестабилношћу – ефекти политичке нестабилности су ти да нашу земљу заобилазе озбиљни инвеститори са здравим капиталом, што има директне последице на животни стандард грађана.

Краљ се рађа и од малена се васпитава и спрема да преузме улогу шефа државе, спрема се да преузме огроворност за сваки свој поступак, без могућности да се, по истеку мандата, повуче а да при том никоме не полаже рачун за евентуалне грешке. Краљ нема резервни положај, већ мора својом личношћу и својим радом константно бити у служби свог народа!

Краљ би такође био и гарант да се Уставом загарантована права и односи у Србији никада неће некажњено нарушити. Постојањем Краља на месту шефа државе, никада се више не би могло десити да било који појединац или политичка групација, преузме више власти од онога што јој по Уставу припада. Нажалост, били смо сведоци да се у периоду од 1945. године на овамо то стално понавља, да су све полуге власти у рукама једног човека или политичке групације а то не може донети стабилност и здраве односе у држави.

Успостављањем институције Краља више не би било председничких избора (који су се у Србији догађали и чешће него што мандат предвиђа) чиме би се остварила значајна уштеда у буџетским средствима. Такође, оно што мало грађана зна, је да се у републици поред актуелног председника из буџета издржавају и сви бивши председници са својим породицама. Све ово чини институцију Краља 3 пута јефтинијом од институције председника по грађане Србије! Са друге стране, постојање Краља не би донело додатне трошкове, јер су издвајања за председника и његов кабинет, ако не већа, а оно сигурно иста каква би била и за Краља.

Уз све наведено, јасно је због чега ми сматрам да је поновно успостављање монархије у Србији једино решење да Србија добије здрав полазни основ, здраве темеље на којима би се изградила модерна, економски стабилна и просперитетна држава!

laz je da bi uvodjenjem monarhije nastalo jedinstvo u narodu naprotiv bio bi to nov izvor podela narod bi se odmah podelio na manjinu koja podrzava kralja i vecini koja ga nezeli ! vidite izborne rezultate monarhista nema cak ni u opoziciji narod nema interesovanja za tim

[Ројалист]

Уставна монархија је веома ефикасан облик владавине. Наследни шеф државе представља важан елемент континуитета у демократском систему. Стварна власт европских монарха (за разлику од теоретске – јер ниједан британски владар није ставио вето на одлуке Парламента још од 1720. године) је занемарљива. Међутим, као неизабрани представници власти, који су изнад свакодневних политичких сукоба, монарси задржавају важну симболичку улогу као средишна тачка националног јединства (што је веома важно у Белгији, на пример). У Британији, право монарха „да саветује, подстиче и упозорава“ премијера, функционише као контролни механизам за обуздавање сувише радикалних потеза, а у Шпанији се Краљ Хуан Карлос лично супротставио војном пучу 1980. године.

Монархија је чувар националног наслеђа, живи подсетник на догађаје и личности које су га обликовале. Као таква, она је чврст темељ за лојалност према држави и извор снаге у кризним временима, на пример у Другом светском рату, јер подсећа на непролазне вредности и традиције. Такође, раздвајање функције шефа државе и шефа владе има велики практични значај; монархија апсорбује церемонијалне функције у земљи и иностранству, дајући премијеру више простора да се ефикасније усредсреди на функционисање извршне власти.

Монархија је исплативија кад се упореди са трошковима одржавања кабинета председника републике и његовог обезбеђења. Краљевске резиденције су национално наслеђе и биле би једнако одржаване без обзира да ли у њима живе монарси или не. Уместо тога, монархија свакако исплаћује трошкове њиховог одржавања остварујући приход од милиона туриста који посећују краљевске резиденције, као и кроз промовисање привреде своје земље у иностранству.

Монархија је привлачнија од републике. У њој нема странчарења, које је неизбежно везано за функцију председника републике, због чега он не може да уједини нацију у мери у којој то чини монархија. У свим земљама, поверење јавности у политичаре стално опада, што је још један разлог зашто изабрани председник не успева да буде тачка окупљања за национални идентитет. Уставна монархија је ефикаснији облик владавине јер недвосмислено ставља стваену власт у руке демократски изабраних политичара, без опасности политичке пат-позиције која може да настане када су председник и парламентарна већина из супарничких странака (нпр. у САД или у Француској).

[sremski vuk]

valjda jugoslovenske dinastije karadjordjevic

Ne vredi sremski vuče objašnjavati..


Ovde imaš papagaje koje Aleksandar da non stop istu priču ponavljaju.

To ti je isto ko ne vladine organizacije tipa žene u crnom i tako te koje non stop ponavljaju ko papagaji Srebrenica, zločin, zločin, srebrenica tako i ovi kralj, pa kralj...

Ja sam ovde dokazao da je ovaj Aleksandar N E L E G I T I M A N

Evo kako:

Ovde sam dokazao da je kralj abdicirao.

Da nikakve priznate yugoslovenske sobe nije bilo na rođenju. Više zvaničnih britanskih dokumenata to dokazuju.

Da je kralj kršten u katoličkoj katedrali i da su kumovi bili katolici.

Niti jedan pravoslavni pop ne krsti u katoličkoj katedrali po pravoslavnim običajima.

Dokazano je da je imao tajno britansko državljanstvo kako bi otvarao firme po britaniji i americi.

Dokazano je i to da je član prozapadnih tajnih društava pre svega masona, i malteških vitezova. (više puta odlikovan).

Blizak je bilderberška grupa i trijaterali.

To se može zaključiti po "humanitarnom radu".

Dokazano je i to da su jako bliksi Dinkićevi ljudi našli uhlebljenje u krunskom savetu.

Dokazano je i to da Karadjordjevići neće da kažu čime se bave, ko ih finansira, koje kompanije imaju, gde plaćaju poreze itd...

Dokazano je i to da mu đeca nemaju srpsko državljanstvu...

i svašta još vezano da on ne moze na tron.

Srbija nema kralja, nažalost...

Уставна монархија је веома ефикасан облик владавине. Наследни шеф државе представља важан елемент континуитета у демократском систему. Стварна власт европских монарха (за разлику од теоретске – јер ниједан британски владар није ставио вето на одлуке Парламента још од 1720. године) је занемарљива. Међутим, као неизабрани представници власти, који су изнад свакодневних политичких сукоба, монарси задржавају важну симболичку улогу као средишна тачка националног јединства (што је веома важно у Белгији, на пример). У Британији, право монарха „да саветује, подстиче и упозорава“ премијера, функционише као контролни механизам за обуздавање сувише радикалних потеза, а у Шпанији се Краљ Хуан Карлос лично супротставио војном пучу 1980. године.

Монархија је чувар националног наслеђа, живи подсетник на догађаје и личности које су га обликовале. Као таква, она је чврст темељ за лојалност према држави и извор снаге у кризним временима, на пример у Другом светском рату, јер подсећа на непролазне вредности и традиције. Такође, раздвајање функције шефа државе и шефа владе има велики практични значај; монархија апсорбује церемонијалне функције у земљи и иностранству, дајући премијеру више простора да се ефикасније усредсреди на функционисање извршне власти.

Монархија је исплативија кад се упореди са трошковима одржавања кабинета председника републике и његовог обезбеђења. Краљевске резиденције су национално наслеђе и биле би једнако одржаване без обзира да ли у њима живе монарси или не. Уместо тога, монархија свакако исплаћује трошкове њиховог одржавања остварујући приход од милиона туриста који посећују краљевске резиденције, као и кроз промовисање привреде своје земље у иностранству.

Монархија је привлачнија од републике. У њој нема странчарења, које је неизбежно везано за функцију председника републике, због чега он не може да уједини нацију у мери у којој то чини монархија. У свим земљама, поверење јавности у политичаре стално опада, што је још један разлог зашто изабрани председник не успева да буде тачка окупљања за национални идентитет. Уставна монархија је ефикаснији облик владавине јер недвосмислено ставља стваену власт у руке демократски изабраних политичара, без опасности политичке пат-позиције која може да настане када су председник и парламентарна већина из супарничких странака (нпр. у САД или у Француској).

oped vi o jedinstvu zasto mislite da bih recimo ja koji sam republikanac bio u jedinstvu sa vama samo zato sto bi imali kralja ???? ( kad kazem ja mislim na milione republikanaca sirom srbije )!!!
sto se cuvara tradicije tice u teskim vremenima podseticu vas da je nas poslednji cuvar tradicije kad su dosla teska vremena pobegao i to spasavao je zlato a ne recimo miroslavovo jevandjelje drpio je zlato i pobegao na sigurno .

dalje monarhija je skuplja jer se u republici placa samo sef drzave i njegovi zivi predhidnici dok u nonarhiji apanazu imaju kralj kraljica , kraljica majka ( u spaniji i predhodni kralj koji je bio primoran na abdikaciju) kraljeva braca i sestre do udaje , kraljevi sinovi od stupanja u punoletstvo ,da nespominjemo krunski savet potparole lqkeje , sluge poltrone i ulizice ! i za kralj oped stabilnost i oped kontra pitanje zasto stabilnosti i jedinstva nije bilo u kraljevini jug .

[Ројалист]

Каква комуњарска наклапања на форуму сајта који у свом заглављу носи поносито:

По аманету Краља Петра II Карађорђевића „Погледи“ су одликовани Орденом Ратног Крста – споменице 1941-1945.

Предности уставне парламентарне монархије у Србији

Уверени смо да би поновно успостављање уставне парламентарне монархије био савршени начин спајања традиционалних, вековних вредности нашег народа и његове славне прошлости са модерним добом, јер се раскид са традицијом никада није показао добрим по један народ, нарочито не наш. Уставна, парламентарна монархија пружа стабилност, јединство и континуитет. Такође је гарант демократије и људских права! Државе које су очувале своју традицију и уградиле је у модерно доба данас су најразвијеније на свету, а 7 од њих 10 су монархије.

Држава Србија, почев од својих првих трагова у историји, била је Монархија у неком облику – жупанија, деспотовина, кнежевина, краљевина, царевина… Једина два периода кад је Србија губила своје монархијско уређење поклапа се са два периода када је падала у ропство – први пут турско, други пут комунистичко. Слободна Србија увек је била Монархија!

Након Другог светског рата, победници су српском народу укинули монархију на потпуно противправни начин, нелегално и нелегитимно, уз примену силе, и од тада траје републикански експеримент који је Србију довео на ово место на којима се сада налази. Републиканско уређење, које само по себи наравно није зло, у Србији никада није заживело на прави начин, што због лоше гарнитуре на власти до отпора који се у српском народу јављао.

Годинама након тих поратних догађања, Србију свет још увек гледа као земљу која није раскрстила са комунистичким наслеђем, земљу која због лидерских борби и страначких сукоба представља несигурног партнера за сарадњу и инвестиције.

---

Поновно успостављање монархије у Србији направило би сјајну полазну основу да Србија напокон крене напред и сврста се у ред модерних, напредних, демократских европских држава. Конкретни допринос Монархије огледао би се и у спољној и у унутрашњој политици.

У уставној парламентарној монархији однос власти коју има Краљ и коју има влада је најбоље објашњена у реченици „Краљ краљује, а влада влада„. У монархијама се на слободним и фер парламентарним изборима бирају представници народа у скупштини који на основу формиране већине предлажу мандатара владе, кога потврђује Краљ. Главне одлуке које се тичу вођења државе доносе влада и скупштина, а Краљ, као нестраначка и надстраначка личност, је фактор стабилности, јединства, континуитета и помирења и он је ту да помогне политичарима у превазилажењу страначких сукоба и да усмери носиоце власти ка заједничком раду у корист државе и народа. Тај систем је омогућио да данашње монархије буду и најуспешније земље на свету, а међу њима су: Норвешка, Шведска, Велика Британија, Данска, Аустралија, Канада, Јапан…

У односу на свет, поновно успостављање монархије приказало би Србију као земљу која је коначно раскинула све везе са комунистичким наслеђем и као земљу која је решена да направи коначни искорак ка стабилизацији политичко економских односа. Доношење Устава Краљевине Србије, успоставио би прецизне односе између свих полуга власти, гарантовало би права сваком појединцу и свету показало да Србија више није држава која са сваком променом партије на власти мења Устав, законе, уговоре… што би несумњиво привукло инвеститоре да улажу у Србију.

Рођачке везе Краљевског дома Карађорђевића и лично Њ.К.В. Престолонаследника Александра на свим европским дворовима, кao и његове пословне везе и лична пријатељства у развијеном свету такође би биле од непроцењиве користи за развој Србије.

Поновно успостављање Краљевине Србије направило би мост који спаја модерну и историјску Краљевину Србију, савезницу и сарадницу многих европских народа.

---

Препоручујем за читање књигу у издању издавачке куће Погледи, који су власник овог форума:

http://www.pogledi.rs/%d0%ba%d1%80%d0%b2...%bd%d0%b0/

---

Такође, препоручујем за читање. о оснивачима титовске републике, књигу власника овог сајта:

Милослав Самарџић: „Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима“, друго допуњено издање



http://www.pogledi.rs/%d0%bc%d0%b8%d0%bb...%b0%d0%bd/

---

За просветљење комуњарског републиканског олоша, књига власника овог сајта:

АЛБУМ НИКОЛЕ КАЛАБИЋА И ГОРСКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ

Приредио: Милослав Самарџић



Две стотине оригиналних фотографија Николе Калабића и његових четника, међу којима и око 70 официра, са основним биографским подацима. Формација Гарде од Групе корпуса до батаљона, уз непознате или мање познате снимке гардиста. Калабићеве предратне фотографије, породичне слике, очева биографија, ратни пут… Меки повез, већи формат (А-4), 96 страна.

Као што је то одувек случај у свим армијама, и у Југословенској војсци, односно четницима ђенерала Драже, током Другог светског рата, једна од најбољих јединица била је Гарда. У складу са герилским начином вођења рата, гардијска јединица Југословенске војске названа је Горска краљева гарда Њ. В. Краља Петра Другог Карађорђевића.

У Гарду је примано најбоље људство и оно је било најбоље наоружано и опремљено. То се видело када је у тешким часовима, ујесен 1944. године, дошло до повлачења, и када се велики број јединица нашао на једном месту. Видело се, такође, да је Гарда најбројнија.

Командант Гарде, капетан Никола Калабић, и јединице које су се увек кретале с њим, имали су најдужи ратни пут, како у односу на остале корпусе, тако и у поређењу са супарничким, партизанским покретом. Током четири ратне године Гарда је водила љуте бојеве против многих непријатеља – Немаца, комуниста, љотићеваца, Бугара и усташа – решавајући их у највећем броју случајева у своју корист.

Пошто се Други светски рат на нашем тлу завршио тако како се завршио, то је подразумевало да и историја Горске краљеве гарде мора бити окренута наглавачке…

Међутим, време је учинило своје, тако да се клевете, како на рачун Калабића, тако и на рачун Гарде, и даље понављају. Штавише, званична историја задржала је курс из доба класичног комунизма. Она пише дословце овако: “Гарда је понајмање била то што је требало да буде – елитна јединица ЈВуО која је носила звучни назив Горска Гарда његовог Величанства Краља Петра Другог“.

Током рата, ђенерал Дража ниједном није дао негативну оцену ни Гарди, ни њеном команданту. Напротив, увек их је похваљивао. Да је било разлога за то, показаће и овај албум.

С друге стране, намера комуниста да се причом о издаји команданта Гарде “четнички покрет у потпуности дискредитује“, никада није постигла жељени успех. Ту намеру надјачао је мит о Калабићу, што се први пут се видело раних осамдесетих година 20. века, приликом емитовања ТВ серије “Последњи чин“. Мада приказани као оличење зла, Калабић и његови људи побрали су симпатије великог дела публике, која је, практично без икаквих објективних информација, једноставно осећала ко су, у ствари, јунаци, а ко издајице.

(Из предговора Милосава Самарџића)

ЦЕНА: 400 динара плус поштарина 180 динара.

Плаћање поштару, приликом преузимања књиге. За РС: 10 КМ, плус поштарина. Препоручујемо пакете са попустима.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com

http://www.pogledi.rs/album-nikole-kalab...eve-garde/

---

О славним србским претцима, који су живели и гинули са покличем:

С ВЕРОМ У БОГА - ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!

Књига у издању Погледа:

ЧЕТНИЧКИ ПОКРЕТ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ



http://www.pogledi.rs/cetnicki-pokret-u-...1903-1918/

---

На унутрашњем плану, васпостављање монархије донело би престанак константних сукоба између лидера политичких партија, што је нешто најпотребније Србији у овом тренутку. Наиме, васпостављањем Краљевине и доласком Краља на место шефа државе, нестале би и лидерске амбиције шефова политичких партија који се углавном боре за освајање функције шефа државе. То би отворило простор да се политичке партије, уместо именима лидера, надмећу квелитетом својих програма и понуђених решења проблема у земљи.

Нашој земљи је потребан Краљ као фактор стабилности, који је неутралан, политички неопредељен и независан од било каквих центара моћи, спреман да преузме тешку одговорност у име свих, бити гарант Уставом загарантованих права сваком појединцу као институција која никоме не „дугује“ за свој положај. То не можемо рећи за институцију председника, јер он за свој положај „дугује“ странкама, коалиционим партнерима и финансијерима из предизборних кампања. То утиче на ефикасност институције председника и на појаву честих политичких нестабилности у земљи, које даље резултирају економском нестабилношћу – ефекти политичке нестабилности су ти да нашу земљу заобилазе озбиљни инвеститори са здравим капиталом, што има директне последице на животни стандард грађана.

Краљ се рађа и од малена се васпитава и спрема да преузме улогу шефа државе, спрема се да преузме огроворност за сваки свој поступак, без могућности да се, по истеку мандата, повуче а да при том никоме не полаже рачун за евентуалне грешке. Краљ нема резервни положај, већ мора својом личношћу и својим радом константно бити у служби свог народа!

Краљ би такође био и гарант да се Уставом загарантована права и односи у Србији никада неће некажњено нарушити. Постојањем Краља на месту шефа државе, никада се више не би могло десити да било који појединац или политичка групација, преузме више власти од онога што јој по Уставу припада. Нажалост, били смо сведоци да се у периоду од 1945. године на овамо то стално понавља, да су све полуге власти у рукама једног човека или политичке групације а то не може донети стабилност и здраве односе у држави.

