Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Шумадијска група корпуса
#71

(24-07-2021, 10:28 AM)Мића Адмирал Пише:  
(23-07-2021, 04:03 PM)Kaludjer Пише:  
(23-07-2021, 11:18 AM)Мића Адмирал Пише:  Opisujuci Dusana Smiljanica komand.Sumadijske grupe korpusa, Slobodan Cirovic u knj. Gruza u cetnicima, navodi da on izmedju dva rata, zbog nezavrsene visoke vojne skole i sluzbe u pogranicnim jedinicama, nije mogao da napreduje dalje od cina kapetana, sto nije tacno.
Siljanicu je odobravano polaganje za cin akt.pes.majora : 3.okt.1931, 16.okt.1933. i 7.dec.1936.
I sva tri puta nije polozio.
Unapredjen je u majora u ratu Ukazom VKBr.1706, od 8.nov.1942, a vaznost cina od 6.sept.1942.
Да ли знате када је Дуја унапређен у пуковника?
И да ли знате у селу Јабучју је пре коју годину откривен његов споменик у близини цркве на гробљу, да ли је стварно тамо сахрањен

Aca Milosevic kaze da je unapredjenje u pukovnika izrekao licno i usmeno Draza na Velikoj Ravni na pl.Vlasic, pr.dana maja 1945.
Video sam sliku Dujinog spomenika i nema sanse ni promil da je on tu sahranjen, kao ni njegov bratanac Dragutin (r.1912,sin Dujinog brata Milenka) koji je poginuo uz Duju na Drini oko 7.juna 1945.
Inace familija Dujine zene Bozice dev.Vego, nanela je dosta zla Srbima u okolini Capljine i u Hercegovini.
Duja je svrsio Pesad.podof.skolu u Bizerti 1916-17, a 20.apr.1919. je proizveden u cin akt.pes.porucnika.
Хвала вам много на одговору. Поздрав
Одговори
#72

[Слика: 1636729042659.jpg]

[Слика: 1636729042665.jpg]

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#73

(12-11-2021, 05:02 PM)Николај Пише:  [Слика: 1636729042659.jpg]

[Слика: 1636729042665.jpg]

Zoran Nedeljković " Moj otac, kapetan Mirko Smiljanić ", Pogledi, maj 2001.godine.
Одговори
#74

Мислим да немам тај број.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#75

[Слика: IMG-ceea7d2b5336c65c243b8f785a12b65d-V.jpg]

[Слика: IMG-d9ea11fa778664a89a28fcbc879b3e85-V.jpg]

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#76

rez.art.pporucnik ZIVOTA M. TODOROVIC

Rodjen oko 1905. u s.G.Sabanta, srez Levački, od oca Mike Maksica bogatog seljaka ( 65 ha zemlje i 15 ha stoletne  sume), višegodišnjeg preds. Gornjosabanacke opštine. Otac Mika bio je jedan od lidera Demokratske stranke u Levcu,  a svojevremeno saborac čuvenog starešine m.Kalenić,  monaha Nikona Lazarevića.
Života ,još  kao student opredelio se za zemljorad.pokret Joce Jovanovića Pizona. Protivnik svih režima,  hapšen više puta. Pretučen od policije kao vodja stud.demonstracija u Beogradu za vreme borbe protiv konkordata.
Profesor u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu.
1.dec.1939. unapredjen u čin rez.art.pporucnik, nakon savršene Škole za rez.oficire.
Krajem 1940. pokazao odlične rezultate pri jednoj poljskoj bateriji na vežbi u s.Drača, srez Gruzanski.
U Beogradu, pred rat, u Visnjickoj crkvi vencava se sa uciteljicom Acikom. Kum je bio Milan Gavrilović ( preds.Zivotine stranke i potonji ambasador u Moskvi), a stari svat Branko Cubrilovic.
Već neko vreme, zbog politike, je u zavadi sa ocem.
U Aprilskom ratu 1941.je na položaju oko Krivoloka u Makedoniji. Prve okupatorske dane sačekuje,  sa  porodicom, u Sabanti.
Vec krajem jula 1941.obilazi levacka sela i agituje za pukovnika Drazu Mihailovica, tvrdeci da za to ima ovlascenje od stranackog kolege Cede Kokanovica, koga je engl.podmornica iskrcala kod Petrovca na moru i da je to stav stranke.
1.juna 1942. aktivno stupa u JVuO.
Komand. I i II četa Levacke brigade Prvog šumadijskog korpusa.
Šef propagande Šumadijske grupe korpusa.
Delegat na Kongresu u s.Ba.
Unapredjen u čin rez.art.poručnika i odlikovan Ordenom Jugosl.Krune V reda, 1944.
Šifrovani imena MASKALO i GEMETO.
23.juna 1944, od djenerala Draze, ovlašćen da vodi razgovore sa predstavnicima bugarske vojske, koja se nalazi na teritoriji Kralj.Jugoslavije, u njegovo ime.
Krajem 1944. odveden od svoje kuće  ( nije se ni krio ) u Kragujevac. U istrazi nije hteo da " saradjuje ".
Vojni sud Kragujevačkog vojnog područja osuđuje ga na smrt, tokom 1945.

