14-08-2013, 08:54 AM
Весна Веизовић – Ближи ли се Дачићу скори одлазак у прошлост?!
Након вечерашње изјаве премијера Дачића о још уступака које треба учинити према Приштини, односно да се споразум о телекомуникацијама и позивном броју мора кад тад решити, па је боље што пре, чини се да премијер осећа да му се љуља тло под ногама, и то не од алкохола, и да посао мора што пре привести крају.
„То је један од услова који ће нас пратити у наредним месецима и зато нам је у интересу да се што пре постигне договор о томе – о позивном броју и провајдеру у телекомуникацијама“, казао је премијер у Гучи где је посетио Драгачевски сабор трубача.
У интересу Срба да се што пре постигну договори и комплетирају све одлике државности Косова, није, међутим судећи по последњим догађајима и изјавама Дачићевих коалиционих партнера, постизање договора је у интересу само Ивици Дачићу не би ли умилио своје западне послодавце добро одрађеним послом и задржао своје позиције које му полако измичу.
Наиме последњих дана имали смо прилику да чујемо поједине посланике и министре, Дачићеве коалиционе партнере који са жаљењем констатују да је реконструкција Владе непотпуна и да смакнуће неколицине министара не значи ништа када су кључни људи којима су ови смакнути полагали рачуне, и даље остали на својим позицијама.
При том конкретно циљајући на Дачића који, и поред покушаја да сва дешавања, медијске нападе и велику штету која му учињена крњењем броја министара „искулира“, ипак показује прве знаке страха оног коме фотеље више нису тако сигурне.
У последње време може се све чешће видети напад медија на кадрове СПС-а, а након реконструкције Владе, као да је нека птичица дојавила „независнима“ да се напад може проширити и на највише, односно и на самог премијера. Само пратећи наслове у новинама, можемо наслутити који ће политичар следећи напустити своје место у овом највећем ријалитију, у ком хтели не хтели и ми учествујемо. Можда случај Жарка Обрадовића и Милутина Мркоњића су данима пре реконструкције били мета медија, заслужено наравно, то најбоље осликава.
Ипак, једна врло битна реченица коју је одлазећи министар финансија, који је такође месецима уназад био „на тапети“, рекао може да нам послужи као путоказ следећих дешавања и сигуран пад Ивице Дачића.
„До пре три недеље сарадња са Ивицом Дачићем је била коректна, а онда је он условио – или ти или ја остајемо у влади. Питао сам га какве везе имам ја са тобом. На састанку с Вучићем, што је било и брутално и ненормално, Дачић је рекао да напредњаци мојом сменом министарство финансија и привреде добијају без избора, чиме ће бити краткорочно задовољни, па неће тражити место премијера. Пошто ће се напредњаци бавити економијом, пашће им рејтинг, одустаће од избора, а он ће остати дуже премијер. Дачић је показао да је себичан, да не мисли на партију, а камоли на државу „.
Јасно је дакле да је Дачић себичан, и да не мисли на партију а камоли државу, исто као што ни Динкић не мисли на исту. Али је такође и познато и поред негирања Вучића да није претерано заинтересован за место премијера, да више од свега жели то место. Као што сам и раније писала, Александар Вучић је жељан власти, тек када осети премијерско место добиће онај вид слободне владавине коју још увек нема потпуно.
Из речи Селаковића, најмлађег министра правде у Србији којој са разлогом правда не постоји, такође може да се види јасна порука шефа Вучића из уста водећих кадрова и СНС и државе, који сматрају да је останком Дачића на премијерској функцији реконструкција бесмислена и некомплетна:
„Више пута сам износио тај свој став, који није званични став странке, сматрајући да би Вучић требало да буде премијер. И то би фактички била боља влада“, међутим он наводи како Вучићу не пада на памет да буде премијер без нових избора, којих сигурно у скорије време неће бити, али уколико садашњег министра полиције задеси судбина његових претходника и место премијера биће ослобођено.
Ту се не заврашавају назадњачки напади на Дачића, па је тако и министарка енергетике, од раније позната по сукобима са социјалистичким кадровима, видно разочарана што се Дачић по угледу на Вучића није одрекао бар једне фотеље, додала:
„Очекивала сам искрен извештај о сопственом раду, посебно о пропустима. Јер нико данас у Србији не може рећи да је све идеално. А ако желите да радите заиста добро свој посао министра, онда не можете обављати више послова у исто време. Јер је ситуација тешка и тражи да будемо посвећени даноноћно ресору који водимо“.
Оправдане пријаве на рачун рада Дачићевих министара , од већ поменутог Обрадовића, Славице Ђукић Дејановић која је заслужила не само да јој одузму министарску фотељу, већ да јој се забрани бављење и алтернативном медицином лечења курјег ока су свакодневна појава. О Мркоњићу који је ходајућа афера, жива слика и прилика једног џабалебароша који је уживао на рачун сопственог народа годинама не треба ни писати, јасни су знаци да ће социјалисти убрзо отићи или у најмању руку да ће њихов утицај у влади тендециозно опадати.
Такође, са још једне стране се већ неко време врше притисци на Дачића да се опрости од министарског места и то ни мање ни више него од својих подређених, полиције. Наиме, синдикати полиције већ извесно време пишу памфлете и тако јавности стављају до знања да министар полиције не ужива њихову подршку и да радије на његовом месту видели неког другог.
И поред Дачићевих тврдњи да су он и Вучић у савршеним односима, по његовим изјавама рекло би се да су најбољи пријатељи, очигледно је да његов млађи колега и поред смешака не мисли тако и да само чека прилику да из рукава извуче коферче са којим ће Дачића послати у прошлост.
Није онда чудо зашто се Дачићу жури са преговорима и предајом Косова. Због датума или уласка у Европску унију сасвим сигурно није. Гледајући из дана у дан стање у унији које се погоршава, пријем нових чланица нико нема у плану и тај став је јасно стављен до знања Србији и Влади у Београду.
У питању је само себичлук и страх од онога што ће га снаћи оног тренутка када сиђе једном за свагда са власти. Но, Дачић је заборавио да је и његов шеф пуно тога учинио својим западним партнерима, па када је посао био завршен и више није било ништа чиме би их могао уценити за свој останак на власти, они су га наградили тако што су га шутнули као и сву полтронску буранију.
Чекамо само прве прелетаче као ласте у пролеће који ће променити чланске картице и сигуран пад је ту.
(Извор: Вестинет.рс)
Након вечерашње изјаве премијера Дачића о још уступака које треба учинити према Приштини, односно да се споразум о телекомуникацијама и позивном броју мора кад тад решити, па је боље што пре, чини се да премијер осећа да му се љуља тло под ногама, и то не од алкохола, и да посао мора што пре привести крају.
„То је један од услова који ће нас пратити у наредним месецима и зато нам је у интересу да се што пре постигне договор о томе – о позивном броју и провајдеру у телекомуникацијама“, казао је премијер у Гучи где је посетио Драгачевски сабор трубача.
У интересу Срба да се што пре постигну договори и комплетирају све одлике државности Косова, није, међутим судећи по последњим догађајима и изјавама Дачићевих коалиционих партнера, постизање договора је у интересу само Ивици Дачићу не би ли умилио своје западне послодавце добро одрађеним послом и задржао своје позиције које му полако измичу.
Наиме последњих дана имали смо прилику да чујемо поједине посланике и министре, Дачићеве коалиционе партнере који са жаљењем констатују да је реконструкција Владе непотпуна и да смакнуће неколицине министара не значи ништа када су кључни људи којима су ови смакнути полагали рачуне, и даље остали на својим позицијама.
При том конкретно циљајући на Дачића који, и поред покушаја да сва дешавања, медијске нападе и велику штету која му учињена крњењем броја министара „искулира“, ипак показује прве знаке страха оног коме фотеље више нису тако сигурне.
У последње време може се све чешће видети напад медија на кадрове СПС-а, а након реконструкције Владе, као да је нека птичица дојавила „независнима“ да се напад може проширити и на највише, односно и на самог премијера. Само пратећи наслове у новинама, можемо наслутити који ће политичар следећи напустити своје место у овом највећем ријалитију, у ком хтели не хтели и ми учествујемо. Можда случај Жарка Обрадовића и Милутина Мркоњића су данима пре реконструкције били мета медија, заслужено наравно, то најбоље осликава.
Ипак, једна врло битна реченица коју је одлазећи министар финансија, који је такође месецима уназад био „на тапети“, рекао може да нам послужи као путоказ следећих дешавања и сигуран пад Ивице Дачића.
„До пре три недеље сарадња са Ивицом Дачићем је била коректна, а онда је он условио – или ти или ја остајемо у влади. Питао сам га какве везе имам ја са тобом. На састанку с Вучићем, што је било и брутално и ненормално, Дачић је рекао да напредњаци мојом сменом министарство финансија и привреде добијају без избора, чиме ће бити краткорочно задовољни, па неће тражити место премијера. Пошто ће се напредњаци бавити економијом, пашће им рејтинг, одустаће од избора, а он ће остати дуже премијер. Дачић је показао да је себичан, да не мисли на партију, а камоли на државу „.
Јасно је дакле да је Дачић себичан, и да не мисли на партију а камоли државу, исто као што ни Динкић не мисли на исту. Али је такође и познато и поред негирања Вучића да није претерано заинтересован за место премијера, да више од свега жели то место. Као што сам и раније писала, Александар Вучић је жељан власти, тек када осети премијерско место добиће онај вид слободне владавине коју још увек нема потпуно.
Из речи Селаковића, најмлађег министра правде у Србији којој са разлогом правда не постоји, такође може да се види јасна порука шефа Вучића из уста водећих кадрова и СНС и државе, који сматрају да је останком Дачића на премијерској функцији реконструкција бесмислена и некомплетна:
„Више пута сам износио тај свој став, који није званични став странке, сматрајући да би Вучић требало да буде премијер. И то би фактички била боља влада“, међутим он наводи како Вучићу не пада на памет да буде премијер без нових избора, којих сигурно у скорије време неће бити, али уколико садашњег министра полиције задеси судбина његових претходника и место премијера биће ослобођено.
Ту се не заврашавају назадњачки напади на Дачића, па је тако и министарка енергетике, од раније позната по сукобима са социјалистичким кадровима, видно разочарана што се Дачић по угледу на Вучића није одрекао бар једне фотеље, додала:
„Очекивала сам искрен извештај о сопственом раду, посебно о пропустима. Јер нико данас у Србији не може рећи да је све идеално. А ако желите да радите заиста добро свој посао министра, онда не можете обављати више послова у исто време. Јер је ситуација тешка и тражи да будемо посвећени даноноћно ресору који водимо“.
Оправдане пријаве на рачун рада Дачићевих министара , од већ поменутог Обрадовића, Славице Ђукић Дејановић која је заслужила не само да јој одузму министарску фотељу, већ да јој се забрани бављење и алтернативном медицином лечења курјег ока су свакодневна појава. О Мркоњићу који је ходајућа афера, жива слика и прилика једног џабалебароша који је уживао на рачун сопственог народа годинама не треба ни писати, јасни су знаци да ће социјалисти убрзо отићи или у најмању руку да ће њихов утицај у влади тендециозно опадати.
Такође, са још једне стране се већ неко време врше притисци на Дачића да се опрости од министарског места и то ни мање ни више него од својих подређених, полиције. Наиме, синдикати полиције већ извесно време пишу памфлете и тако јавности стављају до знања да министар полиције не ужива њихову подршку и да радије на његовом месту видели неког другог.
И поред Дачићевих тврдњи да су он и Вучић у савршеним односима, по његовим изјавама рекло би се да су најбољи пријатељи, очигледно је да његов млађи колега и поред смешака не мисли тако и да само чека прилику да из рукава извуче коферче са којим ће Дачића послати у прошлост.
Није онда чудо зашто се Дачићу жури са преговорима и предајом Косова. Због датума или уласка у Европску унију сасвим сигурно није. Гледајући из дана у дан стање у унији које се погоршава, пријем нових чланица нико нема у плану и тај став је јасно стављен до знања Србији и Влади у Београду.
У питању је само себичлук и страх од онога што ће га снаћи оног тренутка када сиђе једном за свагда са власти. Но, Дачић је заборавио да је и његов шеф пуно тога учинио својим западним партнерима, па када је посао био завршен и више није било ништа чиме би их могао уценити за свој останак на власти, они су га наградили тако што су га шутнули као и сву полтронску буранију.
Чекамо само прве прелетаче као ласте у пролеће који ће променити чланске картице и сигуран пад је ту.
(Извор: Вестинет.рс)