Успостављањем институције Краља више не би било председничких избора (који су се у Србији догађали и чешће него што мандат предвиђа) чиме би се остварила значајна уштеда у буџетским средствима. Такође, оно што мало грађана зна, је да се у републици поред актуелног председника из буџета издржавају и сви бивши председници са својим породицама. Све ово чини институцију Краља 3 пута јефтинијом од институције председника по грађане Србије! Са друге стране, постојање Краља не би донело додатне трошкове, јер су издвајања за председника и његов кабинет, ако не већа, а оно сигурно иста каква би била и за Краља.

Уз све наведено, јасно је због чега ми сматрам да је поновно успостављање монархије у Србији једино решење да Србија добије здрав полазни основ, здраве темеље на којима би се изградила модерна, економски стабилна и просперитетна држава!

Opredeljenje za republiku ili monarhiju u današnje vreme, uostalom kao i opredeljenje za druge oblike uređenja (federalizam, unitarizam, predsednički sistem, parlamentarni sistem i dr., autonomiju itd.), može da bude uslovljeno i motivisano kako načelnim, teorijskim razlozima, tako i razlozima interesa i praktičnih potreba, odnosno i jednih i drugih istovremeno. Čini se da načelni (teorijski) razlozi danas imaju, unekoliko, manju važnost, s obzirom da i republika (u svojoj demokratskoj formi) i ustavna parlamentarna monarhija pogoduju demokratskom političkom sistemu i svemu onome što demokratija kao politički sistem znači (prava i slobode, višepartijski sistem, slobodni izbori itd.). Prema tome, opredeljenje za ustavnu parlamentarnu monarhiju nikako ne znači diskvalifikaciju (ili degradaciju) republike (u njenoj demokratskoj formi), ali ni obrnuto. S obzirom da se u ovom napisu govori o ustavnoj parlamentarnoj monarhiji, valja ukazati na izvesne vrednosti ovog oblika vladavine koje privlače posebnu pažnju. Prvo, za razliku od drugih oblika monarhije, ustavnu parlamentarnu monarhiju karakteriše pravna (ustavna) ograničenost vlasti monarha utvrđena u samom ustavu (ili u drugim pravnim aktima, putem tradicije i sl., kao što je to slučaj u Engleskoj). Ta pravna ograničenost je našla svoj izraz u sledećoj formuli: "Kralj ne deluje prema svojoj volji, već saglasno pravnom gravilu." U tome i leže garantije protiv mogućnih zloupotreba moći monarha, što nesumnjivo doprinosi stabilnosti sistema i njegovom kontinuiranom funkcionisanju. Drugo, ustavna parlamentarna monarhija nije i ne može da bude režim lične vlasti. Konstrukcija ustavne parlamentarne monarhije nije osnov za personalizaciju vlasti. U njoj, prema jednoj staroj sintagmi, "Kralj vlada, ali ne upravlja" (Tier, 1829), što znači da najveći broj svojih ustavnih ovlašćenja vlasti (tzv. prerogative krune) monarh vrši preko vlade, uz premapotpis predsednika vlade i ministara, koji su, međutim, odgovorni i parlamentu. Treće, po prirodi stvari, monarh je u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji nadstranačka ličnost koja se ne priklanja nijednoj političkoj stranci. On je u odnosu na stranke neutralan, kao što je i izvan stranačkih interesa. To mu omogućava da u čitavom mehanizmu vlasti, iako je u određepom smislu deo, odnosno šef bicefalne egzekutive, ima ulogu arbitra, s obzirom na angažovanost političkih stranaka u vladi i parlamentu. Četvrto, u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji monarh je garant ustavom uspostavljenih odnosa zakonodavne i izvršne vlasti, smene nolitičkih stranaka na vlasti i brana eventualnim negativnim efektima ove smene u izbornim ciklusima, naročito u uslovima nedovoljno razvijene političke kulture i odsustva demokratske tradidžije. U stvari, kao simbol države i nacije, monarh je "čuvar ustava" (Keith), a time i kontinuiranog ostvarivanja ustavnog poretka i ustavom uspostavljenog demokratskog političkog sistema. Iako su navedene vrednosti ustavne parlamentarne monarhije očigledne, ipak je neumeren zaključak koji je izveo jedan pisac: "...Posmatrana a priori i apstraktno, ustavna monarhija, daleko da bude prelazno stanje ka jednom savršenijem režimu, nasuprot je jedna veštija politička kombinacija, ingenioznija nego sama republika" (O. Orban). Međutim, navedene vrednosti, uz postojanje odgovarajućih konkretnih okolnosti, potreba i interesa, i te kako mogu biti valjan razlog za opredeljenje za ustavnu parlamentarnu monarhiju. Primer Srbije danas to na očigledan i uverljiv način pokazuje.

[sremski vuk]

valjda jugoslovenske dinastije karadjordjevic

Ne vredi sremski vuče objašnjavati..


Ovde imaš papagaje koje Aleksandar da non stop istu priču ponavljaju.

To ti je isto ko ne vladine organizacije tipa žene u crnom i tako te koje non stop ponavljaju ko papagaji Srebrenica, zločin, zločin, srebrenica tako i ovi kralj, pa kralj...

Ja sam ovde dokazao da je ovaj Aleksandar N E L E G I T I M A N

Evo kako:

Ovde sam dokazao da je kralj abdicirao.

Da nikakve priznate yugoslovenske sobe nije bilo na rođenju. Više zvaničnih britanskih dokumenata to dokazuju.

Da je kralj kršten u katoličkoj katedrali i da su kumovi bili katolici.

Niti jedan pravoslavni pop ne krsti u katoličkoj katedrali po pravoslavnim običajima.

Dokazano je da je imao tajno britansko državljanstvo kako bi otvarao firme po britaniji i americi.

Dokazano je i to da je član prozapadnih tajnih društava pre svega masona, i malteških vitezova. (više puta odlikovan).

Blizak je bilderberška grupa i trijaterali.

To se može zaključiti po "humanitarnom radu".

Dokazano je i to da su jako bliksi Dinkićevi ljudi našli uhlebljenje u krunskom savetu.

Dokazano je i to da Karadjordjevići neće da kažu čime se bave, ko ih finansira, koje kompanije imaju, gde plaćaju poreze itd...

Dokazano je i to da mu đeca nemaju srpsko državljanstvu...

i svašta još vezano da on ne moze na tron.

Srbija nema kralja, nažalost...

Каква комуњарска наклапања на форуму сајта који у свом заглављу носи поносито:

По аманету Краља Петра II Карађорђевића „Погледи“ су одликовани Орденом Ратног Крста – споменице 1941-1945.

Предности уставне парламентарне монархије у Србији

Уверени смо да би поновно успостављање уставне парламентарне монархије био савршени начин спајања традиционалних, вековних вредности нашег народа и његове славне прошлости са модерним добом, јер се раскид са традицијом никада није показао добрим по један народ, нарочито не наш. Уставна, парламентарна монархија пружа стабилност, јединство и континуитет. Такође је гарант демократије и људских права! Државе које су очувале своју традицију и уградиле је у модерно доба данас су најразвијеније на свету, а 7 од њих 10 су монархије.

Држава Србија, почев од својих првих трагова у историји, била је Монархија у неком облику – жупанија, деспотовина, кнежевина, краљевина, царевина… Једина два периода кад је Србија губила своје монархијско уређење поклапа се са два периода када је падала у ропство – први пут турско, други пут комунистичко. Слободна Србија увек је била Монархија!

Након Другог светског рата, победници су српском народу укинули монархију на потпуно противправни начин, нелегално и нелегитимно, уз примену силе, и од тада траје републикански експеримент који је Србију довео на ово место на којима се сада налази. Републиканско уређење, које само по себи наравно није зло, у Србији никада није заживело на прави начин, што због лоше гарнитуре на власти до отпора који се у српском народу јављао.

Годинама након тих поратних догађања, Србију свет још увек гледа као земљу која није раскрстила са комунистичким наслеђем, земљу која због лидерских борби и страначких сукоба представља несигурног партнера за сарадњу и инвестиције.

---

Поновно успостављање монархије у Србији направило би сјајну полазну основу да Србија напокон крене напред и сврста се у ред модерних, напредних, демократских европских држава. Конкретни допринос Монархије огледао би се и у спољној и у унутрашњој политици.

У уставној парламентарној монархији однос власти коју има Краљ и коју има влада је најбоље објашњена у реченици „Краљ краљује, а влада влада„. У монархијама се на слободним и фер парламентарним изборима бирају представници народа у скупштини који на основу формиране већине предлажу мандатара владе, кога потврђује Краљ. Главне одлуке које се тичу вођења државе доносе влада и скупштина, а Краљ, као нестраначка и надстраначка личност, је фактор стабилности, јединства, континуитета и помирења и он је ту да помогне политичарима у превазилажењу страначких сукоба и да усмери носиоце власти ка заједничком раду у корист државе и народа. Тај систем је омогућио да данашње монархије буду и најуспешније земље на свету, а међу њима су: Норвешка, Шведска, Велика Британија, Данска, Аустралија, Канада, Јапан…

У односу на свет, поновно успостављање монархије приказало би Србију као земљу која је коначно раскинула све везе са комунистичким наслеђем и као земљу која је решена да направи коначни искорак ка стабилизацији политичко економских односа. Доношење Устава Краљевине Србије, успоставио би прецизне односе између свих полуга власти, гарантовало би права сваком појединцу и свету показало да Србија више није држава која са сваком променом партије на власти мења Устав, законе, уговоре… што би несумњиво привукло инвеститоре да улажу у Србију.