Iza sebe, rez.porucnik i profesor Života Todorović ostavio je dvoje dece.
Brat Živadin  Žika  poginuo je u Aprilskom ratu 1941.
Sva imovina je oteta i rasparcana.
Одговори
#77

Свака част за ово!
Одговори
#78

(21-02-2019, 10:07 AM)Мића Адмирал Пише:  САОПШТЕЊЕ, петак, 20.нов.1942, " Ново време "

Због припадности организације Драже Михаиловића и због неовлашћеног држања оружја,
осуђено је на смрт , од стране Преког суда Заповедника  полиције за сигурност и безбедност у Београду, 13 доле
наведених лица :

1. Петар Грујић, учитељ, рођ. 23. апр. 1912.
2. Драгић Ђорђевић, земљорадник, рођ. апр. 1907.
3. Милош Николић, земљорадник, рођ. 23. апр. 1897.
4. Милисав Радовановић, земљорадник, рођ. 20. фебр. 1920.
5. Живота Јаковљевић, земљорадник, рођ. 1894.
6. Милентије Радовановић, земљорадник, рођ. јан. 1916.
7. Радивоје Јаковљевић, опанчар, рођ. 1913.
8. Илија Илић, земљорадник, рођ. јула 1898.
9. Војислав Милићевић, земљорадник, рођ. 2. фебр. 1899.
10. Живадин Павловић, земљорадник, рођ. 1907.
11. Стојадин Милетић, земљорадник, рођ. 12. јула 1912.
12. Живадин Јевтић, земљорадник, рођ. авг. 1895.
13. Душан Младеновић, предс.општине, рођ. окт. 1889.

Виши СС - Фирер и Зап. - полиције у Србији
МАЈСНЕР
СС - Групенфирер
18.нов. 1942.

Моје напомене :
ред.бр. 12, заменио је сина Миодрага
ред. бр. 13, заменио је сина Светислава
Такођер су похапшени, али су избегли стрељање и отерани у логор Маутхаузен :
Александар Трифуновић
Драгољуб Тодоровић
Светислав Милићевић
Аксентије Илић
Сви су из с. Велика Сугубина, срез Левачки
ред. бр. 1 - учитељ и рез. официр, четовођа села постављен од команд. Левачке  бригаде. О његовом страдању писао је краг. књижевник Светислав Максимовић у књизи : Они су нас убијали. По доласку комуниста и Максимовић је поделио судбину оних о којима је писао.

Учитељ Петар Грујић је пре рата био на служби у Народној школи "Вожд Карађорђе" у Нишу, а непосредно пред рат добио је премештај за Алексинац, а за време окупације у Великој Сугубини.  Као резервни официр најпре је организовао четничке одреде Косте Пећанца, а потом и ђенерала Драже. Ово су мале допуне.
Одговори
#79

Učitelj je u Sugubini od 1936, a sl.godine oženio se koleginicom,uciteljicom iz V.Sugubine, Slobodankom Č. Rajić.
Isto, od 1937, je i honorarni dopisnik " Pravde " iz Rekovca.
Kao Drazin cetovodja vršio je redovnu obuku sa omladinom u sumi Bucje, a oruzja zaostalog i skrivenog iz Aprilskog rata je toliko prikupio da je trebalo organizovati veći transport. Tu se odugovlacilo i sve je neko ( po jednima -komunista, a po drugima -ljoticevac) prijavio Nemcima.
Одговори
#80

[Слика: FUAje-Cu-Xw-AAof-Zk.jpg]

"Искрцавање савезничких трупа на обалу Нормандије проузроковало је неописиво одушевљење у редовима Југословенске војске. Одушевљење народских маса малога напаћеног народа. Све наше мисли, како самог народа, тако и наше јуначке војске су с Вама и Вашим храбрим трупама. Нека Бог благослови велику савезничку ослободилачку армију и њеног врховног команданта. Ђенерал Михаиловић"

"У име старешина и војника савезничких снага под мојом командом срдачно Вам захваљујем на Вашим лепим жељама и поздрављам Вас и Ваше храбре борце. Ђенерал Ајзенхауер."

Штаб Првог шумадијског корпуса, О.бр. 477 од 05.07.1944. године (АВИИ, Ча, С-В-3970). ЈВуО на територији округа моравског 1943-1944, Документи, стр. 228-229

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним