Амерички херој, совјетски агент: Потпуковник Лин Фериш, ОСС
....
Сложено је питање зашто је Рузвелт променио свој став о Југославији и дао америчку подршку комунистима, али је јасно да је било нешто битно у вези са теренском проценом ситуације коју је дао ОСС мајор Лин Фериш, први Американац који проводи време у Титовом штабу. Фериш, полетан авантуриста – инжењер школован на Стенфорду и олимпијски носилац медаље, који се борио са британским командосима пре Перл Харбура – спустио се падобраном на Балкан и провео шест напорних недеља са партизанима почетком јесени 1943, током периода тешких борби.
Слао је примамљиве извештаје који су бацали друго светло на комунистички покрет. У Феришовим извештајима се тврди да су Титове снаге, иако Црвени, биле једине које се стварно боре против Немаца; Фериш у свом завршном извештају о ситуацији упућује снажан позив на пуну, америчку политичку и војну подршку партизанима. Феришова прилично емотивна процена је достигла врхунац, осликавајући Титове снаге као браниоце слободе и правде, приближавајући се наговештају да уколико би Вашингтон и Џеферсон били живи 1943, они би са ранцима марширали кроз босанске планине заједно са Титовим снагама.
Феришови извештаји су били изразито једнострани, али су председнику запали за око, и Рузвелту су се допали тако да је Фериша послао натраг у Вашингтон како би га овај лично известио, а Рузвелт је чак поделио Феришову процену са Стаљином на Техеранској конференцији! Ово је био кључни разлог зашто је Рузвелт променио америчку позицију, од подршке четницима (српског некомунистичког покрета) ка искључивој подршци партизанима који су ускоро искористили редовну, америчку ваздушну помоћ у муницији, храни и опреми. Утицај ових залиха на борбу у Југославији је био важан, ако не и нужно одлучујући.
Занимљиво је то да се, неколико месеци касније, Фериш вратио у Југославију како би проценио утицај америчке подршке, а овог пута су његови извештаји, средином 1944, знатно мање подржавали Тита. Поново је написао емотивно да су партизани и четници били укључени у ужасан грађански рат који је на страшан начин однео велики број цивилних жртава и да су обе стране трошиле више времена и труда борећи се једних против других него борећи се против Немаца – процена која је била потпуно тачна.
Лако је заборавити да је и за четнике и партизане, рат једних против других – што значи борба за контролу послератне Југославије – био важнији од светског рата који се водио око њих. Очигледно разочаран, Фериш је отишао тако далеко да је препоручио да САД прекину свако оружано снабдевање партизана, пошто су америчко оружје и муниција коришћени против жена и деце више него против Вермахта.
....
Оно што овај случај чини заиста занимљивим јесте то што је Фериш, поред тога што је био храбар амерички ратник-шпијун, такође био и активни совјетски агент. Деценију након његове смрти, након мукотрпне истраге, америчка обавештајна служба је утврдила да је Фериш радио за НКВД (касније названа КГБ) – он се појављује у чувеним ВЕНОНА архивама као АТИЛА, нешто што је ИЦ открила тек након Хладног рата. (За тврдокорне шпијунске занесењаке, то је ВЕНОНА порука 1397, КГБ Њујорк за Вашингтон, 4. Октобар 1944.)
Врло мало је познато о Феришовој каријери у совјетској обавештајној служби, али је вероватно да је регрутован 30-их година, као и многи западни агенти Москве. Постоје гласине да се тајно борио за републиканце у Шпанији и можда је прошао обуку у НКВД школама у Совјетском Савезу пре Другог светског рата. Његов извештај о Титу из 1943. носи све ознаке да је био на задатку задуженом од Совјета, и то онај извештај који је добро прошао код Рузвелта. Такође, то чини занимљивијим његово касније, уравнотеженије – заиста суморно – извештавање.
Ово је превод само једног дела текста који се налази на линку
https://20committee.com/2013/02/10/ameri...arish-oss/