Рођачке везе Краљевског дома Карађорђевића и лично Њ.К.В. Престолонаследника Александра на свим европским дворовима, кao и његове пословне везе и лична пријатељства у развијеном свету такође би биле од непроцењиве користи за развој Србије.

Поновно успостављање Краљевине Србије направило би мост који спаја модерну и историјску Краљевину Србију, савезницу и сарадницу многих европских народа.

---

Препоручујем за читање књигу у издању издавачке куће Погледи, који су власник овог форума:

http://www.pogledi.rs/%d0%ba%d1%80%d0%b2...%bd%d0%b0/

---

Такође, препоручујем за читање. о оснивачима титовске републике, књигу власника овог сајта:

Милослав Самарџић: „Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима“, друго допуњено издање



http://www.pogledi.rs/%d0%bc%d0%b8%d0%bb...%b0%d0%bd/

---

За просветљење комуњарског републиканског олоша, књига власника овог сајта:

АЛБУМ НИКОЛЕ КАЛАБИЋА И ГОРСКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ

Приредио: Милослав Самарџић



Две стотине оригиналних фотографија Николе Калабића и његових четника, међу којима и око 70 официра, са основним биографским подацима. Формација Гарде од Групе корпуса до батаљона, уз непознате или мање познате снимке гардиста. Калабићеве предратне фотографије, породичне слике, очева биографија, ратни пут… Меки повез, већи формат (А-4), 96 страна.

Као што је то одувек случај у свим армијама, и у Југословенској војсци, односно четницима ђенерала Драже, током Другог светског рата, једна од најбољих јединица била је Гарда. У складу са герилским начином вођења рата, гардијска јединица Југословенске војске названа је Горска краљева гарда Њ. В. Краља Петра Другог Карађорђевића.

У Гарду је примано најбоље људство и оно је било најбоље наоружано и опремљено. То се видело када је у тешким часовима, ујесен 1944. године, дошло до повлачења, и када се велики број јединица нашао на једном месту. Видело се, такође, да је Гарда најбројнија.

Командант Гарде, капетан Никола Калабић, и јединице које су се увек кретале с њим, имали су најдужи ратни пут, како у односу на остале корпусе, тако и у поређењу са супарничким, партизанским покретом. Током четири ратне године Гарда је водила љуте бојеве против многих непријатеља – Немаца, комуниста, љотићеваца, Бугара и усташа – решавајући их у највећем броју случајева у своју корист.

Пошто се Други светски рат на нашем тлу завршио тако како се завршио, то је подразумевало да и историја Горске краљеве гарде мора бити окренута наглавачке…

Међутим, време је учинило своје, тако да се клевете, како на рачун Калабића, тако и на рачун Гарде, и даље понављају. Штавише, званична историја задржала је курс из доба класичног комунизма. Она пише дословце овако: “Гарда је понајмање била то што је требало да буде – елитна јединица ЈВуО која је носила звучни назив Горска Гарда његовог Величанства Краља Петра Другог“.

Током рата, ђенерал Дража ниједном није дао негативну оцену ни Гарди, ни њеном команданту. Напротив, увек их је похваљивао. Да је било разлога за то, показаће и овај албум.

С друге стране, намера комуниста да се причом о издаји команданта Гарде “четнички покрет у потпуности дискредитује“, никада није постигла жељени успех. Ту намеру надјачао је мит о Калабићу, што се први пут се видело раних осамдесетих година 20. века, приликом емитовања ТВ серије “Последњи чин“. Мада приказани као оличење зла, Калабић и његови људи побрали су симпатије великог дела публике, која је, практично без икаквих објективних информација, једноставно осећала ко су, у ствари, јунаци, а ко издајице.

(Из предговора Милосава Самарџића)

ЦЕНА: 400 динара плус поштарина 180 динара.

Плаћање поштару, приликом преузимања књиге. За РС: 10 КМ, плус поштарина. Препоручујемо пакете са попустима.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ НИП „Погледи“, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com

http://www.pogledi.rs/album-nikole-kalab...eve-garde/

---

О славним србским претцима, који су живели и гинули са покличем:

С ВЕРОМ У БОГА - ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!

Књига у издању Погледа:

ЧЕТНИЧКИ ПОКРЕТ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ



http://www.pogledi.rs/cetnicki-pokret-u-...1903-1918/

---

На унутрашњем плану, васпостављање монархије донело би престанак константних сукоба између лидера политичких партија, што је нешто најпотребније Србији у овом тренутку. Наиме, васпостављањем Краљевине и доласком Краља на место шефа државе, нестале би и лидерске амбиције шефова политичких партија који се углавном боре за освајање функције шефа државе. То би отворило простор да се политичке партије, уместо именима лидера, надмећу квелитетом својих програма и понуђених решења проблема у земљи.

Нашој земљи је потребан Краљ као фактор стабилности, који је неутралан, политички неопредељен и независан од било каквих центара моћи, спреман да преузме тешку одговорност у име свих, бити гарант Уставом загарантованих права сваком појединцу као институција која никоме не „дугује“ за свој положај. То не можемо рећи за институцију председника, јер он за свој положај „дугује“ странкама, коалиционим партнерима и финансијерима из предизборних кампања. То утиче на ефикасност институције председника и на појаву честих политичких нестабилности у земљи, које даље резултирају економском нестабилношћу – ефекти политичке нестабилности су ти да нашу земљу заобилазе озбиљни инвеститори са здравим капиталом, што има директне последице на животни стандард грађана.

Краљ се рађа и од малена се васпитава и спрема да преузме улогу шефа државе, спрема се да преузме огроворност за сваки свој поступак, без могућности да се, по истеку мандата, повуче а да при том никоме не полаже рачун за евентуалне грешке. Краљ нема резервни положај, већ мора својом личношћу и својим радом константно бити у служби свог народа!

Краљ би такође био и гарант да се Уставом загарантована права и односи у Србији никада неће некажњено нарушити. Постојањем Краља на месту шефа државе, никада се више не би могло десити да било који појединац или политичка групација, преузме више власти од онога што јој по Уставу припада. Нажалост, били смо сведоци да се у периоду од 1945. године на овамо то стално понавља, да су све полуге власти у рукама једног човека или политичке групације а то не може донети стабилност и здраве односе у држави.

Успостављањем институције Краља више не би било председничких избора (који су се у Србији догађали и чешће него што мандат предвиђа) чиме би се остварила значајна уштеда у буџетским средствима. Такође, оно што мало грађана зна, је да се у републици поред актуелног председника из буџета издржавају и сви бивши председници са својим породицама. Све ово чини институцију Краља 3 пута јефтинијом од институције председника по грађане Србије! Са друге стране, постојање Краља не би донело додатне трошкове, јер су издвајања за председника и његов кабинет, ако не већа, а оно сигурно иста каква би била и за Краља.

Уз све наведено, јасно је због чега ми сматрам да је поновно успостављање монархије у Србији једино решење да Србија добије здрав полазни основ, здраве темеље на којима би се изградила модерна, економски стабилна и просперитетна држава!

Opredeljenje za republiku ili monarhiju u današnje vreme, uostalom kao i opredeljenje za druge oblike uređenja (federalizam, unitarizam, predsednički sistem, parlamentarni sistem i dr., autonomiju itd.), može da bude uslovljeno i motivisano kako načelnim, teorijskim razlozima, tako i razlozima interesa i praktičnih potreba, odnosno i jednih i drugih istovremeno. Čini se da načelni (teorijski) razlozi danas imaju, unekoliko, manju važnost, s obzirom da i republika (u svojoj demokratskoj formi) i ustavna parlamentarna monarhija pogoduju demokratskom političkom sistemu i svemu onome što demokratija kao politički sistem znači (prava i slobode, višepartijski sistem, slobodni izbori itd.). Prema tome, opredeljenje za ustavnu parlamentarnu monarhiju nikako ne znači diskvalifikaciju (ili degradaciju) republike (u njenoj demokratskoj formi), ali ni obrnuto. S obzirom da se u ovom napisu govori o ustavnoj parlamentarnoj monarhiji, valja ukazati na izvesne vrednosti ovog oblika vladavine koje privlače posebnu pažnju. Prvo, za razliku od drugih oblika monarhije, ustavnu parlamentarnu monarhiju karakteriše pravna (ustavna) ograničenost vlasti monarha utvrđena u samom ustavu (ili u drugim pravnim aktima, putem tradicije i sl., kao što je to slučaj u Engleskoj). Ta pravna ograničenost je našla svoj izraz u sledećoj formuli: "Kralj ne deluje prema svojoj volji, već saglasno pravnom gravilu." U tome i leže garantije protiv mogućnih zloupotreba moći monarha, što nesumnjivo doprinosi stabilnosti sistema i njegovom kontinuiranom funkcionisanju. Drugo, ustavna parlamentarna monarhija nije i ne može da bude režim lične vlasti. Konstrukcija ustavne parlamentarne monarhije nije osnov za personalizaciju vlasti. U njoj, prema jednoj staroj sintagmi, "Kralj vlada, ali ne upravlja" (Tier, 1829), što znači da najveći broj svojih ustavnih ovlašćenja vlasti (tzv. prerogative krune) monarh vrši preko vlade, uz premapotpis predsednika vlade i ministara, koji su, međutim, odgovorni i parlamentu. Treće, po prirodi stvari, monarh je u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji nadstranačka ličnost koja se ne priklanja nijednoj političkoj stranci. On je u odnosu na stranke neutralan, kao što je i izvan stranačkih interesa. To mu omogućava da u čitavom mehanizmu vlasti, iako je u određepom smislu deo, odnosno šef bicefalne egzekutive, ima ulogu arbitra, s obzirom na angažovanost političkih stranaka u vladi i parlamentu. Četvrto, u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji monarh je garant ustavom uspostavljenih odnosa zakonodavne i izvršne vlasti, smene nolitičkih stranaka na vlasti i brana eventualnim negativnim efektima ove smene u izbornim ciklusima, naročito u uslovima nedovoljno razvijene političke kulture i odsustva demokratske tradidžije. U stvari, kao simbol države i nacije, monarh je "čuvar ustava" (Keith), a time i kontinuiranog ostvarivanja ustavnog poretka i ustavom uspostavljenog demokratskog političkog sistema. Iako su navedene vrednosti ustavne parlamentarne monarhije očigledne, ipak je neumeren zaključak koji je izveo jedan pisac: "...Posmatrana a priori i apstraktno, ustavna monarhija, daleko da bude prelazno stanje ka jednom savršenijem režimu, nasuprot je jedna veštija politička kombinacija, ingenioznija nego sama republika" (O. Orban). Međutim, navedene vrednosti, uz postojanje odgovarajućih konkretnih okolnosti, potreba i interesa, i te kako mogu biti valjan razlog za opredeljenje za ustavnu parlamentarnu monarhiju. Primer Srbije danas to na očigledan i uverljiv način pokazuje.

uporno iznosite fraze !! ni na jeno pitanje mi niste odgovorili !

[Ројалист]

Постоје две Србије.

Једну су основали Немања и Свети Сава, а другу Јосип Броз Тито. Једна је стара осам векова, друга 60 година. Република Србија нема никакве везе ни са Хиландаром, ни са Светим Савом, ни Косовом, ни Видовданом, ни са царем Лазаром. Она се против свега тога борила на челу с оним који ју је зато и основао.

Тито је и данас једини неимар Републике Србије. С таквим свецем у својим темељима није могла бити друкчија.

Све смо покушали, сви траже другу и бољу Србију, али никако да је нађу и кажу која је. Покушавано је са сваким и свачим, само није са оним што је најприродније и најлегитимније. Помињан је свако само није Црни Ђорђе, отац модерне Србије, и његов легитимни наследник, престолонаследник Александар.

Да ли имамо нешто друго као решење, нешто дубље и истинитије од онога што сам предложио? Пробали смо све лажне лекове и остали болесни. Да не умремо, а да не пробамо онај прави!

Завршавам с тим уверењем и покличем који се последњи пут чуо у словеначким шумама, покличем који је био последња реч толиким нараштајима у толиким бојевима, покличем који су сваки говор наши преци завршавали вековима:

Живео Краљ! Живела слобода! Живела Краљевина Србија!

Za vrlo razvijene zemlje Evrope važe Švedska, Norveška, Danska, Velika Britanija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Monako, Lihtenštajn i Španija. Sve one imaju isto državno uređenje. One su parlamentarne monarhije.
U ustavima navedenih zemalja stoji zapisano, da ako narod ne želi vise da ima na čelu države monarha, jednostavnim referendumom može da ga ukine i da monarhiju zameni republikom.Većini stanovnika tih drzava ne pada na pamet da tako nešto urade iz jednostavnog razloga - imaju dokaza da je parlamentarna monarhija najbolji (do sada pokazani) demokratski sistem. Ti narodi to znaju, ne samo zbog blagodeti takve demokratije koje uživaju, vec zato što mogu da uporede svoj politički i socijalni mir sa političkim događanjima u zemljama koje nisu monarhije.
Parlamentarna monarhija u suštini je jednostavna forma državnog uredenja. Jednostavnija je u svom ustrojstvu i funkcionisanju od republikanskog demokratskog uređenja.
Komunistički, odnosno, totalitarni sistemi vlasti, koji sebe zovu demokratskim, nemaju ničeg zajedničkog sa stvarnom demokratijom, posebno sa parlamentarnom monarhijom. To su dve potpune suprotnosti zbog prava koja imaju njihovi stanovnici.
Sam naziv - parlamentarna - označava da parlament u takvim državama ima svu vlast. To znači da samo većina može da donese neki zakon. Nema neprikosnovenih pojedinaca, predsedničkih veličina, ličnosti sa autoritetom vlasti i sličnog. Monarh, odnosno kralj, samo je nacionalna, protokolarna institucija koji ne sprovodi nikakvu izvršnu vlast. Osim, što je velika retkost, kada ima arbitražnu ulogu izmedu zavadenih političkih stranaka. Jedino je tada njegova reč poslednja.
Dolazak kralja na presto putem nasleđa, garantuje da nece biti političkih grešaka u izboru vođe države, kao i da će i politička borba stranaka za ulazak u parlament biti u granicama dozvoljenog. Takođe, pravo nasleđa čelnog čoveka države garantuje da u takvoj državi, pogotovo u savremenom svetu, ne može doći do većih političkih nemira, do građanskih političkih sukoba, ili do građanskog rata.
U parlamentarnim monarhijama ima najmanje političkih afera, a birokratija, korupcija i mito skoro su nepoznati.
Parlamentarnu monarhiju čini vise institucija, od kojih je jedna i sam monarh. Izvršnu vlast čine parlament i njegov izvršilac, predsednik vlade. Predsednik vlade postavlja svoje ministre posle konsultacije sa kraljem. Za mesto u parlamentu na slobodnim izborima učestvuju kandidati političkih stranaka koje imaju stvarno uporište u narodu i koje po zakonu moraju da imaju odgovarajući broj članova i najvažnije, da su njihovi politički programi garantovano u interesu naroda, a ne u interesu same političke stranke.
Vlada je odgovorna pred kraljem i parlamentom za vođenje spoljne i unutrašnje politike. Monarsi u parlamentarnim monarhijama praktično se ne mešaju u poslove vlade, iako imaju ustavno pravo, u slučaju političke krize, da raspuste i parlament i vladu. Tako se nešto u novije vreme parlamentarnim monarhijama u Evropi još nije dogodilo.
Kralj je po prirodi svog položaja, jer njega niko ne bira niti postavlja, politički neutralan. On ne podržava ni jednu političku stranku da bi ova došla na vlast. Njegov jedini interes je blagodet države koju on predstavlja. To proističe iz toga, jer se on kao poglavar jednog naroda oseća isto kao jedan domaćin u svojoj kući.
Parlamentarna monarhija se zbog svog ustrojstva pokazala za poreske obveznike i kao najjeftinija državna organizacija. Monarh od države dobija ograničeni budžet za svoje državnicko funkcionisanje i za svoje lične potrebe, a čije povećanje može uslediti u svim situacijama, samo uz dozvolu parlamenta. Na primer, srpskom kralju Petru I parlament nije odobrio iz državne kase pomoć koju je kralj tražio da bi završio svoju zadužbinu, crkvu na Oplencu.Crkvu je kralj Petar I morao da sagradi iz privatnih donacija i sopstvene ušteđevine, iako je crkva bila i namenjena narodu.
Takođe, švedski kralj Gustav, iako ima i dobro uhodani porodični biznis, po svom bogatstvu ne spada ni među prvih sto najbogatijih u Švedskoj. I naravno, na svoju zaradu plaća porez kao i svaki drugi građanin Švedske. Slično je i sa većinom drugih monarha Evrope.
Sa svim pratećim troškovima svog položaja, kralj ne košta svoju državu mnogo - iako je on za uzvrat garant najboljeg oblika demokratije, kao i najboljeg oblika državnog ustrojstva. Danas ima dosta republika gde pojedini predsednici svoj narod koštaju dosta više nego da ta država izdržava i više kraljeva. Na primer, Miloševićev sistem vlasti, ili Markosovo vladanje Filipinima, koštali su svoje narode oko dve milijarde dolara godišnje, što poređeno sa troškovima vladanja švedskog kralja, koji švedski narod košta godišnje 17 miliona dolara, proizilazi da su srpski i filipinski narodi mogli da izdržavaju 111 kralja!
I sam državni aparat parlamentarne monarhije poreske obveznike staje jevtinije nego uobičajeni republikanski sistemi. Monarhija zahteva umereni broj poslanika, odmeren broj ministara i manje državnih sluzbi. Nema ni delova države koje imaju svoje autonomije sa svojom skupom vlašću. Parlamentarne monarhije nemaju takozvane "unutrašnje neprijatelje", tako da i unutrašnja bezbednost manje košta. U parlamentarnim monarhijama lokalnu vlast biraju njeni građani i imaju svu slobodu odlučivanja da odrede svoju lokalnu politiku, utičuci tako na svoju dobrobit. Spoljna politika takvih država je miroljubiva i civilizovana, tako da i izdaci za stajaću vojsku nisu visoki.
Parlamentarnu monarhiju odlikuje demokratsko uređenje sa svim pravim vrednostima. U njoj su, na primer, pred zakonom svi jednaki, računajuci i samog kralja. I za to postoje mnogi jasni dokazi, ima ih i u našoj istoriji. U arhivu požarevackog Okruznog suda čuva se presuda u kojoj je kralj Aleksandar I izgubio spor sa jednim seljakom iz sela Neresnice kod Kučeva. Naime, domaćin iz Neresnice tužio je kralja cije je preduzeće imalo koncesiju na eksploataciju zlata iz reke Pek, da mu je uzurpirana njiva pored reke zbog poslova kraljevog preduzeca. Kralj je morao, po sudskoj presudi, da plati i štetu i buduću nadoknadu za korišćenje njive. Postoji i priča da je kralj Aleksandar I izgubio i sudski spor sa vlasnikom jednog vinograda na Oplencu.
Srbija je jedina država sa republikanskim uređenjem u Evropi (verovatno i u celom svetu) koja ima zakonitog naslednika prestola iz međunarodno priznate kraljevske dinastije. Za razliku od drugih kraljevskih naslednika prestola u egzilu, na primer Bugarske i Rumunije, srpska dinastija Karađorđevic nije istorijski kompromitovana. Ona je od svih demokratskih država sveta priznata, a zbog svojih istorijskih zasluga i vrlo je uvažena. Osim ovoga, srpski dinastički naslednik princ Aleksandar II u većini kraljevskih porodica Evrope ima i rođake.
Dobri poznavaoci politickih prilika u Hrvatskoj i u drugim zemljama u tranziciji, tvrde da bi ti narodi bili presrećni da mogu da imaju priznatu kraljevsku dinastiju i legitimnog kralja, zbog navedenih vrednosti državnog uređenja sa parlamentarnom monarhijom i zbog njihovog bržeg izlaženja iz same tranzicije.
Ako bi Srbija postala parlamentarna monarhija, pored svih prednosti koje svojim građanima takav demokratski sistem daje, Srbija bi dobila brže i medunarodno priznanje i značenje onakvo kakvo joj je ranijih vekova i pripadalo.
Običan građanin ne razmislja o oblicima demokratskih uređenja, sve dok mu je u njegovoj državi dobro. Ali, ako se građanin zaista upozna sa tim kakva je koja demokratija (jer i među njima postoje razlike), iako već dobije mogućnost da bira između dva dobra, onda je logično da će izabrati ono što je bolje i što mu najvise odgovara.

[sremski vuk]

valjda jugoslovenske dinastije karadjordjevic

Ne vredi sremski vuče objašnjavati..


Ovde imaš papagaje koje Aleksandar da non stop istu priču ponavljaju.

To ti je isto ko ne vladine organizacije tipa žene u crnom i tako te koje non stop ponavljaju ko papagaji Srebrenica, zločin, zločin, srebrenica tako i ovi kralj, pa kralj...

Ja sam ovde dokazao da je ovaj Aleksandar N E L E G I T I M A N

Evo kako:

Ovde sam dokazao da je kralj abdicirao.

Da nikakve priznate yugoslovenske sobe nije bilo na rođenju. Više zvaničnih britanskih dokumenata to dokazuju.

Da je kralj kršten u katoličkoj katedrali i da su kumovi bili katolici.

Niti jedan pravoslavni pop ne krsti u katoličkoj katedrali po pravoslavnim običajima.

Dokazano je da je imao tajno britansko državljanstvo kako bi otvarao firme po britaniji i americi.

Dokazano je i to da je član prozapadnih tajnih društava pre svega masona, i malteških vitezova. (više puta odlikovan).

Blizak je bilderberška grupa i trijaterali.

To se može zaključiti po "humanitarnom radu".

Dokazano je i to da su jako bliksi Dinkićevi ljudi našli uhlebljenje u krunskom savetu.

Dokazano je i to da Karadjordjevići neće da kažu čime se bave, ko ih finansira, koje kompanije imaju, gde plaćaju poreze itd...

Dokazano je i to da mu đeca nemaju srpsko državljanstvu...

i svašta još vezano da on ne moze na tron.

Srbija nema kralja, nažalost...

Постоје две Србије.

Једну су основали Немања и Свети Сава, а другу Јосип Броз Тито. Једна је стара осам векова, друга 60 година. Република Србија нема никакве везе ни са Хиландаром, ни са Светим Савом, ни Косовом, ни Видовданом, ни са царем Лазаром. Она се против свега тога борила на челу с оним који ју је зато и основао.

Тито је и данас једини неимар Републике Србије. С таквим свецем у својим темељима није могла бити друкчија.

Све смо покушали, сви траже другу и бољу Србију, али никако да је нађу и кажу која је. Покушавано је са сваким и свачим, само није са оним што је најприродније и најлегитимније. Помињан је свако само није Црни Ђорђе, отац модерне Србије, и његов легитимни наследник, престолонаследник Александар.

Да ли имамо нешто друго као решење, нешто дубље и истинитије од онога што сам предложио? Пробали смо све лажне лекове и остали болесни. Да не умремо, а да не пробамо онај прави!

Завршавам с тим уверењем и покличем који се последњи пут чуо у словеначким шумама, покличем који је био последња реч толиким нараштајима у толиким бојевима, покличем који су сваки говор наши преци завршавали вековима:

Живео Краљ! Живела слобода! Живела Краљевина Србија!

Za vrlo razvijene zemlje Evrope važe Švedska, Norveška, Danska, Velika Britanija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Monako, Lihtenštajn i Španija. Sve one imaju isto državno uređenje. One su parlamentarne monarhije.
U ustavima navedenih zemalja stoji zapisano, da ako narod ne želi vise da ima na čelu države monarha, jednostavnim referendumom može da ga ukine i da monarhiju zameni republikom.Većini stanovnika tih drzava ne pada na pamet da tako nešto urade iz jednostavnog razloga - imaju dokaza da je parlamentarna monarhija najbolji (do sada pokazani) demokratski sistem. Ti narodi to znaju, ne samo zbog blagodeti takve demokratije koje uživaju, vec zato što mogu da uporede svoj politički i socijalni mir sa političkim događanjima u zemljama koje nisu monarhije.
Parlamentarna monarhija u suštini je jednostavna forma državnog uredenja. Jednostavnija je u svom ustrojstvu i funkcionisanju od republikanskog demokratskog uređenja.
Komunistički, odnosno, totalitarni sistemi vlasti, koji sebe zovu demokratskim, nemaju ničeg zajedničkog sa stvarnom demokratijom, posebno sa parlamentarnom monarhijom. To su dve potpune suprotnosti zbog prava koja imaju njihovi stanovnici.
Sam naziv - parlamentarna - označava da parlament u takvim državama ima svu vlast. To znači da samo većina može da donese neki zakon. Nema neprikosnovenih pojedinaca, predsedničkih veličina, ličnosti sa autoritetom vlasti i sličnog. Monarh, odnosno kralj, samo je nacionalna, protokolarna institucija koji ne sprovodi nikakvu izvršnu vlast. Osim, što je velika retkost, kada ima arbitražnu ulogu izmedu zavadenih političkih stranaka. Jedino je tada njegova reč poslednja.
Dolazak kralja na presto putem nasleđa, garantuje da nece biti političkih grešaka u izboru vođe države, kao i da će i politička borba stranaka za ulazak u parlament biti u granicama dozvoljenog. Takođe, pravo nasleđa čelnog čoveka države garantuje da u takvoj državi, pogotovo u savremenom svetu, ne može doći do većih političkih nemira, do građanskih političkih sukoba, ili do građanskog rata.
U parlamentarnim monarhijama ima najmanje političkih afera, a birokratija, korupcija i mito skoro su nepoznati.
Parlamentarnu monarhiju čini vise institucija, od kojih je jedna i sam monarh. Izvršnu vlast čine parlament i njegov izvršilac, predsednik vlade. Predsednik vlade postavlja svoje ministre posle konsultacije sa kraljem. Za mesto u parlamentu na slobodnim izborima učestvuju kandidati političkih stranaka koje imaju stvarno uporište u narodu i koje po zakonu moraju da imaju odgovarajući broj članova i najvažnije, da su njihovi politički programi garantovano u interesu naroda, a ne u interesu same političke stranke.
Vlada je odgovorna pred kraljem i parlamentom za vođenje spoljne i unutrašnje politike. Monarsi u parlamentarnim monarhijama praktično se ne mešaju u poslove vlade, iako imaju ustavno pravo, u slučaju političke krize, da raspuste i parlament i vladu. Tako se nešto u novije vreme parlamentarnim monarhijama u Evropi još nije dogodilo.
Kralj je po prirodi svog položaja, jer njega niko ne bira niti postavlja, politički neutralan. On ne podržava ni jednu političku stranku da bi ova došla na vlast. Njegov jedini interes je blagodet države koju on predstavlja. To proističe iz toga, jer se on kao poglavar jednog naroda oseća isto kao jedan domaćin u svojoj kući.
Parlamentarna monarhija se zbog svog ustrojstva pokazala za poreske obveznike i kao najjeftinija državna organizacija. Monarh od države dobija ograničeni budžet za svoje državnicko funkcionisanje i za svoje lične potrebe, a čije povećanje može uslediti u svim situacijama, samo uz dozvolu parlamenta. Na primer, srpskom kralju Petru I parlament nije odobrio iz državne kase pomoć koju je kralj tražio da bi završio svoju zadužbinu, crkvu na Oplencu.Crkvu je kralj Petar I morao da sagradi iz privatnih donacija i sopstvene ušteđevine, iako je crkva bila i namenjena narodu.
Takođe, švedski kralj Gustav, iako ima i dobro uhodani porodični biznis, po svom bogatstvu ne spada ni među prvih sto najbogatijih u Švedskoj. I naravno, na svoju zaradu plaća porez kao i svaki drugi građanin Švedske. Slično je i sa većinom drugih monarha Evrope.
Sa svim pratećim troškovima svog položaja, kralj ne košta svoju državu mnogo - iako je on za uzvrat garant najboljeg oblika demokratije, kao i najboljeg oblika državnog ustrojstva. Danas ima dosta republika gde pojedini predsednici svoj narod koštaju dosta više nego da ta država izdržava i više kraljeva. Na primer, Miloševićev sistem vlasti, ili Markosovo vladanje Filipinima, koštali su svoje narode oko dve milijarde dolara godišnje, što poređeno sa troškovima vladanja švedskog kralja, koji švedski narod košta godišnje 17 miliona dolara, proizilazi da su srpski i filipinski narodi mogli da izdržavaju 111 kralja!
I sam državni aparat parlamentarne monarhije poreske obveznike staje jevtinije nego uobičajeni republikanski sistemi. Monarhija zahteva umereni broj poslanika, odmeren broj ministara i manje državnih sluzbi. Nema ni delova države koje imaju svoje autonomije sa svojom skupom vlašću. Parlamentarne monarhije nemaju takozvane "unutrašnje neprijatelje", tako da i unutrašnja bezbednost manje košta. U parlamentarnim monarhijama lokalnu vlast biraju njeni građani i imaju svu slobodu odlučivanja da odrede svoju lokalnu politiku, utičuci tako na svoju dobrobit. Spoljna politika takvih država je miroljubiva i civilizovana, tako da i izdaci za stajaću vojsku nisu visoki.
Parlamentarnu monarhiju odlikuje demokratsko uređenje sa svim pravim vrednostima. U njoj su, na primer, pred zakonom svi jednaki, računajuci i samog kralja. I za to postoje mnogi jasni dokazi, ima ih i u našoj istoriji. U arhivu požarevackog Okruznog suda čuva se presuda u kojoj je kralj Aleksandar I izgubio spor sa jednim seljakom iz sela Neresnice kod Kučeva. Naime, domaćin iz Neresnice tužio je kralja cije je preduzeće imalo koncesiju na eksploataciju zlata iz reke Pek, da mu je uzurpirana njiva pored reke zbog poslova kraljevog preduzeca. Kralj je morao, po sudskoj presudi, da plati i štetu i buduću nadoknadu za korišćenje njive. Postoji i priča da je kralj Aleksandar I izgubio i sudski spor sa vlasnikom jednog vinograda na Oplencu.
Srbija je jedina država sa republikanskim uređenjem u Evropi (verovatno i u celom svetu) koja ima zakonitog naslednika prestola iz međunarodno priznate kraljevske dinastije. Za razliku od drugih kraljevskih naslednika prestola u egzilu, na primer Bugarske i Rumunije, srpska dinastija Karađorđevic nije istorijski kompromitovana. Ona je od svih demokratskih država sveta priznata, a zbog svojih istorijskih zasluga i vrlo je uvažena. Osim ovoga, srpski dinastički naslednik princ Aleksandar II u većini kraljevskih porodica Evrope ima i rođake.
Dobri poznavaoci politickih prilika u Hrvatskoj i u drugim zemljama u tranziciji, tvrde da bi ti narodi bili presrećni da mogu da imaju priznatu kraljevsku dinastiju i legitimnog kralja, zbog navedenih vrednosti državnog uređenja sa parlamentarnom monarhijom i zbog njihovog bržeg izlaženja iz same tranzicije.
Ako bi Srbija postala parlamentarna monarhija, pored svih prednosti koje svojim građanima takav demokratski sistem daje, Srbija bi dobila brže i medunarodno priznanje i značenje onakvo kakvo joj je ranijih vekova i pripadalo.
Običan građanin ne razmislja o oblicima demokratskih uređenja, sve dok mu je u njegovoj državi dobro. Ali, ako se građanin zaista upozna sa tim kakva je koja demokratija (jer i među njima postoje razlike), iako već dobije mogućnost da bira između dva dobra, onda je logično da će izabrati ono što je bolje i što mu najvise odgovara.

sve same fraze i neutemeljene ocene

[Ројалист]

Срећан вам дан републике, републиканци у Србији, бандо црвена, 29. новембар, када је онај који је вук`о на своју страну, негде према Ватикану, у Јајцу увалио ћорак. Погледајте која се застава вије на државним институцијама, који је Грб ове државе, која обележја носи Војска Србије...

НЕ МОЖЕТЕ ВЕЧНО ВАРАТИ СРБИНА, СРБИЈА ЋЕ УСКОРО БИТИ КРАЉЕВИНА!!!

С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞

Незаконита Република Србија

Када данас размишљамо о томе да ли смо за или против монархије, треба да се подсетимо тога, да је ми нисмо никада укидали нити је се одрицали, већ да је она оборена вољом великих сила које су се пред крај Другог светског рата сложиле да Краљевина Југославија постане комунистичка република.

То је законски регулисано доношењем Декларације о укидању монархије 29. новембра 1945. године, у Скупштини тадашње Југославије на основу лажног гласања које је претходно спроведено. Откуд, нама данас права да не исправимо ову нелегалну одлуку узурпаторског режима?

Обновом монархије коначно ће победити начело поштовања закона и створиће се услови за владавину права у нашој држави, на исти онај начин на који се у Србији данас спроводи реституција (денационализација) и рехабилитација личности, на исти тај начин потребно је ревидирати најкрупнију промену комунистичког режима спроведену у Југославији, а то је управо поменута нелегална Декларација о укидању монархије.

Тако се обнављање монархије може посматрати и као правно питање од прворазредног значаја.

Српски народ никада није живео у неком другом уређењу пре 1945. године, када су Велике силе довеле Тита на власт и југословенску монархију претвориле у комунистичку републику. Заправо, ниједан православни народ није пре 1917. године живео у неком уређењу које није монархијско.

[Mekenzi]

Kralj je abdicirao sam, prema tome monarhija vise nije mogla postojati, ovaj prestolonaslednik nije legitiman za krunu.

Srbiji treba nov kralj.

[sremski vuk]

valjda jugoslovenske dinastije karadjordjevic

Ne vredi sremski vuče objašnjavati..


Ovde imaš papagaje koje Aleksandar da non stop istu priču ponavljaju.

To ti je isto ko ne vladine organizacije tipa žene u crnom i tako te koje non stop ponavljaju ko papagaji Srebrenica, zločin, zločin, srebrenica tako i ovi kralj, pa kralj...

Ja sam ovde dokazao da je ovaj Aleksandar N E L E G I T I M A N

Evo kako:

Ovde sam dokazao da je kralj abdicirao.

Da nikakve priznate yugoslovenske sobe nije bilo na rođenju. Više zvaničnih britanskih dokumenata to dokazuju.

Da je kralj kršten u katoličkoj katedrali i da su kumovi bili katolici.

Niti jedan pravoslavni pop ne krsti u katoličkoj katedrali po pravoslavnim običajima.

Dokazano je da je imao tajno britansko državljanstvo kako bi otvarao firme po britaniji i americi.

Dokazano je i to da je član prozapadnih tajnih društava pre svega masona, i malteških vitezova. (više puta odlikovan).

Blizak je bilderberška grupa i trijaterali.

To se može zaključiti po "humanitarnom radu".

Dokazano je i to da su jako bliksi Dinkićevi ljudi našli uhlebljenje u krunskom savetu.

Dokazano je i to da Karadjordjevići neće da kažu čime se bave, ko ih finansira, koje kompanije imaju, gde plaćaju poreze itd...

Dokazano je i to da mu đeca nemaju srpsko državljanstvu...

i svašta još vezano da on ne moze na tron.

Srbija nema kralja, nažalost...

Kralj je abdicirao sam, prema tome monarhija vise nije mogla postojati, ovaj prestolonaslednik nije legitiman za krunu.

Srbiji treba nov kralj.

srbija je republika gde narod bira sefa drzave i netreba nam ovqj ili bilobkoji drugi kralj

[Ројалист]

Срећан вам дан републике, републиканци у Србији, бандо црвена, 29. новембар, када је онај који је вук`о на своју страну, негде према Ватикану, у Јајцу увалио ћорак. Погледајте која се застава вије на државним институцијама, који је Грб ове државе, која обележја носи Војска Србије...

НЕ МОЖЕТЕ ВЕЧНО ВАРАТИ СРБИНА, СРБИЈА ЋЕ УСКОРО БИТИ КРАЉЕВИНА!!!

С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞

Незаконита Република Србија

Када данас размишљамо о томе да ли смо за или против монархије, треба да се подсетимо тога, да је ми нисмо никада укидали нити је се одрицали, већ да је она оборена вољом великих сила које су се пред крај Другог светског рата сложиле да Краљевина Југославија постане комунистичка република.

То је законски регулисано доношењем Декларације о укидању монархије 29. новембра 1945. године, у Скупштини тадашње Југославије на основу лажног гласања које је претходно спроведено. Откуд, нама данас права да не исправимо ову нелегалну одлуку узурпаторског режима?

Обновом монархије коначно ће победити начело поштовања закона и створиће се услови за владавину права у нашој држави, на исти онај начин на који се у Србији данас спроводи реституција (денационализација) и рехабилитација личности, на исти тај начин потребно је ревидирати најкрупнију промену комунистичког режима спроведену у Југославији, а то је управо поменута нелегална Декларација о укидању монархије.

Тако се обнављање монархије може посматрати и као правно питање од прворазредног значаја.

Српски народ никада није живео у неком другом уређењу пре 1945. године, када су Велике силе довеле Тита на власт и југословенску монархију претвориле у комунистичку републику. Заправо, ниједан православни народ није пре 1917. године живео у неком уређењу које није монархијско.

Зашто монархија?

1. Није праведно да неко буде владар само зато што је рођен у једној породици, зато постоје избори на којима народ може изабрати најбољег кандидата.

2. Карађорђевићи су недостојни.

3. Претедент на престо Александар Карађорђевић не зна српски језик.

4. Монархија је заостала и превазиђена. Сада свуда у свету постоје избори и политичке странке, зар ћемо се ми враћати у средњи век.

Ово су, укратко сабрани, најчешћи коментари савремених Срба који се противе обнављању монархијског уређења. Управо ове реченице можемо чути из уста оних који у монархији невиде ништа свето и честито, корисно и домостројно, већ један превазиђен модел државног устројства, који је реликт неповратне прошлости.

Већини тих људи је само једна од ових реченица довољна да би бранили свој антимонархистички став. Зато морамо одговорити на сваку од ових тврдњи, како бисмо показали да заиста не постоји ниједан озбиљан аргумент против монархије данас.

Питање династије

Када неко изјави, да није праведно да неко влада само зато што је рођен у једној породици, већ да треба да постоје избори на којима ће народ изабрати најбољег кандидата који ће њиме управљати, онда се треба запитати: Да ли је гласање икада у историји довело најбоље људе једног народа на власт? Да ли се на изборима могу, уопште, кандидовати најквалитетнији људи једног народа?

Погледајмо само, које све личности владају Србијом у последњих 25 година, од када постоје тзв. слободни и демократски избори и добићемо одговор.

Ево, шта је на ту тему у своје време написао знаменити Слободан Јовановић:

„Савремене странке не избацују на површину велике државнике, него велике партијске организаторе, велике демагоге и агитаторе, велике парламентарне говорнике. Савременим странкама главна је брига да победе у изборним и парламентарним борбама; оне се купе око људи који су у стању да се у тим борбама одликују; да ли ће они уз то умети и државне послове да воде, ствар је од споредног значаја за њихове странке. Од партијских вођа не тражи се да умеју мислити, него да умеју говорити; не тражи се стручна спрема за државну управу, него моћ утицаја на народну масу; не тражи се тачна свест о државним интересима, него само вештина да своју странку доведу до успеха. Постављајући на владу своје вође, савремене странке не поверавају државну управу људима који би за њу били најспособнији“.

Дакле, партије стварају и доводе на власт веште демагоге, а не веште државнике.

Зато је неопходан посебан начин одрастања и припреме за државне положаје, који пружа једино монархија. Монарх од рођења одраста у средини која се бави владањем и од најранијег доба стиче неопходна знања и вештине за вршење власти. Уколико неко сматра, да је сулудо поставити за лекара некога ко није завршио медицински факултет и потребну специјализацију, онда је још већа лудост доводити на власт (која је најважније занимање у једној држави) људе који нису припремљени да се баве владањем, а видели смо да партијски политичари то ретко могу бити. Како неко, ко сматра суманутом идеју, да се здравље макар једног–јединог пацијента стави у руке нестручног лекара, у исто време може сматрати исправном намеру, да се судбина читавог народа стави у руке људи који нису способни да владају?

Ваља додати, још и то, да је наследност власти управо највећа предност монархије, која је чини далеко озбиљнијим и стабилнијим уређењем од било кога другог. „Наследност власти чини положај властодржаца тако високим и независним да интерес заједнице постаје и њихов интерес. Властодршци, да би владали у општем интересу, имају дакле само да правилно разумеју лични интерес“, пише Момир Николић.

Управо долази до поклапања личног и општег интереса, што је у републици немогуће.Чињеница да се власт преноси са оца на сина је најчвршћи гарант да ће владар владати у општем интересу.

Још је јако важно разумети да монарх уопште не мора бити човек изузетних способности, чак је боље да он буде једино способан да изабере велике министре. У том погледу његове руке су одрешене, за разлику од партијских лидера који су ограничени на уске страначке ресурсе, који при том, могу бити потуно неквалификовани за ресоре које воде.

И на крају, да ли се уопште сме посегнути за аргументом праведности наслеђивања власти? У том смислу бисмо морали наставити са испитивањем праведности и на другим пољима наслеђивања, па се запитати: Да ли је праведно да деца милионера буду милионери; да деца просјака буду сиромашна; да нечије дете наследи неку генетску болест својих родитеља?

Да ли је у том правцу рационално размишљати?

Недостојни претеденти

У јавности се, такође, може чути да су Карађорђевићи масони, британски агенти и томе слично. Треба знати, међутим, да је монархија много више од било које династије или личности, монархија је принцип власти.

Залагати се за монархију данас у Србији, не значи бити карађорђевићевац или антикарађорђевићевац, то напросто значи бити поборник једног посебног вида државног уређења, које се у историји показало као најбоље и које, конкретно у српском случају, има органску везу са народом.

Нападати једну династију макар то било крајње оправдано, није никакав аргумент против монархијског принципа.

Уколико су они заиста недостојни српског трона, онда треба бити потпуно уверен да Господ неће дозволити да се на њега врате, али не треба због тога хулити на монархијско уређење.



А то да ли Њ.К.В. претендент Александар Карађорђевић говори српским језиком или се енглеским служи боље, је његова приватна ствар.

Срби су данас заборавили да се и краљ Петар I Карађорђевић (1903-1921) није баш нјабоље служио српским језиком и то не спречава многе немонархисте да га ипак воле. Ми Срби бар имамо нашу династију, а Бугари, Румуни и Грци су после ослобођења од Турака у 19. веку добијали немачке племиће за своје краљеве, који су директно долазили у њихове земље по директиви Великих сила и преузимали наследну власт. Ти краљеви нису знали, не само језик, него ни много више о народу којим су владали. Непознавање матерњег језика није никаква препрека некоме да постане краљ Србије, то је ствар учења и мало уложеног напора, битно је да ли се претедент осећа у души довољно Србином, а зато није неопходно да сања на српском језику.

На крају, вештина учења језика је крајње индивидуална ствар и зависи од талента који човек просто има или нема.

Монархија је модерна

А прича о превазиђености монархије као средњовековног модела, нарочито је велика увреда за интелигенцију, јер оно што је исправно и проверено квалитено, у свим временима је пожељно и модерно.

Тако би ваљало да се подсетимо да су неке од најнапреднијих земаља данас управо монархије – на пример, Уједињено Краљевство, Јапан, Данска, Норвешка, Белгија. Стога је монархија увек модерна, јер модерно је нешто што је актуелно, сада и у овом тренутку, по латинском корену ове речи (modo = сад, баш сада, управо), а не нешто што је ново и раније невиђено, како људи обично погрешно разумеју значење ове речи.

На крају крајева, какав је то аргумент, проверавати да ли нечег има данас у свету, ако је то квалитетно и може да функционише. Чак и када нигде на свету не би више било монархија, то не би био разлог да се у Србији она не обнови. Битно је само да власт буде добра и да ваљано управља судбином српског народа. Уколико би се хватали за историјску превазиђеност, онда треба да знамо да Република није јуче настала, већ да своје почетке дугује антици.

Према тој логици, могли бисмо се сетити онда, да је ватра откривена у Палеолиту, а да су се људи почели одевати негде у Леденом добу. Хајде онда данас да се одрекнемо коришћења ватре и да престанемо да носимо одећу, само зато што је то наше наслеђе из праисторије и није ново или није „модерно“.

Суверен је симбол суверенености

Такође, треба знати, да се монарси, коју год титулу да носе, називају Суверенима. То долази отуда што су они символи суверености своје земље. Само суверена земља може имати свог суверена. Зато Србија данас, још увек, не може постати монархија и добити Суверена, јер није суверена држава.

Зато је важно имати монарха као символа суверености земље и политичку фигуру која није подложна страном и непријатељском утицају на начин на који су подложни променљиви партијски политичари.

Зато, на крају крајева, великим силама не одговара да Србија добије краља, јер би се тиме директно окрњио њихов утицај у Србији. Зар ико мисли, да Запад не би до сада вратио Карађорђевиће на власт да има такав интерес (а многи управо тврде да су Карађорђевићи експонетни тог истог Запада). Наравно да би.

Доласком монарха и обновом његовог политичког утицаја у Србији били би ослабљени они који без такве фигуре могу неупоредиво лакше контролисати Србију онако како им се прохте, јер су партијски политичари за то веома подесни. Отуда, на крају крајева, постојање вишепартијског система у свим модерним земљама које су под утицајем креатора Новог светског поретка, јер такав систем погодује моћницима да лакше контролишу владе „суверених“ земаља.

Реч на крају

О монархији су велики људи написали многе хиљаде страница, о свим њеним врлинама, предностима али и манама.

Неће обнова монархије решити све српске проблеме и недаће, далеко од тога, али биће то један знак почетка српске политичке обнове која већ дуго касни и знак коначног раскида са комунизмом. Биће то почетак ослобађања Србије од окупације.

Сва је наша историја у знаку наших краљева и народних династија. Све што је свето и честито у нашој историји у вези је са нашим монарсима и њиховим владавинама и то је просто тако.

КО СЕ ОД КОКАРДЕ КРИЈЕ, НЕК СЕ СЕЛИ ИЗ НАШЕ СРБИЈЕ!!!+++